Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o potrebi da se formira centar za unapređenje trgovine i o značaju da sedište tog centra za unapređenje trgovine ne bude u gradu Beogradu, već da bude, recimo, u gradu Kruševcu, kazao sam da će to bitno smanjiti sve troškove ovakvog jednog centra.
Istovremeno, ovakav jedan centar i te kako je potreban Republici Srbiji i našoj trgovini i smatram da, kada iznesem predlog da neće biti velikih materijalnih troškova, kada je reč o smeštajnim kapacitetima i da neće biti velikog troška kada je reč o zaposlenima u tom centru, smatram da nije primereno da otvaramo kroz Zakon o trgovini polemiku o Zakonu o decentralizaciji Srbije.
Slažem se sa uvaženim gospodinom Stevanovićem da nema suštinske decentralizacije bez povratka imovine skupštinama opština i gradovima Republike Srbije i slažem se sa mnogim njegovim stavovima koje je ovde izneo.
Ali, smatram da je ipak dobro da postoji centar za razvoj trgovine u Republici Srbiji i da je dobro da jedno specijalizovano telo preuzme, kao poverene poslove, određene poslove iz sektora trgovine i da se kao specijalizovano telo tim poslovima bavi.
Jer će moći da mnogo doprinese, ne samo razvoju trgovine i ne samo da učini da se formira baza podataka, koja je toliko neophodna kada je reč o trgovini Republike Srbije, već je nasušna potreba da se brojne obaveze koje ministarstvo ima baš prenesu na ovu instituciju i to nema mnogo veze sa decentralizacijom Republike Srbije. Sa decentralizacijom Republike Srbije ima samo ovaj segment koji sam kazao o sedištu Agencije u gradu Kruševcu.
Nemam ništa protiv da gospodin Stevanović traži da sedište ove agencije bude u Vranju ili Surdulici, ili Vladičinom Hanu, jer i taj deo Srbije takođe je potrebno razvijati i pokazati brigu Republike Srbije o tim delovima Srbije.
Smatram da nije primereno kroz Zakon o trgovini razgovarati o decentralizaciji Srbije. Ima toliko zakona koje ćemo imati na dnevnom redu i koje smo imali, gde smo mogli da iskoristimo ovu temu, tako da ne bih dalje da govorim o decentralizaciji Srbije i da ulazim u polemiku sa gospodinom Stevanovićem, već da se vratimo zakonu o trgovini.

Dva minuta i 35 sekundi, preostalo vreme je 82 minuta i 30 sekundi. Reč ima gospodin Stevanović, 49 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se decentralizacije kroz svoju diskusiju dotakao samo onoliko koliko ste, gospodine Milivojeviću, vi u svojoj diskusiji dali prostor za tako nešto.
Neću da pričam o decentralizaciji, ali morate da znate jednu stvar. Ne radi se decentralizacija ni iz Kruševca, ni iz moje Surdulice, niti iz Vranja. Decentralizacija se radi u Beogradu i iz Beograda. Ako u Beogradu nema političke volje i političke svesti da se u Srbiji sprovede decentralizacija, zaista je neće biti.
Ovakvim pojedinačnim potezima ili ponudama, lepo od vas što ste ponudili, ali moram da vam kažem da će ova agencija ili Centar za razvoj trgovine isto ovu državu i sve nas poreske obveznike da košta gde god da se nalazi, da li kod vas u Kruševcu, kod mene u Surdulici, ovde u Beogradu ili negde u Vojvodini, sasvim je svejedno. To što ćete vi biti dobre volje iz Kruševca da ponudite besplatan prostor, bogami biće 99% opština u Srbiji, pa i u gradu Beogradu, spremnih da ponude jedan takav prostor.
Ali će u ime te agencije i za navodno posao koji će da obavlja i kod vas u Kruševcu i ovde u Beogradu isto da koštaju struja, usluge PTT, grejanja, komunalnog i, nažalost, novouposlenih koje će da smeste i da zaposle u tu agenciju, a tu nema racionalizacije i tu nema smisla.
Smatramo da ako zaista postoji politička volja sa kapacitetima koje već sad imaju u ministarstvu, zaista mogu da pošalju dobar signal svima nama koji dolazimo iz provincije ili sa periferije, sasvim je svejedno, kako god hoćete, da hoće da rade u kontekstu decentralizacije i da hoće da daju smisao tim službama, pa makar one bile i u Beogradu, da rade i da pokažu da imaju svoj smisao, da opravdaju svoj smisao i svrhu svog postojanja.
Ponavljam, do sada sve agencije, ovako zamišljene kao i ova, nisu opravdale svrhu svog postojanja i potrebu za njihovim osnivanjem. Iz tog aspekta kritikujemo i ovo, i ovo zaista ne treba i potpuno je pogrešno dovoditi u kontekst decentralizacije.
