Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 40. tako što smo predložili da se u članu 40. stav 5. nakon reči "EU" dodaju reči "uz obavezno naznačavanje zemlje članice".
Smatramo da nije dovoljno da na deklaraciji bude navedeno da je proizvod iz EU, već je potrebno navesti konkretnu zemlju članicu EU iz koje proizvod dolazi. To je veoma značajno zbog opredeljenja kupaca za odabir proizvoda, ali i zbog ogromnih razlika u kvalitetu proizvoda među samim zemljama članicama EU. Složićete se da možda proizvodi iz Bugarske ili Rumunije nisu istog kvaliteta kao proizvodi iz Nemačke ili Francuske. Naveo sam taj primer.
Mislim da je neophodno da stoji konkretna zemlja članica EU kao zemlja porekla. Postoji kao jedan od faktora za odabir proizvoda možda i geografsko poreklo ili neki drugi kriterijum, a to onemogućeno ovakvom odredbom da stoji da je to poreklo iz EU. Ne može se jasno izdefinisati iz koje zemlje, odnosno sa kog geografskog porekla proizvod dolazi.
Zato pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Hvala, gospodine Đuriću.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Niko se ne javlja za reč.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je Vlada dala prilično čudno obrazloženje kao razlog za odbijanje mog amandmana.
Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi njegovim prihvatanjem nastala pravna praznina u pogledu načina isticanja cene". U stavu 1. člana 41. na koji se odnosi amandman, kaže se: "Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne jediničnu cenu robe, usluga koja se nudi u trgovini na malo, u valuti platnog prometa". Voleo bih da mi ministar objasni da li je to u dinarima, u evrima, švajcarskim francima, dolarima?
Sada se objašnjava šta je to cena, ali taj stav 7. na koji se odnosi moj amandman nema nikakve veze sa pravnom prazninom po pitanju pogleda isticanja cena, nego baš u jednoj situaciji koja je vrlo čudna i moguća samo kod nas u Srbiji. U prodajnom objektu u kome se obavlja trgovina na malo, pored trgovine na veliko, znači, kao usputna delatnost u jednom objektu, trgovac je dužan da na jasno uočljiv način istakne prvo prodajnu, maloprodajnu cenu, pa veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.
Gospodine ministre, tu je čitav problem koji nastaje kod nas u državi. Zato sad vidim zašto i roba široke potrošnje može da se prodaje na nekakvim pijacama. Postoje zelene pijace, postoje pijace polovne robe, koje još zovu i buvlje pijace i sa pijacama bi trebalo da se tu ostane.
Nema potrebe za čokoladama na pijaci, nema potrebe za deterdžentom, nema potrebe za sanitarijama, nema potrebe za tekstilom, osim ako je u pitanju vašar, pa ćemo i papuče i cipele da prodajemo po pijacama. U tome i jeste problem, to je siva zona koju ne možete da kontrolišete.
Vaša tržišna inspekcija će radije da upadne u trgovinsku radnju, da obori cenu i da napiše prijavu zato što navodno nema cene, nego da se upustite u rešavanje ovog problema koji izjeda srpsku privredu i srpsko društvo.
Koji je drugi problem? O tome sam već pričao. Problem je što novac koji je u legalnim tokovima kod STR itd, ako reši da prevari državu i svoje dobavljače, pustiće da mu račun bude u blokadi, a snabdevaće se u velikoprodajama koje prodaju i robu na malo. Oštetio je svoje dobavljače, oštetio je državu za porez, a vi sve to dozvoljavate.
Ako neko hoće da se bavi trgovinom na veliko i na malo, nemam ništa protiv, ali neka to bude u razdvojenim objektima na dva različita mesta. Ne može u jednom objektu to da se radi.
Još takvi trgovci najčešće prave štetu i prema svojim kolegama kojima i prodaju robu na veliko zato što, kad se iz takvog objekta obavlja trgovina na malo, a tu ne dolaze građani da kupuju ili dolaze u zanemarljivo malom broju, nemaju druge troškove, troškove zakupa poslovnog prostora, veće radne snage, održavanje tog poslovnog prostora, već isključivo ono magacinsko osoblje, koje pod nekim izgovorom može da broji čak i žvake na komad, i prodaje tu robu ne u pravom smislu reči na malo nego na veliko, ali je zaokružen ciklus tako što se izdaje fiskalni račun.
To su problemi ovog zakona, a ne neka želja predlagača da se ovim zakonom uredi nešto na ozbiljan način. Znači, samo ostavlja mogućnost zloupotreba i ničega više.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Banović.

