Gospodine Novakoviću, povodom ovog predloga zakona moram da krenem od početka da bi većina to možda bolje shvatila. Što se tiče građana, njima je sve jasno.
Da krenemo od prve stvari. Učili smo u školi da su dva plus dva četiri, ali nam učitelji nisu rekli da to što je dva plus dva je rezultat dogovora i to je dogovor koji važi i koji se poštuje.
Sada imamo drugu temu, da li je i u drugim oblastima moguće da se naprave dogovori, da se ti dogovori poštuju, pa kada se to poštuje, onda se veruje u nešto i tu nastaje veliki problem.
Samo da vas podsetim, reforma budžetskog sistema je krenula od 2001. godine u onoj zgradi tamo, počeo je Božidar Đelić, bilo je govora o prvom najboljem proevropskom zakonu. Verovao Đelić, verovala većina, verovali građani.
Promenila se ta vlast, došla je neka druga, takođe DOS-ova, doneo se novi zakon, odnosno posle nekoliko promena u koje je opet neka većina verovala, pa građani verovali, pa svi mi verovali da je to baš proevropsko i 2009. godine je donet novi zakon, proevropski, verovali, građani verovali, svi verovali.
Sada se dolazi sa jednim tekstom izmena i dopuna Zakona, kunu se da ne može da bude evropskije od ovoga, ubacili nam neke termine kao da nas polakome, to nešto mnogo znači, kao što su neki termini nekada bili kapacitet, nevladine organizacije, sigurne kuće, svašta nešto, ali to mnogo evropski zvuči i sada ćete vi da verujete i svi građani da veruju, a verovali ste kada se donosio Zakon o javnom dugu, verovali, verovali i verovali.
Šta se desilo? Uvek se dolazi ovde sa zahtevom da treba da se veruje u nešto novo. Neki će da pocrkaju verujući, mislim pre svega na najobičnije, ne mislim na one koji predlažu i traže od nas da verujemo. U šta mi treba da verujemo? Mi treba da verujemo da, kada se napravi jedna tročlana komisija kao svojevrsni paradržavni organ, da će ona biti mnogo bolja i kvalitetnija od Narodne skupštine, od revizora, od Ministarstva finansija, od Vlade, od Poreske uprave, od MMF, od Svetske banke, OTP banke, Hipo–Alpe-Adria, Čupićeva, Sanaderova, izvinjavam se, ali je važno da vi verujete.
Pošto vas 126 veruje, vas 126 je u prilici da stvori obavezu svima nama, a vi u suštini ne verujete.
Voli, ne voli. Da bi se verovanje potkrepilo, predlagač se setio jedne čuvene rečenice: "Iskustvo velikog broja zemalja je pokazalo da je zakon najbolji okvir koji će obavezati kreatore ekonomske politike da poštovanjem fiskalnih pravila vode odgovornu, dugoročno održivu fiskalnu politiku".
Predlagač je izmislio da je zakon to sredstvo, zamislite. Nema ništa bez zakona, a da li se primenjuju zakoni? Miloš Radulović vam je pročitao, odgovoran za primenu zakona daje objašnjenje da nije odgovoran za primenu zakona. Da li je to moguće? Moguće je. Zašto? Ima 126.
Dok je bilo Savezne skupštine, u Veću građana bio je čuveni Radoman Božović, rekao je "kad vidim 70 ruku u vazduhu proglasiću zemljinu kuglu da je kocka". U čemu se vi razlikujete od Radomana Božovića? Verovatno u broju cipela, mora i neka druga razlika da postoji. Ne postoji, isti ste, potpuno ste isti. Samo je problem taj što ste zapalili Skupštinu. Samo je taj problem što ste zapalili Skupštinu i napravili još veći trošak. Potpuno isti.
Zamislite šta se kaže dalje: "Značajno povećanje fiskalnih deficita i javnog duga tokom poslednje krize dodatno je istaklo potrebu da se vodi ekonomska politika kako po monetarnim, tako i po fiskalnim pravilima". Zar to nije pravilo od kad pamtiveka i otkad je države?
Šta je sad, svetska ekonomska kriza vam je kriva? Pre početka svetske ekonomske krize imali ste ministra finansija najboljeg na svetu. Zalagao sam se da ga izvezemo u Ameriku da sredi njihove finansije. Napravio je budžetski suficit. Kako jedanput suficit, druge godine deficit? Čime se igrate? Nemam problema sa vašim verovanjem, nemam problema ni sa mojim, ne verujem vam. Ali kada kažete – zakon, neko se uplaši zato što iza reči zakon stoje i prava, i obaveze i odgovornosti.
Dalje, mora ovo da se radi, kaže, veruju da mora da se radi. U Republici Srpskoj EU potopljena skroz. Svi koji su pričali Republika Srpska, štitimo je, dobili izbore. Niko nije smeo da pomene EU, jer bi dobio nulu. Jedan ko je pomenuo dobio nulu.
