Član 4. smo komentarisali i ja i gospođa ministar u načelnoj raspravi, ali da upoznamo javnost o čemu se radi. Bila sam srećna da je autoritet stručne i profesionalne osobe u liku gospođe Diane Dragutinović dobio svoje uvažavanje i snagu autoriteta ministra finansija, koji se pita ko će se naći na spisku  korisnika indirektnih i direktnih budžetskih korisnika.
To znači, za one koji ne znaju, da se krajem godine napravi prava panika na nivou lokalnih samouprava, državnih organa, organa u sastavu uprava, javnih agencija, ko će koje veze potegnuti da se ne nađe na spisku onih koje će ministar finansija kontrolisati.
Jer će ministar finansija gledati njihov račun, davati odobrenja za plasiranje slobodnih novčanih sredstava i oni će morati da se pridržavaju mnogih kriterijuma koji nama, građanima, znače da ministar finansija kontroliše budžetska sredstva ili sredstva koja naplaćuju organi kao monopolisti, izdajući razne vrste uverenja, isprava, od Centralnog registra, koji vam daje potvrdu o akcijama, do tamo nekog preduzeća koje se bavi izgradnjom, a ume svojim vezama i vezicama da se na nivou lokalne samouprave izvuče ispod vaše čvrste ruke, stručne, profesionalne i autoritativne osobe u liku čoveka, ali pre svega u funkciji ministra finansija.
Zaista sam bila srećna da stvari stoje tako, verujući u vas lično i u snagu onih koji vas podržavaju, da je njihova iskrena namera da kontrolišu tokove novca preko vas. Šta se dešava? Kroz navodnu praksu, kako ste vi objasnili, učešća i statističkog organa, sada se taj član 8, inače dobar i inače nam je davao za pravo da verujemo u vas, menja tako da republički organ za poslove statistike jednom godišnje, u saradnji sa vama, pravi taj spisak.
Vi ste uveravali mene i moju poslaničku grupu SNS da ćete se vi i dalje pitati, ali da je praksa u svetu da to rade organi za statistiku. Ne može da bude prvi naveden organ za statistiku čiju smo nadležnost nedavno ovde ozakonili, još dva zakona su se ovde raspravljala kada smo raspravljali o statistici, Zakon o upisu u sudski registar je bio takođe aktuelan.
Ne znam da li se vi, gospođo ministre, sećate, ali je statistika, odnosno neko ko sada rukovodi statistikom, a to je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, izdejstvovao poseban tretman tom organu za statistiku i samo je još NBS izdejstvovala sebi posebno pravo da svoje statističke podatke ne daje nikome, a da, kada treba može da ih razmenjuje sa nekim, mora guverner lično da da saglasnost za određene podatke.
Tu vrstu rušenja autoriteta ministra finansija, ako vi ne vidite, vidimo mi ostali. Time što vas nagovaraju da u budžet dozvolite da uđu divlje stavke, poput 621 – nabavka finansijske imovine, a reč je o tome da imate kvazibanku u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. Znači, umesto da se u bankocentričnom sistemu banke bave kreditiranjem, mi imamo ministarstvo, nije jedino, koje se bavi kreditiranjem, ali onda posao samog kreditiranja poveri Fondu za razvoj, pa kad se dese zloupotrebe, kaže – ne, ja nisam kriv, to su radili ovi u Fondu za razvoj.
Znači, ministar finansija mora da bude prvoprozvani i prvopitani i prvoodgovorni za spisak indirektnih i direktnih korisnika budžetskih sredstava, da bi mogao da kontroliše tokove novca, pod jedan.
Pod dva, ne može vam se kao ministru finansija, zato što ste kao žena sa posebnim osećajem za timski rad, zloupotrebljavati ta vaša dobronamernost, timska saradnja ili, mogu da kažem, koalicioni kapacitet se dovodi u pitanje ako vi ne pristanete na ucenu, da sada neko preko NIP, preko subvencija, u stvari dovodi u pitanje budžet.
I umesto da MMF postavi pitanje tih subvencija koje ne bi smele tu da budu, da se ne bavi kreditiranjem ministarstvo kao kvazibanka, nego banke i da to nije način da se podstiče razvoj privrede i podstiče zaposlenost, nego to je da nekome obezbedimo siguran posao, a bez rada zato što ima prečicu do nekoga u Vladi, vi ste pristali na navodno evropsku praksu da vam organ za statistiku uređuje taj spisak.
