Deset minuta i trideset sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, treba da znate praksu parlamenta; kada je predstavnik Vlade prezentovan u Skupštini da daje odgovore na pitanja narodnih poslanika, da učestvuje u diskusiji po pitanju zakona koji jeste ili nije u nadležnosti njegovog ministarstva, mi dobijamo uvek odgovore od predsedavajućeg da je to predstavnik Vlade i da je time ispoštovan Poslovnik Skupštine o radu, s tim da današnja tačka dnevnog reda utiče direktno na to da predstavnik Vlade, tačnije Vlada, daje predlog kandidata za izbor članova Komisije, a mislim da bi bilo korektno sa vaše strane da se uključite u ovu raspravu, jer je vaše ministarstvo nadležno za ovaj predlog.
Ono što je za mene jako bitno jeste i sam Predlog zakona, tačnije odluke o izboru predsednika i članova Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ako budemo svesni činjenice, da ne bismo ponavljali istu priču koju su govorili prethodnici, da su javne nabavke nešto što treba da zakonom definiše uštedu budžeta Republike Srbije i da Komisija ima zadatak da tu uštedu sprovede, a onda biramo članove koji će to da izvedu, tražimo njihova radna iskustva, tražimo njihove biografije i tražimo njihovu ocenu rada o doslednosti, vidimo da državi nije stalo do uštede budžeta, kao i da državi nije stalo do poštovanja onih zakonskih rokova koje je sama sebi kroz ovu skupštinu nametnula.
Ono što je za mene jako loše, a pretpostavljam i za sve poslanike, jeste nepoznavanje prezentovanih kandidata, jer za njih nemamo nikakvu biografiju. Ono što imamo kao biografiju jeste repriza marta ove godine, kada smo dobijali odgovor da li je kandidat za predsednika ove komisije odstupio od svoje kandidature. Ili, danas dobijamo odgovor da ako on bude ponovo izabran, iako je na funkciji već od septembra 2009. godine, samo po starom zakonu, u okviru Uprave o javnim nabavkama, tačnije, ako on bude bio izabran danas na današnjem zasedanju ili u danu za glasanje, da će ostali kandidati koji su konkurisali za ove funkcije povući se sa istih.
Dakle, hajde da se država sama sa sobom dogovori ima li konkretan predlog za izbor članova i predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ili ne. Bespredmetno je da mi raspravljamo a da od vas ne dobijamo nikakve odgovore, a još više je bespredmetno da raspravljamo o biografijama koje nemamo. One biografije koje imamo nisu dobre. To su biografije koje su prezentovane sredstvima javnog informisanja. Da li je neko bio bivši predsednik Državne bezbednosti, ili direktor, da li je radio u Gradskoj čistoći, da li je koristio "Geneks" apartmane, da li je tu bio kao direktor ili ne, nama ništa ne znači. Ono što nama znači jeste da se držimo slova zakona, iako se sa tim zakonom neki put ne slažemo.
U ovom slučaju član 102. ovog zakona kaže da za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju opštinskog suda i koje ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki. Ako bismo mi uputili dopis Ustavnom sudu da gospodin ili kandidat Borislav Galević nema radno iskustvo od tri godine, vama ova odluka pada. Ili, ako ima, zašto nam je niste prezentovali u obrazloženju, nego ste u obrazloženju naveli da se ne poštuje zakon koji ste doneli i da je zbog toga potrebno hitno usvajanje ovih kandidata, ili predloga.
Ono što tražimo od vas kao odgovor, kao predstavnika Vlade i ministarstva čija je ovo obaveza, jeste da nam objasnite ko su ovi ljudi, kakva je njihova biografija, gde je njihovo radno iskustvo, šta je dokaz rada, njihovog kvaliteta da dobiju poverenje da budu članovi, a kamoli predsednici ove komisije? Šta je to avanzovalo posebno kandidata za predsednika da bi bio uopšte predsednik? Pokažite nam bilo kakav signal od one zvanične priče koju nam prezentujete putem sredstava javnog informisanja, da država ne želi da bude kriminalna, da ne želi da ima kriminal i korupciju, da želi da uokviri u oblasti prava i zakona sfere društvenog života itd. Recite nam to konkretno u ovoj sali, vi kao predstavnik Vlade, vi kao ministar pravosuđa.
Kaže se – za člana republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik, sa radnim iskustvom od dve godine u oblasti javnih nabavki ili sedam godina radnog iskustva u struci. Ništa od tih podataka mi ovde nemamo.
Ono što je još gore jeste da je septembra 2009. godine Vlada već usvojila i postavila ove ljude bez saglasnosti Skupštine. Hajde, i to možemo nekako da shvatimo, s obzirom na to da je stari zakon bio na snazi, ali zar nije stara praksa i procedura da se prvo biraju članovi, pa kada prođe izvesno vreme da se bira i predsednik? Ne, ovim članovima je nametnut predsednik u samom startu, i postavljamo pitanje – zašto? Zbog čega i zašto?