Tražite ovaj zakon jer treba da ispunite zahtev, jer su postavljeni neki uslovi za ulazak u monetarnu uniju. Odakle vama ideja da mi ulazimo u monetarnu uniju? Evropska unija ne želi da ima evro. Jeste li videli koliko država ne želi evro kao svoje sredstvo plaćanja? Idite u Škotsku, idite u Veliku Britaniju, neće da čuju za evro, oni ne znaju šta je evro. Ko je vas ovlastio da nam najavljujete evrozonu? Smešno.
Kada ste glasali za monetarnu uniju, poštovani građani Republike Srbije? Iz EU čujete da neke države treba da napuste evrozonu da bi očuvale svoju privredu, i svoju ekonomiju i svoju socijalu. Teraju nas u propast ovi i traže da verujemo. Nastradao je onaj ko njima veruje. Ne verujem im i imam i razloga.
Kaže: "Vlada je vodila fiskalnu politiku u skladu sa pravilima". Kako ste to vodili u skladu sa pravilima? Sve opštine prezadužene. Sve prezadužene. Država prezadužena. Pričate o nekim mastrihtskim kriterijumima do 5% deficitarnog finansiranja. Koliko je država u EU probilo to?
Države koje su članice EU, prema pravilima EU i standardima, ponašaju se po sistemu: šta im odgovara primenjuju, šta im ne odgovara ne primenjuju. Francuzi su zaključili da ne mogu da trpe neke građane EU iz drugih država, pa su deportovali, u Italiji planiraju zakon o deportaciji.
Svako brani svoju ekonomiju i svoj privredni prostor na način kako smatra da najbolje može da zaštiti svoje interese. To ne stvara nikakve potrese u EU, zato što oni koji su članovi EU ne veruju u EU kao što ovi naši veruju ili ovi njihovi, pošto moji nisu i traže od građana da veruju.
Dalje, kaže se da se u nekim odredbama predlaže da je za sprovođenje fiskalne politike odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti. I do sada je uvek bila odgovorna Vlada, samo što niko iz Vlade nije otišao u zatvor.
Onda se postavlja pitanje – kakva je odgovornost Vlade, pred kim odgovara Vlada? Pred Narodnom skupštinom. Ovde vas ima 126. Vi ste u stanju i nogama i rukama da izglasate sve najlepše i da Mirko Cvetković ima 17 godina. I to možete da izglasate.
Gde je ta odgovornost? Veruje se da zakon propisuje odgovornost, treba da se odgovara pred Narodnom skupštinom, ali u Narodnoj skupštini ne važi princip da su dva i dva četiri. Nema empirije, ima samo parcijalnih interesa.
Građani Srbije, organizovani kriminal drži sve poluge vlasti. Od 2001. godine organizovani kriminal je dobio svoju vladu i ima da finansira i stranke na vlasti i pojedine stranke opozicije, jer njih baš briga ko će biti na vlasti, a od vas se traži da verujete.
U šta da verujete? Proevropske tipove koji na šest meseci menjaju zakone? Ko to primenjuje te zakone, kakav je supstrat ljudi koji primenjuju te zakone? Nevladine organizacije, nezavisna regulatorna tela, samo šteta za državu.
Kakva ste vi Vlada kada predlažete da vas kontroliše neko sa ulice? Fiskalni savet – kakva je to institucija? Šta je to, Agencija za duvan? O čemu vi razmišljate? Što fiskalni savet niste uveli pre deset godina? Nije bio evropski standard? Kad se to promenio evropski standard? Mi treba da verujemo? Verovanje, ludom radovanje. Svi verujemo. U šta verujemo, da će vrana vrani oči da vadi? Kad se to desilo?
Nadam se da ću imati prilike i po amandmanima malo da vas podsetimo da ne treba verovati. Jedne godine deficit, druge suficit. Naruči kako hoćeš. Da li ste bolje živeli sa deficitom ili suficitom? Ko je bolje živeo?
Rasprodali ste sve. Ima jedna lepa izreka koja kaže: prodaj, potroši, zaduži. Verujte da će Vlada Mirka Cvetkovića da vas izvadi iz krize. Ko još veruje u to? Bilbordi, TV spotovi, ko još veruje? Da bi neko verovao u nešto, on mora da ima makar elementarno pokriće, mora neka referenca, mora nešto da postoji. Šta kod vas postoji? Tresla se gora, rodio se miš.
Šta je napravila DRI? Koje su konsekvence? Neće biti ništa. Zašto? Zato što nekome to ne odgovara. Taj kome ne odgovara vlada Srbijom, a ne vlada ni Mirko Cvetković, ni Boris Tadić, pogotovo ne Narodna skupština, jer svako može da uradi šta god hoće sa Narodnom skupštinom, a neki čak mogu i da je zapale.
Nadam se da ćete sutra doći sa šibicama da palite ovu zgradu, vi koji ste je palili 2000. godine, jer i vi treba da budete nezadovoljni, niste vi palili ovu skupštinu u verovanju da će samo neki da lepo žive. Ali, nećete, nafatirali ste se na duši ovog naroda.