Niti je to formalna stvar, niti je to samo stvar ugledanja na stranu svetsku praksu. Iza toga se krije namera, a odlično znam i iskustvo, jer se od 90-ih godina bavim i bankarstvom, i finansijama i budžetima i od 1992. godine se kao poslanik bavim javnim prihodima i budžetom, i njegovim izvršenjem, i njegovim zloupotrebama, i spiskom indirektnih i direktnih korisnika budžetskih sredstava, i meni je obavezna literatura Zakon o budžetskom sistemu, a onda i kontni okvir gde vi propisujete šta će se na kojoj stavci naći.
Zato vam s pravom kažem, kad zbijate nekoliko stavki u jednu, imam pravo da vas pitam da li to radite zbog potrebe da mi u to imamo uvid pa upoređujemo od 2000. godine, od kada je počela istorija, sve ispred se ne važi, pa do 2010. godine kako su se neke stavke menjale i rasle ili smanjivale, ili je cilj upravo da mi nemamo u to uvid? Vi mene uveravate da je cilj da javnost u to ima uvid. To je cilj svih, ali ako vi zbijate nekoliko stavki u jednu cilj je da ne postoji uporedivost.
Ako MMF kaže – mi vas ustanovljavamo u određene tabele programskim budžetom da bi mogli da vas upoređujemo po našim pravilima, zašto vi ne tražite kao ministar finansija zbog vaših poslanika, prema kojima ste vrlo korektni kad dajete obrazloženje, da zadržimo uporedivost budžetskih stavki po prirodi priliva pojedinačnih prihoda, privatizacionih, koncesione naknade, prihodi od igara na sreću, kazne, penali i sve ostalo što godinama stoji u budžetu, nego se uvek pravdate - ali takva je praksa? .
Čekajte, recite i njima kakva je naša praksa, pa za njih uradite jedan izveštaj gde će te stavke biti zbirne, a nama ostavite preglednost, pa uverite sve one koji koriste budžetska sredstva da ste ministar finansija, iako ste jedna dama koja ne mora da lupi rukom od sto, nego treba da ovim članom zakona i ovim zakonom pokaže svoju čvrstinu, gde ne sme da popusti. Neka ministar finansija zaista ima, pošto već imate struku, imate i dovoljno profesionalnosti, zašto se preko Ministarstva finansija, kao najvažnijeg, mora popuštati u koalicionom kapacitetu ove Vlade?
Ne kažem to da bih sačuvala vašu vladu, nego da bi mi imali kao građani uvid u trošenje sredstava i da bi svi zajedno imali koristi od tog uvida, ne dozvoljavajući da pobočnim rukavcima otiče novac kroz razne subvencije NIP, pa danas priznajemo da krečenje nije investiciono održavanje.
Danas nam se priznaje, priznala je gospođa za Nacionalni investicioni plan, da su dali obećanje iza koga ne mogu da stoje i da ne može da bude završen koridor zato što nisu imali projekte.
Da ne bi bilo – verujemo da nešto postoji, a kad dođemo na vlast toga nema, toga što ima kao odgovorno trošenje sredstava, pa po stavkama prikazano, pa podneto kao izveštaj narodnim poslanicima, potrudite se da te evidencije budu zaista pouzdane i zasnovane na pravoj dokumentaciji.
Znači, cilj mog insistiranja na članu 8, gde se vi kao prvopitani određujete za to, nije bio slučajan. Kako su vas Zakonom o budžetskom sistemu odredili odgovornim kao ministra finansija za izvršenje budžeta, ja sam tražila da to bude Vlada, tada amandmanom u ime SNS.
Sada se Vlada pojavljuje jer niste vi ti koji ste bili u stanju da kažete ostalim ministrima šta su kriterijumi i prioriteti korišćenja itd. Ne zato što vi lično nemate tu snagu, naprotiv, verujem da je imate, jer onaj koji ima teorijsko znanje i želju da nešto promeni, on to može, ali nažalost politička podrška je izostala.
