PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.10.2010.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

04.10.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana potpredsednice, pre nego što počnem svoje izlaganje, imam jedno pitanje za vas, ako dozvolite.
Da li se očekuje u skorije vreme povratak gospođe ministarke u salu, pošto bih želeo lično njoj da se obratim, ne bi bilo korektno, ako nije prisutna, da neko govori? Da li će da dođe?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, svaki ovlašćeni predstavnik Vlade ima pravo na povremena, iz raznih razloga, odsustvovanja sa toka sednice. Ministarka Dragutinović je u zgradi i čim bude mogla doći će, a vi izvolite i koristite vreme svoje poslaničke grupe.)
Dobro, poštovana potpredsednice, iz najbolje namere je, shvatio sam da prisustvo ministara u Vladi prilikom donošenja zakonskih predloga poboljšava neku situaciju da vodimo dijalog, a ne da ispadne da neko samo politizira, eventualno obraća se samo svojim biračima i građanima Srbije.
Poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, iako ministarka nije prisutna ovde, govoriću kao da je ona prisutna.
Naravno da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, onako kako ja shvatam, pošto govorim u načelu, podrazumeva pre svega jačanje finansijske discipline.
Narodski rečeno, trebalo bi da postane transparentnije kako se koristi budžet, odnosno pare, odnosno pare koje građani prilikom raznih davanja i dažbina, svi mi zajedno dajemo u budžete bilo lokalne samouprave, bilo državni budžet.
U tom smislu i u tom kontekstu, mogu da podržim predlog svakog zakona koji makar na papiru jača institucije koje će kontrolisati kako se narodni novac troši. U vezi s tim, ne sumnjajući da ministarka ima, odnosno Vlada, makar kod ovog predloga, ima najbolje namere, ne samo da je to obaveza prema MMF sa nekim rokovima, međunarodnoj zajednici, EU, nego pre svega zbog nas, da bi građani mogli transparentnije da vide i oni koji možda nisu ekonomski stručnjaci kako se narodni novac troši.
S tim u vezi, imao sam nekoliko pitanja za gospođu ministarku. Ovde ću ih postaviti i ostaviću još malo vremena, ako budete dozvolili da se ponovo javim, možda nije po Poslovniku, bilo bi lepše da je ona ovde prisutna, ali nadam se da, negde gde se trenutno odmara, sluša šta poslanici govore u Narodnoj skupštini.
Ako donošenje ovakvog zakona, pa i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, podrazumeva pre svega jačanje finansijske discipline, pitam da li je Ministarstvo finansija, odnosno gospođa ministar znala pre 15, pre 30, 35, pre 60 dana, kada su, sada shvatamo politizirajući, čelnici stranaka i ministri u Vladi govorili da će naši najstariji sugrađani, oni sa najmanjim penzijama, dobiti 5.000 dinara? Među nama rečeno, kao da dobijaju 50.000 dinara, tako je to prikazano u medijima i istupima tih ministara.
Da li je gospođa ministar i pre mesec dana, makar i pre pet dana, 25. septembra znala da u budžetu neće biti para, po tih 5.000 dinara za sve penzionere koji imaju 29.999 dinara i manje? Mislim da je znala i da je trebalo, u cilju jačanja te finansijske discipline, transparentnosti i otvorenosti prema građanima, da se kaže kakva je finansijska i ekonomska situacija, kakvo je stanje u budžetu.
Trebalo je lepo da kaže svojim kolegama, ministrima – gospodo, nemojte takve izjava da dajete. To nije korektno, to nije pošteno. Čak bih rekao da je to žalosno prema najstarijim našim građanima. Novca u budžetu u ovom trenutku nema. Možda će ga biti, ako se izvrši neki rebalans. To je trebalo biti rečeno pošteno.
Među nama rečeno, neće tim ljudima ne znam kako pomoći tih 5.000 i sa 30 dana zakašnjenja, ali mislim da je bilo korektno da se tim građanima, našim penzionerima, našim najstarijim sugrađanima kaže pošteno, da 1. oktobra neće biti tog novca.
Zato sam želeo da gospođa ministarka ovde kaže neku reč o tome, da ne kažem da se izvini građanima. Ne bi joj spala kruna s glave, štaviše mislim da bi dobila neki politički poen.
Dalje sam želeo da pitam gospođu ministar, kada se radi o budžetskoj inspekciji, da li tu postoji to delovanje budžetske inspekcije i da li se ono vrši selektivno?
Mislim kada se radi o kontroli lokalnih budžeta lokalnih samouprava, da li ta budžetska inspekcija ide samo u opštine gde je opozicija na vlasti? Opozicija koja je ovde na centralnom, državnom nivou ovde u Narodnoj skupštini opozicija, ali je vlast u pojedinim opštinama i gradovima.
Da li se te budžetske inspekcije vrši ravnomerno ili se vrši selektivno? Prema informacijama koje imam, u nekim opozicionim opštinama budžetske inspekcije ne izlaze iz gradskih odnosno opštinskih uprava. Ja lično i ti ljudi koji su tamo na vlasti nemamo nikakvih problema sa tim, neka se vrši kontrola svaki dan, ali neka se onda vrši i tamo, gospođo ministar, gde su vaše partijske kolege na vlasti.
Što se tiče budžeta grada Niša, žao mi je što gospodin Ilić, kao predsednik Skupštine grada Niša nije ovde prisutan, vi ste svedok gospođo ministar, da vam se predsednik gradske skupštine u vezi trošenja gradskog budžeta u Nišu, u odelu finansiranja političkih stranaka, lično obratio.
Vi ste napisali, po meni, vrlo stručno, pametno, korektno i pošteno mišljenje, a mislim da je mišljenje ministra finansija, kada se radi o trošenju para i iz lokalnih budžeta, zakon. Šta ste preduzeli, pošto nadležni u gradu Nišu ni dalje neće da postupe po vašem rešenju?
