Šest minuta vremena poslaničke grupe, preostalo vreme je pet minuta i 45 sekundi. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, ministre, u obrazloženju zakona se, već na njegovom samom početku navodi da fiskalna pravila imaju dugu istoriju i da su veoma značajna. Mi se potpuno slažemo s tom ocenom i dodajemo da su porezi više nego značajni i da su deo ekonomskog, a može se reći i političkog suvereniteta jedne zemlje.
U tom smislu, mi izvlačimo odmah zaključak da se određivanje poreza, i lokalnih i republičkih, ne sme dati jednoj stranoj instituciji, koja, najblaže rečeno, nije dobronamerna, kao što je MMF, da ona odlučuje i da u Pismu o namerama faktički postavlja ultimatume koje Republička vlada, resorni ministri i NBS ispunjavaju bezuslovno.
Zašto smatramo da su porezi toliko značajni: dovoljno je pogledati ekonomsku istoriju i videti kakvi su se sve ratovi vodili oko poreza. Sigurno znate da je Holandija dobila svoju nezavisnost tako što je došlo do spora između španske uprave i lokalnog stanovništva oko poreza.
Znate sigurno kako je nastala američka revolucija, nemačke države. Najsvežiji primer, da ne bismo išli predaleko u prošlost, jeste sigurno pad Vlade Margaret Tačer, kojoj je oko 15 miliona Britanaca odbilo da plati poreze i 1990. godine je ta dugovečna Vlada Margaret Tačer pala upravo zbog poreza.
Znači, na Zapadu, odakle dolaze ovi ultimatumi, uslovi MMF, upravo se daje prioritet poreskoj politici i svaka država mora da ima to kao jedan od osnova svoje politike.
Takođe, potpuno je nejasno da se ovde pozivate na nekakvu izjavu o usklađenosti sa propisima EU, kada se dobro zna, to je jasno i u ekonomskoj, u političkoj i u pravnoj teoriji, da upravo u ovoj oblasti, u poreskoj oblasti, faktički i ne postoji poreska usaglašena politika EU.
Svaka zemlja, videli ste zadnji primer Nemačke i Francuske, u kojoj su apriori odbacili uvođenje nekakvog poreza koji bi se plaćao na nivou EU, faktički vodi samostalnu poresku politiku. Na taj način zemlje EU očigledno čuvaju svoj suverenitet, ali te dvostruke principe i dvostruke standarde nameću siromašnim zemljama kao što je naša, koje očigledno nemaju dovoljno ni ekonomske. ni političke snage da se suprotstave takvim dvostrukim standardima.
Znate da u EU samo postoji sporazum o arbitraži koji treba da eliminiše dvostruko oporezivanje. Nema poreza u EU na opštem nivou koji se odnosi na lični dohodak i takođe su velike razlike u poreskim stopama što se tiče PDV.
Naš možda najveći ekspert za EU, za ekonomsku zajednicu, gospodin Miroslav N. Jovanović, piše u svojoj knjizi "Evropska ekonomska integracija" da je veoma malo urađeno na planu poreskog približavanja za ovih 50-60 godina. Takođe, u rimskom ugovoru imate faktički nekoliko članova koji samo se površno odnose na pitanje poreske politike.
Dakle, potpuno je deplasirano da se u obrazloženju zakona govori o usklađenosti sa Aki komuniterom, koji se faktički ne bavi poreskom politikom, tako da mi to gledamo kao jednu vrstu fraze, zamajavanja javnosti, ne mislim na vas lično, nego na opštu politiku u kojoj EU nema alternativu, a faktički se i ne zna šta je u praksi EU, šta je to u ekonomsko smislu EU i kako se ne poštuju ta evropska pravila od najjačih zemalja Zapadne Evrope.
Takođe, u obrazloženju se navodi da je problem navodno velika javna potrošnja i poreske olakšice. Poreske olakšice su pre svega date stranim investitorima ili stranim kupcima naših preduzeća, tako da to nije problem zbog koga bi morali da ispaštaju naši građani, koji vrlo teško žive i u Beogradu i u provinciji.
U obrazloženju se navodi da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona, čestitamo zakonodavstvu na toj iskrenosti, da su to obaveze prema MMF. Naravno, trebalo je navesti i ići dalje u toj iskrenosti i navesti koje su to obaveze prema MMF.