Ono što je takođe loše u ovoj činjenici jeste da je i sam Zakon o javnim nabavkama loš i da ne može uticati na smanjenje budžeta, jer znate da je upravo taj zakon omogućio nekim političkim partijama da ostanu u funkcijama političkih partija, da je sredstvo finansiranja političkih partija upravo preko ovog zakona na snazi, da su zloupotrebe ovog zakona i propusti zakona, koji niste hteli da menjate kada smo ga usvajali, upravo sredstvo finansiranja određenih političkih partija. Zato, kada je raspodela vlasti, političke partije se grabe tamo gde ima najviše resursa i novca i tamo gde treba da se ostvari najviše nabavki.
Da ne bih dužio puno, pročitaću samo nekoliko stvari, koliko sve ovo može da bude ozbiljno i koliko je očigledno ako se napravi osvrt samo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najveći naručioci dobara, usluga i radova.
Primera radi, sa lestvice od trideset naručilaca prednjače: JP "Telekom Srbija" - zaključenih ugovora 2230; JP "Elektroprivreda Srbije" - zaključenih ugovora 103, vrednost deset miliona dinara; grad Beograd, gradska uprava zaključila je 276 ugovora, vrednost 8,8 miliona dinara; TE "Nikola Tesla" - zaključenih 817 ugovora, vrednost 8,2 miliona dinara; Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda sa zaključena 343 ugovora, vrednost 6,4 milijarde dinara; Republički zavod za zdravstveno osiguranje - 1620 ugovora, vrednost 5,6 milijardi dinara. Ima "Beograd put", Ministarstvo odbrane, Rudarski basen "Kolubara" itd.
Koliko je ova vrednost, novaca, javno, transparentno kroz Komisiju prošla a da nema nikakvih prigovora i smetnji, a koliko je prošlo onih koji imaju prigovora i smetnji, gde su se ovi tenderi uglavnom poništavali?
Podsetiću vas da republička komisija ili republičko ministarstvo za budžet ne može u okviru svojih nadležnosti, sa onim kapacitetima koje ima, da izvrši reviziju i kontrolu svih budžeta, kako lokalnih samouprava, tako i gradova, tako i ministarstava. Zato ni državni revizor neće imati mogućnost da iskoreni sve ove propuste i rupe u Zakonu o javnim nabavkama kojima se vešto služe svi oni koji svoj budžet i egzistenciju žele da obezbede.
Podsetiću vas i da je stupanjem na funkciju gospodina Galića Uprava za opšte poslove obezbedila već njemu uslove za rad, da mu je dala vozilo koje je, izgleda, naučio da vozi, to je zamračeno džip vozilo; da mu je obezbedila prostorije sa najnovijom kožnom garniturom i uslovima koje jedan operativac DB-a mora da ima, i da su upravo pritužbe članova te komisije najveće, a ne ljudi koji su učestvovali u postupcima nabavke bilo kojih dobara.
Zato, gospođo Malović, dajte neki odgovor u ovoj raspravi danas, kako bismo imali osećaj za učešće da biramo bilo koga za bilo koju funkciju sa bilo kojom vrstom, pravom, moralnom i bilo kojom drugom odgovornošću. Hvala.

Osam minuta i četrdeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS je neprihvatljiva samo formalna strana ove materije, a ne govorimo o suštinskim stvarima i problemima u oblastima koje obuhvataju ove tačke dnevnog reda.
Kada govorimo o javnopravnom karakteru ovih odluka moramo ukazati na zakonske odredbe koje aktuelna vlast ne poštuje. Naime, Zakonom o javnim nabavkama u članu 125. jasno je propisano da će se Republička komisija za zaštitu prava u javnim nabavkama formirati u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama. Prošlo je 15 meseci od toga roka, kada ste morali imenovati Komisiju i Skupština doneti odluku o izboru predsednika i članova ove komisije.
Zašto to aktuelna vlast nije učinila? To pitanje ste morali izneti ovde vi kao predlagači ovoga zakona, odnosno Vlada, a vi kao ministar pravde da nam kažete koji su razlozi zašto se čeka, zašto se krši zakon. Zašto se krši zakon koji je jasan? Znači, nemamo nikakve prethodne formalne, neformalne okolnosti koje nas sprečavaju da Vlada na svojoj kadrovskoj komisiji utvrdi listu kandidata, sprovede konkurs, izabere iz reda dvadeset, pedeset. Imate pred sobom većinu i u Vladi, imate je i ovde u Skupštini, znači, sasvim je normalno da ispoštujete taj rok.