Voleo bih da znam konkretno šta ste preduzeli, jer našoj stranci Novoj Srbiji u Nišu je ostalo, praktično, samo da se pozove na vaše rešenje i da podnese krivičnu prijavu? Voleo bih da znam da li i zbog vas treba da podnesemo krivičnu prijavu, zbog nevršenja, odnosno nesprovođenja sopstvenog mišljenja i sopstvenih rešenja?
Hteo sam da vas pitam u okviru ovih 10 minuta i 48 sati, gospođo ministarka, kakve su vaše namere? Bila bi prilika da se to kaže, pošto su se lokalne samouprave, pogotovo ovih 55 opština koje su nerazvijene, znate vi koje su to opštine, pošto od obećanih para, od onih lokalnih transfera izgleda da za sada nema ništa, bilo bi pošteno i korektno da se i danas obratite i da ti ljudi, funkcioneri u tim opštinama, čuju kakva je situacija u budžetu, da li će biti tih sredstava?
Bila je najava, čini mi se da će se podeliti neka milijarda po opštinama, po kom kriterijumu, po kom sistemu? Ako ništa drugo, ide grejna sezona, a znamo kakva je situacija i sa energentima, šta se sve sprema da bi ljudi mogli da planiraju kako će da greju svoje opštine, gradove, škole, biblioteke itd.
Prema tome, voleo bih da čujem odgovore na ova pitanja, pogotovo me zanima još jedan odgovor – da li vi konačno možete kao Ministarstvo finansija, da li je to vaša nadležnost, mislim da jeste, a ako vi ovde kažete da nije, kao i uvek, znate da sam vas maksimalno uvažavao i kao čoveka, odnosno ženu i kao stručnjaka, da li vi Srbiji, građanima Srbije, radnicima i sindikatima možete konačno da objavite spisak firmi, bilo da su one društvene, ako ih još uvek ima, javna preduzeća ili privatna koja ne plaćaju obavezne doprinose za zdravstveno, penziono i ne znam sve koja osiguranja?
Stalno imamo primere da pojedini ministri u političkim kampanjama idu od preduzeća do preduzeća, povezuju naprasno staž ljudima, obećavaju i to bude dok su tu kamere, to se objavi po televizijama, a najviše na RTS koji je, praktično, Vladina TV, TV Vlade Republike Srbije, a ne građana Srbije, i posle dva dana, nikom ništa.
Da li biste vi u cilju te transparentnosti, finansijske discipline konačno mogli da objavite, o kome god da se radi, koja su to preduzeća? Makar tih 100 najvećih dužnika koji duguju budžetu, odnosno duguju penzionim, zdravstvenim fondovima, a znamo da se iz toga isplaćuju penzije i zdravstveno, ljudi se osiguravaju, da ne bi neki ministri to neposredno u nekim političkim kvazikampanjama rešavali na licu mesta – biće vam isplaćeno ovo, biće vam nadoknađen staž. Sve to ne bi bilo potrebno, da sve firme uplaćuju te obaveze koje one imaju prema zakonu.
Gospođo ministar, niste bili na početku, nadam se da je vaša saradnica, primetio sam, ukratko saopštila ono što sam pitao. Mislim da bi bilo korisno za ovu diskusiju i za vas kao ministra, a i za građane koji očekuju ove odgovore.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Preostalo vreme poslaničke grupe je minut i 15 sekundi. Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, Predlogom ovog zakona se utvrđuju fiskalni principi i pravila procedure kako bi obezbedili dugoročnu održivost fiskalne politike u ovoj zemlji. Iz vašeg optimizma koji ste na početku današnje rasprave izneli, očigledno da i vi vidite, kao i predsednik Boris Tadić, Srbiju 2015. godine u EU. Živi bili pa videli, ali da se vratimo na stvarnost kakva zaista jeste u ovoj zemlji.
Ovaj zakon bi trebalo da reši pitanje jačanja fiskalne odgovornosti, što je preduslov za unapređenje i upravljanje javnim finansijama. Onda mi nije jasno – zašto ove odredbe o fiskalnoj odgovornosti unosite u Zakon o budžetskom sistemu?
Sami ste rekli, imali ste osam meseci vremena da napišete jedan celovit zakon o fiskalnoj odgovornosti, a ne da putem izmena i dopuna ovog zakona regulišete ovu materiju, izuzev ako ne želite, kao i do sada, pošto smo više puta isticali Zakon o budžetskom sistemu, vaš omiljeni zakon, koji ste prekršili nebrojeno puta, i što se tiče rokova i mnogih drugih stvari, pa onda tom analogijom želite da nastavite kada je u pitanju fiskalna odgovornost.
Po meni, ovo govori više u prilog činjenici da je ovo obaveza koju ste preuzeli zbog MMF nego što zaista želite da uredite fiskalna pravila u našoj zemlji. Zakon predviđa da se ustanovi fiskalni savet koji treba da da ocenu da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima.
Moje kolege, kolega Obradović i drugi narodni poslanici, isticale su potpuno neverovatan princip za izbor tog fiskalnog saveta, a jednog člana predlaže predsednik Republike, drugog ministar finansija, u ovom slučaju vi i trećeg guverner NBS. Znači, svi predsednikovi ljudi će dati svoje kandidate. Da li neko u ovoj sali i u ovoj zemlji može da poveruje da će to telo biti politički nepristrasno i nezavisno prilikom izvršavanja svojih obaveza?
Takođe je interesantna odredba da Vlada može da odstupi od fiskalnih principa i pravila u slučaju eksternih šokova koji utiču na zdravlje ljudi, bezbednost i pad privredne aktivnosti. Gospođo Dragutinović, mi se već dve godine nalazimo u eksternim šokovima. Mi smo neprestano pod nekim šokovima. Ovaj narod je potpuno sluđen.
Imate anesteziranu i prepariranu naciju. Jednog dana nešto poskupi, sutradan kažete – znate, ali ovo je pojeftinilo. Jednog dana nam navlačite zimske gume za automobile, pa ih sutradan skidate. Jednog dana dolazite sa idejom da ima ulja, a sledećeg dana nema mleka.