Naslov iznad člana 42. je "poslovno ime". U ovom članu se reguliše problematika u vezi poslovnog imena. Stav 1. kaže: "Trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime". Mi smo intervenisali tako što smatramo da iz ovog stava treba brisati reč "vidno", pre svega zato što je svakom trgovcu, koji legalno i valjano obavlja svoj posao, u interesu i on ima želju da se njegovo poslovno ime vidi. Dakle, to se podrazumeva.
Drugo, u praksi je dolazilo do različitog tumačenja vlasnika objekata, odnosno trgovaca i tržišnih inspektora. Ono što je za trgovca vidno, inspektor smatra da nije vidno ili nije dovoljno vidno, tako da je tu bilo različitih prigovora od strane trgovaca, tako da smatramo da ova reč ne treba da stoji. Dakle, da ima istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime. To je prva primedba.
U obrazloženju kažete da je ovo vaše rešenje bolje i da bolje reguliše ovu materiju. To je vaše mišljenje. Međutim, već u stavu 2. vi odstupate od tog svog stava da treba da stoji reč "vidno", jer u stavu 2. se govori o isticanju osnovnih podataka o prodajnom objektu.
Međutim, ispred toga niste stavili da ima vidno istaknute osnovne podatke o tome. Dakle, niste dosledni kada je ovaj član u pitanju. Ako ste ovde upotrebili reč "vidno", onda kada su i osnovni podaci je trebalo da stoji reč "vidno", ako insistirate na tome.
Da ovo uopšte nije bezazlen član govori to što u članu 74. predlažete da je zaprećena kazna za ove prekršaje, ukoliko nije vidno istaknuto poslovno ime, tu je zaprećena kazna od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara, tako da smatram da treba da prihvatite ovaj amandman.

Iskorišćeno je 40 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Slobodan Maraš. Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Hvala, gospodine Novakoviću. Koleginice i kolege, ovde piše "Ivan Antić" i na svakom mestu gde se pominju amandmani naše poslaničke grupe kolega Andrić je potpisao, ali na svakom mestu piše: "Ivan Antić". Ne znam koga da krivim za to. Da je na jednom mestu pogrešeno, pa da razumem da je štamparska greška. Biće da je ovde do Vlade. Naš kolega se zove Ivan Andrić i ekonomista je.
Pošto ga nema, ponoviću ono što sam pričao u načelnoj raspravi. Ovo je suštinski amandman za nas i razumem Vladu koja kaže da se ovaj ČLAN ne može izbrisati zbog toga što je on koncept zakona i u skladu sa strateškim dokumentom.
Radi se o članu zakona koji propisuje za svakog investitora koji želi da otvori trgovinu preko 2.000 kvadrata, u tih 2.000 kvadrata uključuje se i skladišni, odnosno magacinski prostor, da kod naučno-istraživačke institucije, kojoj će licencu dati verovatno Ministarstvo, izradi studiju o uticaju na tržište, a potom da tu studiju povoljno oceni Agencija za razvoj trgovine, koja će se formirati i koja će, u suštini, biti deo Ministarstva. Time smo došli u situaciju da ministar u Beogradu daje dozvolu za građenje objekata trgovine preko 2.000 kvadrata.
Pozitivna ocena te studije za tržište je neophodan papir koji se podnosi lokalnoj samoupravi za građevinsku dozvolu. Indirektno, to znači da ministar ulazi u posao davanja građevinskih dozvola. Zaista mislimo da je to suština zakona i razumemo što ne možete da prihvatite naš amandman da ovo obrišete, ali mislimo da ta suština nije dobra.
To je naš spor koji će ostati, jer mislimo da ovakvo rešenje iz zakona, koje Ministarstvu daje toliko odrešene ruke da utiče na tržište, apsolutno je i protiv Ustava koji štiti slobodnu konkurenciju, i protiv SSP i prosto je neverovatno da se to našlo. Ali, tu smo gde smo, većina će izglasati, ona će tvrditi da ovakvo ovlašćenje ministra jača konkurenciju, mi ćemo tvrditi da apsolutno štiti monopole.
Na kraju krajeva, ima tu jedna rečenica u zakonu gde se pominje studija koju će investitor morati da napravi mora da analizira uticaj te nove trgovine na strukturu tržišta, pa ima povoljan uticaj na strukturu i nepovoljan uticaj na strukturu.