Kako od građana, od privrede očekivati da poštuje rokove, da izvršava društvene obaveze, državne obaveze, ako Vlada, vlast ne izvršava i ne poštuje zakon? Kako očekivati od onoga čoveka koji prima penziju iz oblasti poljoprivrede 8.100 dinara da uredno izmiruje svoje obaveze, da poštuje sve zakonom utvrđene obaveze prema državi, a država i vlast krši nešto što ne sme da krši? Nema nikakvog razloga.
Ali, ima razloga. Koji su to razlozi? Na jednom naučnom skupu koji je održan u Beogradu 24. marta ove godine, gde je bio prisutan i državni sekretar u Ministarstvu finansija gospodin Slobodan Ilić, bilo je razgovora o javnim nabavkama i problemima u primeni Zakona o javnim nabavkama. Na tom naučnom skupu konstatovano je sledeće: uz te probleme, akceptiran je i jedan problem koji je evidentan – da se vrši diskriminacija ponuđača. Na naučnom skupu su bili eminentni predstavnici iz ove oblasti, uz predstavnike državne vlasti i predstavnike stranih ambasada. Bio je prisutan jedan ambasador koji se takođe uključio u diskusiju, citiraću šta je rekao. Ali, konstatovano je da se u postupku javnih nabavki vrši diskriminacija ponuđača. To je praksa u poslednjih osam godina, koliko imamo javne nabavke kao javnopravni institut.
Nadalje je konstatovano od strane engleskog ambasadora, ambasadora Velike Britanije Stivena Vordsvorta, koji je u svojoj diskusiji izneo podatak da se u javnim nabavkama koje za Srbiju iznose u 2009. godini negde oko četiri milijarde, u 2005. godini čak će najverovatnije taj iznos biti negde do pet milijardi evra, da se vrši neopravdano otuđenje, da ne kažem utaja, kriminal, negde oko 10%. Čak je i gospodin Vordsvort rekao da je to između 400.000.000 i 600.000.000 evra.
Da bi apsurd bio još veći, direktor Uprave za javne nabavke gospodin Jovanović izjavio je da se ta cifra kreće čak do 800.000.000 evra. Znači, to je činjenica za koju vlast zna, državne institucije znaju, inspekcije znaju. I, šta se čini da se spreči odliv novca u privatne džepove iz javnopravnog karaktera tog novca? Da li država preduzima aktivnosti da se spreči kriminal u toj oblasti? Ne preduzima ništa. Ona samo konstatuje štetno stanje. Ne leči uzroke, samo konstatuje posledice svih aktivnosti u smislu sprovođenja kriminalnih radnji. Jer, da je suprotno, tamo bi konstatovali da smo sprečili ovo, da smo sprečili ono, itd. Ništa sprečili nismo. Država ne radi. Državne institucije ne rade ništa da spreče kriminal u javnim nabavkama.
Ako konstatujemo, a vi ste konstatovali, da se odlije 400.000.000 - 800.000.000 evra, to je 400 škola, to je 400 - 500 zabavišta. To je otprilike 10% penzionog fonda; predsednik Upravnog odbora je ovde, čak i 20% ako je 800.000.000.
Zamislite da sprečimo krađe, kriminal u javnim nabavkama i to zadržimo u normalnim tokovima i imamo povećanje penzija od nekih desetak, možda čak i 20%; ili 25 - 30% plata, jer je fond plata, ono što se isplaćuje preko budžeta, negde oko 180 milijardi, znači, to je negde oko 25-30%! Gledajte o kojim iznosima govorimo. Budžet je u deficitu za preko milijardu evra. Osamsto miliona da sprečimo, ostavimo to u platnom prometu itd., gospodine Iliću, je li tako da ćemo u budžetu imati daleko više sredstava nego što imamo? Ali, država ne radi. Državne institucije ne rade.
E, sad gledajte, ko to onda uzima, ko to kraducka pomalo? Kraduckaju ljudi u upravnim odborima, direktorijum i menadžment. Ko su ti ljudi? To su stranački ljudi. Vi ste ih postavili.
Kako vi da vršite kontrolu onih koje ste postavili? To nijedna vlast ne radi do kraja. Prema tome, vaši ljudi koje ste postavili čine prekršaje, krivična dela itd. Da li ih sprečavate? Ne sprečavate. To je stvarno stanje.
Da li će ova Republička komisija za zaštitu prava u javnim nabavkama izvršiti svoju funkciju i da li tih pet ljudi može da spreči sve ovo što je konstatovano i na tom naučnom skupu i što inače u javnosti konstatujemo da je u toj oblasti kriminal? Neće i ne može. To je samo jedan segment.
Kada malo analiziramo stanje, ono što vi znate jako dobro, u oblasti Uprave za javne nabavke postoje komisije koje rešavaju slučajeve i postoji administracija koja to sprovodi. Sedam referenata opslužuje sedam komisija.