Rekli ste da je pre osam meseci, ako se ne varam, doneta odluka da se piše zakon, a mesec dana pre toga je potpisano Pismo o namerama od strane Vlade Srbije, premijera i NBS, gde se ispod naslova "fiskalna politika" navodi da će se smanjiti zarade u javnom sektoru, smanjiće se penzije, to je pre ove inflacije koja će možda dostići i 10% ove godine, to je smanjenje za 10%, treba biti iskren.
Takođe se u Pismu o namerama, ispod naslova "fiskalna politika", navodi da će doći do otpuštanja zaposlenih u državnom sektoru i na republičkom nivou i na lokalu. To su uslovi MMF.
Dalje se u obrazloženju govori o lokalnoj samoupravi, a u Pismu o namerama se tačno kaže da će doći do smanjenja davanja lokalnoj samoupravi. To su uslovi MMF i to je ono faktičko uništavanje naše privrede i našeg društva od strane međunarodne finansijske institucije.
Takođe, u Pismu o namerama se predviđa i smanjenje davanja za obrazovanje i zdravstvo. To se podvodi pod frazu nekakve reforme, ali to je smanjenje tako značajnih oblasti, kao što je obrazovanje ili zdravstvo, koje direktno utiču na stabilnost i društva i ekonomije, i nešto što je najverovatnije najgori uslov, a to je smanjenje penzija sa 13% BDP na 10% i podizanje starosne granice.
Sada zamislite u ovoj situaciji, gde penzioneri veoma teško žive, fokus tih mera MMF koji je usmeren upravo na te koji su najugroženiji i najsiromašniji deo društva, umesto da bude upravo u suprotnom pravcu ili da na primer imamo gospodina ekonomistu Miroslava Zdravkovića koji je predložio, to nije loš predlog, da se oporezuju valutne transakcije sa 0,5% i doći ćete do cifre od 250 miliona evra, što je potpuno odgovarajuće i dobro za naš budžet. Međutim, upravo taj ekonomista govori da to nije moguće zbog MMF i stranih banaka u ovoj zemlji.
Dakle, pravo pitanje je ko vodi ekonomsku politiku u ovoj zemlji - MMF, strane banke koje govore kroz gospođu Draginju Đurić koja kaže da je to odličan sporazum sa MMF ili govori Vlada koja je, navodno, birana na izborima?
Sigurno pratite dešavanja u Engleskoj, videli ste šta se desilo sa tom zemljom koja je članica EU već nekoliko godina i uprkos tome što je na vlast došla jedna prozapadna partija, u julu ove godine je došlo do prekida pregovora sa MMF.
Zašto je došlo do tog prekida? Ne samo zbog ogromnog spoljnog duga koji je odavno prešao 100 milijardi dolara, već je došlo i do toga da je mađarska vlada zahtevala od MMF i EU – tvrdimo i na osnovu ovog primera je jasno da su to dve povezane investicije koje imaju isti zadatak, izrabljivanje zemalja Istočne Evrope zarad profita zapadnih kompanija u Zapadnoj Evropi –da se oporezuju strane banke koje rade na mađarskoj teritoriji, da se smanji plata guvernera Narodne banke Mađarske.
I tako je Vlada Orbana i njegovog ministra finansija došla do precizne računice da bi negde prihod u budžetu od tih novih poreza i 29 mera koje su usmerene ka stranim bankama i ka onima koji imaju povlašćen položaj od MMF dovelo do prihoda od 700 miliona evra.
To je jedan dobar primer i preporučujemo vam da upravo tako postupite, prekinete pregovore, da prekinete aranžman sa MMF i da se usmerite ka jednoj vrsti povlašćene elite, a to je bankarski sistem, NBS, osiguravajuća društva i sve što je u rukama većinskog kapitala i zapadnog dela EU.
Ovo je klasičan primer koji pokazuje da ne treba sarađivati sa MMF, jer oni su 2008. godine zaključili sporazum sa MMF i EU, a u međuvremenu BDP Mađarske je pao za 6,3%, zaposlenost je porasla za 3% a pad industrijske proizvodnje je iznosio 15%.