Ali ova Agencija za razvoj i unapređenje tržišta apsolutno Srbiji i Vladi Republike Srbije i našoj nemaštini nije potrebna. Mogu to da rade s kapacitetima s kojima idu i da ne bude po principu – čula žaba da se konji kuju, pa će i ona. Uradila Evropa ovo, pa ćemo i mi.
Dajte da pokažemo da tako nešto ima smisao, pa da onda eventualno to i radimo.

Dva minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Zahvaljujem, ima i Sombor i Kikinda, ima i raznih još gradova za te svrhe.
Na naslov iznad člana 47 i član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima Donka Banović.

Sada su meni kolege malo zakomplikovale situaciju. Nisam znala, ubuduće ću znati, da je moguće eventualno amandmanom uticati na to gde će se određena agencija ili centar nalaziti, gde će biti sedište.
Možda je gospodin Milivojević goreo od želje da svima saopšti, a i građanima Kruševca, da će ovaj centar biti smešten u Kruševcu. Da se pridružim, dolazim iz najsiromašnijeg okruga u Srbiji, a to je Pirotski okrug, jeste mrtva trka između Pčinjskog i Pirotskog, evo da predložim da ovaj centar bude smešten i da mu sedište bude u Dimitrovgradu.
Super mesto, 3 km od graničnog prelaza Gradina, fantastičan, najbolji prelaz u Srbiji, odlična putna infrastruktura. Takođe ćemo obezbediti besplatan prostor. Ako treba lokalna samouprava malo i da dotira za plate zaposlenih, da pripomogne.
Šalu na stranu, u stvari nije, vi ministre razmislite, pa ćemo mi da povučemo ove amandmane.
Ova Glava 6. koja nosi naslov "Unapređenje trgovine" sadrži ta tri člana i uglavnom se bavi osnivanjem centra za razvoj trgovine, onda sledeća dva člana 48. i 49. govore o nekim obavezama koje bi taj centar eventualno imao.
Vidite da su ovi članovi izazvali dosta reakcija od poslanika. Imate da neki poslanici poslaničke grupe predlažu brisanje tih članova. Odlučili smo se za drugačiji koncept, gde smatramo da ne treba da se osniva poseban centar, već da za ove poslove, koji su veoma značajni, barem ovako kada pročitamo koje bi to poslove obavljao taj centar, smatramo da u Ministarstvu postoje kapaciteti i dovoljno zaposlenih da ih obavljaju.
Vi ste u odgovoru na ove naše amandmane, ovo je jedan u nizu tih amandmana, odgovorili da to odstupa od strateškog dokumenta. Čini mi se, 2009. godine je Vlada Srbije usvojila strategiju o razvoju trgovine i to je predviđeno tom strategijom.
Međutim, mislim da početkom 2009. godine nije bila tako teška ekonomska situacija, da nisu bile u najavi štednje kada je u pitanju administracija i sama Vlada, koja nije sprovela te štednje, ako ništa ova je jedna od najbrojnijih vlada u Evropi. Te štednje nisu se tu pokazale.
Mi smatramo da ovi poslovi koje vi navodite da će obavljati taj centar, da se već neki od tih poslova i te kako obavljaju u samom ministarstvu i da nije potrebno osnivati poseban centar.
Vi ovde navodite u poslednjem stavu da na osnivanje i rad centra primenjuje se propisi kojima se uređuju javne agencije. Dakle, to svim poslanicima bode oči jer vi zaista govorite o jednoj novoj agenciji. Ministarstvo bi trebalo da radi ove poslove. Ako ovo prepustite Agenciji sve, onda je pitanje šta će raditi Ministarstvo.
Naime, u Ministarstvu vi sada imate 570 zaposlenih, plus zaposleni u Direkciji za robne rezerve. Znači, taj podatak nemamo, znam da imate eto otprilike 600 zaposlenih u Ministarstvu. Imate pet sektora, to su dakle jedinice u okviru Ministarstva. Recimo u ovom sektoru za trgovinu, cene i zaštitu potrošača imate takođe odeljenje za trgovinu ili za razvoj trgovine. U sektoru za usluge imate i odeljenje za razvoj sektora usluga.
Praktično vi imate jedinice sad koje obavljaju te poslove koji se tiču razvoja trgovine i usluga. Zato mislimo da nije potrebno. Pogotovu ste vi vrlo neodređeni kada je ovaj centar u pitanju. Tako u nekim drugim predlozima zakona gde se osnivaju centri, agencije itd, mi imamo tu problematiku vrlo detaljno razrađenu, u smislu koliko će biti ljudi, koliko će ljudi raditi u tom centru, kako će se utvrđivati njihova nadoknada, kako će se formirati upravni odbori, nadzorni odbori. Sad govorimo o agencijama. Znači, tamo imamo neke druge detalje.