Sedam referenata ima svakog dana po sedam, osam, do deset predmeta koje treba rešiti. Nemoguće je to rešiti, to jako dobro znate. Uprava za javne nabavke sada već godinama ukazuje na te probleme. Znači, ona administrativno ne može to rešiti. Zato nam je rečeno da je rok za rešavanje od podnošenja 15 dana i još neki dodatni rok za kompletiranje dokumentacije od pet dana. Da li se može ijedan predmet ispoštovati? Ne može.
To su činjenice za koje vi znate. Vlast o tome ćuti. Predmeti se vuku kroz Upravu, kroz komisiju, administraciju pet, šest, osam meseci. Gubimo tempo. Gubimo finansijska sredstva, koja nam leže negde po bankama. I to ima razloga zašto leže u bankama, zašto se ne plasiraju, zato što se usporava taj postupak – jer se ta sredstva okamaćuju itd. Opet, ko ima koristi? Opet vaši ljudi koji dobijaju naknadu za ležanje sredstava u bankama itd.
To su činjenice o kojima moramo razgovarati. Ono što je tragično, ova skupština nijednom, premda vrši kontrolu tih komisija, nijednom... Mi jesmo dobili u pisanoj formi, a to je zvanično u skupštinskoj proceduri, ali mi nijednu informaciju ovih institucija nismo razmotrili ovde, konstatovali stanje, analizirali probleme i tražili rešenje i pronašli mere.
Ono što je još tragičnije, to je da vas Evropska unija, za koju kažete da nema alternativu, godinama upozorava na probleme u javnim nabavkama. Oni otvoreno kažu da je to korupcija i kriminal. Kako vi izlazite pred oči toj evropskoj komisiji i evropskim institucijama sa njihovim primedbama i kako opravdavate sve to, kada oni iz godine u godinu kažu – ali tamo javne nabavke, javne nabavke itd.?
Još samo nekoliko rečenica oko gospodina Vordsvorta. On otvoreno kaže – Srbi kradu, kraduckaju. Niko se na to ne obazire. Zamislite da je srpski ambasador otišao u Englesku i konstatovao to stanje. Verujem da bi atomska bomba u roku od osam do deset minuta bila, ali dobro. Gledajte, da li je gospodin Vordsvort u pravu? U pravu je. Zašto dozvolimo mi stranom faktoru da dolazi ovde, da nam drži predavanja? I, što je najtragičnije, čovek govori istinu. Hvala.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je 11 minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Izvinite, koliko nam je ostalo vremena?
(Predsedavajuća: Preostalo vam je još 22 minuta.)
Dame i gospodo, ključni član Zakona o zaštiti konkurencije koji je povezan sa ovim predlozima za komisiju i predsednika komisije je svakako član 23. U tom članu 23. Zakona o zaštiti konkurencije se insistira na poznavanju evropskog prava, što je razumljivo, jer je gospođa Bajalović 3.10.2008. godine otvoreno izjavila da je upravo EU finansirala izradu tog novog zakona.
Međutim, sa pravne tačke gledišta, ta definicija je potpuno besmislena. Stvarno ne znam šta znači evropsko pravo. Da li ste mislili na pravo EU, pravo Evropske zajednice ili na Aki komuniter? Jer, evropsko pravo može biti i pravo Islanda, Moldavije i svih zemalja koje se nalaze na evropskom kontinentu. Ovde je trebalo da stoji jedna tačna i precizna definicija, jer u pravnoj teoriji, pravnoj praksi, uostalom i u privatnom životu se koristi izraz Aki komuniter.
Verovatno se mislilo na član 84. i 85. Rimskog ugovora o osnivanju Evropske zajednice, koji je upravo glavni izvor za regulisanje konkurencije, monopola i nedozvoljenog udruživanja. U tom smislu, ova anomalija se pokazuje i pri definiciji kriterijuma za izbor predsednika komisije.
Ako ste već hteli da menjate gospođu Bajalović Marković, onda je trebalo da dođe neko ko ipak ima neke reference iz poznavanja Aki komunitera, nekoliko radova ili makar neki praktični rad pri harmonizaciji Aki komunitera sa pravom Srbije i SRJ pre toga. Međutim, gospođa Vesna Janković ima biografiju u kojoj nema ni naznake toga da je ona upućena u tu materiju. Štaviše, vidimo da se ovde spominje neki kurs za kompjutere, ''Paragraf net'' itd., ali to savršeno nema veze s ovim kriterijuma iz člana 23.
Takođe, nju u potpunosti diskredituje činjenica da je ona jedan od potpisnika studije po kojoj ''Delta maksi'' nije monopolista, a upravo je Komisija za zaštitu konkurencije, kojoj je predsedavala gospođa Bajalović, više puta ukazivala da je ta firma, ta kompanija najveći monopolista. Znate sigurno da je Komisija za zaštitu konkurencije došla do podatka da ''Delta maksi'' ima 70% beogradskog tržišta, što je skandalozno.