U ovoj zemlji najveće su akcize na benzin, a najniže za alkohol i cigarete. Iza ove Vlade, ako nastavite ovako da radite, ostaje pustoš, ostaje pesak. Ne znam kako to drugačije da nazovem, a vi ćete sve to da rešite jednim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Takođe, Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj u kome će navesti razloge za odstupanja, mere koje namerava da preduzme i vremenski period u kojem će ponovo početi da se pridržava pravila. Koje mere, gospođo Dragutinović?
Koje mere je Vlada Republike Srbije predložila parlamentu za suzbijanje krize? I one koje su predložene došle su najmanje sa šest meseci zakašnjenja. Vi ste primer, rekao sam, kako se krši Zakon o budžetskom sistemu, odnosno one tri jedinice, 1. novembar, to vam je bio omiljeni rok koji ste kršili.
Da li obećanje koje je dao vaš državni sekretar, gospodin Ilić, da će uskoro doći u proceduru Zakon o denacionalizaciji, da li je ono ispunjeno? Da li će taj Zakon o denacionalizaciji uticati na realizaciju i sprovođenje odredbi ovog zakona? Recite nam – koliki je spoljni dug ove zemlje? To nismo čuli.
Da li postoji razlika između spoljnjeg duga koji evidentira Vlada Republike Srbije i onog koji čini NBS? Razlika je u više od tri milijarde, a to nije sitnica.
Dalje, što se tiče pravila kojima predviđate neke obaveze za lokalnu samoupravu, ovaj zakon predviđa da lokalne samouprave mogu imati fiskalni deficit u visini od 10% od ostvarenih prihoda u toj godini i da taj deficit može biti izuzetno veći, ukoliko ta sredstva idu na realizaciju javnih investicija, uz vašu saglasnost.
Vi znate kakvi problemi postoje u pojedinim lokalnim samoupravama – smanjena su transferna sredstva, pojedine lokalne samouprave nisu imale priliku da vide dinara iz NIP zato što postoje politički kriterijumi po kojima se dele ta sredstva.
Navešću vam jedan primer, recimo opštine Prokuplje. Znate li koliko je ta opština zadužena? Lokalna vlast je arčila pare građana Prokuplja i sada treba ovim zakonom da ih limitirate da oni neće moći da isplate plate zaposlenima i da funkcionišu normalno u narednom periodu.
Neko je rekao ovde da je potrebno doneti zakon o javnoj svojini, zakon o imovini lokalnih samouprava. S time se potpuno slažem, ali se bojim da će to samo stvoriti mogućnost tajkunima da u lokalnim samoupravama pokupuju po našim opštinama i gradovima ono što je jedino ostalo i što vredi.
Mi vam ovo ne govorimo ispred DSS zato što smo neki autistični tipovi koji sa svojom evroskepsom pokušavaju da zaustave neke procese u ovoj zemlji. Daleko od toga, verujte, već zato što smo zabrinuti kuda vodi politika Vlade Republike Srbije Republiku Srbiju.
Zašto, recimo, u ovom zakonu niste obavezali državne organe da na svom sajtu tačno navedu spisak dobavljača, ugovore i vrednosti ugovora za dobra i usluge koje plaćaju? To bi bilo transparentno i tako bi građani Srbije mogli da vide na šta se troši njihov novac.
Ukoliko Vlada Republike Srbije prekrši odredbe ovog zakona trebalo bi da zbog toga politički odgovara i, naravno, umanjuje se njen kredibilitet. Da li će to biti zaista tako? Da li će mediji koji kontrolišu javnost, a s druge strane politika kontroliše medije, zaista objaviti da li je došlo do kršenja odredbi ovih zakona?
Za razliku od Vlade Republike Srbije, lokalne samouprave će imati ogromnu odgovornost, imaće i finansijsku i administrativnu odgovornost, umanjiće im se transferna sredstva, ali hajde da vidimo i to da li će se prema svima Vlada Republike Srbije ponašati potpuno jednako ili će doći do različitih aršina, ukoliko nije na lokalnom nivou prekopirana vlast sa nivoa Republike.
U svakom slučaju, ovaj zakon, odnosno odredbe koje regulišu ovu materiju su potrebne Republici Srbiji, ali videli smo i na početku ove rasprave, pre svega zbog toga da se zaustave neke političke stranke koje participiraju u Vladi Republike Srbije i koje su tu samo da bi povećale svoj rejting i da bi arčile novac građana Republike Srbije. Zbog svega ovoga i mnogih primedbi koje ćemo izneti i u raspravi u pojedinostima, DSS neće podržati ovaj predlog zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka i gospođo pomoćnice ministra, moram, gospođo Dragutinović, na samom početku da vam skrenem pažnju, vi niste bili na Odboru za finansije, bio je gospodin iz vašeg ministarstva i na moju primedbu da iako je LDP unazad dve-tri godine zagovarala saradnju sa MMF i da kao posledicu saradnje sa MMF, odnosno aranžmana koji ste sklopili sa njima proizilazi i ovaj zakon, on je rekao da ovaj zakon nije posledica toga i da se on priprema dve godine. Samo kao jedna primedba, da ono što ste vi danas rekli odudara od onoga što je nama rečeno na Odboru za finansije.
Smatram da je ovaj zakon odličan, ali samo tehnički. Suštinski, ovaj zakon ništa ne menja. To svi moji prethodnici mislim da su napomenuli. Suština je da je on daleko od realnosti. Zbog čega? Ovaj zakon se neće primenjivati, kao ni prethodni. Tu je ključ svog našeg problema, što se pravila u ovoj zemlji i zakoni koji postoje ne poštuju.
Mi smo dosta toga čuli ovde i oko odgovornosti i svega ostalog, na šta ću se vratiti, ali pošto pored vas sedi gospođa pomoćnica koja je sa mnom imala priliku da bude na jednom međudržavnom savetovanju koje se odnosilo na budžetski proces, hteo bih, čisto zbog ostalih kolega, a znam da vi to znate, da podsetim kako to rade ozbiljne države.
