Zahvaljujem. Konkretno o radu Odbora za trgovinu, gde je predmet diskusije bio izbor članova i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, govoriće moje kolege Zoran Babić i Veroljub Arsić, ja im se izvinjavam što sam predajući listu zaboravila na novu praksu da se obavezno zaokruži za ili protiv, pa su oni zadnji na listi, ali naučićemo to pravilo koje nas svrstava na kraju.
Hoću da u načelnoj raspravi u ime poslaničke grupe SNS govorim o borbi protiv korupcije i Skupštini kao mestu i cilju koje treba da ostvare ove dve komisije, jer su s pravom javne nabavke i zloupotreba monopola ili kartelska pozicija razlozi za rast korupcije ili postojanje korupcije ili takvo ružno rangiranje naše zemlje unazad deset godina, što znači da nismo imali ili iskrenu nameru da se protiv nje borimo, ili nismo imali dobre mehanizme ili nismo shvatili koliko je korupcija značajan problem.
Skupština je važno mesto i ne samo po tome što se nalazi u centru grada. Mi je prikazujemo gostima kada dođu, u njoj se dešavaju i obeležavaju razni jubileji, svetkovine, bogami ima i neprimerenih. Slavi se možda više nego ikad, po mišljenju mnogih od nas i nezasluženo.
Ali se Skupština vidi kao značajan organ i kada je ne prikazujete. Podseća na svoj značaj, a današnja tema i današnji zakoni podsećaju na značaj Skupštine u kontroli procesa koji uzrokuju korupciju, pa preko nezavisnih organa koje ona treba da izabere i koji njoj podnose izveštaje.
Odeljci o Skupštini, bez obzira što neki želi da je omalovaže, zauzimaju vrlo značajno mesto u Ustavu, u zakonima, onda kada se govori o odnosu Vlade, predsednika i ostalih organa prema narodu, odnosno poslu koji su ti organi ili predstavnici dužni da obavljaju.
Međutim, putevi tog najvišeg predstavničkog tela, što smo mi kao Skupština, od neposredne volje građana do njihovog predstavljanja preko nas i našeg reagovanja i uticanja na ono zašto ovde sedimo su prilično zamršeni, i zamršeni do te mere da građani koje mi ovde predstavljamo ponekad i zbog nekih, a ne zbog svih nas, bukvalno odriču predstavnika svoje volje, smučili smo im demokratiju, i ispada da je ova Skupština odrođena od naroda.
Posao svih nas je da pokažemo da se borimo za ono što smo im obećali. Neki od nas to čine, a neki zaboravljaju. Ja ću na jubilej jučerašnji, a povodom 6. oktobra, da vas podsetim, baš povodom ovih zakona, o kojim je to obećanjima bilo reči, zašto nisu ispunjena ta obećanja i zašto delom narod ovu Skupštinu smatra odrođenom.
Problem koji je jednako važan kao i to da narod ne shvata da je ova Skupština njegova je i taj što regulatorna tela, koja ova Skupština bira, koja njoj treba da podnose izveštaje, Skupštinu doživljavaju bezubim lavom, kome se vrlo često, čak i otvoreno podrugljivo podsmehuju za ulogu koju zvanično ima, a u stvari ne može da izvrši.
Svi uglavnom konstatuju da je besmisleno boriti se, jer to je opšti trend, neko reče korupcija dolazi iz Evrope, da, ima je i tamo, da regulatorna tela kakva takva su predstavljaju uobičajenu praksu, da su to evropski standardi, a ja otvoreno tvrdim da mnogo od njih lažu.
Lažu kada kažu da je standard korupcija, i da je ima i tamo i da mi ništa ne možemo da uradimo. Zato što standard boriti se protiv korupcije podrazumeva slobodu i mogućnost ove Vlade i ove Skupštine da nađu odgovarajuće mehanizme da se protiv korupcije bore i da njena regulatorna tela i nezavisni organi zaista budu instrumenti za borbu protiv korupcije.