Da bismo pokazali da smo objektivni i da nismo apriori protiv svakog kandidata, mi cenimo na primer prof. Vesnu Besarović, ona je poznata na Pravnom fakultetu, bavi se međunarodnim privrednim pravom i ona je svakako upućenija od gospođe Janković u Aki komuniter i pravo Evropske zajednice. Takođe, gospođa Sanja Grajić Stepanović je poznata po tome da je radila na harmonizaciji Aki komunitera sa pravom naše zemlje, još 1996. godine je objavila neke radove o tome. To su dva stručnjaka za koje se ne može reći da nisu upućeni u materiju koja se zahteva ovim članom 23, ali gospođa Vesna Janković očigledno nije i to pokazuje da verovatno postoje neki politički razlozi za njeno predlaganje za ovako značajnu dužnost.
Nećemo se baviti razlikom između tzv. evropskog prava o kojem vi govorite i pravila iz Rimskog ugovora, iz ostalih delova Aki komunitera i prakse u EU, koja nema potpuno nikakve veze sa tim regulativama, jer tamo je takva vrsta nelojalne konkurencije uobičajena. Dovoljno je da pogledate automobilsko tržište i videćete da ne postoji nikakva konkurencija, niti postoji neka regulativa koja ograničava monopolsko ponašanje pojedinih firmi.
Takođe, što se tiče ove razlike između prakse i tih tzv. evropskih pravila, koji se ovde predstavljaju kao nešto uzvišeno, kao nešto što se ne sme kritikovati, dovoljno vam je da pogledate presudu Evropskog suda pravde, koja je donesena pod direktnim uticajem nemačkog suda, gde se, zamislite paradoks, tvrdi da pravo isključive kupovine nije ograničavanje konkurencije, što je potpuna besmislica.
Takođe, Evropska unija nije ni pokušala da se bori sa prikrivenim subvencijama, koje se daju preko okvirnih programa još od 1984. godine. Govorim o ciframa od 3, 6, 8, pa čak do 14 milijardi evra, što, priznaćete, nije uzor za pravljenje zakona koji je tako značajan kao Zakon o zaštiti konkurencije.
Međutim, sve te anomalije su dovele do toga da imate predsednicu Komisije za zaštitu konkurencije koja je dva puta donosila rešenje da je ''Delta'' monopolista. Na kraju je donela rešenje da je i ''Salford'' monopolista, koji ima 60% našeg tržišta. Međutim, umesto da država zaštiti jednog takvog državnog činovnika koji, i mi mu to zameramo, nije ranije izašao u javnost da kaže da li je i kakvim pretnjama bio izložen, ona ga smenjuje.
A gospodin Milan Beko je toliko siguran u sebe, da ne upotrebim neki drugi izraz, da tvrdi da će tužiti gospođu Bajalović zato što je ona iznela da joj je on upućivao pretnje. Mi ne stajemo na stranu ni gospođe Bajalović ni gospodina Beka, ali je nesumnjivo da država ne brani svog državnog činovnika, tako značajnog, i da mu ne da podršku u ovoj skandaloznoj aferi.
Zato mi nećemo glasati za ove vaše predloge, i iz stručnih i iz praktičnih razloga, a moram reći i iz moralnih. Zahvaljujem.

Šest minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, posle nje narodni poslanik Zoran Babić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, možda bi ova rasprava, naročito kada je u pitanju izbor članova Saveta za komisiju koja treba da se bavi konkurencijom, odnosno sprečavanjem monopola u našoj zemlji, i prošla onako tiho i bez neke velike buke da nije poslanika SRS-a, već bi se onako, tek reda radi, prešlo na tu tačku dnevnog reda, kao što je ona naknadno i uvrštena, nakon dobijanja saziva za ovu sednicu, odlukom vas koji ste odlučili da je stavite u dnevni red, jer je verovatno bilo potrebno vama iz DS i svim ostalima koji činite ovu koalicionu vlast da se dalje ne diže mnogo prašina i da danas često spominjana, ali ne samo danas već i u poslednja tri dana, gospođa Dijana Marković Bajalović ostane kao jedno žrtveno jagnje, neko ko je otvorio dušu pred medijima, zgazio na žulj moćnom Milanu Beku koji drma tržištem Srbije kao moćni kapitalista zajedno sa Miškovićem, Đunićem i ostalima koji su u tom finansijskom, tajkunskom kriminalnom kartelu u Srbiji bog i batina.
