Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, uvaženi narodni poslanici, veoma ću kratko da obrazložim razloge zbog kojih sam u ime poslaničke grupe PUPS podneo amandman na član 15.
Prvo zbog toga što sam smatrao da treba zaštiti penzije i posle 2012. godine u obimu i potrebi kako je to predviđeno za 2011. i 2012. godinu. Zatim, da bi penzije očuvali kao ekonomsku kategoriju. Treće, da bi koliko-toliko poboljšali položaj, materijalni položaj najsiromašnijih penzionera.
Sindikati i jedan broj penzionerskih organizacija se obratio i predložio da istupimo na Skupštini u vezi sa ovim, a mi smo, naša poslanička grupa je stavove podržala i pretočila u amandman koji smo podneli Skupštini.
Smatramo, vezano za obrazloženje za neprihvatanje amandmana, da se smanjenje učešća sredstava za penzije u BDP sa 13% na 10% može ostvariti i ''čišćenje'' penzijske potrošnje od sredstava koja se izdvajaju za zdravstvenu zaštitu korisnika penzija. Zatim, da se može dosta ušparati i čišćenjem potrošnje kod penzijskog fonda u vezi sa socijalnim davanjima i posebno kada su u pitanju određene odluke po kojima su stvorena određena prava penzijskih korisnika. Tu mislim na uredbe Vlade Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS smatra da je bilo potrebno o ovom zakonu otvoriti raspravu i dijalog u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. To praktično znači da insistiramo na socijalnom dijalogu Vlade, poslodavaca i sindikata. Ne znam zašto je to izostalo vezano i za ovaj zakon i za druge zakone, o čemu ćemo u narednom periodu govoriti. Socijalni dijalog je neophodan. On je ustavna kategorija i on je i međunarodna, evropska potreba i obaveza.
Posebno bih želeo da podržim vaš stav, gospođo ministarka, da je trebalo sasvim nov, poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti pripremiti, doneti i da ga usvojimo, sa svim posledicama, obavezama, odgovornostima i odredbama koje predviđaju sankcije.

Narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, ministarko, narodni poslanici, poslanička grupa SPS – JS u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o budžetskom sistemu je iznela svoj stav i podržala zakon u načelu.
Bez obzira što to nije poseban zakon, vidljivo je da je suština dopuna Zakona o budžetskom sistemu u stvari utvrđivanje finansijske odgovornosti i jačanje finansijske discipline. Naravno, u sklopu toga, a u cilju postizanja finansijske odgovornosti, uvode se i finansijska pravila.
Mi smo svoj stav izneli o tome u načelnoj raspravi kada smo najavili, podržavajući ovaj predlog zakona, da imamo ozbiljne primedbe na deo fiskalnih pravila. I to onaj deo, kako je to nazvano u zakonu, posebna fiskalna pravila.
Da podsetim, Predlogom zakona predviđeno je da se u okviru posebnih fiskalnih pravila reguliše način rasta plata u javnom sektoru i povećanje penzija, da ne govorim dalje o lokalnoj samoupravi itd.
Predlog zakona predviđa da se i plate u javnom sektoru, pojedinačne i pojedinačne penzije, u 2011. i 2012. godini mogu povećavati za rast potrošačkih cena, plus polovina rasta ili pada društvenog proizvoda u prethodnoj godini. Smatramo da je to ispravno.
Od 2013. godine do 2015. godine masa sredstava, dakle, drugi pojam sad za plate u javnom sektoru, može rasti za rast potrošačkih cena plus polovina BDP u prethodnoj godini, a penzije rast potrošačkih cena plus ono što je iznad 4% BDP, ako dostigne 4%. Mi smatramo da treba obezbediti jednak pristup.
Dakle, našim amandmanom predložili smo da i plate u javnom sektoru i penzije dele istu sudbinu, odnosno rastu ili padaju po istim kriterijumima, na isti način. Dakle, i javni sektor i penzije da budu uvećavane za rast potrošačkih cena, plus jedna polovina BDP u prethodnoj godini. To je suština našeg amandmana.
Želim da obrazložim to i na sledeći način. Podnoseći ovaj amandman želim da istaknem da uvažavamo da se finansijskim pravilima želi obezbediti da se smanji fiskalni deficit u odnosu na BDP najvećim delom ostvari smanjenjem tekućih javnih rashoda i to regulisanjem visine usklađivanja plata u javnom sektoru i penzije. Uvažavamo taj stav i podržavamo taj stav.