Stoga zaključujemo da je sadašnja struktura tržišta jedna vrednost koja će se braniti ovim članom zakona. Mi ne mislimo da je ovakva struktura em vrednost, em ne mislimo da tu strukturu, koja nije vrednost nego je šteta, treba da brani ministar.
Gospodine ministre, možemo mi da imamo koliko hoćemo studija da u Srbiji ne postoje monopoli, ali dovoljne su dve stvari koje dokazuju da nešto sa konkurencijom nije u redu. Jedna su cene u našim trgovinama i vi koji putujete svakako ste upoređivali i shvatili da su cene u našim trgovinama, od prehrambene robe do druge robe široke potrošnje, veće nego iste takve robe u Zapadnoj Evropi.
Primeri "pampers" pelena, odeće itd. već su izanđali da bi ih ovde ponavljao. S druge strane, složićete se da se u Crnoj Gori lako vidi da mleko "kravica", koje se prodaje u Srbiji, skuplje je u Srbiji nego u Crnoj Gori, a trebalo bi da bude obrnuto bar za transportne troškove.
To je dokaz da ovde postoji monopoli. Drugi dokaz je veličina marži. Vidim u pripremama i pi-ar aktivnostima vaših ministarstva za usvajanje ovakvog zakona puštate u javnost priče da su marže pale. One jesu možda pale, ali vi niste svesni da one nisu pale zbog pojačane konkurencije nego zbog smanjene kupovne moći građana.
Duboko verujemo da ovakvo jedno rešenje u Srbiji, koja je podnela kandidaturu za članstvo u EU, 2010. ne bi trebalo da se nađe. Mi mislimo da je ovo loše iz još nekoliko razloga. Mislimo da ovo svakako neće biti podsticaj za strane investitore. Upravo obrnuto, ovo će odvratiti strane investitore.
Vaša Vlada je pričala kako će izvršiti giljotinu propisa i time olakšati ili time učiniti Srbiju privlačnijom za strane investicije, ovde u suštini se radi o obrnutom procesu, vi uvodite jedan novi papir u koji je potreban investitorima da bi dobili dozvolu za gradnju.
Uzimate jednu ingerenciju lokalne samouprave, što nije u skladu sa onim što deo vaše Vlade priča, da se zalaže za decentralizaciju. Mi iz LDP bili smo svesni da su to prazne priče, a ovakvim predlogom zakona dokazujete na delu da su to prazne priče. Dajete nam argument.
Kakva je to decentralizacija ako vi uzimate jednu ingerenciju lokalne samouprave, a to su građevinske dozvole, i uslovljavate tim papirom koji, obrni-okreni, kroz agenciju i naučnu istraživačku ustanovu je u suštini pod kontrolom centralne vlade, odnosno Vlade u Beogradu, odnosno vašeg ministarstva.
Zaista mislimo da tržištu treba prepustiti da reguliše kada i gde će se nešto graditi. Uvereni smo da vam je poznato da svako ko ozbiljan novac želi da uloži ovde u Srbiju u neku trgovinu, svakako će uraditi studiju, platiće onome kome veruje, jer niko nije lud da napravi objekat i investira nekoliko desetina miliona evra, a da nema prethodno fizibiliti studiju, da nema istraživanje tržišta itd.
Nažalost, rekao sam to, ponoviću u jednoj rečenici, čini nam se da je ovo još jedan dokaz da je vaša vlada samo na rečima za evropske vrednosti i za ubrzano priključenje EU, a da ovakvim zakonima u suštini ne radite ništa na delu da to ostvarite.
Podsećam vas i na izveštaj Evropske komisije koja ocenjuje stepen ostvarenja i postignuća Srbije kada su u pitanju evropski zakoni. Između ostalog nam zameraju izostanak konkurencije, odnosno jačanje monopola.
Ne želim da podsećam na prošlost, kada smo predlagali Anketni odbor za jednu firmu za koju je ne dvosmisleno, po cenama i po svemu ostalom, a na kraju krajeva to je bio način da se utvrdi da li je monopol i šta se tu dešava, ta firma ovih dana je u nekim turbulencijama, deo firme ili cela će se prodati, i ako sutra neko "Delta Maksi" kupi, ista bi argumentacija LDP bila. Niko ne treba da ima monopol, zvao se Mišković ili Žan Pjer iz Brisela, ili kogod drugi.