Međutim, mi smo odlučili da mnogo toga kažemo, što je javnost možda i obaveštena putem nekih članaka u novinama ili pre svega kroz ono što smo mi govorili unazad nekoliko godina, a danas ćemo da imamo i poseban osvrt, kao što su imale i uvažene kolege pre mene, kao i malopre gospodin magistar Dejan Mirović, koji su govorili poimenično o nekim kandidatima. I ja ću nastaviti da govorim o njima, o onima koji nisu prošli, o gospođi Vesni Janković, koja je predložena za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, i o tome šta je Komisija radila od kada ona postoji.
Postavlja se jedno osnovno pitanje, gospođo Malović, vas to verovatno često pitaju, pre svega ovi komesari iz EU koji vam dolaze sa raznim ispostavljanjem zahteva na konferencijama, na susretima – kada će Srbija da se iščupa iz kandži korupcije?
U ovakvoj situaciji i pod ovakvim nekonkurentnim uslovima tržišne privrede koja ne postoji, ja koristim te termine jer se pominju ovde u ovim zakonskim odredbama, i prilikom prijave ovih kandidata da će oni za to da se bore, dakle u situaciji u kojoj tajkuni ili, kako reče gospodin Krasić, pošto je to sada već uobičajena reč tajkun, ali krupni kapitalisti, da ih tako nazovemo, odnosno kriminalci u privredi kao što su pomenuti Beko, Mišković i Đumić, nastave da vršljaju i da kupuju sve što im padne pod šapu, odnosno da otpuštaju radnike, da drže takvu vrstu monopola, nema nikakve ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije.
Jer, da je to bilo moguće, ova bi komisija, koja po zakonu odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, bila u situaciji da reši te krupne sporove, a ona osam upravnih sporova još uvek nije okončala pred nadležnim sudovima, a sve je počelo sukobljavanjem gospođe Diane Marković 2007. godine sa moćnim i velikim tajkunom, odnosno kriminalcem Miroslavom Miškovićem.
Naime, Komisija se tada drznula da postavi pitanje kako dolazi do integracije lanaca "Ce marketa" i kako Miroslav Mišković može pred činjenicom da postoje neki zakoni koji navodno sprečavaju monopol i konkurenciju na tržištu omogućavaju za sve da drži toliki monopol, međutim, Vrhovni sud Srbije je poništio to rešenje zbog činjenice, kako su oni naveli, da nije postojao zapisnik o glasanju članova Komisije. Onda su se članovi Komisije, na čelu sa gospođom Dijanom Marković, oglasili i rekli – vi nam niste ni tražili da taj zapisnik o glasanju prilikom odlučivanja o monopolu Miškovića treba da uđe u spis predmeta.
Šta je tada izjavila Milka Forcan, koja je bila potpredsednik "Delte", Miškovićeve monopolske, odnosno tajkunske kompanije? Rekla je – ma kakvi, nema ni govora, sve je urađeno po zakonu. Jer to što "Delta" posluje u lancu "Maksija", "Ce marketa", "Pekabete" i "Tempa" i što zauzima, što je evidentno i to svi mi znamo, pobogu, u svim gradovima, gde god živimo, preko 40% tržišta, što je izričito zakonom zabranjeno, znate da postoje i vicevi na tu temu – šta smo mi i šta Srbija predstavlja? "Deltu" i ono još nešto malo. To dok smo bili u onoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto se on prebacio i na to kriminalno tajkunsko tržište kod Mila Đukanovića, ni tamo sada nije bolja situacija.
Danas se stvarno postavlja pitanje da li mi ovde treba da obmanjujemo javnost i da li ste vi spremni, kao i kolega Dejan Nikolić i ostali članovi Odbora iz vladajuće koalicije, da takvu farsu predstavljate kao način za borbu protiv korupcije i za zaštitu nekakve konkurencije. Da vam to nije bila namera, činjenica je, zbog toga što ste odlučili da gospođu Dijanu Marković, koju mi ne branimo apriori, kao što reče kolega Dejan Mirović i koleginica Dimitrijević, ne pada nam to na pamet, ali iznosimo činjenice.
Jer, znate, nešto se ne uklapa. Ta komisija je počela sa radom, pa kasnije ostala bez određenog broja članova, pa nije mogla, kao što to reče jedan od kandidata koji nije prošao, a mi smo ih sve saslušali pre nekoliko dana, zapravo prošlog petka na sednici Odbora za trgovinu, i imali sa njima mogućnost da razgovaramo, kao što je rekao prof. dr Petar Đukić, koji ima izuzetno impresivnu biografiju i znanje iz oblasti tržišne privrede, za razliku od predloženog kandidata za predsednika Janković Vesne, koja je sudija parničar u Okružnom sudu, dakle nikakve veze žena nema sa poslovanjem privrede uopšte.
To bi isto bilo sada, gospođo Malović, kao kada biste vi, a vi ste mnogo bolji pravnik od predložene Janković Vesne, zato i jeste ministar pravde u Srbiji, postali predsednik Fudbalskog saveza ili kada biste vi postali predsednik ove Komisije za zaštitu konkurencije umesto nekoga ko se bavi tržišnom privredom.
