Zahvaljujem. Gospodin Dejan Nikolić ima reč.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću se osvrnuti na izlaganje gospodina Đurića, mada nije sada u sali. Moram da ponovim i istaknem da je tačno da imamo izuzetnu saradnju, ja kao predsednik i on kao zamenik predsednika i ne vidim razlog da tako ne bude i u budućnosti.
Međutim, ne mogu da prihvatim odgovornost Odbora za to što devet meseci nakon završetka konkursa raspravljamo o Komisiji za zaštitu konkurenciji. Jedini dogovor koji kao predsednik Odbora nisam mogao da postignem nije bila Komisija, već dogovor sa pojedinim poslanicima da na tu sednicu dođu.
Znamo svi kako se sednice odbora pripremaju i to je jedina istina u vezi s tim zašto raspravljamo devet meseci nakon završetka konkursa za izbor članova i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika ne javlja, prelazimo na učešće po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Miroslav Markićević nije tu. Gospodin Arsen Đurić se javio.

Slažem se da imamo saradnju i ta saradnja će svakako biti kvalitetna i u narednom periodu. Međutim, moram da kažem da pre izbora gospodina Nikolića za predsednika Odbora, s obzirom da je gospodin Đokić podneo ostavku dosta ranije, zakazivao sam sednice kada su se razmatrale razne ratifikacije nekih sporazuma koji su bili potpisani iz oblasti turizma, tako da sam na taj način doprineo efikasnom radu Skupštine i samog Odbora.
Rekao sam da je svakako krivica Odbora, tu ne mislim da je krivica gospodina Nikolića koji je nedavno izabran na funkciju predsednika Odbora, već vladajuće većine, jer nikada nije stavljeno na dnevni red izbor predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, jer da je stavljeno, pa da je opozicija bojkotovala, onda bi se moglo reći da je opozicija kriva. Međutim, to nikada nije bilo na dnevnom redu, tako da je svakako odgovornost na vladajućoj većini.

Narodni poslanik Slobodan Maraš ima reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku bih odmah hteo da kažem da je šteta što vi ovde sedite. Mislim da bi bilo logičnije da ovde sedi ministar trgovine, nego vi, iz mnogo razloga. Zato što ova tema se mnogo više tiče njegovog delovanja, odnosno delokruga pod njegovim ministarstvom, odnosno i zakona koji je donet pre mesec ili dva dana, zakona po kome se faktički narušava konkurencija, čiji je predlagač bila Vlada, odnosno Ministarstvo trgovine.
Mislim da kada je ova tema u pitanju ključni problem taj što, bez obzira na sva ova oprečna mišljenja što čujemo između predsednika Odbora i ostalih članova Odbora, ipak niti je predsednik Odbora kriv, niti ostali članovi. Mislim da su krivi oni koji su nam ovih pet kandidata, odnosno između ovog broja kandidata ovih pet predloženih na ovaj način dostavili.
Mislim da je mnogo više trebalo razgovarati, a posle ću potkrepiti i zašto, među poslaničkim grupama o ovoj temi i mnogo bi bilo bolje kada bi iza jednog ovakvog izbora stalo 200 poslanika, nego 126 ili 130, ili 127. Za to zaista nismo krivi.
Pošto niko iz vladajuće većine, osim predsednika Odbora, ni vi niste imali potrebu da bilo šta kažete na ovu temu, odnosno na ovaj predlog, i vas mogu i da razumem, ali ne mogu da razumem da nijedan ovlašćeni predstavnik ili šef poslaničke grupe vladajuće većine nije stao na neki način iza ovih imena, odnosno da da obrazloženje zašto baš ta imena.
Zbog čega to kažem? Zato što mnogi od njih zaista ne ispunjavaju elementarne uslove. Mislim da nije dovoljno izglasati jedan zakon, izabrati članove Komisije ili članove DRI, ili Zaštitnika građana i onda pustiti da stvari teku svojim tokom. Mnogo moramo da radimo na ustanovljavanju institucija poput ove, da punu podršku damo takvoj jednoj instituciji. Mislim da je ovo pravo mesto gde treba da se da puna podrška.
Ne znam koliko se poslanika seća, ali u staroj zgradi, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, imali smo jedan odbor u kome su bili predsednica, tada, Saveta za zaštitu konkurencije ili Agencije, gospođa Bajalović, zajedno sa članovima tog saveta, i tema je bila zaštita konkurencije, pošto je LDP, pogotovo 2007. i 2008. godine, ukazivala i pokušavala da dobije podršku u parlamentu da se raspravlja o monopolskom položaju jedne firme.