Znači, država Slovačka, to smo čuli iz usta bivšeg ministra finansija koji je sada u opoziciji, kaže da im svaki put Vlada Slovačke dostavi krajem avgusta predlog budžeta za sledeću godinu, naredna dva meseca opozicija, kako u svojim poslaničkim klubovima, tako i u odborima, pokušava da pronađe najbolja rešenja, vraća to Vladi i ceo proces traje nekoliko meseci.
Zemlje u okruženju su daleko ispred Srbije. Čak i one koje zaostaju za nama u svakom pogledu su u ovom pogledu ispred Srbije, a mi, pošto je moj prethodnik malopre izgovorio bar dva puta imena nekih filmova, samo bih hteo da kažem, odnosno da parafraziram jedan film, znači, mi živimo godine mrmota, svaki put je ista priča.
Svaki put dobijamo, poslednji petak pred novu godinu, odnosno zakonski rok za usvajanje budžeta, mi dobijamo u poslednji petak predlog budžeta, u štampanoj formi, kada poslanici nisu u Skupštini. Treba do ponedeljka da podnesemo amandmane i u naredna dva-tri dana da raspravljamo u načelu, da pričamo o amandmanima i da donosimo budžet. Zaista ne znam, to sam pitao i na odboru – čemu će nama izmena ovog zakona i čemu će nama uopšte ovaj zakon, kada se ne poštuje?
Zašto izmene kalendara budžetskog kada se ni one nisu poštovale. Ne postoji odgovornost i vi to sami znate i znam da smo se u tome slagali i ranije, da ukoliko nema odgovornosti kada je u pitanju kalendarski budžet i ne znam čemu potreba za njim.
Fiskalni savet, Vlada je ovde, a to ste čuli iz usta premijera Cvetkovića prošli četvrtak dok je još bilo televizijskog prenosa, za naftno-gasni aranžman prebacuje odgovornost na Skupštinu i rekao je da je ovde izglasan taj sporazum. Uvodi se fiskalni savet i zaista vi mislite da će on uspeti da obezbedi odgovornost, isto kao Državna revizorska institucija.
Poslednje što smo čuli od predsednika Saveta Državne revizorske institucije je to da su svi problemi koji su uočeni u izveštaju za 2008. godinu su uočeni i u 2009. godini u radu ministarstava. Kada je rekao – javna preduzeća, nije otišao u neka bitna, da su pronašli osnovne nepravilnosti, a to je da su namešteni tenderi.
Mi ćemo ovde za dvadesetak dana, koliko sam shvatio, imati rebalans budžeta. Šta će nam on doneti? Pre bilo kakve rasprave o tom rebalansu, moram i potpredsednicu Skupštine, a pitao sam i potpredsednicu Odbora za finansije, kada će se naći završni račun za 2008. godinu pred poslanicima? Kada ćemo jednom razgovarati o tome kako su pare potrošene, da bi mogli da pričamo o tome šta će se dešavati u budućnosti?
I nama, gospođo Dragutinović, uz svo poštovanje vas kao stručnjaka ovde, nisu trebala, pogotovu u prvom delu kada ste govorili u procentima, računovodstvena predavanja, već jedno obrazlaganje zakona koji svojim odredbama suštinski treba da promeni odnos kada je budžetski proces u pitanju.
Isto tako, moram da kažem da nam ne treba ministarka finansija koja je rastrzana između zahteva političkih partnera u Vladi i obaveza koje su preuzete iz aranžmana sa MMF-om. One zahvaljujući vama nisu ispunjene i duboko sam ubeđen da vam je svaki put kada sednete sa njima za sto neprijatno, zato što ste rastrgnuti između raznih zahteva. Vi niste bili u situaciji da ispunite ono što ste preuzeli u ime Vlade, odnosno države.
Mi smo vas podržavali uvek kada ste dolazili ovde sa željom da uvedete disciplinu. Moram da kažem, možda će biti grubo, ali onaj sramni srpski Davos na Kopaoniku, kada ste vi izašli sa jednim predlogom kako može da se izađe iz krize, a možda jesmo bili u njoj, a možda nismo, a to još nismo zaključili, ali kada ste izneli svoj predlog na koji način treba da izađemo iz te krize, mi smo imali puno razumevanja za vaš predlog.
On je trajao samo do onog momenta dok ministar za sve, odnosno ministar za ekonomiju nije izašao i rekao da je njegov predlog potpuno drugačiji, odnosno suprotan vašem i taj predlog je usvojen u pravom životu. Mi smo čuli od predstavnika jedne političke partije koja ovde čini vladajuću većinu i nadam se da ćete vi reagovati na to, gde je on rekao da u Vladi postoji više politika.
Mi iz LDP-a nažalost ne vidimo nijednu politiku, ali bi voleli da Vlada izlazi sa jednom politikom, pogotovu ekonomskom. Kada neko kaže da u Vladi postoji više politika i da je to dobro, mislim da on zaista ne shvata o čemu priča. Mi smo kao LDP unazad nekoliko nedelja predlagali mere za izlazak iz krize, a usko je vezano sa ovim. Mi smo vam predložili da ukinete PDV na sve osnovne namirnice.
Gospođo Dragutinović, tako ste u prvi mah reagovali kada smo vam predložili, a to se tiče člana 27b gde su fiskalni principi, pa kaže – princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija.
Tako ste reagovali, gospođo Dragutinović, kada smo vam predložili amandman koji je uticao na penzije. Nakon toga ste rekli, da sada ne citiram šta ste rekli, ali vrlo dobro znate šta ste rekli, kada smo se našli van sale, o tom amandmanu. I tada ga niste prihvatili, ne kažem, vašom voljom, ali kažem, kada pričamo o pravičnosti, tada smo bili predložili nešto što bi zaista bila pravičnost prema budućim generacijama.
Molim vas da mi objasnite nešto, pričao sam sa kolegama iz svoje poslaničke grupe i sa kolegama iz drugih poslaničkih grupa, vi ovde u jednom članu koji je citirao i gospodin Pastor – finansiranje AP, član 24b, pa kaže – primanja od prodaje prirodne imovine.