Imam utisak da je ona sve manja u smislu očuvanja autoriteta ministra finansija, Ministarstva finansija i sve manju političku podršku imamo mi kao država unutar države da u stvari imamo jasan uvid u fiskalnu odgovornost u ime čega ovaj zakon i menjamo danas.
Molim, apelujem, još ima vremena do kraja, izborite se za samostalnost iza koje će stajati, uverena sam, 250 poslanika.

Iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe, odnosno, izvinjavam se, pošto je vaš amandman, devet minuta i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Sad ću biti malo kraća zato što sam ovim povodom postavljala i poslaničko pitanje, a Kragujevac je bio u pitanju.
Član 5. Mi smo ovog puta tražili da ministar bliže uredi način plasiranja slobodnih novčanih sredstava i da vi dozvoljavate nekome da plasira višak onog što se nađe na njegovom račun, sem ako nema dospelih neizmirenih obaveza prema dobavljačima i izvođačima radova i nije zadužen zbog tekuće likvidnosti.
Zato što smo imali mnogo pritužbi, mnogo poslaničkih pitanja u kojima izvođači radova koji su radili za državu na nekom nižem nivou, na primer na nivou grada Kragujevca, jesu u stvari zaustavljeni u radu, blokirani, a sad se verovatno nalaze i u predstečajnim postupcima, zato što radeći sa nekim ko je, po pravilu, najsolidniji platac nisu izvršili svoje obaveze, nalaze se u velikim obavezama zbog uzetih kredita i ja sam sasvim smisleno u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS od vas kao nadležnog zatražila da vi uvedete ovakvo ograničenje.
Kule od karata koje se zidaju na kreditima se urušavaju svakodnevno. Ne govorim samo o nekim trgovinskim lancima, o nekim bankama od velikog sveta do najbližeg okruženja, govorim i o lokalnim samoupravama, odnosno o stečaju koji za državu ne može da bude proglašen, ali on evidentno postoji na nivou nekih lokalnih samouprava.
Gospođo ministre, vama sam postavila poslaničko pitanje – da li kontrolišete visinu zaduženosti grada Kragujevca u smislu kontrole državne pomoći, odnosno pored toga što su se unapred odrekli svojih budžetskih prihoda, prostirući ne crveni tepih, nego tepih od naših budžetskih sredstava pretvorenih u evre finansiranjem i dovođenjem Fijata, na čemu je i došla na vlast aktuelna koalicija, i da li ste vi neko ko je nadležan da kontroliše, a jeste nadležni da govorite koliko mogu da se zaduže?
Dali ste jedan odgovor koji ne kazuje mnogo i koji opet govori o tome da u ime koalicionog kapaciteta aktuelne Vlade vi ne smete da kažete gradu Kragujevcu - stop sa zaduživanjem.
Grad Kragujevac ne da duguje svojim izvođačima radova i dobavljačima, nego nije ni usamljen slučaj, mnogo je slučajeva takvih gde duguju izvođačima, zadužuju se mimo budžetskih kapaciteta u smislu mogućnosti naplate prihoda. Šta vredi jutrošnja vest da će prvo proraditi toplana i grejati Kragujevčane, ako svi znamo, jer mi tamo imamo odborničku grupu, kako u stvari funkcioniše na minusu jedna lokalna samouprava?
Vi ste meni u odgovoru na ovaj amandman napisali da se podrazumeva da oni koji plasiraju slobodna novčana sredstva jesu likvidni i da nemaju obaveza. Da li ste vi zaista spremni da tvrdite da imate verodostojnu dokumentaciju koju vam dostavljaju, da oni nemaju dugova kada plasiraju sredstva, odnosno da vas uvere da nemaju negde neki talog koji na kraju godine treba da vam uplate u budžet, a oni to ne učine, nego nastave oročavanjem sredstava kod nekih poslovnih banaka kod kojih na tim sredstvima, na sredstvima građana, slobodnim i neutrošenim, oni u stvari dobijaju neke privilegije, vidljive ili nevidljive?
Afere banaka u okruženju pokazuju da mimo zakona fizike i mimo zakona finansija novac ne može da teče, jer on ne može da promeni stanje i da iz ničega bude nešto, niti može novac da izgubi trag, samo je pitanje volje da se uđe u trag gubicima novca.