Takođe, uvažavamo da se ovim fiskalnim pravilima želi i promeniti struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanju javnih investicija. Smatramo ispravnim. To ne dovodimo u pitanje. Uvažavamo i međunarodne obaveze koje je naša država preuzela sklapajući stend-baj aranžman sa MMF o uvođenju fiskalnih pravila, odnosno pravila o iznosu fiskalnog deficita i javnog duga.
Uvažavamo vidljive napore Vlade da što pre i sa najmanjom štetom na održiv način izvede zemlju iz krize, ekonomske krize koja je deo svetske ekonomske krize.
Sva ta pitanja uvažavamo i smatramo da je ovo što smo predložili takođe na kraju toga. Vlada je u odgovoru na ovaj amandman, a ja ću se zadržati na tri konstatacije, rekla: "Višegodišnji nepovoljan trend broja zaposlenih i penzionera ubrzano, visoka stopa nezaposlenosti rezultiraju u nedovoljnom obimu sredstava za isplatu penzija i posledično značajnom iznosu transfernih sredstava republičkog budžeta koja se usmeravaju Republičkom fondu PIO". Kažem tačno.
Jeste to, ali to nije sve. Ne želim da verujem, jer znam da nije tako, da Vlada prenebregava činjenicu da na to i utiče ogromna cifra nenaplaćenih doprinosa. Mnogo velika. Ne verujem da Vlada nema u vidu da na to utiče, takođe, naravno još je prisutna siva ekonomija. Ne verujem da Vlada nema u vidu da na to utiču i nerešena pitanja imovine Fonda PIO.
Dakle, jeste ovo što je dato, ali nije sve. Tu ima prostora da se omogući penzionerima da na isti način prate rast, kao što prati rast plata u javnom sektoru, a što je suština amandmana. Drugo, vlada kaže: "Pored toga, stend-baj aranžmanom koji je Republika Srbija sklopila sa MMF definišu se obaveze smanjenja učešća rashoda za penzije u BDP u narednim godinama". Slažemo se.
Usklađivanje penzija sa potrošačkim cenama sa polovinom rasta BDP, dakle, kao što je javni sektor, ostavlja dovoljno prostora da se penzijska potrošnja postepeno smanjuje sa sadašnjih 13% učešća u BDP i da se približi obavezi koja je data MMF. Uostalom, stav 24. ovog člana zakona ostavlja mogućnost da ta fiskalna pravila važe posle 2015. godine, kako ovde stoji, sve do tad dok se ne dostigne 10% učešća penzija u BDP. Dakle, i taj stav poštujemo.
Na kraju, Vlada kaže: "Utvrđeni način indeksacije penzija i plata, koji je dat u vidu fiskalnih pravila, omogućava održivo finansiranje u dugom roku". Kad sam govorio u načelnoj raspravi, rekao sam, tačno, to je finansijski održivo. Želim da skrenem pažnju, ne želim da budem grub, jer je moja Vlada, a nemam pardona da joj postavim to pitanje, ukinuti povećanje potpuno penzija još je održivije, finansijski je još održivije.
Naravno, ovo sam samo napravio jedan iskorak, ali ono što želim da upozorim Vladu, moju Vladu, jeste finansijski održivo, ali je obaveza i verujem da Vlada ne beži od te obaveze. Ovo mora da bude i socijalno izdrživo. Ako je finansijski održivo samo, to je samo jedna strana, a nije socijalno izdrživo, nije moguće primeniti na duži rok.
Ne verujem da Vlada ima nameru. Naprotiv, verujem da nema, da na duži rok penzijski sistem, sistem penzijskog osiguranja pređe u sistem socijalne zaštite. Onda već ne odgovara ni sistemu jednog državnog u celini, jer je to potpuno poseban sistem osiguranja i on se mora ispoštovati do kraja.
Dakle, još jednom pozivam, ne dovodeći u pitanje nijednu od ovih značajnih ciljeva koji se žele postići ovim zakonom, da se sagleda ova mogućnost, na kraju krajeva, to je u skladu sa fiskalnim principima pravednosti, pravičnosti i za sadašnje i buduće generacije. Ne sme na štetu ni jednih ni drugih, da se još jednom pogleda ovo i prihvati amandman da rast penzija prati rast plata u javnom sektoru, kakav god da je, da ja sad ne ulazim u raspravu da li je BDP uopšte moguće upotrebiti kao kriterijum za ovo, ne ulazim u to. Kao rast plata u javnom sektoru, pa kako u tom delu se bude pronašao, neka bude i kod penzija.