Što se tiče kriterijuma o kojima se govori u obrazloženju zakona o budžetskom deficitu, o javnom dugu, to je sve lepo, međutim podsetiću vas, time ću završiti ovo izlaganje, na izjavu Romana Prodija, koji je bio predsednik Evropske komisije i koji je otvoreno rekao da je Pakt stabilnosti jedna glupa ideja.
Doslovno citiram, jer je to jedna vrsta dogme neostvarive, a to najbolje pokazuje ponašanje Francuske i Nemačke, koje su još pre krize 2003. godine probile tu dogmu od 3% minusa u budžetu, a znate da su Belgija i Italija imale preko sto posto javnog duga u odnosu na BDP, tako da ti dvostruki standardi koji se primenjuju i u politici i prema KiM, primenjuju se i u ekonomiji i oni samo dovode do toga da se nastavi dalje urušavanje položaja naših građana, naše države, naše ekonomije i svih onih koji brinu u ovoj zemlji.

Iskorišćeno je 10 minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

U obrazloženju stoji da je ovaj zakon u suštini uslov koji je MMF postavio prilikom pregovora o reviziji stend-baj aranžmana sa Republikom Srbije o kreditu od 2,9 milijarde evra.
Tačnije, uvođenje fiskalnih pravila jedna je od odredbi koje je Vlada preuzela ovim aranžmanom. Fiskalnim pravilima biće obuhvaćeni svi nivoi vlasti: budžet Republike Srbije, lokalna samouprava, vanbudžetski fondovi i ostale kase koje finansira država. Njima se uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta, kao i fiskalni principi na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir odnosno odgovorno fiskalno upravljanje.
Predviđen je i definisan tempo smanjenja budžetskog deficita sa 4,8% bruto društvenog proizvoda na 1% bruto društvenog proizvoda. Takođe je predviđeno i da javni dug ne sme da pređe 45% bruto društvenog proizvoda, da učešće penzija i plata u javnom sektoru do 2015. godine bude 10% odnosno po 8%, a da pri tome niste pribavili mišljenje i saglasnost Socijalno-ekonomskog saveta; da budžetski deficit lokalnih samouprava ne sme da pređe 10% njihovog budžeta.
Zakonom je predviđen i budžetski kalendar za budžetske korisnike, a novina je i uvođenje fiskalnog saveta od tri člana, gde predsednika predlaže predsednik Republike Srbije, jednog člana predlaže ministar finansija, a jednog guverner NBS.
U obrazloženju zakona stoji da je to nezavisan organ koji ne zavisi od Vlade i da je jedan od razloga za formiranje saveta njegova politička nepristrasnost, kao i da se od članova zahteva visok nivo stručnosti, ali i nezavisnost od političkih činilaca. Sumnjam da članovi saveta mogu da budu nezavisni od političkih činilaca ako ih predlaže predsednik Republike Srbije, tačnije Boris Tadić, i ministar finansija, o čijem u suštini izveštaju i treba dati mišljenje.
Kada je reč o budžetskom kalendaru podsetiću vas, gospođo Dragutinović, da je poslanička grupa DSS 15. oktobra 2009. godine postavila pitanje koje se odnosilo na nepoštovanje budžetskog kalendara i prekoračenja zakonom utvrđenog budžetskog deficita, odnosno zašto Vlada krši Zakon o budžetu i premašuje budžetski deficit i da li je ministar finansija prekršila Zakon o budžetskom sistemu?
Novembra 13. iste godine smo dobili odgovor – da okolnosti u kojima se nalazi država u duhu zakona, a u ostvarivanju budžetskih ciljeva kroz poštovanje principa, pre svega efikasnosti i efektivnosti, jesu takve da nepoštovanje nacrta zakona o budžetu i prekoračenje budžetskog deficita ne može da se okarakteriše kao nepoštovanje zakona i rokova. U potpisu: ministar finansija, Diana Dragutinović.
Mislim da za mnoge ovo u suštini treba da se prevede i da se pojasni šta znači. Zašto, gospođo Dragutinović, onda postoji Zakon o budžetu, koji između ostalog definiše budžetski deficit, način i namenu trošenja para, kao i rokove za njegovo izvršenje? Ko nam garantuje da se i ove godine ne ponovi isto, jer već je 4. oktobar, a razloge za njegovo donošenje, odnosno nepoštovanje ne nađete u ekonomskoj krizi i vanrednim okolnostima? Šta je, gospođo Dragutinović, sa nenamenskim trošenjem para?