U Skupštini se normalno govori o temama, po pravilu, koje su važne najvećem broju građana i one bi, u suštini, trebalo da znače dostizanje nekog višeg standarda i mirnog života u okruženju. Koliko to Skupština zaista i čini i ko je za to kriv? Uvaženi analitičari tvrde da je mnogo jeftinije dopasti se Briselu i potkupiti elitu, političku i finansijsku, nego obezbediti građanima bolji standard.
I mi smo svedoci te politike i zato su nam nezavisna i regulatorna tela ikebane, jer u zakonima koje smo ovde donosili voljom vladajuće većine nismo propisivali preciznu proceduru - a šta se dešava kad jedan od članova komisije izgubi pravo na članstvo po bilo kom osnovu zakonom propisanom? Odbijali ste da preciziramo rad tih organa u zakonitim i zakonskim uslovima.
Šta je zanimljivo? Javnost rada, kao nešto što je mnogo važno u borbi protiv korupcije, o čemu ću govoriti i kao dostignuću koje ste obećali a niste ispunili, podrazumeva da čovek nema privatnost u najbanalnijem smislu kad je poslanik ili vrši neku javnu funkciju. Ali, da li je poslanicima koji ovde govore protiv vašeg načina borbe protiv korupcije obezbeđena javnost rada ili je to učinjeno kao sinoć, kada ste nam objavili sa govornice da će RTS nastaviti odloženi prenos ove sednice u 22.00 časa?
U 23.00 počinju reklame i najavljuje se naučni intervju. Zaista je tema bila vrlo važna, govorilo se o bolestima, bilo je posle i nekih kulturnih priloga, ali je pitanje zašto je jedan od načina borbe protiv korupcije, sa zloupotrebama u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i Agenciji za kontrolu leta, i o načinu kako se zbog Luke "Beograd" treba novim zakonom boriti protiv monopola, odnosno ove konkurencije koju komisija treba da rešava, ostavili ste da se negde oko jedan ili dva po ponoći razgovara.
Da li je to volja direktora Javnog servisa, da li je to dogovor nekog ko je to hteo da nam se slegnu utisci ako smo gledali zanimljivo svedočenje predsednika Borisa Tadića na Prvom programu, ne znam i nije ni važno, ali kada se ovde kaže 22.00 časa, reč se mora držati, ne zato što je to moralno i ljudski, nego zato što to obezbeđuje javnost rada u borbi protiv korupcije i u radu ovog organa koji je u centru grada, najviši zakonodavni organ i koji je u svim telima, u svim zakonima, od Ustava pa nadalje, propisan kao onaj koji je prvi i mora da prednjači u poštovanju zakona.
Ima onih koji govore kad hoće, na teme koje sami sebi zadaju, ali mi ovde kojima se nameću teme i koji moramo uvek da budemo spremni i da govorimo, i želimo da radimo svoj posao odgovorno, morali bi makar da imamo pravo da ono što govorimo bude i dozvoljeno građanima da čuju.
A šta treba da čuju? Povodom jučerašnje godišnjice "Transparentnost Srbija" vas podseća da je 2000. godine tada nevladina organizacija G17 donela dokument kojim se obavezala da obnovi poverenje građana u državu, da iskoreni korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i da se svrsta u red evropskih država.
"Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravnim narodnim predstavnicima i država više ne sme da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca, i paravan za lično bogaćenje držanih i partijskih funkcionera."
U prvih sto dana Vlade obećali su, ste i svi vi tada, da ćete se boriti protiv korupcije tako što ćete doneti antikorupcijske zakone, uvesti drakonske zakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa državnim, društvenim, privatnim novcem i imovinom, da će se posebno sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih koristi upotrebom javnih funkcija.