Nažalost, tu nije bilo sluha, ali je bilo sluha od strane Agencije, odnosno gospođe Bajalović i njenih saradnika, koji su došli i na jedno direktno pitanje – da li je bilo pritisaka od strane ministara tada u njihovom radu, jasno rekla da jeste. Ti pritisci očito su nastavljeni i kasnije i logično je da će biti, nažalost 10 godina smo u tranziciji, što nije dobro, ali logično je da će biti takvih pritisaka, da zajednički stanemo iza ovog predloga, ali na ovakav način je nemoguće.
Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, ali i iz drugih poslaničkih grupa smo to čuli, osoba koja je predložena za predsednicu zaista ne ispunjava nikakav uslov, odnosno ne ispunjava osnovni uslov. Nije dovoljno što bi nešto volela da radi. Mislim da bi mnogo bolje bilo da se bavila nekada ovom temom. Nažalost, to nije slučaj.
Na ovakav način svi poslanici iz opozicije koji smo protiv ovih predloga, odnosno koji nećemo glasati za ove članove, bićemo odgovorni. To je ono što nam se stalno dešava u ovoj Skupštini. Najčešće Vlada prebaci odgovornost na Skupštinu tako što donese zakon, za njega glasa 126 poslanika i taj zakon prođe, a onda čujemo od premijera koji kaže – nemam ja ništa s tim, Skupština je to izglasala, bez obzira što je njegov predlog bio.
Mislim da s namerom se velika odgovornost prebacuje na Skupštinu, a pogotovo mislim da greše poslanici vladajuće većine koji tu odgovornost prihvataju u ime svih nas na jedan ovakav način.
Pogledajte kako izgleda sala, pogledajte da nijedan ovlašćeni predstavnik vladajuće većine se ne javlja za reč. Dogovor je postignut negde gde mi nismo mogli da dopremo i, nažalost, moraćemo biti prisutni tu kada se bude glasalo, odnosno iako smo protiv, iako nećemo glasati za, bićemo jednog dana odgovorni.
Još jednom podvlačim, meni je veoma žao što ste vi tu, iz razloga što vas veoma poštujem. Mislim da bi bilo mnogo bolje da je ovde bio ministar trgovine i da smo mogli s njim malo da porazgovaramo na ovu temu.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovani kolege narodni poslanici i svi građani koji gledate ovaj televizijski prenos.
Moje obraćanje će, kako neki kažu, biti malo neuobičajeno, možda od nekih političkih analitičara shvaćeno kao naivno, s obzirom da sam pripadnik opozicione stranke, dakle Nove Srbije. Delom će ovo moje obraćanje, gospođo ministarka, biti upućeno lično vama, sa traženjem odgovora na neka pitanja, a iz razloga, mislim da vi znate zato što verujem da ste vi, kažu ljudi, nisam stručan, a moj utisak je da ste čestiti i pošteni. Obraćanje Velimira Ilića vama je bilo i u tom pravcu.
Mi dobro znamo da u Vladi Republike Srbije ima dobar broj ljudi koji su čestiti i pošteni. Naše političke razlike stoje i biće izražene i u sledećoj predizbornoj kampanji, ali želimo da apelujemo na one ljude koji žele da se bore i protiv korupcije, i da sa formira Komisija za zaštitu konkurencije, koja će zaista nešto uraditi i, da navede neke primere, firme, ljude koji nisu poštovali zakone ove zemlje.
Nažalost, podržavao sam zadnjih 10 godina nekoliko koalicionih vlada. Znam šta znače koalicioni kapaciteti i kapaciteti ucenjivanja. Ali, jednom će neko od vas morati progovoriti, ako zbog ničeg drugog, onda zbog vaše kovanice da Evropa nema alternativu.
Gledajući javne servise i njihove programe i rad susednih zemalja, pogotovo Hrvatske, čiji rad pratim, a to je zemlja koja je pred godinu ili dve na ulazak u EU. Jedan od osnovnih uslova na tom evropskom putu je ta borba protiv korupcije. Shvatam da ova tela, odnosno ove komisije koje se biraju, treba da spreče tu korupciju i kriminal.
Pritom, treba reći da korupcija i kriminal ni u jednoj zemlji, pa ni u EU, nisu iskorenjene, ali su dovedene na jedan nivo za koji, neću da kažem da može da se toleriše, neću da kažem da je prihvatljiv, ali može sa time da se živi.
Mislim da živimo u zemlji gde je stepen korupcije tako visok da to ugrožava egzistenciju miliona građana Srbije. S tim, hoću da kažem da sam šokiran, da je već prošlo 48 sati otkada je bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije na Javnom servisu, nije bio direktan prenos te emisije, rekla da joj je prećeno. Navela je i čoveka koji joj je pretio.