Koliko mi je poznato, gospođo Dragutinović, vi ste član Upravnog odbora Fonda za razvoj. Zajedno sa vama u Upravnom odboru Fonda za razvoj sede ministri Slobodan Milosavljević, Milutin Mrkonjić, Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. Predsednik Upravnog odbora je potpredsednik Vlade, gospodin Mlađan Dinkić.
Taj fond je za trajna obrtna sredstva podelio 82 kredita u ukupnom iznosu od 3,2 milijarde dinara, a da pri tom Fond nije predvideo reviziju kredita za trajna obrtna sredstva, a samim tim ni način kako može takav ugovor da se raskine. Na taj način ste omogućili da se bez ikakve kontrole zloupotrebljavaju budžetska sredstva, tačnije narodni novac.
Zbog takvog vašeg odnosa ste omogućili da grupa od sedam lica, a među njima i pravnik, procenitelj Fonda za razvoj, zloupotrebe više od 200 miliona dinara. Koliko je, gospođo Dragutinović, iz ovog fonda proćerdano para na ovaj način? Do sada je, prema podacima koje mi imamo, iz Fonda raspodeljeno 12,2 milijarde dinara.
Predlogom zakona je predviđeno da visina javnog duga ne sme da pređe 45% BDP. Gospođo Dragutinović, koliki je javni dug Srbije? Juna 28. smo dobili odgovor na poslaničko pitanje da je javni dug 10,54 milijarde evra, odnosno 34,4% BDP, a da pri tom u javni dug niste obuhvatili milijardu 460 miliona kredita od MMF. Septembra 14. je, prema izvoru koji ste dali vi, Ministarstvo finansija, javni dug iznosio 10,94 milijarde evra, odnosno 36,3% BDP. U ovaj iznos nije uračunat kredit MMF, kao ni krediti lokalnih samouprava.
Kada se sve ovo zbere, javni dug je prema našoj računici preko 13 milijardi evra, ako ne i više. Gospođo Dragutinović, vi već sada ne poštujete zakon o kome danas raspravljamo, jer je javni dug prema svim pokazateljima preko 45% BDP.
Šta je sa sredstvima i deficitom koje imaju lokalne samouprave? On je prepisan da može da bude maksimalno 10% od budžetskog deficita lokalnih samouprava. Preko 30% opština, prema podacima koje je dalo Udruženje slobodnih gradova i opština, imamo da nisu u stanju da izmiruju ove obaveze.
Da zaključim, nama je, gospođo Dragutinović, potreban zakon kojim se uređuju fiskalna pravila. Bojim se, imajući u vidu kako se ova Vlada ponaša kada je u pitanju sprovođenje i poštovanje postojećih zakona, kao i način izbora članova fiskalnog saveta, da ne postoji mogućnost niti će biti nekakva korist za građane od ovog zakona, niti postoji mehanizam za kontrolu korišćenja narodnih para.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je 10 minuta i 25 sekundi. Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.        ZORAN OSTOJIĆ: Uvaženi gospodine Novakoviću, koleginice i kolege, LDP se od svog osnivanja zalagala za sporazum sa MMF, jer je to jedina garancija da političari koji su u Vladi neće trošiti narodni novac po svom nahođenju u predizbornim asfaltima.
Sećate se tada kada smo se zalagali, Vlada je bila protiv sporazuma. Sada svi sede u Vladi sa jednim od ministara i potpredsednikom Vlade koji je tada bio protiv sporazuma sa MMF.
Ovo što je moj uvaženi prethodnik rekao je suština zašto ne možemo da glasamo za ovaj zakon, iako smo za sporazum sa MMF, iako je to jedina institucija koja može da Vladu utera u red, da ne troši, ne arči narodne pare radi opstanka na vlasti u predizbornim asfaltiranjima.
Sam ovaj zakon visi bez drugih kompletnih mera kojima će se smanjiti javna potrošnja Srbije i naprosto i ovaj zakon i način na koji se donosi bez te kompletne reforme i poreskog sistema, penzionog sistema, za šta se LDP zalaže, ostaće mrtvo slovo na papiru. Još jedan primer, što zovemo fingirani evropski poslovi, obaveza jeste, evo donećemo je. Nije to samo ovaj primer, ima ih skoro svaki dan, a u suštini se ništa ne menja.