Čime ste dočekali jubilej? Ozakonjenjem ovde u Skupštini obavljanjem dvostrukih funkcija, obavljanjem duplih i nespojivih funkcija koje Ustav zabranjuje, iako ste svojevremeno rekli da će čak i pokloni koje neko ko vrši državnu funkciju biti evidentirani, prijavljivani i na uvidu javnosti.
Srbija je kao zemlja već davno ratifikovala antikorupcijske konvencije, pristupila GREKU i obavezala se da će objaviti podatke o imovini javnih funkcionera, ali ta obaveza objavljivanja postoji tek od 1. januara 2010. godine.
Obavezali ste se da ćete 2000. godine postaviti imovinske karte funkcionera, njihovih rođaka i svih onih koji učestvuju u vlasti, i bilo ih je kratko, ali su skinute sa svih sajtova i samo najbliže komšije znaju kako su živeli i kako danas žive njihovi petooktobarski savremenici, predsednici opština, oni čija imena želimo da zaboravimo, oni o čijim aferama se još vode ili ne vode sudski sporovi, koji su u fiokama i neko čeka da budu izvađeni iz fioka.
Posebnu pažnju želim da vam skrenem na ono što je bilo nazvano drakonskim kaznama za one koji su zloupotrebili državnu, društvenu ili privatnu imovinu. Od tog obećanja da će biti drakonskih kazni mi imamo porast broja otkrivenih, procesuiranih, ali nezavršenih afera i neću da pominjem nijednog od tih učesnika, ne dajući im pravo na ekskluzivitet, a ima ih mnogo u raznovrsnim i raznobojnim mafijama u svim oblastima.
Nezakonitost u javnim nabavkama od 2002. godine, kad su uvedene, u korupcijama, monopolskim zloupotrebama, kartelskom ponašanju, govore o tome da je priča o borbi protiv korupcije sve vreme za ovu vlast bila zastavica kojom se mahalo u izborne svrhe, u najvećoj mogućoj meri, a da su rezultati znate kada nastajali – onda kada su unutar postojeće vlasti nastajali sukobi, i pred formiranje nekih novih vlada vadile su se iz fioka fascikle i tek tada govorilo kao kada se supružnici razvode, pa prljav veš pred sudijama, javnošću, komšilukom i rodbinom prikazuju. Tada smo samo imali prilike da čujemo ko je šta radio, ko je više vlasti zloupotrebljavao.
Ono na šta želim da ukažem posebnu pažnju i što ostaje i dalje nepokriveno i Zakonom o javnim nabavkama, i ovom Komisijom za borbu protiv korupcije, jeste to da je, pored povećanog broja zloupotreba i koruptivnih afera, došlo i do sasvim specifičnih zloupotreba državnih sredstava kroz nekontrolisane subvencije, pod maskom priče o povećanju broja zaposlenih, uz istovremeno lažno prikazivanje i skidanje sa lista nezaposlenih, a sve da bi rezultati bili veći.
I da se apsolutno ne ostvaruje adekvatna kontrola, ne samo da li su podneli zakonsku dokumentaciju kao članovi komisije, nego da li je namenski iskorišćeno sve ono što je iz budžeta koji punimo svi odobreno samo nekima, a odobravaju neki sasvim posebni političari koji time žele da preskoče cenzus, da budu treći, ali nisu oni krivi nego onaj ko im dozvoljava da to radi, a mi znamo ko je stub ove koalicije.
DS, srpskim jezikom rečeno, dozvoljava Mlađanu Dinkiću da subvencije iz budžeta koristi za ličnu promociju i da te subvencije niko ne kontroliše, da konverzija potraživanja bude osnov za zloupotrebu sredstava i da se jutros pitamo kako je to "Energoprojekt" mogao mimo zakona ponovo da bude vraćen državi i zašto je sa neki drugim preduzećem, iako je ispunjavalo ugovor, sa njim ugovor raskinut i vrši se reprivatizacija, a zašto se nekim drugima, koji ne uplaćuju u državnu kasu rate na koje su se obavezali u procesima privatizacije, i dalje gleda kroz proste?