Mislimo da taj koncept koji ste predložili u suštini zaista navaljuje veliku odgovornost na vaša pleća. Ova Vlada će trajati još dve godine i ne znamo šta će se desiti na izborima. Glasaće narod kako će glasati, ali sigurni smo, gospodine ministre, da ovaj zakon koji usvajamo posle 17 godina primene ovoga koji je zaista trebalo da ode u istoriju jer ga je vreme pregazilo, sigurno toliko neće potrajati. Sigurni smo da ćemo vrlo brzo doći u priliku da ovo ovlašćenje, koje sebi ovim zakonom pribavljate i uzimate, diskreciono ovlašćenje, ne može da opstane u budućnosti.
Na kraju krajeva, nismo dobro na lestvici zemalja koje su imune na korupciju. Prilično smo opterećeni tom boljkom, kao i svi, ali u nekim stvarima smo apsolutno iznad drugih. Ne mislimo da je ovo ovakvo ovlašćenje ministra doprinos smanjenju sistemske korupcije. Naprotiv, mislimo da je ovakvo ovlašćenje ministra nešto što može samo da je pospeši. Nikako zbog ovoga ne možemo da prihvatimo ovaj zakon, koji je potreban, a u kome su se našlo ovlašćenje koja održava postojeću strukturu.
Na kraju krajeva ostavite vi tržištu da to reguliše. Napravio je Mišković "Deltu" na Novom Beogradu, pa je Matić napravio "Ušće". Ko je oštećen od toga, od pravljenja "Ušća"? Verovatno je oštećen i pao je promet "Delti".
Sutra kada "Ikea", koja ima nemaru i ne znam da li će do toga doći, kupi zemljište i otvori nekakav tržni centar relativno blizu ova dva velika tržna centra, ko će biti eventualno oštećen? Biće i "Delta siti " i "Ušće", ali će to njih naterati da rade bolje, da spuste cene. Ko će imati koristi, gospodine Milosavljeviću? Samo građani.
Pitajte one građane koji idu u Ušće da li im smeta što tu postoji? Pustite vi te lobističke i reketaške priče ko je to dao dozvolu da kocka bude na centru grada. U zapadnoj Evropi su veliki tržni centri na obodima grada zato što tako veliki komadi zemlje ne mogu da se kupe u centru grada. Odgovor je što ne postoji veliki tržni centar od, ne znam, 50.000 kvadrata na Vračaru, a baš bi mogao i po ljudima koji tamo žive da se desi. Ne može da se otvori na Vračaru jer takvog komada zemlje nema.
Mi smo često u nekim zakonima i za neke zakone govorili o komandnoj ekonomiji, čini nam se da je ovo eksplicitan primer nečeg što smo mislili da je prošlost, nekakva planska privreda, komandna ekonomija, gde ćete vi određivati ko će gde da gradi.
Baš bih voleo da vidim kako ćete izostavljanjem pozitivnog mišljenja za nekakvog investitora koji želi da gradi u blizini postojećeg tržnog centra novi, na periferiji gde ima mesta i za parking i za to, kako ćete ga naterati da on sad ode u Valjevo i da tamo to napravi? Nećete. Valjevo ili Kraljevo ili Trgovište, svakako. Jer, da to tako funkcioniše, onda bi jedan sistem koji je propao pre 20 godina pobedio, a on je u principu propao.
S druge strane, ovaj zakon u principu obesmišljava Zakon o zaštiti potrošača. Zakon, ovaj koji usvajamo, i Zakon o zaštiti potrošača, trebalo bi da bude nekako u ravnoteži. U redu, ovaj zakon da reguliše i da definiše rad trgovina, propise i odnose među privrednim subjektima ili registrovanim trgovcima, koliko god veliki ili mali bili i to je njihov interes.
S druge strane, postoje potrošači. Ovim zakonom vi toliko na stranu krupnih monopolista i trgovaca stajete i sebi uzimate ovlašćenja, da će onaj Zakon o zaštiti potrošača, koji ćemo nadam se doneti relativno skoro, koliko god da bude dobar, on u suštini će biti obesmišljen i neće moći da zaštiti potrošače.
Potrošači će se štititi doslednom primenom svih propisa i konkurencijom. Dosledna primena svih propisa je boljka naše zemlje, ali usvajamo zakone, kao što kažu iz Brisela, baš ih ne primenjujemo, a kad je u pitanju konkurencija, ovaj zakon, koliko god da ste puta napisali u obrazloženju da jača konkurenciju, on lepo štiti postojeću strukturu tržišta, a ona svakako nije konkurentna. Hvala vam na pažnji.

Dvanaest minuta, svejedno hvala.