Sutradan smo videli da u štampanim medijima postoji njena izjava da su na nju vršeni pritisci od pomoćnika ministra trgovine, gospodina Slobodana Milosavljevića. On je juče ili prekjuče bio ovde, gospođo ministar, njega sam isto to pitao, da se izjasni o tome. Ni reči o tome.
Prema tome, da li je ovo poruka i budućoj komisiji? Neću da analiziram te ljude koji će biti, očigledno, izabrani. Da li je to poruka i njima kako oni treba da rade? Dakle, kao što su i ovi radili. Ona je dobila pretnje, iako, praktično, nije donela nijednu odluku koja je priznata na sudu, odnosno neki sudski organi nisu zaključili da je to validno. Ona je dobila pretnje i pritiske.
Ako je dobila, čovek na koga je ona ukazala je rekao da ima dokumentaciju da to nije istina. Zar nije interes šire javnosti, pre svega, mislim Vlade, a pre svega i resora u toj Vladi koji su, resorno, direktno zainteresovani, pa i vi, za to što je ona rekla? Niko se ne izjašnjava, ni predsednik Republike, ni predsednik Vlade, ni tužilaštvo, ni policija, niko. To je u najmanju ruku začuđujuće.
Imali smo izjave i predsednika Republike, koji je ovih godina reagovao na neke napade na strane građane, na neke umetnike. To je sve dobro. Ovoga puta, jedan predstavnik, da ne kažem da li je sada u usko pravnom smislu Komisija za zaštitu konkurencije državni organ, mislim da jeste, ako ga bira Skupština, jedan predstavnik državnog organa se žali na pomoćnika ministra trgovine, na predstavnike drugog državnog organa, da su na nju vršeni pritisci. U najmanju ruku bi trebalo javno tužilaštvo ili bilo ko da se izjasni. Makar i onom rečenicom – ispitaćemo, pa ćemo videti.
Svedoci smo ovde da povodom izjava nekih poslanika, pa i predsednika Nove Srbije, Velimira Ilića, odjedanput se oglašavao portparol tužilaštva, kolegijum Javnog servisa, iako niko, gospođo ministarka, znate o kojoj emisiji pričam, sada sam uveren da je Jelena Trivan napisala to saopštenje koje je kolegijum RTS-a dao u javnost. Niko od njih nije bio prisutan tu.
Kada smo mi iz stranke, da kažem onako narodski rečeno – namazani i napravljeni onakvi kakvi nismo u medijskoj propagandi. Kada smo tražili od kolegijuma saopštenje napismeno, vi znate šta je to pravno, kaže – nema tog saopštenja. Naravno da ga nema, zato što niko od predstavnika i članova tog kolegijuma nije bio prisutan.
Kada sada to uporedimo koliko je to bitno, taman da se tako i desilo kako su oni to napisali u kolegijumu, a od reči do reči je sve laž, ispostavilo se, i tad se oglasio Tomo Zorić, portparol tužilaštva. I šta je bilo, prošlo je nekoliko meseci, naravno da nema ništa.
Pre nekoliko godina, povodom izjave gospodina Velimira Ilića o proslavi u Orašcu, posle tri dana su nam se javili ljudi iz tužilaštva. Ne mogu iz lojalnosti prema tim ljudima da kažem – mi smo dali saopštenje, mi ćemo da ispitamo, ljudi od ovoga nema ništa. Ovo je politička propaganda.
Dobro, ako je status i položaj opozicije u državi Srbiji takav da se preko Javnog servisa neke stranke omalovažavaju, da se njima zabranjuje dolazak, zato plaćaju svi građani, a i članovi i simpatizeri Nove Srbije, kao i glasači, neka ide kako ide. Dobro, neka i neka stranka ima manji rejting zbog toga, to je država Srbija. Ali, ovde se radi o interesima stotine hiljada građana. Zbog toga što je, očigledno, ova komisija radila pod nekim pritiscima, i drugi neki državni organi, to bi neki ekonomski stručnjak egzaktno mogao da izračuna koliko je to manje para u budžetu.
Ne bori se jedna država i njeni državni organi, Vlada i Skupština, kao i lokalne skupštine zbog korupcije zato što je to samo sramota, bezobrazluk i nevaspitanje, dakle, krasti od narodi, nego zbog toga što je manje para u budžetu očigledno zbog te korupcije. Ovde pričamo, a najviše iz usta predsednika Nove Srbije nekoliko meseci.
Molim vas da zapišete Nuba invest, ili nam jednom zatvorite usta i kažite – to nije istina, ili je istina, ako je istina, onda nešto morate da preduzmete, jer se direktno optužuje jedan ministar i njegova braća, dakle Nubainvest je firma iz Slovenije, sa početnim kapitalom od 3.000 evra, dobila posao koji se meri desetinama miliona evra bez tendera. Nije bio tender.
