Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana i uvažena gospođo predsednice, poštovani gospodo ministri, govoriću o oba zakona ispred PUPS.
Zakonom o akreditaciji, koji je predložila Vlada Srbije, treba da se regulišu sva pitanja koja su odlukom Vlade, donetom 2006. godine, bila usaglašena sa pravnim sistemom Republike Srbije jer je oblast akreditacije do tada bila regulisana Zakonom Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Odlukom je osnovano akreditaciono telo Srbije na opšteprihvaćenim principima na kojima su organizovana nacionalna tela za akreditaciju u zemljama EU.
Povezivanjem sistema akreditacije u Srbiji sa evropskim i svetskim sistemima akreditacije obezbediće se prepoznavanje i prihvatanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti urađenih u Srbiji.
Akreditaciono telo Srbije sarađuje u oblasti akreditacije sa organima i organizacijama iz državne uprave Republike Srbije, u skladu sa pravilima koja proizilaze iz zakona i standarda EU i to tako da se ne ugrožava njegova nezavisnost.
Veoma je bitno naglasiti da je jedan od prethodnih uslova za ulazak Republike Srbije u EU i punopravno članstvo akreditacionog tela Srbije u evropskoj kooperaciji za akreditaciju i pristupanje multilateralnim aranžmanima o međusobnom priznavanju, čime se uspostavlja jedinstveno tržište, bez tehničkih barijera u trgovini.
U vezi sa tim je upravo osnovni cilj da se nacionalno akreditaciono telo transformiše iz samostalne neprofitne organizacije u javnu službu, čime će se precizirati status ovog tela i omogućiti da ono u narednom periodu stekne status punopravnog člana u evropskim asocijacijama za akreditaciju, što je jedan od preduslova za priključenje Republike Srbije u EU.
Ako se ima u vidu situacija nastala posle prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i potrebu ispunjavanja zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, bilo je neophodno da Republika Srbija kao samostalna i suverena država donese ovakav zakon o akreditaciji.
Važno je naglasiti da se u članu 3. zakona definiše predmet akreditacije, odnosno oblast ocenjivanja i usaglašenosti u kojima se vrši akreditacija. Oblast primene akreditacije uključuje ispitivanje, etaloniranje, sertifikaciju proizvoda, sertifikaciju sistema, utvrđivanje kompetentnosti za obavljanje drugih poslova ocenjivanja i usaglašenosti. Zakonom se propisuje da je akreditacija po pravilu dobrovoljna, ali se posebnim zakonom može propisati da je obavezna.
Akreditaciono telo Srbije ima po predlogu položaj ustanove čiji je osnivač Republika Srbija i na koji se primenjuju odredbe Zakona o javnim službama.
Poslanička grupa PUPS smatra izuzetno važnim predlog u zakonu, što je organizacija akreditacionog tela, primena principa nezavisnosti i nekonkurencije akreditacionog tela Srbije u odnosu na tela za ocenjivanje usaglašenosti i što je predviđeno da akreditaciono telo Srbije bude organizovano tako da bude nezavisno telo koje ocenjuje usaglašenosti.
Predviđeno je da akreditaciono telo Srbije ne sme pružati konsultantske usluge telima za ocenjivanje usaglašenosti, da ne sme obavljati poslove i vršiti usluge koje pružaju tela za ocenjivanje usaglašenosti, niti imati vlasnička ili upravljačka prava i druge finansijske interese u telima za ocenjivanje usaglašenosti.
U članu 20. do 22. zakona jako se lepo definiše mogućnost prekogranične akreditacije. Ovo je važno naglasiti, jer to predstavljanja usaglašavanje sa odredbama člana 7. uredbe EU o zahtevima za akreditaciju i tržišni nadzor broj 765/08 od 9. jula 2008. godine.
Zakon predviđa mogućnost prekogranične saradnje u oblasti akreditacije, odnosno mogućnost da akreditaciono telo Srbije uputi telo za ocenjivanje usaglašenosti, da prijavu za akreditaciju podnese akreditacionom telu druge države, ukoliko akreditaciono telo Srbije ne vrši akreditaciju u odnosu na ocenjivanje i usaglašenost, a za šta se traži akreditacija.
Data je takođe mogućnost da akreditaciono telo Srbije sprovede postupak akreditacije na zahtev tela za ocenjivanje usaglašenosti druge države, u slučajevima kada druga država nije osnovala nacionalno akreditaciono telo ili pak to telo ne vrši aktivnosti ocenjivanja i usaglašenosti za koje se traži akreditacija.
Važno je istaći što je bitno da akreditaciono telo Srbije nakon završenog kolegijalnog ocenjivanja može da sklapa sa akreditacionim telima drugih država i evropskim, drugim međunarodnim organizacijama sporazume o međunarodnom priznavanju, ekvivalentnosti sistema akdreditacija.