Završiću time i postaviću tako i vama pitanje, odnosno Vladi Srbije – šta je sa slučajem "Ce marketa", kako je moguće da se poternica za Radulovićem, koji se švrćka po Španiji ili već ko zna gde, raspisuje samo za njim kada se zna da je nedostupan iako je sada na crvenoj poternici, o tome smo pričali kada je bio slučaj Stanka Subotića Caneta, za kojim je pogrešna poternica raspisana pa ne mogu da ga izruče švajcarske vlasti jer delo prevare ne postoji kod njih, i zašto tom optužnicom nisu obuhvaćeni Danko Đunić, Miroslav Mišković i ovaj osioni Milan Beko?
Ja bih zamolila da mi u što kraćem vremenu stigne taj odgovor ili u pisanoj formi ili, ako ste u mogućnosti, da mi to danas odgovorite. U svakom slučaju, SRS će oštro da nastavi da se bori protiv korupcije i kriminala i da to javno žigoše. Hvala.

Hvala vama.
Osam minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospođa Radeta. Izvinjavam se, ovde je neka greška. Vi možete sada ili kao poslednja.
(Vjerica Radeta: Kasnije ću.)
Dobro, razumem. Onda gospodin Babić ima reč. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospođo ministre, Zakon o zaštiti konkurencije, kao i Savet Komisije za zaštitu konkurencije, o čijim predloženim članovima i predsedniku mi danas raspravljamo, treba da obezbedi jasan, pravičan pravni okvir, u skladu sa svetskim standardima i standardima EU na području konkurencije, koji obezbeđuje individualnu slobodu poslovanja na temeljima konkurencije, a u isto vreme da obezbedi uslove za efikasan rad institucija za zaštitu konkurencije.
Komisija za zaštitu konkurencije takođe treba da bude nezavisan organ, koji raspolaže odgovarajućim ovlašćenjima za efikasnu primenu zakona, kao i potrebnim kadrovskim i finansijskim resursima. Ovo su rezultati koje SNS očekuje od Saveta Komisije za zaštitu konkurencije u budućem radu. A kakve smo aktivnosti imali u proteklih godinu dana?
Na osnovu člana 23. stav 6. Zakona o zaštiti konkurencije, Narodna skupština Republike Srbije je 27. novembra 2009. godine u "Službenom glasniku" objavila konkurs u kome se jasno navode uslovi za izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije. Rok za podnošenje prijave na konkurs od strane zainteresovanih lica bio je 30 dana od dana objavljivanja konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije" i taj rok je, dame i gospodo narodni poslanici, istekao 27. decembra 2009. godine, znači istekao je pre nešto više od devet meseci.
Ako je poznata ta činjenica i ako se zna da je Savet Komisije za zaštitu konkurencije od 4. aprila 2009. godine radio u smanjenom kapacitetu od samo tri člana, nameće se osnovno pitanje – šta ste vi čekali do sada? Šta ste čekali devet meseci? Nazovimo u Srbiji bar jednom stvari pravim imenom i postavimo takav sistem vrednosti da se imenuju odgovorni za takvo stanje.
Pretpostavljam da će vam alibi biti prethodno loše zakonsko rešenje, kojim su dva člana Komisije za zaštitu konkurencije imali mandat na tri godine, dva člana na četiri godine i jedan član Saveta Komisije je imao mandat na pet godina. Posledica takvog činjenja, odnosno nečinjenja je da je Savet Komisije za zaštitu konkurencije od 4. aprila 2009. godine imao samo tri člana, i to gospođu Dijanu Marković Bajalović, prof. dr Petra Đukića i gospodina Miroslava Stankovića.
Ako i prihvatimo da je prethodno zakonsko rešenje imalo određene ograničavajuće faktore, ko je odgovoran što je po novom važećem zakonu prikupljena konkursna dokumentacija kandidata skupljala prašinu devet meseci čekajući vaš politički dogovor? Kandidati za predsednike i članove Saveta Komisije su mogli da čekaju, ali nagomilani problemi iz oblasti zaštite konkurencije zaista mislim da ne mogu.
Ako ste bili nezadovoljni radom sada već bivšeg Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, definitivno ste bili, jer zašto bi inače skupštinski Odbor za trgovinu i turizam odbio kandidaturu četiri prethodna člana Saveta Komisije, a među njima i predsednika Saveta, nereizbor bivših članova i predsednika Saveta Komisije dokazuje vaše nezadovoljstvo njihovim radom, ponovo se nameće pitanje šta je razlog vašeg nezadovoljstva. Da li je razlog to što nisu radili svoj posao, iako ste ih vi delegirali, birali i dali im moćne alate u ruke, ili je razlog za nereizbor baš to što su radili svoj posao?