Zaista mislim da u ime ozbiljnosti jedne države, kao solidnog platca ili jemca, solidnog jemca u lokalnim samoupravama ne dozvolite zaduživanje i pravljenje navodnih uspešnih predsednika opština i kažem, nije to jedina opština, nego da zatražite od njih precizne podatke o tome da li imaju negde oročena sredstva i da li se mogu zaduživati u skladu sa prihodima koje ostvaruju te opštine.

Tri minuta i 10 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ovaj amandman sam obrazložila maločas kad sam pitala gospođu ministar zašto je odbijen amandman da se u članu 6. ne prikažu pojedinačno prihodi od kamata, prihodi privatizacioni, naknade od organizovanja organa na sreću, drugi javni prihodi utvrđeni zakonom, upravo zato što je u članu 19. takav raspored prihoda i naveden.
Znači, ništa novo, ništa detaljnije nisam tražila da se ovim amandmanom uradi, samo da se formulacija iz člana 19. zadrži i ovde u članu 14. da bi mogli da pratimo kako se vrši naplata prihoda. Mogu samo da ponovim pitanje, želite li da mi imamo uvid u to kako naplaćujete i trošite pare ili ne? Time što ste odbili ovaj amandman, smatram da vi ne želite da mi imamo uvid u trošenje sredstava.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Razlog zašto je podnet amandman i na član 8. odnosno u članu 19. gde se traži preciziranje i ostvarivanje privatizacionih prihoda kao posebnog prihoda koji mora da bude prikazan, jeste upravo razlog što se možemo sporiti oko njegovog metoda, načina, puteva kako smo došli u bedu u kojoj se nalazimo.
Možemo se sporiti i oko puteva i načina izlaska iz te bede, ali se ne sporimo da su privatizacioni prihodi ostali mimo budžeta u velikoj meri, da je Agencija za privatizaciju jedan od flagrantnih primera kako je država propustila da posao koji je ona bila nadležna da radi, da prodaje preduzeća i da onima koji su ostali bez posla u tim preduzećima nalazi i stvara uslove za zapošljavanje u drugim preduzećima i da su u privatizacijama zloupotrebljena ogromna sredstava.
Razlog za ovakav amandman je bio minimum vašeg izjašnjavanja da li ste spremni da ono što je nekad gospodin Đelić nazivao jednokratnim prihodom, pa ga zato ne treba prikazati u budžetu, on je to izjavljivao 2003. godine, a onda se to ipak pokazalo neophodnim, hvala bogu na pritisak nekog sa strane, da se mora prikazati u budžetu.
S obzirom na to da privatizacija nije završena, naprotiv mi imamo reprivatizaciju koja se radi kroz konverziju potraživanja, kroz subvencionisanje, kroz Zakon o stečaju, ne zaboravite, gde ako se ne uplati predujam na vreme sve što se zove imovinom preduzeća postaje vlasništvo države.
To je onda, gospođo Čomić, kad nismo imali struje, pa smo izlazili za govornicu i usvajali smo taj zakon, pa je možda nekom promakla ta strašna odredba gde je još jedan od načina da se vrši ponovna etatizacija u ovoj državi. Znači, biće još verovatno iz izbornih razloga pokušaja da se ono jednom proda to, pa vraćeno pod okrilje države ponovo proda. Insistiram da privatizacioni prihodi budu posebno prikazani.
Jutros, kad stiže vest, ponavljam, da Energoprojekt mimo zakona ponovo postaje vlasništvo države na neki način, kad se raskidaju ugovori sa nekim preduzećima gde su izvršavane ugovorne obaveze prema Agenciji, a prema nekim drugim kojima se prolongiraju rokovi više puta, ugovori se ne raskidaju, vi ne smete da dozvolite da građani Srbije, da narodni poslanici nemaju uvid u privatizacione prihode, pogotovo što ste i svetski stručnjaci iz MMF slažu s tim da je privatizacija u Srbiji, iako zakasnelo, urađena brzopleto, bez efekata i sa odlivanjem sredstava o kojima će morati da se pokažu računi.