Ako je bio tender, lepo se pojavite na konferenciji za štampu, u direktnom prenosu i kažite – gospodine Iliće, gospodine Markićeviću, tender je bio, vi niste obavešteni. Pričamo ovde mesecima. To su vrlo opasne stvari. Kakva je to poruka? Šta će onda građani da pomisle? Pomisliće – vrana vrani oči ne vadi.
Bez obzira na naše ideološke i nepremostive političke razloge, da su najmanje polovina od tih ljudi u Vladi, od ministara, od službenika, savetnika, pomoćnika čestiti i pošteni ljudi. Rekao sam najmanje. Šta hoćete više od opozicionog narodnog poslanika? Nemojte više da ćutite. Ovako kada se iz ovih skupštinskih klupa prozivate, ispada da budete prozvani svi. Ponavljam, 48 sati već ćutite.
To je neverovatno. Gospođa Dijana Bajalović je rekla da je i njenoj deci prećeno. Niko ne reaguje, svi ćute. Da li to znači da se ona nekome zamerila ili da nije dobro radila svoj posao, ili da je bila lenja ili da nije dolazila na posao? Sve to nisu razlozi da joj neko preti.
Taj drugi, gospodin Beko, o njemu se govori, čovek je rekao da ima dokumentaciju, da to nije istina što je ona rekla. Dakle, trebalo je u roku od dva sata da se reaguje. Možda je gospođa ljuta što sada neće biti u toj komisiji, pa je to zbog toga rekla. Ali, javnost mora da bude obaveštena o tome. Ona je to rekla u Dnevniku, najgledanijoj emisiji u 19.30 na Javnom servisu. Dakle, neko je morao da reaguje.
Koristim priliku, gospođo ministarka, da vam kažem nešto što mene začuđuje, dakle predsednica Vrhovnog kasacionog suda, ide informacija da je ona samoj sebi podigla platu. Moguće je da je to po zakonu, ali taj zakon onda nije dobar. Znate, i u najvećoj firmi gde su direktori moćni, imaju velike plate, njima putni nalog neko potpiše drugi, ili finansijski direktor ili neko drugi. Kako je moguće da ona sama sebi podigne toliko platu?
Vi znam da ste informisani da danas Palata pravde, da će građani biti uskraćeni za svoja prava, dakle, da izvrše tamo neke poslove koje imaju u sudu jer radnici štrajkuju. To smo gledali jutros u jutarnjem programu. Zašto štrajkuju? Imaju od 16.000 do 20.000 platu.
Dakle, nisam za uravnilovku, stručni ljudi, pogotovo na čelu tako odgovornih organa kao što je Vrhovni kasacioni sud treba da imaju veliku platu, ništa nije sporno. Možda i ta plata koju su mediji objavili, možda je ona u redu, ali mene je začudilo da ona sama sebi povećava platu. I pri tom, gospođa ministarka kaže – nemojte da ja kažem ono što ja znam.
Koja je to poruka građanima, kada predsednik Vrhovnog suda, gde građani ostvaruju svoju pravdu, gde su nekima u pitanju životi, ona kaže – nemojte da ja progovorim? Šta to znači? Kakva je to poruka građanima? Ponavljam, verovali vi ili ne, vama sam se najiskrenije obratio i očekujem od vas da se u ovim pitanjima koja sam postavio izjasnite. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Milica Radović ima reč. Repliku neko želi? Gospodin Dejan Nikolić se prijavio, ovlašćeni predlagač. Izvolite.

Javno se pridružujem zahtevu gospodina Markićevića da nadležni organi što pre utvrde sve okolnosti i navodne pretnje na trenutnu predsednicu komisije, gospođu Marković Bajalović. Samo tako će država potvrditi da se zalaže i obezbeđuje uslove za nesmetan rad nezavisnih organa.
Što se tiče konkursa i kritika da neki od kandidata ne ispunjavaju uslove za predsednika ili članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, moram da napomenem da su svi, odnosno poslanici koji su bili prisutni, a bili su prisutni i poslanici opozicije, bili saglasni oko jedne stvari – da samo jedan kandidat ne ispunjava uslove propisane zakonom i konkursom. O tom kandidatu se nismo ni izjašnjavali. Izjašnjavali smo se o ostalih 19 kandidata koji, odgovorno tvrdim, ispunjavaju uslove konkursa koji su propisani zakonom.
Na kraju, neki opozicioni poslanici su glasali protiv kandidata koje smo mi predložili i samim izjašnjavanjem za tog kandidata potvrdili validnost njenog učešća na ovom konkursu. Zahvaljujem.