Prvo, jedan mali komentar. Niste rekli amandman gospodina Perića, koji je zapravo negde pola mog amandmana, Odbor za prosvetu je prihvatio, ali Vlada nije. Sada intervenišem kao predsednik Odbora za prosvetu. Mislim da bi bilo dobro da Vlada ispoštuje Odbor za prosvetu Skupštine i da prihvati amandman u celini.
Naime, objasniću odmah o čemu je reč. Vlada unosi dve izmene u postojeći zakon. U postojećem zakonu je predviđena bila mogućnost do dve godine produžetka rada, kada se steknu uslovi za penziju. U ovom zakonu se predlaže do tri godine i mi to podržavamo, ali u postojećem zakonu, s druge strane, govori se o nastavnicima, dakle, o nastavnicima u svim zvanjima, a ovde se precizira da to moraju da budu samo redovni profesori.
Gospodin Perić je dao predlog da to mogu da budu i vanredni profesori i ja sam dao predlog da to budu i vanredni profesori, ali sam dao i još jedan predlog. Naime, kako se danas ostvaruje to pravo da kada neko napuni 65 godina može da produži? Naravno, potrebna je saglasnost dotičnog profesora, ali potom o tome odlučuju fakulteti, odnosno njihova po pravilu nastavno-naučna veća.
Po pravilu, pošto ima mnogo više onih koji bi rado profesoru da vide leđa da bi i sami napredovali, onda se nažalost vrlo često dešava da neki dobar i ugledan profesor uopšte ne dobije saglasnost fakulteta da mu se produži rad. Pri tom, mi vrlo često, stalno pomičemo te granice za penzionisanje za veliki broj ljudi jer država nema novca. Ovde univerzitetskih profesora, da se razumemo, nema mnogo.
Predložio sam jedno rešenje koje mahom važi u svim pristojnim zemljama. Naime, predložili smo da nastavniku iz stava 1. ovog člana u zvanju vanrednog ili redovnog profesora, odnosno profesora strukovnih studija, automatski se produžava radni odnos do tri školske godine, ukoliko on to zatraži.
Drugim rečima, ne mora profesor da sada ima neke posebne svoje lobije na fakultetu da bi mu se produžio rad do tri godine. Naprosto mislim da je korisno za državu, i to višestruko korisno, ako bi svako onaj od profesora ko želi da produži da radi sa studentima, oseća se sposobnim za to, da mu se to naprosto omogući. Država će da uštedi novac jer neće mu davati penziju. S druge strane, umesto njega bi inače plaćala nekog drugog, a mislim da bi ovakvo rešenje bilo dobro.
U svakom slučaju, moj predlog sadrži dve stvari, jednu koju je predložio i gospodin Perić i koju je Odbor prihvatio, to je da se stvar proširi i na vanredne profesore. Ne bih da obrazlažem zašto mislim da je to tako.
Nažalost, ima nekih vanrednih profesora koji su vanredni profesori ostali samo zato što u nekom trenutku nisu bili po volji nekom bivšem ministru prosvete. Ne mislim sada stvarno na gospodina Obradovića, ali mislim na neke njegove nekadašnje stranačke kolege. S druge strane, naravno, kada su se stekli politički uslovi, ti profesori više nisu bili zainteresovani da idu u više zvanje.
Odmah da kažem, ovaj moj amandman nema nikakve veze sa mnom lično, neću nastavljati rad posle 65. godine na fakultetu, fakulteta mi je više nego dosta, ali mislim da bi ukupno gledano korisno bilo da se ta mogućnost ostavi i da umesto raznih igranki koje se na tu temu organizuju po našim fakultetima, naprosto se samo profesor izjasni da želi i da mu se automatski onda produžuje do tri godine, naravno, jednu, dve ili tri, koliko čovek hoće i smatra da je sposoban da radi.
Ne sumnjam u to da ako se neko ne oseća dobro, ako nije zdrav i ako zna da ne može da radi da će da se tuče da ostane da radi. To ne verujem da će se desiti. To je bio moj amandman.
Imam isto tako predlog, ako već nećete da prihvatite amandman DSS, onda bar prihvatite ovaj amandman koji je inače Odbor za prosvetu podneo.