Šta je prirodna imovina? Zaista ne znam kako to da protumačim, ali bih voleo da mi objasnite, da li je prirodna imovina i prirodno skladište gasa Banatski Dvor, u koji je Srbija do sada uložila 100 miliona evra, a prešao je 51% na rusku stranu za četiri miliona evra? Da li će Srbija imati neke prihode od toga, odnosno Vojvodina kao AP? Ja na taj način tumačim prirodnu imovinu. Mi ovde nemamo nijedno obrazloženje kada je tako nešto u pitanju.
Obzirom da ima još govornika iz LDP-a, ostaviću minut, ali hteo sam da vam kažem samo, odnosno minut za sebe još, da kažem ključnu stvar, mi ne možemo podržati ovaj zakon, jer on suštinski ništa ne menja. A podržaćemo vas uvek, gospođo Dragutinović, kada dođete sa planom, kada budete spremni da preuzmete odgovornost i budete spremni da autoritetom svoje funkcije i autoritetom svog znanja naterate one koji sede oko vas da preuzimaju odgovornost.
Tražimo od vas istrajnost i zaista ne želimo više da gledamo godine mrmota kada je u pitanju budžetski kalendar.
Samo još jedna rečenica – fiskalni principi – princip odgovornosti podrazumeva kada se upravljanje javnom imovinom i obavezom prirodnim resursima i fiskalnim rizicima sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost.
Hteo sam da vas pitam da li znate da je jedno javno preduzeće, veoma popularno u poslednje dve godine, u julu isplatilo dve plate, iako je u strahovitim dugovima? Znači, 13 plata je isplaćena u jednom preduzeću. Pošto imate Državnu revizorsku instituciju, pitajte njih kada će ući u to preduzeće, a vi sigurno imate mogućnosti, pošto ste osnivač tog preduzeća, da vidite o kom je preduzeću reč.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Deset minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Vlatko Ratković nije u sali, onda narodni poslanik Jorgovanka Tabaković ima reč, a posle nje narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Nastaviću diskusiju o predloženom zakonu u smislu da principi i pravila koja promoviše jesu poželjni i prihvatljivi, ali da zakon nema mehanizme za ispunjenje ni fiskalne odgovornosti ni tačnosti planiranja, ni javnog uvida u načine trošenja sredstava.
Da konkretizujem na samom zakonu, na primer član 30. Po članu 30. zakon sada obavezuje Ministarstvo i Vladu, koja je odgovorna da će nam sačiniti popis imovine kojom raspolaže Republika Srbija i da bi taj jedan izveštaj mogla da koristi u sastavljanju završnog računa budžeta Republike Srbije za prethodnu godinu.
Taj član 30. predviđa da Ministarstvo finansija sačini izveštaj o strukturi vrednosne imovine na osnovu dobijenih izveštaja korisnika sredstava u svojini Republike Srbije.
Na osnovu izveštaja korisnika sredstava. Svaki građanin Srbije zna da je, evo najsvežiji primer, dovedena u pitanje kineska investicija, jer zemlja koja joj je prodata za izgradnju tržnog centra nekoj od firmi, a iza nje stoji država Kina, postavljalo se pitanje da li je neko preduzeće prodalo u stvari državnu imovinu.
Prilikom prodaje "Robnih kuća", imali smo višak ostvarenih prihoda nad stečajem u stečajnoj masi koja je deljena mimo zakona, radio je to gospodin Dinkić, sada ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Izmislite, otvorite stečaj, pa vam se pojavi višak, ali se desilo to da je prodavana imovina koja nije bila imovina "Robnih kuća" nego države Srbije.
Uzela sam samo dva upečatljiva primera gde je predmet prodaje bila imovina čiji je vlasnik država Srbija, a prodavali su je neki drugi kao državno društveno ili kao privatnu imovinu. Od 1994. godine, kada je usvojen Zakon o sredstvima u svojini Republike, mi u 2010. godini pričamo o popisu imovine čiji je korisnik država Srbija i kažemo da ćemo sačiniti taj popis na osnovu izveštaja korisnika.
Ako više korisnici nisu oni koji državi dostavljaju izveštaje, koliko je takvih primera i da li je bilo moguće da se to desi do današnjeg dana, a na vas je pala odgovornost da taj popis pravite? Da, bilo je moguće zato što je od 2001. godine u primeni Zakona o privatizaciji bilo moguće da se izgube hiljade kvadrata poslovnog prostora, stotine i hiljade hektara zemljišta i da se uopšte ne ulazi u verodostojnost dokumentacije, čak i računovodstvene, koja se dostavlja kao bilans stanja, bilans imovine u prospektu za privatizaciju.
Šta hoću da kažem građanima Srbije? Da, jednom se mora krenuti sa čišćenjem i sređivanjem kuće, računa, preciznom terminologijom, popisom imovine, popisom obaveza, ali ne možete taj početak bazirati na osnovu izveštaja nego, kao što tražimo amandmanom, tražiti da vam se dostavi i pravilnikom propišete verodostojnu računovodstvenu dokumentaciju, jer se tok kroz papire, od vlasnika do nekog novog koji to u stvari nije, nije mogao izgubiti na zakonom propisan način nego samo zloupotrebom zakona, bez umanjivanja problema, analogija – danas nema mleka ili nema ulja.
Nemojte da se pravimo naivni i da reagujemo na posledice. Mi godinama zamenjujemo uzroke i posledice, čineći sada i nekome preteći prstom ili preteći kaznama – bože, kriv je ministar poljoprivrede ili trgovine za nestašicu mleka ili ulja.
Ljudi, hajde da se pogledamo u oči i da kažemo da je za to kriva trgovinska politika, ekonomska politika, podsticajna politika, finansijska politika, bankarski sistem i takva privatizacija kratkog daha čija je budućnost bila – do sutra.