U pisanim i elektronskim medijima protekla dva dana je eksploatisana priča o pretnjama i ucenama kojima je bila izložena ekspredsednica Saveta. Da li je to patetika gubitnika zbog nereizbora ili istina - treba da ispitaju nadležni državni organi i time ne treba, bar mislim ne u ovom stadijumu, da se bavi Narodna skupština Republike Srbije. U svakom slučaju, postoji ona stara srpska izreka i to bi bila moja poruka gospođi Marković Bajalović: "Ko sa đavolom tikve sadi, same mu se o glavu obijaju".
U već pomenutom konkursu ste naveli da se predsednik Komisije i članovi Saveta Komisije biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava. Potpuno se slažem da je neophodno da ta lica imaju takve kvalitete.
Međutim, pažljivim čitanjem si-vija kandidata za predsednika Komisije, video sam da, osim bogatog pravničkog romansiranog porodičnog stabla, sertifikata o posedovanju posebnih znanja iz oblasti prava deteta i, kako je navela, kursa kompjutera, u si-viju gospođe Vesne Janković nisam video nijednu relevantnu preporuku, nijedan priznati rad iz oblasti zaštite konkurencije i nijednu veštinu koja bi je kandidovala za tu odgovornu funkciju.
Ono što ćete, pretpostavljam, podvesti pod tehničku grešku i ispraviti nekom naknadom pameću ili naknadnim dopisom, jeste činjenica da gospođa Vesna Janković u konkursnom roku nije ni podnela dokumentaciju niti se prijavila na konkurs za izbor predsednika Saveta već samo za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Verovatno je i gospođa Janković svesnija od vas svojih limita, ali vama to nije važno.
Jedna od zamerki SNS-a je što među kandidatima za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije nema ljudi koji su bar jedan deo svoje karijere proveli u privredi, jer jedno je kabinetsko znanje i shvatanje problema zaštite konkurencije, a drugo ono što se radom u privredi nauči i primenjuje.
Članovi Saveta Komisije moraju u svom mandatu da urade više kompleksnih poslova, kao što je da antimonopolsko i antikartelno pravo zažile u svakoj pori našeg društva, da se izbore za zabranu ograničavajućih sporazuma, da iskorene zloupotrebu dominantnog položaja, da vrše kontrolu koncentracija sa zabranom onih koji ograničavaju ili eliminišu efikasnu konkurenciju. Potrebni su ljudi koji su svesni da nisu svi sporazumi zabranjeni, da nije tržišna moć zabranjena, ali da je zabranjeno ograničenje konkurencije i da shvataju da je dampinški i subvencionirani uvoz veoma štetan za domaću industriju.
Da primer izbora članova Saveta Komisije nije jedini gde vi ne slušate glas i poruku privrede, govori i činjenica da i u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, kako je fensi nazvano SIEPA, od 40-ak zaposlenih nemamo nikoga ko ima iskustva prethodnog rada u izvozničkoj firmi, a bave se promocijom izvoza.
Takođe, naša zamerka je i što su svi predloženi kandidati za članove Saveta pravnici i nijedan od kandidata nije ekonomista iako je to konkursom predviđeno.
Podsetiću vas i na rad prethodnog Saveta i njihovog redovnog godišnjeg izveštaja o radu za 2009. godinu, koji je dostupan na internetu i u kojem se navodi da su tokom prošle, 2009. godine okončani postupci pokrenuti protiv Udruženja osiguravača Srbije, pri čemu je upravni spor u toku, a prekršajni postupak obustavljen. Zatim, postupak protiv Udruženja osiguravača i članica Udruženja o osiguranju od autoodgovornosti, kao i postupak protiv autobuskih prevoznika "Panonija bus" i ''Niš ekspres", sa istom ili sličnom završnicom. I, to je sve što su oni okončali tokom prošle godine.
Da li će se i rad ovog novog Saveta Komisije za zaštitu konkurencije svesti na benigne probleme i postupke koji će pasti na sudu? Savet Komisije mora da radi i na prevenciji, a ne kao vatrogasac, kada šteta već nastane i kada je došlo do poremećaja na tržištu, kao što ste do sada to radili.
Konkurencija je temelj tržišne ekonomije, dok je tržišna ekonomija temelj jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. Podsetiću vas da je jedinstveno unutrašnje tržište temelj ekonomske i političke stabilnosti i, pored četiri slobode, važi i za neprikosnoveni temelj EU, ka kojoj se, nažalost, nedovoljno brzo krećemo.
Zbog svih izrečenih zamerki, ali i zbog toga što sam siguran da nećete obezbediti ambijent u kojem za konkurenciju nema izuzeća i tranzicionih perioda, ne možete da očekujete podršku SNS-a. Hvala.