Vi ovde samo kažete osniva se centar i to sa vrlo značajnim ovlašćenjima i da prava osnivača centra vrši Vlada. Čitava ova priča oko centra, o samoj njegovoj organizaciji je onako misteriozna, s tim što sada vidimo da neće biti ni u Beogradu, nego verovatno u Kruševcu. Ako grešim, onda vi poslaniku iz većine kažite da to nije tako.
Ima čitav niz amandmana koji se odnose na ovu problematiku, pa ću se javiti kasnije.

Četiri minuta vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Slobodan Maraš. Za reč se na javlja niko.
Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, čini mi se da ste neprihvatanjem ovog amandmana pomalo obesmislili članove 39. i 45. Predloga zakona.
Evo, da se u nečemu složimo. Potrebno je bilo regulisati na kojim lokacijama i pod kojim uslovima mogu da se prave veliki tržni centri. Mogu da kažem da ste možda malo preterali u kvadraturi, ali nisam tu hteo da se mešam. Dve hiljade kvadrata, sami ste čitali iz uporednih rešenja, za ovakvo tržište, za našu veličinu gradova je prilično veliki objekat, morate da se složite s tim.
Ne mogu da se složim sa nekim svojim kolegama poslanicima da sve treba prepustiti liberalnom kapitalizmu, odnosno tržištu da ono samo reguliše, jer ne može jedan mali trgovac, pa čak i nešto ozbiljniji, da se takmiči sa velikim trgovinskim lancima koji izgrađuju ovakve objekte. Ne može ni u vezi cene po kojoj nabavlja robu, ni u vezi rokova kako plaća, ni u vezi kredita koje dobija od banaka.
Nije tačno da je razlog zašto nema takvih trgovinskih centara u zemljama zapadne Evrope i EU, u centrima gradova, što su njihovi centri gradova izgrađeni. Jesu u jednom delu, ali se u mnogim gradovima gradi više nego što se u čitavoj Srbiji izgradi za pet godina, a ni u tim stvorenim gradskim jezgrima nemate tako velike prodajne objekte.
Znači, nemam ništa protiv da ih i Srbija, i Beograd i svaki grad u Srbiji imaju, ali neka kao u Budimpešti voze 25 i 35 kilometara do takvog hipermarketa ili prodajnog objekta, neka voze oko 20 kilometara, kao što je to u Beču. Nemam ništa protiv da tako bude i u Beogradu.
Kupcu je ostavljeno da bira, ako hoće jeftinije, moći će, ali pod uslovom da ode malo dalje da tu svoju potrebu obavi. Ne može da se kaže da je izmeštanje takvih trgovinskih objekata ometanje konkurencije, jer tu niko nikoga ne ometa. Može da bude "Tempo", "Merkator", "Rodić", ''Korti'' sve jedan do drugoga, niko im to ne brani, pa nek se jedni između drugih takmiče ko će bolje uslove i cene da da kupcima.
Ovako kako je to do sada rađeno, gospodine ministre, a i vi snosite deo odgovornosti, jer ste i ranije bili ministar, zatvorili ste zbog ovakvog svog ponašanja mnogo trgovinskih radnji, upropastili mnogo porodica koje su se izdržavale od tih trgovinskih radnji i to je otišlo nepovratno. Ali sad, šta je tu je.
Podneo sam amandman na stav koji reguliše da ukoliko centar za razvoj trgovine ne postupi po nekom zahtevu u roku od mesec dana, smatra se da je na zahtev pozitivno odgovoreno. Međutim, kaže se u obrazloženju za odbijanje da ako tog stava nema, stvorila bi se pravna nesigurnost.
Gospodine ministre, pravnu sigurnost bismo mogli da steknemo i da sprečimo mogućnost zloupotrebe ako je centar dužan to da uradi, a odgovorno lice plati kaznu ako ne uradi. Ovako, na ćutanje administracije, da odgovaramo da će neki institut ili neko telo da napravi neku analizu, a da niko ne uđe u dubinu šta je od toga napisano, nego odloži i čeka da prođe 30 dana da bi rekao – eto, dobili ste.
Znači, nije bio problem da se to napiše u zakonu. Kao što znate da kažnjavate i pravna lica i preduzetnike koji ne postupaju po ovom zakonu, tako kaznite i rukovodioca organa državne uprave koji nije izvršio svoju zakonsku obavezu i opravdao svrhu svog postojanja. U tome je problem.
Ova čuvena priča oko agencije i nabrajanje da to ima u zemljama EU, slažem se da ima, imaju možda i više od nas, ali njihov bruto dohodak po glavi stanovnika je i više od deset puta veći neko god nas. Mi to ne možemo da merimo i ne možemo s njima da se takmičimo.