Danas ste vi dužni da donosite zakon o fiskalnoj odgovornosti kad para nema nigde, a dok ih je bilo u izobilju, deviznih sredstava, para iz privatizacije i iz donacija, ovde nije bilo ni MMF zato što to nisu hteli tadašnji ministri, jer su hteli da potkupljuju građane u izbornim procesima upravo novcem od privatizovanih preduzeća, akvizicijama koje su nazivali prilivom stranih direktnih investicija.
Danas se svi čudimo šta nam se to dešava. To ne možemo da ispravimo, ali zatečeno stanje možemo da menjamo tako što ćemo ozbiljnijim pristupom da napravimo popis imovine.
Pa, gospođo Dragutinović, da tražite ne samo popis imovine i obaveza što ovde piše, nego bogami sredstava kojima raspolaže ova država, u smislu novčanih sredstava na blokiranim računima, od Amerike do Kipra, pa sve do deviznih rezervi kojima gazduje Narodna banka, pa sve do kamata koje vama u budžet ne uplaćuju na ovaj višak sredstava koji držite kod Narodne banke.
Tako se vode javne finansije i to se zove fiskalna odgovornost koja podrazumeva upravljanje sredstvima, upravljanje imovinom, ali i upravljanje ekonomskom politikom.
Godinama unazad molimo da uneste da je cilj ekonomske politike, budžetske politike i svake politike zaposlenost, jer jedino je tu izvor koji može da izbalansira sve one neravnoteže koje imamo u uvozu, u pogrešnim trgovinskim politikama, u neuspeloj privatizaciji i svemu onome što se dešava, jer budžet jedino tako može da se puni: porezima i doprinosima na plate i porezima koje se iz prometa ostvaruju i ulivaju u budžet.
Sve drugo postaje svrha samo sebi i ovakve formulacije u zakonu, gde u ime transparentnosti vi dozvolite, prosto ne mogu da verujem da ste vi na to pristali, da se npr. izbriše transparentnost prihoda naknada od igara na sreću, član 14. ili 19. osnovnog zakona, i samo naznačite "drugi prihodi".
Trudimo se da ovaj zakon popravimo tamo gde nije dovoljno jasan, a kad nemamo šta da krijemo, zašto da ne damo precizno i da tako možemo da pratimo, ne samo preko fiskalnog savetnika, ne preko DRI, nego svojom svešću, pameću, upoređivanjem cifara, šta su planirani prihodi, šta su ostvareni, gde su otišli, vi nama zamenite taj prihod koncesionom naknadom.
Zašto ste izbrisali prihode od igara na sreću? Pa, na svakom ćošku je kockarnica. Koliko je samo u gradu u kome živim zatvoreno nekih malih radnjica po glavnim ulicama i otvorene su kockarnice. Znači, delatnost se razvija i raste, a mi nećemo da imamo uvid u prihod od naknada za igre na sreću. To mi nije logično uz priču o transparentnosti i jasnosti javnih finansija.
Prošli put smo intervenisali, privatizacioni prihodi, koliko god da su sve manji, koliko god da nisu stalan izvor, privatizacija nije završena. Ne vidim razlog da tu vrstu prihoda zgušnjavate u nešto što se zovu drugi prihodi ili ostali prihodi i da uporno odbijate zahtev da se oni prikažu pojedinačno i doslovno, a znamo da je najveći odliv u onu sivu zonu, iza zavese, otišao kroz prihode od privatizacije i troškove privatizacije, koji su, neki opravdano, neki neopravdano, nastali.
Hoću da skrenem posebno pažnju na ono što se zovu investicioni rashodi, kapitalne investicije, javna dobra, infrastrukturna ulaganja i hoću da skrenem pažnju na to da nije dovoljno reći – međunarodni računovodstveni standard. Za to imate znanja, imate iskustva, imate saradnike koji vam mogu pomoći kako da se ne preliva potrošnja ove generacije, jer to jeste svrha fiskalne odgovornosti, na leđa buduće generacije time što ćemo vešto prelivati ono što je potrošnja i imenovati je investicionom potrošnjom.
Uzeću jedan primer koji je neko već analizirao u tekstu – Analiza budžetskih politika u Srbiji, jeste delimična, radio je "Prokoncept", nemam nameru da ih reklamiram, ali su uzeli npr. Ministarstvo zdravlja i analizirali primenu programskog budžeta, gde je trebalo da se realizuje uticaj građana kao korisnika usluga i uticaj načelnika, kao te najstručnije linije koja ne sme da dozvoli političku zloupotrebu sredstava, u kojoj meri su upotrebljena sredstva, kroz budžet Ministarstva zdravlja, doprinela osećaju građana da oni imaju bolju uslugu, jer se tranzicija, promene i reforme najbolje mere kroz poboljšane uslove u zdravstvu i u školstvu.
Oni zaključuju da su korisnici zdravstvenih usluga najbolje ocenili ono što su mogli da vide golim okom – popravljanje objekata i nabavku savremene opreme, a najlošije su ocenili prevenciju zdravlja dece. Neko je pametno politički procenio da ono što je vidljivo golim okom, a to su objekti, javne nabavke, ulaganja, izvođači radova itd, da će to doprineti dobroj oceni.
Zamislite sad apsurda, nebrojano afera na zloupotrebi sredstava u opremanju domova zdravlja u Beogradu, gde imate ogromnu zloupotrebu sredstava, više od onoga što je bilo neophodno, a to građani ocenjuju dobrim.
Podsetiću javnost i vas ovde da sam lično predala poslaničko pitanje da za ovu namenu – kupovina zdravstvene opreme, jeste, na primer, u gradu Vrbasu plaćena mašina ne sedam miliona, koliko je ona koštala, nego 14 miliona. Dostavila sam dokumentacija i Fondu za penziono i zdravstveno osiguranje. Napisali su mi dopis u kojem potvrđuju zloupotrebu ne 10%, ne 2%, nego 100% uvećane vrednosti opreme koja je nabavljena u predizborno vreme za izborno slikanje, a razlika je verovatno nezakonito odlivena na sprovođenje, odnosno dobijanje izbora. O tome govorim kada govorim o rasipanju sredstava.