Zaista mislimo da u ovoj zemlji treba smanjiti javnu potrošnju, da budžetski deficit treba da se smanji na 1% ili da ga nema. Jednostavno, kada vi u Vladi budete usaglasili svoja razmišljanja, svoju politiku tada će i ovakav zakon imati šansu za uspeh.
Da bi vi to uradili ili kad bi uradili, vi bi izašli sa kompletnim paketom ekonomskih mera. S jedne strane, vi se zalažete proteklih meseci da se smanji budžetski deficit za ovu godinu, a s druge strane vaš kolega, jedan od prethodnika na mestu ministra finansija, sada potpredsednik Vlade, zalaže se za povećanje potrošnje. Jednostavno, u takvoj Vladi, sa takvim različitim stavovima ne može se voditi dosledna ekonomska politika kakvu Srbija treba da vodi.
Ako u zemljama koje su izvozno orijentisane kao Nemačka, kada pada izvoz zbog stagnacije u evropskoj ekonomiji i ima nekog smisla da očuva tu proizvodnju za izvoz, pa poveća javnu potrošnju. U zemlji koja takvu izvoznu privredu nema, povećanje javne potrošnje i unutrašnje potrošnje apsolutno na dugi rok seče granu na kojoj sedimo. To može samo da dovede još do većeg deficita.
Prema tome, sa žaljenjem konstatujemo da se formalno ispunjava obaveza prema MMF, ali da suštinski boljitka u smanjenju javne potrošnje neće biti. To ćemo vrlo brzo videti kada dobijemo predlog budžeta za sledeću godinu, ili se nadam da ćemo ga dobiti vrlo brzo, a ne kao prošle godine, da čekamo novu godinu sa budžetom.
U svakom slučaju, dok Vlada ne shvati da palijativne mere, parcijalne mere ne mogu da promene ekonomsku situaciju u Srbiji i da dovedu do onoga što svi zovemo nova ekonomija, odnosno izvozno orijentisana ekonomija i ovakvi zakoni biće samo zadovoljavanje forme, ali ne i suštine.

Vreme predviđeno za raspravu poslaničkoj grupi LDP je iskorišćeno. Reč ima narodna poslanica Branka Ljiljak.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. U najvećem delu, izmene i dopune se odnose na fiskalnu odgovornost.
Zakon o budžetskom sistemu je sistemski zakon koji koriste u kreiranju svojih finansija svi korisnici koji su na budžetu, na bilo kom nivou vlasti, bez obzira da li su direktni ili indirektni, samim tim što su uključeni u konsolidovani račun trezora, odnosno opšteg nivoa države.
Da li je trebalo biti poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti ili izmene i dopune, po meni su izmene i dopune dobre, jer veliki broj korisnika sada ima na jednom mestu sve ono što treba da uradi da bi taj budžet bio dobro isplaniran, dobro projektovan i da ne bi bilo puno izmena.
Iz toga proizilazi da treba, zbog velikog broja korisnika u cilju upravljanja na najcelishodniji način, utvrditi pravila i treba se na svaki način tih pravila i procedura pridržavati.
Sistem javne potrošnje, od planiranja, izvršavanja budžeta, kontrole trošenja javnih sredstava, uređen je zakonom. Bilo je neophodno jačati fiskalnu odgovornost i urediti je zakonskim propisima. To je preduslov za unapređenje i upravljanje javnim finansijama.
Kao ilustracija može da nam posluži i kriza koja nas je nedavno zadesila i uzdrmala, kako nas, tako i razvijene zemlje sveta. U periodima privrednog rasta, kod nas je rasla javna potrošnja, a smanjivao se fiskalni kapacitet kod određenih poreskih stopa i uvođenja određenih poreskih olakšica.
U periodu krize, dosadašnja fiskalna politika nije imala mogućnosti da odgovarajućim merama uspostavi ravnotežu i zato je sada izašao ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji reguliše principe fiskalne politike. Mislim da treba odrediti i poreski zakon koji će ovu oblast dovesti na pravu meru i pomoći u realizaciji ovih javnih finansija.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se utvrđuju fiskalni principi, pravila i procedure koje određuju fiskalni okvir. Za sprovođenje ove fiskalne politike je odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti. Fiskalni principi su po ovom zakonu i opšti i pojedinačni i odnose se na pravičnost, odgovornost. Dotiču se održivosti duga države, urednog servisiranja duga i upravljanje javnom imovinom.