Minut i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman bih prokomentarisao zajedno sa amandmanom koji je bio pre ovog, amandman kolege Dejana Mirovića, a koji je Vlada prihvatila, jer se odnose na isti član, a indirektno ukazuju na neke principe i stavove Vlade koji se odnose na ovo poglavlje, proceduru i donošenje izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde u stavu 3. tog člana 27g stoji da sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta ili bez njega, ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, ministar priprema predlog izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde ste prihvatili amandman i izbrisali ste ovo – ili bez njega ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, jer zaista čemu budžetski kalendar, čemu fiskalni savet, ako neko ima obavezu, a i ne mora da ima obavezu da donese, odnosno da dostavi neko mišljenje. Ovaj amandman koji niste prihvatili, a u istom je članu ovog zakona, možda najviše govori o suštini, prirodi i zamisli svega ovog što se nama poslanicima ponudi.
Naime, kolega Martinović je tražio da se poslednji stav promeni i da glasi da je Vlada dužna da prihvati preporuke koje je dala Narodna skupština, takve izmene unose se u revidirani izveštaj o fiskalnoj strategiji koji se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Šta smo mi ovde hteli? Mi smo ovde hteli da obavežemo vladu da je dužna i obavezna da prihvati sugestije Narodne skupštine. Valjda tako treba da razumemo kontrolnu funkciju s jedne strane Skupštine, a sa druge strane razumemo i da je ovo najviše predstavničko telo i da je jedino nemoguće prepraviti volju većine u ovom domu.
Pazite ovaj odgovor, kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što je u skladu sa Ustavom nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku. Ko to vama brani ovim amandmanom? Kako vam to branimo mi iz Skupštine da vi utvrđujete i vodite politiku? Gospođo Dragutinović, vi ne možete da dobijete u praksi nijednu politiku koju utvrdite dok ne dobije blagoslov ili podršku ovde. Da li je to tačno? To je tačno.
Sad vas pitam, s kojim pravom Vlada može da zanemari stav većine ukoliko želi većina u ovoj skupštini da da neku sugestiju na ovaj fiskalni izveštaj. Šta to znači? Vi vodite politiku i nećete da prihvatite stav većine ovde.
Šta ako se u trenutku definisanja fiskalnog izveštaja iskonstruiše drugačija većina koja neće da smenjuje vašu Vladu, ali će imati drugačiji stav, gde većina u odnosu na ono što je Vlada predložila. Ko ste vi da to ne prihvatite? Tako je, pitam vas, ko ste vi da to ne prihvatite, ne vi lično, nego Vlada.
O kakvom parlamentarizmu i principima parlamentarizma i demokratije danas u Srbiji govorimo? Ovo je indikator kakva je namera čega? Vlada pre svega hoće da se zaštiti. Ovo devalvira i težinu saveta, a da ne govorim o Skupštini.
Kada za vas nije obavezujuće to što vam Skupština kaže, šta vas briga šta će vam savet reći. Savet koji, između ostalog, činjenica jeste, kako ste ovde napisali, imamo aktivno učešće, danas raspravljamo o tome, ovaj će zakon da se izglasa i naravno glasaćemo za savet odnosno vaša većina će izglasati savet koji ćete predložiti vi, Boris Tadić i Dejan Šoškić. Takva politička disperzija, namete pojma. Sve jedno suprotstavljeno drugom.
Vi nama kažete da ćemo ovde da imamo aktivno učešće. U čemu? Šta ste budžetskim kalendarom predvideli. Kada će Skupština da dostavi svoje mišljenje – 31. avgusta, kada ne radimo? To nam je rok i to što ste nam poverili kao aktivno učešće u ovoj priči, poverili ste nam za avgust kada smo svi na moru, oni koji mogu da idu, oni koji ne mogu sede negde. Baš ste darežljivi, baš ste široki vi iz Vlade. Smejurija.
Interesuje me, u ovu skupštinu je došao izveštaj DRI o kojem nismo raspravljali, kojim se bavio samo odbor. Ova skupština nikada nije raspravljala o ni jednom završnom računu budžeta iz prethodne godine od 2001. godine do dana današnjeg. Pre podne smo ovde vodili raspravu, izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, takođe obavezan zakonom nikad nije došao u ovaj parlament.
Vi nas ubeđujete da mi u svemu ovome imamo aktivno učešće? Nemojte da se poigravate sa Ustavom i sa zakonom. Ne dajte Vladi u kojoj sedite da omalovažava Skupštinu. Dužni ste i obavezni i po zakonu i po Ustavu da prihvatite sugestije koje daje najviše zakonodavno telo. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.