Dame i gospodo narodni poslanici, članom 25. i našim amandmanom na član 25, koji je Vlada odbila, ministar ukazuje da njegova briga i nije baš tako iskrena za naše domaće tržište.
Amandman koji sam podneo odbijen je zato što se ne prihvata iz razloga nepotrebnog ograničavanja trgovine. Pročitaću o čemu se radi u članu 25. Radi se o pijačnoj prodaji. U stavu 2. piše gde je to pijaca, gde se prodaje roba i koja roba može da se prodaje, pa kaže – pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, apsolutno nemamo ništa protiv, gospodine ministre, proizvoda domaće radinosti, moraju nešto i zanatlije da rade, i zanatskih proizvoda.
Objasnite mi, gospodine ministre, šta je to druga roba široke potrošnje? Šta bi, recimo, tražio tekstil na pijaci, odela na pijaci? Šta bi tražile na pijaci, recimo, sanitarije, sredstva za ličnu higijenu, čokolade? Šta to traži na pijacama?
Pričamo ovamo o nekom interesu da se zaštiti neko ko legalno radi, a ovamo dozvoljavamo da baš iz tog velikoprodajnog prostora, gde može da se obavlja i trgovina na malo, a prava trgovina na malo podrazumeva i neke druge inpute koji utiču na cenu proizvoda, može svako da dođe, da kupi tu robu i kasnije da je preprodaje na pijacama, robu široke potrošnje.
Ne može on da se takmiči sa proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ili sa zanatlijama, ali da kupuje po diskontima, po veleprodajnim cenama, jedina je razlika što je dobio fiskalni isečak umesto fakture. To je razlika između te trgovine na veliko i na malo. Tu istu robu prodaje na pijaci gde nema zakup poslovnog prostora. Ako ima svoj poslovni prostor, nema troškove održavanja tog poslovnog prostora, nema ni radnike, ni poreske obaveze.
Kako mislite onda da se onaj legalni trgovac izbori sa takvom nelegalnom i nelojalnom konkurencijom koju vi sad ovim zakonom omogućavate? U tome jeste problem. Malo ste zamenili pravce.
Ovamo sprečavamo da neko ko je nešto sam proizveo, ako nije registrovan kao poljoprivredni proizvođač, ne može da prodaje, a s druge strane, nekom preprodavcu, pod uslovom i da ima neku etiketu neke firme, dozvoljavamo da prodaje gde god stigne. U tome je problem sa ovim zakonom, ni u čemu više.