Znači, čak i ono što vam neko procenjuje dobrom upotrebom sredstava, vi imate ne kao moj utisak, nego imate kao činjenicu da je reč o korupciji i zloupotrebi. Kada se taj deo stavi pod kontrolu, a vi ste se jednom samo usudili da kažete koliko toga sa strane otiče, poput sopstvenih prihoda neprikazanih ili upotrebljenih, već kad ih planiraju oni sebi daju namenu.
Sad im to ukidate i pozdravljam tu vašu intenciju da ne dozvoljavate da sopstvene prihode ustanovljavaju i odmah kažu kako će ih potrošiti. Treba sve da stavite pod kontrolu, jer su vas učinili odgovornim Zakonom o budžetskom sistemu za sprovođenje budžeta, a sve su ovo pare iz budžeta.
Tvrdim da novca u ovoj državi Srbiji ima dovoljno, ali da je nepravilno raspoređen, da nema dovoljnu kontrolu i da vi nemate dovoljnu moć da stavite pod kontrolu te tokove, jer tokovi novca su vidljivi, ali znate kad, samo u trenutku kad vlast odluči, kad je lično pogođena i kad je lično motivisana.
U ovom zakonu lični motiv kao ugroženost ne vidim. Ne vidim ni osećaj da su ugroženi građani u ime kojih se sve ovo odnosi i koji pozitivno ocenjuju oblast u kojoj imamo najveći broj zloupotreba, od nabavke vakcina, adaptacija objekata i nabavke opreme. Gde još? Imali smo afere i sa zloupotrebom lekova, gde je neko propisivao više ili manje. Ne govorim sada o onim greškama koje su najstrašnije, pa ih pokrije zemlja, govorim o ovim greškama zbog kojih neko ne dobije ono što mu pripada.
Kada kažem – ne dobije ono što mu pripada, prvo mislim da svakom od nas pripada pravo na rad. Mislim da mi nismo država koja treba da se trudi da kroz socijalna davanja stvara razdor u generacijama. Znači, ne da popunimo jaz između generacija time što samo nećemo prenositi dugove budućima za rasipanje, trošenje i bahatost ovih danas, nego mi moramo da takvu ekonomsku politiku definišemo kojom ćemo ne zaposliti jednog da on zarađuje za dva penzionera, nego da stvorimo maksimalnu uposlenost u kojoj neće biti potrebe za tolikim izdvajanjem za socijalna davanja kakva imamo danas i gde se samo postavlja pitanje da li će ona grupa koja podržava određenu političku opciju biti zadovoljna ili imati utisak da je zadovoljna?
Penzionerska inflacija upravo dokazuje da i oni trpe tu varku koja se zove motiv lične vlasti da neku koaliciju formira na bazi nedostajućih sredstava za povećanje penzija, da motiv sada nije preraspodela tereta, odgovorno zaduživanje, namenska kontrola dugova, nego je motiv poslušnost prema MMF, koji otvoreno kaže: da bi vaš kreditni rejting bio visok, vi morate da stavite pod kontrolu budžetski deficit i stepen zaduživanja.
Ne, nije budućnost Srbije da bude uvek u redovima i na šalterima za dugove. Budućnost Srbije je da malo više misli o tome gde su oni koji su otpušteni, gde ćemo ih zaposliti, ne za slikanje samo na televiziji, ne za start-ap kredit koji se zloupotrebom tuđih ličnih karata samo uzme, odmah vrati i kažu – kredit uzet je vraćen, a to što ne postoji taj frizerski salon, što ne postoji ta radnja za koju su data sredstva iz budžeta nikome ništa.
Za to neko mora da odgovara, jer samo takva zaposlenost može da stvori ono bez čega ova Srbija ne može da postoji, a to je da imamo da živimo, da preživimo i da nam ostane nešto kao štednja od koje jedino može da se jedna država razvija stabilno i da joj ne visi nad glavom omča dužničkog ropstva.
Dve godine upozoravamo na to da nije spas metodologija prikazivanja dugova. Upozoravamo i da nije statistika ta koja će rešiti problem priče o standardu. Kakav je standard čoveka koji ima stan za koji plaća kreditnu ratu i koji mu kad zakasni za dve rate može biti oduzet i oduzima mu se? Kakav je standard čoveka koji vozi auto u lizingu, kojih su već prepuni placevi jer se ti automobili moraju vratiti?
Dve godine unazad uporno pričamo – strukture rasta BDP nije beznačajna, rasla je na uslugama, na saobraćaju, odnosno dovozu stranih roba, na rastu lizing kuća i davanju kredita. Obilo nam se o glavu i sada vi i mi zajedno sa vama treba da rešavamo taj problem.
U redu, neko to uvek mora, ali nemojte tako da za imovinu države ne tražite dokumentaciju, nemojte da budžet i dalje ostaje netransparentan i nemojte tako da priča o programskom budžetu bude samo linijski budžet preslikan u programski i da i dalje svako od ministara vama dostavlja spiskove želja, pa da oni odlučuju na koji način će preskočiti cenzus iz onog što nema, iz onog što je na dnu, a na dnu je samo talog onog što čuva i država i svaki građanin pojedinačno, da od toga nekome pravimo političku kampanju.
Svi smo mi ponekad poslanici, ponekad ministri, ali smo uvek i doveka građani, kojima je mnogo važno u kakvoj državi žive. U državi bez korupcije, u državi u kojoj se zna šta je institucija budžeta, zakona i suda, to će nam uvek trebati i naša odgovornost je da doprinesemo stvaranju takvih institucija, ne stvaranju maglovitih formulacija, nejasnih izvora prihoda i dopuštanja da se troši kako kome padne na pamet.
U nama ćete uvek imati podršku kada budete hteli da uvedete tu kontrolu. To što ona nije ravna onom 126 broju i to što je ovim članom 23. Poslovnika uvedeno da ta vladajuća većina može sve i na odboru i ovde, imate i ovde taj famozni član 23. kojim odobravate da budžet može da potroši i ono što mu ova skupština nije verifikovala. Molim vas, zbog vaše profesionalne časti, imaćemo amandmansku raspravu, uverićemo vas da tu odredbu izbacite i da se to ne može zvati fleksibilnošću.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Preostalo je pet minuta vremena poslaničkoj grupi.