Gospodin ministar, pa gospodin Stevanović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine Ostojiću, slažem se s vama da je ovo važan član zakona, ne najvažniji, ali važan. Isto tako znam da je jedan od glavnih ciljeva LDP da Srbija što pre postane deo evropske porodice naroda, deo jedinstvenog evropskog tržišta i evo ja ću, ne ulazeći u dubinu obrazloženja zašto je ovaj član potreban, zašto je ova studija uticaja na tržište potrebna, dati vam samo nekoliko primera uporedne prakse u najrazvijenijim zemljama, tržišnim privredama EU, gde slična zakonska rešenja i slične studije postoje.
Primera radi, od Švajcarske, Francuske, Austrije, Velike Britanije, Francuske, postoje iste ili gotovo slične odredbe zakona. One se razlikuju od zemlje do zemlje u zavisnosti od kvadrature objekata za koje se traže slične studije uticaja na strukturu tržišta. Na primer, 300 kvadratnih metara je u Francuskoj, donja granica je 5.000 kvadratnih metara u Švajcarskoj.
Sada nekoliko konkretnih primera iz zemalja EU. Na primer, Austrija. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2000. godine propisano je da je za izgradnju prodajnih objekata većih od 800 metara kvadratnih potrebno pribaviti federalnu dozvolu vezano za uticaj tih objekata na strukturu tržišta.
Velika Britanija, sve radnje iznad dve i po hiljade metara kvadratnih koje planiraju da se otvore, utvrđuje se takođe njihov uticaj na trgovinu, konkurentskih radnji i trgovinskih centara.
Francuska, francuski zakon iz 1996. godine je čak bio 300 metara kvadratnih je u Francuskoj ta granica iznad koje treba da se pribavi dozvola. Ova regulativa je bila predmet i pred Evropskom komisijom. Pitanja poslanika koje su postavili je upravo vezano za tržišne slobode i za ograničenje tržišnih sloboda i Komisija je zauzela stav da ovaj zakon ne dozvoljava lokalnim vlastima da nametnu diskriminatorska ograničenja za robu i privredne subjekte drugih zemalja, članica EU, da se pojave i budu na francuskom tržištu, s obzirom da je ovakav zakon nediskriminišući u smislu članova 5, 52. i 59, i nije bilo nikakvih osnova da Komisija onemogući ili da zabrani ili kazni Francusku zbog takvih rešenja.
Španija, 1995. godine, Zakon o trgovini, takođe je ustanovljeno da za otvaranje hipermarketa mora biti dobijena dozvola, odnosno odobrenje od strane Vlade izdavanjem radne licence za sve radnje koje su iznad 2.500 kvadratnih metara, tako da ovakvo rešenje nije u suprotnosti najrazvijenijih tržišnih privreda EU.
Pokušavaju zemlje da upravo utiču na strukturu tržišta. Pričali smo o ovim mogućim negativnim uticajima ovakvog rešenja. Ali, zamislite jednu drugu situaciju, da na jednom širem geografskom prostoru, na primer jedne opštine, sve lokacije kupi jedan trgovinski lanac ili jedan investitor i da, na primer, na jednoj teritoriji imate deset ili petnaest maloprodajnih objekata jednog istog trgovinskog lanca i da tek onda, ukoliko ne bi bilo bar malog uticaja i borbe za konkurenciju, konkurencije ne bude i da potrošači s tog dela grada, na primer, moraju da kupuju isključivo u jednom trgovinskom lancu.
Ovakvo rešenje treba i to da onemogući. Ja ću vam još jednom reći vrlo jasnu opredeljenost Ministarstva trgovine i usluga da ovo ne bude barijera, da ovo ne bude administrativna prepreka, da ovo ne bude komandno upravljanje investicijama u sektoru trgovine, već pre svega potreba da znamo gde, ko, kada i zbog čega nešto želi da gradi, upravo da bi ih stimulisali, a ne destimulisali.
Nije ovo najvažniji član zakona. Važan jeste. Nismo otišli dalje od uporednih rešenja u drugim zemljama EU. Zaista mislim da je ovo bitno da bi u nekom narednom periodu, u kome tek očekujemo velike investicije u sektoru trgovine, pomogli ravnomernu regionalnu prisutnost najvećih trgovinskih formata, domaćih i stranih, da bi obezbedili prisustvo različitih trgovinskih formata i da bi pomogli građanima Srbije, potrošačima, da u blizini svog mesta života i rada imaju mogućnost izbora i kvalitet u smislu ponude trgovačkih formata. Zbog toga je ovaj amandman odbijen.

Prvo gospodin Stevanović, pa gospodin Ostojić.