Akreditaciono telo Srbije je inače 2002. godine postalo pridružena članica evropske kooperative za akreditaciju, potpisivanjem memoranduma o saradnji sa evropskim članicama.
Predstavnici akreditacionog tela Srbije učestvuju u radu Generalne skupštine, tehničkim komitetima i drugim grupama ove kooperative. Od 17. februara 2009. godine akreditaciono telo Srbije je postalo pridružena članica u međunarodnoj kooperaciji za akreditaciju za laboratoriju ILAC.
Na kraju, istakao bih da je zakonom predviđen način finansiranja akreditacionog tela Srbije, sredstva za rad obezbeđuju se naplatom troškova akreditacije iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Akreditacionom telu Srbije zakonom je zabranjeno primanje poklona i donacija od korisnika usluga. Sredstva za članarine akreditacionog tela Srbije u međunarodnim i evropskim organizacijama za akreditaciju obezbeđuju se prema godišnjem programu rada akreditacionog tela Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Sada mi dozvolite da pređem na zakon o zaštiti potrošača.
Drage kolege, pred sobom imamo i Predlog zakona o zaštiti potrošača. Poslanička grupa PUPS je sa dužnom pažnjom razmotrila zakon o zaštiti potrošača i poseban interes je posvetila, jer su penzioneri oni građani koji redovno izmiruju svoje mesečne obaveze kod svih davalaca usluga. Ovim zakonom se uređuju osnovna prava, sredstva zaštite, prava i uslovi, prava i obaveze saveza, čija je oblast ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, uspostavljanje sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača.
Osnovna prava potrošača u smislu ovog zakona jesu pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, odnosno dostupnost najnužnijih potreba i usluga, kao što je hrana, odeća, obuća, stambeni prostor, zdravstvena zaštita, higijena itd.
Bezbednost znači zaštita od roba i usluga koje su opasne po život i zdravlje ili životnu sredinu, ili robe čije posedovanje ili upotreba je zabranjena. Obaveštenost, znači raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe, čije je posedovanje ili upotreba zabranjena.
Izbor: mogućnost izbora između više roba i usluga po prihvatljivim cenama i garanciji kvaliteta.
Učešće: zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača i mogućnosti da preko udruženja zaštite potrošači budu zastupljeni u postupku usvajanja i sprovođenja politike zaštite potrošača.
Pravna zaštita: zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju pričini trgovac.
Obrazovanje: sticanje osnovnih znanja i veština neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja; na zdraviju i održivu životnu sredinu, život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnjih i budućih generacija i raspolaganje tačnim podacima neophodnih za procenu rizika koje životna sredina predstavlja za dobrobit ljudi.
Sa posebnim osvrtom na nacrt ovog zakona, PUPS se zalaže za maksimalnu zaštitu potrošača zahtevajući da dobra koja se nalaze u prometu na domaćem tržištu moraju biti odgovarajućeg deklarisanog kvaliteta. Pored deklarisanog kvaliteta, mora imati i zdravstvenu sanitarnu ispravnost i odloženo plaćanje.
Poslanička grupa PUPS se zalaže za proširenje "SOS prodavnica" za penzionere i socijalno ugrožene kategorije građana i obavezno negovanje jednog dana popusta za penzionere i socijalno ugrožene građane od 10 do 20%, i socijalno ugrožene kategorije svih građana. Dakle, obavezno uređenje svih zelenih pijaca po vrhunskim standardima EU, takođe da je omogućena i prisutna kontrola, i veterinarska, i sanitarno-inspekcijskih organa na pijacama i obavezno odvajanje mleka i mlečnih proizvoda od voća i povrća.
Da se podzakonskim aktom posebno definiše racionalno snabdevanje socijalno ugroženih građana preko penzionerskih organizacija na više rata bez kamata, posebno da se uredi snabdevanje građana ogrevom i ogrevnim materijalom, lož uljem, da se uredi snabdevanje i naplata tih proizvoda u više rata, obavezno uređenje elektronskog načina plaćanja računa, što bi u ovom slučaju omogućilo invalidima i nemoćnim licima da plaćaju račune od kuće i to u okviru propisa kojima se štite prava potrošača, korisnika tih usluga.
U članu 5. stav 13. definisan je pojam finansijskih usluga, pa se kaže da su to bankarske i kreditne usluge, usluge osiguranja i penzijskog osiguranja i usluge u vezi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicije i usluge plaćanja.
Poslanička grupa PUPS zahteva da se posebnim zakonom treba urediti da korisnici finansijskih usluga dobijaju kvalitetne i istinite podatke o poslovanju ovih finansijskih institucija čiji su potencijalni korisnici, kako bi mogli doneti kvalitetnu odluku u vezi investiranja. Ovo što se dešava u praksi jeste da banke i bankarske grupacije koje posluju na domaćem tržištu u slučaju kreditiranja građana daju nekvalitetne i površne informacije svojim potencijalnim korisnicima, koji su inače nedovoljno informisani i nestručni, i na taj način dovode građane i svoje potencijalne korisnike u zabludu.
Zato poslanička grupa PUPS posebno zahteva da se, u saradnji sa NBS, kao nosiocem monetarne politike, uredi poseban propis koji će štititi građane, krajnje korisnike usluga, tako što će urediti da bankarski službenici daju pravovremene i tačne informacije građanima o uslovima, rokovima i načinu otplate kredita.
Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti direktivi o potrošačkim kreditima 2008/48, u kojoj su do detalja razjašnjena prava potrošača korisnika finansijskih usluga. U skladu sa zaštitom potrošača korisnika finansijskih usluga i njihovih ugovorenih obaveza prema banci, kao poveriocu, data su ovlašćenja NBS da propiše sadržinu obrazaca za raskid ugovora, naravno, uz navođenje korespondentnih obaveza potrošača u vezi sa vraćanjem primljenog iznosa.
U praksi pojedinih banaka često se ograničava pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita nametanjem kaznenih odredbi, dok se prevremena otplata negde čak i onemogućava. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izmiri obaveze na osnovu ugovora o kreditu, uz pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita.
Novim zakonskim rešenjima je istaknuto da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu sa planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kome potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja ne premašuje ovaj iznos. Ovaj prag je u skladu sa iznosom navedenim u članu 16. stav 4.
Zaštita potrošača je skup propisa i institucija namenjenih zaštiti zdravlja, bezbednosti imovinskih interesa potrošača koja mu daju pravna sredstva za odbranu njegovih prava i obezbeđuju zastupanje njegovih interesa pred nadležnim organima, u različitim oblastima koja on obuhvata.
Ovim zakonom se uređuje kontrola proizvoda i usluga namenjenih potrošačima. Kvalitet podrazumeva korisnost robe i delotvornost usluge, pogodnost za upotrebu, ispravnost, sigurnost, pouzdanost, odsustvo mana.
Zakoni iz oblasti tržišne ekonomije su spori i nedovoljni da spreče štete koje ponekad mogu da budu nenadoknadive jer, kao što je poznato, domaće tržište je otvoreno za mnoga inostrana dobra o kojima krajnji potrošač nema potrebne informacije o njihovom kvalitetu i kvantitetu, o njihovoj zdravstvenoj i sanitarnoj ispravnosti, kao i informacije da uvoz takvih proizvoda, kao i njihov promet na domaćem tržištu, utiče negativno na spoljnotrgovinski deficit.
S te strane bi trebalo pažnju usmeriti na domaću proizvodnju, pre svega proizvoda za održavanje lične higijene, kao i drugih proizvoda koji su zastupljeni u širokoj potrošnji na domaćem tržištu, a da njihova proizvodnja bude po najvišim standardima EU, deklarisanog kvaliteta, deklarisanog kvantiteta, da ima odgovarajuću sanitarnu i zdravstvenu ispravnost. Ovo bi u krajnjoj instanci dovelo do bolje pozicije spoljnotrgovinskog bilansa.
Obaveštenost potrošača iz razloga da se brani od nepovoljne robe ili usluga; princip je da svaki potrošač bude obavešten, ali za tu obaveštenost je potrebno da utroši vreme, a ipak, uprkos uloženom vremenu, neke pojedinosti u vezi sa robom i uslugama nije mu ni moguće saznati. Zbog toga je obaveštavanje potrošača postala dužnost drugih trgovaca sa kojima potrošač zaključuje ugovor, udruženja za zaštitu potrošača i organa javne vlasti.
Ovim zakonom su regulisane pravne norme o ugovoru između trgovaca i potrošača. Specifičnost ovog ugovora je što su strane u ugovoru nejednake, jer trgovac je stručnjak, a potrošač građanin koji nema dovoljno znanja za pravne norme. Ugovori sa trgovcem obuhvataju specijalna pravila propisana u korist potrošača, koja teže da otklone ovu nejednakost.
Poslanička grupa PUPS zahteva da primena ovog ugovora bude regulisana tako što će se propisati tačna forma ugovora koja će štititi potrošače, kako trgovci ne bi mogli da obmanjuju potrošača u pogledu uslova i načina plaćanja proizvoda i usluga koji su predmet ugovora. Takođe, donošenje zakona o zaštiti potrošača je stvaranje pravnog okvira za zaštitu potrošača kroz instituciju za zaštitu potrošača, poboljšanje položaja potrošača u posebnim ugovorima koje zaključuje sa trgovcem o prodaji na daljinu, o prodaji izvan poslovnih prostorija, o prodaji roba, o pružanju usluga od opšteg interesa, organizovanju turističkih putovanja i jačanja poverenja potrošača, uz funkcionisanje tržišnih zakona i zakona ove zemlje uopšte.
Na osnovu Zakona o potvrđivanju SSP između Evropske zajednice i njihovih država članica, sa jedne strane, "Službeni glasnik RS" br. 83/08, u članu 78. ugovorne strane su se obavezale da će sarađivati kako bi usaglasile standarde zaštite potrošača u Srbiji sa standardima zajednice, pošto važeći Zakon o zaštiti potrošača ne ispunjava nekoliko ciljeva.
To su: politiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa komunitarnim pravom, uključuje veću informisanost i razvoj nezavisnih organizacija, u usklađivanju zakonodavstva o zaštiti potrošača u Srbiji sa zakonom koji je na snazi u Zajednici, delotvornu pravnu zaštitu potrošača radi poboljšanja kvaliteta potrošačke robe i održavanja odgovarajućih standarda bezbednosti, nadzor nad sprovođenjem pravila od strane nadležnog organa i omogućavanje pristupa pravdi u slučaju spora i razmeni informacija o opasnim proizvodima.
U članu 3. stav 4. navedeno je da ponovno zaključenje ugovora učinjeno od strane potrošača ne obavezuje potrošača da ponudu održi, osim ako je to drugo izričito propisano. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, svaka ponuda obavezuje ponudioca da održi određeno vreme, izuzev ako sam ponudilac svoju ponudu učini opozivom, što znači da je odredba o neopozivosti ponude dispozitivne prirode, te ponudilac može sam, dodavanjem klauzule "sine obligo", bez obaveze da svoju ponudu učini opozivom.
Između ostalog i prava potrošača, osim osnovnih prava iz člana 2. zakona, su: zakonska garancija za prodatu robu i usluge dve godine, a u slučaju kvara u prvih šest meseci ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao; može da zahteva od trgovca da mu zameni ili popravi robu, ako trgovac ne postupi po njegovom zahtevu, on ima pravo da robu popravi ili pribavi na drugom mestu o trošku trgovca koji je dužan da mu bez odlaganja nadoknadi troškove. Trgovac mora da ga informiše o bitnim svojstvima robe koju kupuje, koliko troši struje, vek trajanja itd.
Turističke agencije su odgovorne za kašnjenje letova i ima mogućnost vansudskog rešavanja sporova. Trgovac ne može isključiti ugroženog potrošača sa mreže, odnosno uskratiti mu uslugu od opšteg interesa, ako na taj način ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača i člana njegovog domaćinstva. Pre isključenja se mora obavestiti potrošač i dati mu rok od najmanje 30 dana za izmirenje obaveza. Trgovac ne može da mu se obrati putem telefona, faksa ili elektronske pošte, ako nije unapred pristao na to.
Zakonom su propisane obaveze trgovca i novčane kazne u slučaju da trgovac ne poštuje odredbe ovog zakona i to, između ostalog, da ne istakne cenu u slučaju da ne ispuni uslove iz člana 14. prilikom oglašavanja ukupne cene, ne izda potrošaču račun u skladu sa članom 15. ili ne izvrši specifikaciju računa i druge kaznene odredbe iz člana 151. zakona.
Drage kolege poslanici, izglasavanje ovog zakona bio bi dobar odgovor na sve izazove i manjkavosti potrošačkog lobija koje se zakonom predlažu. Ovaj predlog zakona, koji predlaže naša vlada, dobra je garancija da će se svi potrošači štititi i osećati potpuno bezbedni od svih loših iskustava i priča na ovu temu iz prošlosti.
Ovde je jasno da Vlada želi da zaštiti svoje stanovništvo od pohlepe proizvođača i loših trgovaca. Ovo su prave, stroge mere u zakonu za sigurniji status i položaj potrošača, ali su sigurna zaštita svih građana Srbije. Ovaj zakon je realnost vremena u kome živimo, on će biti izvrstan i rado dočekan od građana Srbije, ukoliko se njegovim donošenjem popravi rad inspekcijskih službi, ako se one stručno i kadrovski ojačaju vrhunskim stručnjacima i standardima laboratorija kakve postoje u mnogim zemljama EU i sveta. Ovde, pre svega, mislim na nadzornu funkciju i praćenje sprovođenja ovog zakona.
(Predsednik: Vreme.)
Predlažem da se pomogne zavodima za javno zdravlje u stručnom i tehnološkom opremanju ovih institucija preko Ministarstva zdravlja. Na kraju, posle laboratorijskih inspekcijskih dokaza, dobro je što teret dokazivanja, analiza i drugih kontrola neispravnih i po zdravlje štetnih za ljudsku upotrebu i korišćenje druge usluge, troškove će snositi prodavac i proizvođač, a ne kupac kao krajnji korisnik. Zbog toga će poslanička grupa glasati ovaj zakon.