Bole li vas ruke od tog gledanja kroz prste onima koji ne rade prema ugovoru i po zakonu?
Dodajmo tome i da proces privatizacije društvenih i državnih preduzeća zaista nije bez neosnovanih napada, vrlo su osnovani i vrlo su konkretne i precizne cifre gubitaka u ovim procesima. Očigledno je da nije adekvatno praćeno ispunjenje ugovornih obaveza i za to neko mora da snosi odgovornost, ne moralnu, ne samo ovakvu vrstu osude da mi o tome govorimo, nego sasvim preciznu zakonsku odgovornost koja je propisana.
Svedoci smo takođe da ovi i ovakvi organi, koji su trebali da primenjuju antikorupcijske zakone, i nezavisni državni organi, u stvari su bili suočeni sa nizom necelishodnih rešenja, koja su namerno bila tako formulisana da ne mogu da se primene, da su im nedostajala sredstva za rad, da im je nedostajala oprema, da im je nedostajao prostor.
I iako DRI ne ubrajam direktno u ove dve komisije koje treba da se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije i ona je na neki način, i na najdirektniji način organ koji treba da se bori protiv korupcije i to jesu samo mehanizmi za ovaj cilj.
To što nije formirana republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki do dana današnjeg govori samo o tome da su prošli milionski vredni tenderi u doba važećeg zakona. Da vas podsetim, poslednji sastav koji kontroliše te i takve milionske zloupotrebe je nezakonito izabran. Kad kažem, citiram i nekog ko se ovim bavi, na nivou međunarodno priznatih standarda i institucija, citiram izveštaj najnoviji Transparentnosti Srbije.
Nesumnjivo veliki napredak u oblasti borbe protiv korupcije ostvaren je donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je promenio odnos građana i državnih organa, kaže se. Međutim, deluje pomalo smešno kada neko, kao na primer fiskalni savet koji pokušavamo da formiramo, očekuje kada im neko od državnih organa ne dostavi traženu informaciju, da je dobiju od Skupštine.
Koliko je poslanika i poslaničkih grupa i samo rukovodstvo Skupštine puta bilo suočeno da je moralo da preko Zaštitnika građana i Poverenika za informacije dobija informacije, na primer, o platama u nekim javnim agencijama, koje su se potpuno odrodile od države koja ih je formirala, koja im plaća da žive, da nam naplaćuju skupe takse i da samostalno troše novac.
Ustavni sud, koji bi morao da bude to sunce na ovom zakonodavnom nebu, u koje se uvek gleda i postupa po njegovim preporukama ili nalozima, takođe je obezvređen, jer onda kada je on kao najznačajniji kontrolor odluka trebalo da pomogne u borbi protiv korupcije, draga moja gospodo, zatrpali ste ga ogromnim brojem neustavno donetih zakona, sa kojima moraju da se bave i ne mogu da obave posao za koji su izabrani zato što im previše materijala stiže od ove skupštine i od ove vladajuće većine.
Mi sad očekujemo da nezavisni organ, koji mora da ima politički milje kao podlogu, kao bekgraund, rekli bi oni koji vole strani jezik, očekujemo da radi nezavisno i očekujemo da u ovakvom izveštaju, koji sam samo načelno i kroki naznačila kao borbu protiv korupcije, koja je priča o borbi protiv korupcije, a ne prava borba protiv korupcije, treba da pomogne.
Želim da verujem da će ovi ljudi to da urade, ali kada budete čuli od mojih kolega ko je izabran i da nas i danas pokušavate uveriti da treba da se borimo sa posledicama, a ne sa uzrocima i zakonima koji su doveli kao ekonomske, trgovinske i ostale loše politike da mi imamo i kartele i monopole, nećete nas uveriti u iskrenost te borbe. Zahvaljujem.