Ova fiskalna pravila, odnosno pravila koja nadomešćuju ove principe se uvode da bi se smanjila neravnomernost koja može da se desi u toku fiskalne godine, a da se na srednji rok sa njima može upravljati. Fiskalna pravila se uvode na opšti nivo države, što obuhvata sve korisnike koje finansira država i predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku.
Mislim da je dobro što se uvode bilo kakva pravila na opšti nivo države, jer automatski svi korisnici budžetskih sredstava ulaze u ovaj okvir i treba da se po njima vladaju.
Opšta pravila fiskalne politike imaju zadatak da nam ukažu na kretanje deficita u BDP na srednji rok, kao i maksimalno učešće duga u BDP. Pri tome, utvrđena je i formula koja, kada utvrdimo maksimalno učešće duga u BDP, može se izvesti na nivo fiskalnog deficita koji je u skladu sa tim dugom, što praktično znači da svako od korisnika i uopšte bilo ko koga interesuje može da zna u kom momentu se kako kreće i fiskalni deficit i kako se kreću komponente koje na njega utiču.
Fiskalni deficit iz godine u godinu bi išao oko ciljnog prosečnog iznosa, tako da fiskalna politika deluje anticiklično na privrednu aktivnost i zaposlenost. Posebna fiskalna pravila treba da pomognu da se smanji fiskalni deficit u odnosu na BDP najvećim delom smanjivanjem tekućih rashoda. Cilj fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje.
Kod javnih investicija deluju tako da javne investicije mogu da idu preko dozvoljenog povećanja deficita. Ovo je dozvoljeno samo zato što investicije koje treba da se odrede povećavaju vrednost imovine države i daju mogućnost sadašnjim i budućim generacijama da bolje žive i da se lakše servisira dug u kasnijim periodima.
Za lokalne vlasti fiskalni deficit u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini. Izuzetno može biti veći od navedenog ako je to realizacija javnih investicija, što znači da su država i vlada rešile da se investicije stave na prvo mesto da bi mogli da očekujemo dobar privredni rast.
Novina zakona je fiskalni savet. Predviđen je kao nezavisan organ. Njegova funkcija je da vrši nezavisnu analizu fiskalne politike, da proverava makroekonomske fiskalne pretpostavke, da učestvuje u izradi izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade i daje nezavisnu kreditnu ocenu mera ekonomske politike, a posebno dobra stvar je što priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu izveštaja o fiskalnoj strategiji, zakona o budžetu, rebalansu, završnom računu. Ima tri člana, kao i stručne službe i dobar deo stručnjaka koji će pomoći u realizaciji svih ovih funkcija koje su im stavljene kao zakonska obaveza.
Pomenuto je, a sada bih isto naglasila, da Narodna skupština bira članove na predlog predsednika države, guvernera Narodne banke i ministra finansija. Dodala bih da se, kao i u dosadašnjim slučajevima, oko guvernera i izbora predsednika Saveta guvernera vodilo računa o stručnosti, tako uopšte ne sumnjam da će članovi Saveta biti izabrani od nas, a na predlog stručnih lica koja znaju da odrade posao i da će pomoći i Vladi i Narodnoj skupštini da budžet, rebalans i završni račun izanaliziramo na najbolji mogući način, da bi sledeće godine imali uspešniju i bolju godinu.
U Zakonu o budžetskom sistemu korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje, kontrolu, kao i internu reviziju. Novina u ovom zakonu je koordinacija koju obavlja centralna jedinica za usklađivanje. Posebno se naglašava odgovornost rukovodilaca korisnika javnih sredstava, što ostavlja rukovodiocima mogućnost da se pokažu kao rukovodioci koji sa finansijskim sredstvima koja su iz budžeta rade na najcelishodniji tržišni način.
Sve izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu idu u prilog planiranju, pripremi i izvršavanju budžeta. Pri tom se uvode principi i pravila koja će se koristiti za jačanje fiskalne odgovornosti kako bi se izbegli rizici koji mogu da se dese u toku fiskalne godine.