Jedino opravdanje za ovaj centar i njegovo postojanje jeste ako biste ga rešili na dva načina: da oni koji sada rade u ministarstvu taj posao pređu da rade u centar ili da otvaranje tog centra regulišete zakonskim predlogom, u prelaznim i završim odredbama, da on počinje rad stupanjem Srbije u EU. Zaokružili ste evropsko zakonodavstvo, domaće mogućnosti itd.
Slažem se možda da vi klimate glavom i da kažete – tako će biti. Ali, gospodine ministre, vi ste danas ministar i polazim od pretpostavke da govorite istinu, evo verujem, ne polazim od pretpostavke, ali da li će tako da razmišlja i neki kolega koji će vas da nasledi? Možda neće s tim da se složi, možda neće tako da uradi, možda će sasvim nove da zaposli, a ove stare u Ministarstvu da zadrži. Ako biste to napisali u zakonu, možda bi mogao i da pokuša da promeni zakon, ali će morati ovde da ima javnu debatu. O tome je reč.
Znači, nemojte samo da disciplinujete tržište. Disciplinujte i svoje organe da postupaju u skladu sa zakonom, a ne da nešto prepuštamo slučajnostima. Ili, ne daj bože, šta ako to lice ode na godišnji odmor, a lice koje ga menja je na bolovanju? Sedeće 30 dana u fioci i eto saglasnosti, bez ikakvog problema.

Iskorišćeno je 5 minuta, bez 5 sekundi, vremena poslaničke grupe.
Na član 47. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 48. i član 48. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Slobodan Maraš. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić.
Reč ima gospodin Milan Dimitrijević.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predmet mog interesovanja oko ovog zakona o trgovini bi svakako bila Glava 6 – Unapređenje trgovine. Mi smo tu podneli amandman, pokušavajući da jednu nepotrebnu instituciju u okviru vašeg ministarstva dovedemo u neke normalne okvire.
Gospodine ministre, došao sam do jednog podatka, zahvaljujući vrlo ljubaznoj vašoj službenici iz Ministarstva trgovine koja radi u službi za odnose sa javnošću, da je u vašem ministarstvu zaposleno 570 ljudi.
Čitajući obrazloženje ovog zakona i imajući ovu informaciju u vidu, kao i dobijajući informacije sa sajta šta su to resori odnosno šta su to odeljenja u vašem ministarstvu, da ih sad ne čitam i ne nabrajam, prosto me interesovalo da li u vašem ministarstvu postoje kapaciteti da se ovako jedno telo koje će se baviti unapređenjem trgovine može definisati unutar vašeg ministarstva?
Pažljivo čitajući vaše obrazloženje, došao sam do dva pitanja za koja se nadam da ćete imati odgovor. Dakle, koliko će koštati to državu, odnosno poreske obveznike formiranje jednog ovakvog tela i hoće li biti novih zaposlenih u tom novom telu? Vi kažete da neće.
Sad pažljivo čitajući obrazloženje, 2. stav, reč je " složenim stručnim poslovima za koje je potreban adekvatan nivo specijalizacije koji se ne može obezbediti unutar organa koji je trenutno nadležan za te poslove".
Šta ćemo sad, gospodine ministre? Ne može se obezbediti unutar tog organa koji je nadležan za te poslove. Znači, novi ljudi.
Gospodine ministre, bar pročitajte šta ste napisali u obrazloženju. Hoćete da vam ponovim ponovo? Naime, reč je o "složenim stručnim poslovima za koje je potreban adekvatan nivo specijalizacije koji se ne može obezbediti unutar organa koji je trenutno nadležan za te poslove". Čitam srpski. Znači, novi ljudi.
E sada to da prevedemo na neke druge stvari. Novi ljudi koštaju, a vi na kraju obrazloženja kažete da nisu potrebna dodatna sredstva. Vi to uporno tvrdite. Pričate jedno, a napisali ste drugo. Čitam ono što je napisano, po Vukovim pravilima – čitaj kako je napisano. To je potpuno jasno.
Znači, to će koštati poreske obveznike. Prethodno sam vam naveo i rekao da sam tražio mogućnosti da li postoje kapaciteti u okviru vašeg ministarstva. Mislim da postoje kapaciteti unutar vašeg ministarstva. Mislim da je ovo jedna potpuno nepotrebna institucija, bez obzira na lepe želje.
Dakle, nemojte shvatiti da smo mi protiv unapređenja trgovine. To apsolutno ne stoji. Postavljam pitanje – u kom mi vremenu živimo? Mi živimo u vremenu najžešće ekonomske krize na ovim prostorima. Iz obrazloženja se vidi da će biti novozaposlenih ljudi i da će to koštati poreske obveznike Srbije. Dakle, gospodine ministre, postoji nesklad između onoga što vi tvrdite i onoga što stoji u obrazloženju i onoga što stoji u okviru zakona.

Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar.