Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odbila amandman koji su podneli narodni poslanici SNS, uz jedno prilično čudno obrazloženje, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 69. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
Ne vidim u čemu je problem u našem amandmanu koji smo podneli jer on ne utiče na usklađenost između člana 69. i člana 61. Zakona. Međutim, postavlja se pitanje – ako ovo ovako ostane, odnosno ne prihvati se ovaj amandman, čemu budžet? To je najvažniji zakon posle Ustava. Jeste da ga svake godine menjamo i jeste da nekoliko puta u toku godine i sam bude promenjen, ali je svakako zakon koji određuje sudbinu mnogih tokova u državi. Čini mi se da ministar finansija vrši određenu personifikaciju vlasti, odnosno javne funkcije koju obavlja.
Poći ću od pretpostavke da ste odličan ministar i da sve ovo što radite, radite u cilju olakšavanja funkcionisanja budžeta i države. Gospođo ministre, postavite pitanje – šta ako zbog nečega dođete u sukob sa predsednikom Vlade ili sa predsednikom DS? Može da se desi da bude pokrenuta rasprava ili vi podnesete sami ostavku i za ministra finansija bude ponovo postavljen Božidar Đelić ili, ne daj bože, Mlađan Dinkić. Tada bismo imali problem sa članom 61. i članom 69. U ovakvom stanju jedva bi to sačekali.
Postavite drugo pitanje – ovde nije reč samo o budžetu Republike Srbije, ovde je reč i o budžetu lokalnih samouprava, a pojedine lokalne samouprave nemaju baš tako male budžete i nije taj maksimalan iznos tekuće budžetske rezerve baš tako mali. Dozvoljavate ovakvim amandmanom na zakon koji ste podneli, određene zloupotrebe i u lokalnoj samoupravi i, ako dođe do promene ministra, vašem budućem kolegi, odnosno nasledniku. U tome jeste problem.
Kažete da iznosi ne mogu biti veliki. Verujte mi da se više puta dešavalo da u praksi uopšte nije problem da se napravi određena situacija i da iznos ne bude uopšte zanemarljiv i da bude i te kako veliki. Ovo obrazloženje da se budžetska rezerva koristi za neplanirane rashode, sasvim je prihvatljivo i nije problem da se budžetska rezerva koristi čak i za nabavku vakcina i nije problem čak i da nije zakonom to navedeno.
Da se ova skupština sastane, ne verujem da će bilo ko od ovih 250 ljudi da dovede u pitanje izmene i dopune Zakona o budžetu ako su ugroženi život, zdravlje ili imovina građana. To već više nije politika i verujem da svih ovih 250 ljudi imaju tu odgovornost. Zato ne vidim da obrazlažete da je potrebno brzo intervenisati. To je danas možda tako.
Prošle godine verovatno, 2008. godine verovatno, ali hoće li biti 2011, 2012. i svake sledeće godine ili će svaka Vlada i svaki ministar da usklađuje zakon prema svojim potrebama i svojim željama? Hoće li, recimo, izvršilac budžeta lokalne samouprave iz tekuće rezerve, ne daj Bože, da kupi novi automobil? Može, ukazala mu se potreba, a nema tu stavku u budžetu lokalne samouprave. Ovlašćujete ga za tako nešto.
Gospođo ministre, mogu da vam kažem da, ako je Vlada dobra i ako je uspešna, pa čak i ako ne uspe da napravi dobar zakon o budžetu, za nju treba da predstavlja zadovoljstvo da izađe pred poslanike koji su je birali, da da predlog izmenama i dopuna zakona o budžetu i da obrazloži koji su uzroci takve izmene. Međutim, kod vlada koje nisu uspešne, kod vlada koje nisu dobre, pribegava se ovakvom načinu, posrednog menjanja zakona o budžetu.
Setite se samo kada smo kao poslanici podnosili za rebalans budžeta za 2009. godinu, za razdeo Skupštine Srbije, gde utvrđujemo da ima stotinak miliona dinara viška sredstava i vi taj amandman odbijate i kažete – možemo mi ta sredstva da uzmemo i bez Zakona o budžeta i da utrošimo kako nama treba, po Zakonu o budžetskom sistemu.
U tome je problem. Čemu onda budžet? Možemo da ga napravimo i napišemo kako god hoćemo, možemo da predvidimo stavke koje nećemo nikada da izvršimo i da ih prebacujemo po svojoj volji i po razdelima i po tekućim budžetskim rezervama. Zato je problem zašto uopšte imamo ovakav Zakon o budžetskom sistemu.
Kao što rekoh, čini mi se da ovome pribegavaju samo neuspešne vlade. One uspešne ne boje se i ne plaše se da stanu pred svoje poslanike i da obrazlože predlog za izmene i dopune Zakona o budžetu.

Narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 23. doda novi član 23a. Da li neko želi reč? (Ne.)

Član 24. predloga, u stvari, govori o članu 65. koji tretira budžetski fond. Da bih građanima približili materiju i potrebu da se reaguje, moram da kažem da je taj budžetski fond, u stvari, poseban račun u okviru glavne knjige trezora, gde se evidentiraju sve promene na nivou Republike ili na nivou lokalnog budžeta.
Namera je da se odvojeno vode prihodi i rashodi, da bi mogli da se prate efekti po određenom, npr. međunarodnom sporazumu ili nekim lokalnim propisom ustanovljena neka obaveza izgradnje ili bilo čega.
Šta Vlada radi izmenama? Propisom je bilo definisano da se pojedinačno oko tog budžetskog fonda vodi i njegova svrha, vreme za koje se ono osniva, nadležno ministarstvo koje upravlja fondom, znači sredstvima koja će se u ovom fondu naći i kako će se ona trošiti. Šta sada Vlada menja? Raniju tačku 4), gde su bili izvori finansiranja, ne dira, ali zato tačku 3), gde je pisalo da taj budžetski fond raspolaže prihodima koji proističu iz upravljanja likvidnim sredstvima budžetskog fonda, tu tako rogobatno osmišljenu rečenicu, gde kaže da će evidentirati prihode od raspolaganja tim sredstvima, likvidnim, znači novcem, menja tako što kaže da će ta tačka 3) sada da se zove "drugih prihoda", da se taj budžetski fond finansira iz drugih prihoda.
Znači, tako dosledno se izvodi zamagljivanje načina prikupljanja i trošenja sredstava, ne samo u onome što je opšti budžet, da ga tako nazovem, nego čak i kod budžetskog fonda, to ranije rogobatno, ali ipak približno jasno objašnjenje, nekome je izgleda delovalo prejasno, pa ga treba potpuno ukinuti i navesti to drugim prihodima, a sve vreme opet pričamo o nekoj jasnosti budžeta, o potrebi da se on kontroliše i da se sve to zajedno zove fiskalnom odgovornošću.
Mi smo tražili da se ta tačka briše, da ostane po starom, da se on finansira iz prihoda od upravljanja likvidnim sredstvima i neka se doda ova tačka: "i drugih prihoda", jer koliko mogu da vidim iz ove fiskalne odgovornosti predložene ovim zakonom, ono što se u teoriji naziva dvojnim knjigovodstvom, kao pozitivni naziv da se vode izvori prihoda i trošenje, mi ovde sačinjavamo zakon koji će omogućiti dvostruko knjigovodstvo, ne dvojno, nego dvostruko, jedno koje će biti prikazano nama, građanima, a drugo koje će Vlada voditi unutar sebe. Mislim da to nije dobra praksa i da zato treba prihvatiti amandman poslaničke grupe SNS.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Reč ima gospodin Đurić.

Obrazložiću sada i amandman na član 25. i 26, s obzirom da su to vezani amandmani, pa se neću javljati kada bude amandman na član 26.
Naime, mi smo predložili sa ova dva amandmana da se smanji procenat tekuće budžetske rezerve na 0,5%, a da se ne smanjuje procenat stalne budžetske rezerve, iz razloga što se sredstva iz stalne budžetske rezerve koriste za otklanjanje posledica nekih vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda, požara, zemljotresa, poplava, klizišta i nekih drugih vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju neke veće štete, štete većih razmera. Oni su unapred definisani.
Ukoliko dođe do smanjenja tog procenta stalne budžetske rezerve možemo doći u situaciju da Republika Srbija, odnosno jedinice lokalne samouprave ne mogu u toku jedne budžetske godine da saniraju te štete, dok sredstva tekuće budžetske rezerve nisu unapred definisana i planirana i zato predlažemo njihovo smanjenje, jer se ta sredstva mogu koristiti nenamenski, odnosno mogu se koristiti za ispunjenje nekih partijskih interesa u predizbornoj kampanji, u dobijanju neki političkih poena. Pozivam vas da prihvatite ova dva amandmana.

 Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Želela bih da skrenem pažnju i gospođi ministar i našoj javnosti, građanima i svim kolegama na značaj amandmana na član 30. Član 30. u stvari definiše sadržaj završnog računa i tiče se osnovnog člana 79 Zakona, gde je popisano šta sve završni račun, u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim standardima, definiše, šta sve treba da sadrži i idemo u jednu neophodnu novinu, doduše zaista nakon deset godina od objedinjavanja trezorskih računa i svih onih računa na kojima su se slivali javni prihodi, da obuhvatimo imovinu kojom raspolaže država Srbija.
To bih pozdravila kada bi ovaj član zakona u predlogu koji dopunjavam sve ono što treba da sadrži završni račun bio formulisan tako da on doprinese stvarnom evidentiranju onoga što je državna imovina, ali ne onoga što je državna imovina koju zatičemo u trenutku donošenja zakona, jer gospođa ministar kaže da će njoj korisnici državne svojine dostaviti izveštaj o onome čime raspolažu.
Izveštaj o onome čime oni danas raspolažu ne znači da je to i popis ukupne državne imovine, već naprotiv, da se u međuvremenu od 2001. godine, kada je stupio na snagu Zakon o privatizaciji nov, koji je omogućavao da se ne prikaže imovina kojom neko preduzeće raspolaže, koji je dopuštao da se prikaže državna imovina i proda kao društvena, gde se zemljište koje nije bilo svojina društvena ili zemljište uz objekat koji se koristi prodaje kao da nije državno, a bilo je državno.
Mi ne možemo dozvoliti da prođe ovakav član zakona. To znači da se država unapred odriče imovine koja nije nestala ali je nestala iz poslovnih knjiga države, i dokaze za ovo sam navela i u načelnoj raspravi, makar Robne kuće "Beograd" kada se prodavala kao imovina robnih kuća Beograd državna svojina, ono čime Vlada Republike Srbije mora da raspolaže nezavisno od toga da li je ta imovina uknjižena, nezavisno od toga da li postoji vlasnički list, ali je ona bila upisana jer je Zakon o svojini, o sredstvima u svojini Republike Srbije donet još 1994. godine.
Nebrojano izgubljenih kvadrata, poslovnih prostora po gradovima, pitajte samo javna pravobranilaštva koliko su namereno izgubili sporova ili nisu reagovali tamo gde su trgovinska preduzeća prodavala vlasništvo države. Vi nemate prava kao vlast, vi nemate pravo kao ministar finansija, vi nemate pravo kao Vlada da se ponašate po onoj hrvatskoj u vreme izbora, tada sam se i zapitala šta znači reč, a rekli su – ko je jamio, jamio je. Šta to znači? Ko je uzeo, uzeo je i to više nećemo ispitivati. Ne može tako. Ne zastarevaju zločini, a ovo je zločin koji se zove ekonomski zločin prema državi, zažmuriti na imovinu koju je neko nezakonito oteo.
Mene ne zanimaju afere po novinama, ko je menjao i ko je kome dozvolio, ko je bio direktor Direkcije za imovinu kada je neko kuću na periferiji Beograda menjao za ekskluzivni poslovni prostor, ali i o tome smo slušali.
Znači, ima slučajeva gde je državna imovina nestala iz poslovnih knjiga i zato tražim od vas amandmanom, ne na osnovu izveštaja koji vam dostavi neko ko se trenutno zatekao, pa u njegovom bilansu stoji da ima nešto od državne svojine, nego da tražite računovodstveno validnu dokumentaciju za koju neko garantuje zaista, pod odgovornošću svake vrste, da se u bilansima od 2000. do 2010. godine nije izgubila ta imovina.
A ona se netragom ne može izgubiti, a možda i može, jer su se izgubile mnoge devize, mnogi devizni računi, jer se zaboravilo gde su vrlo vredne zbirke slika iz četiri velike banke čiji stečaj jeste ili nije završen, a ko to zna?
Danas kada se priprema fond za razvoj kao podloga za stvaranje nove banke za razvoj i neko će od vas, gospođo Diana, tražiti da obezbedite deset miliona evra cenzusa, pitam što ne formirate banku za razvoj iz naplaćenih potraživanja od te četiri velike banke, a prema podacima iz 1997. godine bilo je naplaćenih jedanaest milijardi dinara sredstava?
Prevedite to u evre na 2007. godinu. Neću da govorim o svežijim podacima jer ih nemam, ali imam odgovor na poslaničko pitanje pokojne Borke Vučić, koleginice iz banke, kojoj je tada Vlada odgovorila i tadašnji ministar finansija, gospodin Mirko Cvetković, sadašnji predsednik Vlade, gde su značajna sredstva prikupljena od računa za koje ne znamo gde su danas.
Molim vas, ako se desilo da je jedno ministarstvo prodavalo značajnu zbirku tih banaka u stečaju, a Ministarstvo kulture koje je bilo udaljeno svega nekoliko metara u istoj zgradi reagovalo i molilo da se te slike i tako vredne zbirke ne prodaju, nemojte da nam se ta sramota ponovi, jer ta sramota košta.
U ovom trenutku kada pričamo o tome da se plate i penzije, plate u javnom sektoru i penzije mogu indeksirati na ovaj ili onaj način, a vi kao vlada nećete da napravite uštedu tu gde je moguće, da kontrolišete imovinu kojom raspolažete, da vidite gde su devizne rezerve i po kojoj ceni su plasirane i da se onemogući rasipanje para uslovljeno političkim dogovorom kvazi bankarstvom u okviru Vlade.
Ne govorim želeći da se dodvorim nijednom delu biračkog tela. Za mene su, na primer, preči mladi koji treba da nađu posao, pa da rade, pa da zarade i za penziju onih koji zaista treba da imaju pristojnu penziju. Mene zanima zaposlenost više od socijale.
Nije dobra država koja se trudi da obezbedi socijalna davanja time što će uzeti poreze ili će uzeti kroz primenu nekih strategija tajno i prikriveno, nego me zanima država koja obezbeđuje punu zaposlenost, ali i ona koja vodi računa o svojoj imovini i o svojim sredstvima.
O imovini se na ovaj način ne vodi računa i dok god se ne kazni neko ko je dozvolio da ta vrlo vredna imovina nestane u ovom periodu mi njen pravi popis nećemo imati i završni račun neće imati sadržaj kakav vi i želite. Ne sumnjam u to, ali ga na ovaj način bez verodostojne knjigovodstvene dokumentacije, što mi amandmanom tražimo, ne možete obezbediti.

Na član 33. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović, Miroslav Petković i Miloš Radulović. Gospodin Petković želi reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u izmenama i dopunama ovog zakona u članu 35. predviđa se osnivanje fiskalnog saveta. Taj fiskalni savet trebalo bi da da ocenu da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima koje predviđa ovaj predlog zakona.
Taj fiskalni savet trebalo bi da bude nezavisno telo, da bude politički nepristrasno, da ima tri člana, čije članove predlaže predsednik Republike, ministar finansija i guverner NBS. Ministra finansija, naravno, predložio je gospodin Boris Tadić, predsednik Republike, da se ne zavaravamo da je to uradio Mirko Cvetković.
Guvernera NBS predložio je, takođe, predsednik Republike i ova skupština ga je birala, a predsednika Republike Borisa Tadića predlaže predsednik Republike Boris Tadić, očigledno, samo on će uvesti Srbiju 2015. godine u EU. Sad tako nepristrasno telo predloženo od ova tri ovlašćena predlagača biraće vladajuća većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mi smo podneli amandman na ovaj član zaista želeći da ukažemo koliko je vama više stalo do forme nego do suštine, da se zaista neka pravila, principi i procedure poštuju u ovoj zemlji, pa smo predložili da jednog člana ovog fiskalnog saveta predlažu stranke koje nemaju predstavnike u vladi, znači opozicione stranke prema broju poslanika u Narodnoj skupštini.
Naravno, nismo očekivali da ćete prihvatiti ovaj amandman, mada zaista smatramo da je to jedan vid nepristrasne kontrole i kontrole koja može da se sprovede nad radom ovog tela. Vi ste rekli upravo da to ne garantuje dosledno sprovođenje ovog zakona i naveli ste primere da u nekim državama članovi fiskalnog saveta jesu recimo DRI, a da smo, verujte, znali u ponedeljak da će gospodin Tijanić izneti svoju želju da naplati od Narodne skupštine tri miliona evra, mi bi predložili da jedan član fiskalnog saveta bude direktor Javnog servisa.
Ali da štedimo vreme i novac građana Republike Srbije, pošto očigledno jedan sat prenosa iz Narodne skupštine gospodin Tijanić tarifira sa hiljadu evra, kad se prevede onih 3000 sati u tri miliona evra, računica je prosta.
Šta smo zaključili iz današnje rasprave? Da samo naivni veruju da će Srbija ući 2015. godine u EU. Sami ste priznali da je trebalo da donesete poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti, a ne da kroz tridesetak izmena Zakona o budžetskom sistemu regulišete tu materiju.
Zaključili smo ponovo da je problem našeg budžeta nepovoljna struktura, da najveći deo čini tekuća potrošnja, a ne investicije. Zaključili smo da će nivo sredstava koji će biti izdvojen za penzije dosadašnjih 14% već 2013. godine pasti na 10% u budžetu.
Zaključili smo, na kraju, da vi za ovaj zakon nećete imati većinu u danu za glasanje, jer ukoliko zaista brinu o interesu penzionera i socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, ni predstavnici PUPS, ni predstavnici SPS, a iz drugih razloga gospodin Balint Pastor i njegova poslanička grupa neće podržati ovaj zakon.
Budite sigurni da će se tako ponašati i DSS i da će sa zadovoljstvom podržati neke od amandmana koje su predstavnici nekih stranaka koji su u vladajućoj koaliciji dali na predlog ovog zakona, da ćemo za njih glasati. Nisam siguran da ćemo vrlo brzo raspravljati ponovo o izmenama i dopunama ovako lošeg zakonskog predloga.

Narodna poslanica Zlata Đerić ima reč.