Naglašava se odgovornost Vlade i izvršnih organa lokalne samouprave, kao i saradnja i dogovor sa odgovarajućim institucijama oko pripreme budžeta, prevazilaženja problema, ukoliko ih ima, što daje jednu sliku da će svi ovi činioci koji se naslanjaju na budžet moći, uz stručnu i dobru pomoć, da izbegnu rizike koji ih čekaju u fiskalnoj, odnosno budžetskoj godini.
Primenom ovih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dobićemo mogućnost uspostavljanja stabilnih javnih finansija, a u danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i poslanička grupa ZES.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu ranija iskustva sa ovom vladom i nekim sličnim vladama u kojima i dan-danas neki participiraju, možemo mi da donesemo zakon kakav god hoćemo, može zakon da bude najbolji na svetu, ali problem je taj da onaj ko piše zakone, ko predlaže Narodnoj skupštini i ko treba da ih sprovodi to ne radi dobro ili ne radi uopšte.
Više mojih kolega je u nekoliko diskusija to reklo. Ponoviću samo zbog jedne činjenice, da mi imamo DRI, da je ona izvršila neku kontrolu rada naših ministarstava i da je jedina zamerka bila, gle čuda, da pojedini ministri uz račune za reprezentaciju nisu podneli izveštaj s kim su trošili novac. Zato su lepo platili prekršajne kazne.
Neki će, čujem, da se žale, niko nije imun od zakona i svi odgovaraju za ono što rade. Da li je baš tako? Ne mogu da se složim, jer prvo kad pogledamo budžet za 2010. godinu i Zakon o budžetu za 2009. godinu, vidimo da je naš deficit u 2010. godini veći nego u 2009. godini. Kažete da u 2010. godini izlazimo iz recesije. Šta je onda problem i u čemu je problem kada je u pitanju taj veći deficit i veći budžet?
Svaki put kada se određuje, odnosno bira Vlada u Skupštini Srbije, obavezno pre izbora Vlade imamo i zakon o Vladi. Sećam se nekih vremena kada je, recimo, bilo Ministarstvo finansija i nadležnost ministra finansija, pa je on, osim poreznika, gospođo ministre, a vi ste sada spali samo na poreznika i ništa više, određivao gde će novac da se troši i po kojim projektima, kakvo će biti zapošljavanje, kakva će biti prekvalifikacija itd. To je bilo dok je ministar finansija bio Mlađan Dinkić.
Sada je nešto malo drugačiji zakon. Rekoh da ste vi postali samo jedan običan poreznik, a sve ono i svi finansijski tokovi koji su pripadali Ministarstvu finansija u periodu od 2004. do 2007. godine nalaze se opet u samo dva ministarstva – Ministarstvu za ekonomiju i Ministarstvu za NIP.
Imamo tu čuvenu DRI, čiji smo rad, ne mi poslanici, ne poslanici opozicije, nego vladajuća većina opstruisali godinama. Kako ministar finansija može da mi objasni da naše Ministarstvo za NIP za jedan isti posao, po istoj jedinici proizvoda troši dva puta više sredstava nego neka mala opština na istoku Srbije, kod istog izvođača radova? Čudi me da DRI to nije pronašla u svom radu, recimo, kada je u pitanju Ministarstvo za NIP?
Kao što rekoh, sve ove zakone mi možemo da donesemo. Reč je o onima koji ih sprovode. I pored sve vaše želje da nas ubedite kako će ovaj zakon da reguliše nešto, prvo morate da nas ubedite da ćete da regulišete konačno odnose u Vladi i da Vlada neće podlegati pritisku nijedne stranke i grupici pojedinaca koja, čini mi se, sve kontroliše, osim puteva, izgradnje puteva.
Setite se one čuvene prepirke između Verice Kalanović i Milutina Mrkonjića o tome ko treba da sprovodi javne nabavke kada su u pitanju sredstva iz Nacionalnog plana, ko treba da vodi posao zapošljavanja i programe zapošljavanja, da li Ministarstvo ekonomije ili Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja itd.
Kada konačno budete od jednog čoveka i jedne stranke izuzeli finansijske tokove novca, onda možemo da pričamo da ovaj zakon, izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu nešto vrede. Do tada, možemo samo zakone da donosimo, možemo da pričamo kako će oni nešto da regulišu, a po onoj narodnoj biće – tresla se gora, rodio se miš.

Reč ima poslanik Miletić Mihajlović.