Na osnovu član 87, određujem pauzu od jedan sat, što znači da ćemo nastaviti rad u 15.10 časova. Hvala.
(Posle pauze – 15.10)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, počinjemo popodnevni deo današnje sednice, tačno tamo gde smo stali pre podne. Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji reguliše javne finansije u našoj državi i najznačajniji segment, a to je budžet, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade Republike Srbije.  
Ne znam da li je u prethodnih desetak godina, od trenutka kada je usvojen prvi zakon o budžetskom sistemu do danas, neki zakon pretrpeo više izmena i dopuna, što moram reći nije povoljna karakteristika za ekonomsku politiku i javne finansije naše države, a u prethodnom periodu fiskalna odgovornost nije regulisana.
Ovim izmenama i dopunama obuhvaćene su dve, kao što je između ostalog rečeno, vrlo bitne stvari, odnosno novine u javnim finansijama, jačanje fiskalne odgovornosti, što je do sada bila velika manjkavost u sprovođenju zakonskih odredbi, i osnivanje fiskalnog saveta kao nezavisnog tela, koje ocenjuje fiskalnu politiku Vlade i njeno vođenje u skladu sa pravilima.
Jačanje fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline jeste najznačajniji preduslov upravljanja javnim finansijama. Nije problem, zaista, da se reguliše zakonskim odredbama, ali zakonskim odredbama koje se moraju strogo poštovati, od budžetskog kalendara za donošenje, pa do završnog računa budžeta.
Uvođenje zakonskih fiskalnih pravila znači da njihovo poštovanje i od strane vlade i državnih organa determinišu vođenje odgovorne i dugoročne održive fiskalne politike. Fiskalna pravila nisu revolucionarne novine u svetu, već odraz potrebe za jasnim vođenjem i upravljanjem javnim finansijama.
Obzirom da je bilo reči o završnom računu, želim samo kratko da napravim jednu digresiju. Osamdesetih godina svaki završni račun je pre usvajanja kontrolisala SDK i fiskalna disciplina je bila na izuzetno visokom nivou, ali nažalost danas ta institucija ne postoji. U cilju podizanja fiskalne odgovornosti uvode se pravila koja se odnose na budžet Republike, lokalnih samouprava, vanbudžetski fondovi, fondovi socijalnih osiguranja i njih kontroliše država odnosno Vlada i izvršni organi vlasti.
Opšti principi, kroz polaganja računa, pravičnost, odgovornost, stabilnost i javnost, više su deklarativni, dok posebni regulišu pojedine konkretne segmente javnih finansija.
Opšta i posebna pravila su čvrsto povezana, jer samo ću istaći da nivo fiskalnog deficita i pretpostavljenih instrumenata za zahvatanje javnih prihoda određuje nivo učešća javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu.
Predložena formula za određivanje deficita u tekućoj godini zavisi od istog u prethodnoj godini i njegovog odstupanja u odnosu na ciljni, kao i, između ostalog, od visine odstupanja rasta bruto društvenog proizvoda u odnosu na srednjoročne stope rasta. Visina deficita će se prilagođavati stanju u privredi, što omogućava da fiskalni deficit u godinama recesije bude veći od ciljnog, odnosno u godinama ekspanzije manji od ciljnog.
Sama zamena termina – Memorandum o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici, sa izveštajem o fiskalnoj strategiji, nije samo terminološki, već uvodi nove obavezujuće elemente, kao i tela za njihovu ocenu.
Na kraju, uvođenje fiskalnih pravila i njihova stroga primena su jedan od bitnih preduslova integracije Republike Srbije u EU, treba ih podržati i one koji ih ne poštuju, naravno, treba kažnjavati. Deo svetske krize i finansijskog kolapsa je prouzrokovan neodgovornošću pojedinih zemalja i finansijskih institucija. Ne smemo dozvoliti da se i nama to pripisuje.
Kao što sam na početku istakao, druga značajna novina je osnivanje fiskalnog saveta, kao monitoringa, kao nezavisnog tela za vođenje fiskalne politike Vlade u skladu sa već izrečenim pravilima. U samom tekstu zakona koji reguliše fiskalni savet izneo bih ne dve zamerke, već dve konstatacije, postavio bih dva pitanja.
Koliko će ovaj državni organ biti nezavisan u svom radu ako članove predlažu navedeni predlagači? Smatram da bar ovde treba izbeći politikantstvo, jer radi se ipak o sudbonosnim odlukama za državu. S druge strane, zakon se, čini mi se, bavi mnogo tehničkim pitanjima, a ne suštinskim, kao što su stručna služba, zarade, poslovnik o radu, a što se prosto može na jedan određeni način definisati podzakonskim aktima.
Slažem se sa osnovnim funkcijama i zadacima fiskalnog saveta, ali postavljam sebi i vama pitanje: koje su mere i pravci delovanja ovog nezavisnog organa, ako oceni da Vlada Republike Srbije, recimo, ne realizuje postavljene ciljeve ili se čak ponaša na jedan neodgovoran način nekakvom selektivnom politikom? Rad saveta se, čini mi se, svodi samo na proveru, ocenu, pripremu mišljenja koje dostavlja Narodnoj skupštini.
S druge strane, bitna je i stručna služba sa specijalnim savetnicima, kojom rukovodi vrhovni specijalni savetnik. Ono što želim da kažem, naravno, podržavamo ovaj zakon, kao i odredbu uvođenja međunarodnih računovodstvenih standarda u pripremi završnog računa, jer međunarodne računovodstvene standarde koriste svi i logično je da ih i država primenjuje.
Sasvim na kraju, zamolio bih da još jednom razmotrite predloženi budžetski kalendar, jer do sada, čini mi se, nikad nije poštovan, a što je vrlo često dovodilo do problema u donošenju budžeta, ne u rokovima po kalendaru, nego uopšte pre početka godine za koju se donosi.