Sasvim na kraju, veliki je nivo nezadovoljstva sindikata, a shvatam potrebu i obavezu države da vodi finansijski održivu politiku. Molim vas i tražim, Vlada mora da uđe u dijalog sa sindikatima, mora da se razjasni sa njima, da ih uveri da je ovo najbolje rešenje. Svesni su i oni i svi mi smo svesni nužnosti ekonomskih reformi, a kad su ekonomske reforme nužne, onda mora da ih prate socijalne reforme. Ni jedna ni druga ne mogu da uspeju ako nisu socijalno pravedne.
Zato još jednom pozivam da Vlada učini sve da uđe u socijalni dijalog sa sindikatima, da natera ili nađe način kako poslodavce koji beže od toga kao đavo od krsta, uđe u socijalni dijalog i kroz socijalni dijalog nađu najbolja rešenja za budućnost ove.
Namerno pričamo o budućnosti, primetili ste, SPS ne reaguje na bilo kakva podlizivanja vezana za prošlost, jer smatramo da je Srbija umorna od prošlosti, umorna od pominjanja prošlosti, vraćanja u prošlost. Srbija ima sadašnje probleme koje želimo da rešavamo zajedno sa našim koalicionim parterima i svima onima koji to žele i to je naša politika i tome se mi okrećemo.

Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

Izvinite, koliko imamo vremena kao poslanička grupa? (Predsednik: Osamnaest i po minuta.)
Zahvaljujem. Obrazloženje odbijanja ovog amandmana pokazuje zašto ne treba glasati za ovaj zakon i zašto mi nećemo glasati za ovaj zakon. Zato što se govori da je Republika Srbija sklopila aranžman i dogovorom sa MMF itd. i svečane obaveze prema MMF.
U raspravi u načelu mi smo ukazali na činjenicu da je zakon počeo da se izrađuje negde mesec dana posle potpisivanja Pisma o namerama, gde su Vlada Srbije i NBS obećale MMF i njegovom predsedniku da će smanjiti izdatke za penzije, za lokalnu samoupravu, da će smanjiti zaposlenost i da će u svakom slučaju uništiti socijalni položaj i penzionera i zaposlenih. Kao što je već rečeno, radi se o smanjivanju sa 13 na 10% bruto domaćeg proizvoda.
Navešću vam samo tri primera koji pokazuju da je to duboko pogrešna politika, da je to politika koja je protiv interesa naših građana, protiv interesa naše ekonomije i protiv interesa naše države.
Vi sigurno znate, i to se ne spori, da je američka ekonomija bila najjača i još uvek je najjača posle Drugog svetskog rata, međutim to njima nije smetalo da oni povećavaju izdatke za penzije, počev od 1937. pa nadalje i samo jedan podatak govori da socijalna pravda i socijalna briga o penzionerima ide uporedo sa jačanjem ekonomije. To nisu dva različita pravca, prema tome ovo obrazloženje amandmana je potpuno besmisleno.
Godine 1953. po cenama iz 2006. godine 100 milijardi dolara je dato za penzijsko osiguranje u Americi. Godine 2003. 530 milijardi dolara, to uopšte nije smetalo Amerikancima da imaju takav BDP i rast BDP i drugih ekonomskih pokazatelja.
Drugi još svežiji primer je primer Ruske Federacije. MMF i bord direktora MMF su se veoma bunili zašto je ruska Vlada povećala svoje rashode za penzionere, za penzije za 10% bruto domaćeg proizvoda. Dakle, dok mi smanjujemo izdavanja za penzije u Ruskoj Federaciji se ona povećavaju čak za 10% bruto domaćeg proizvoda i, za razliku od našeg minimalnog rasta bruto domaćeg proizvoda koji se planira za sledeću godinu ako ga bude, u Rusiji je on već dostigao 6,3% minimalno.
Ima još jedan primer koji je vrlo poučan i koji pokazuje da aranžman sa MMF je pogrešan u svakom smislu. To je primer razvitka italijanskih južnih oblasti. Oni su ulagali, kao se predviđa ovim zakonom, u javne radove, u javne investicije i uglavnom su se gradili putevi.
Najpoznatiji put je onaj autostrada Del Sole, od Milana do Napulja, koji je dugačak negde oko 750 kilometara, međutim, on sam po sebi nije doneo boljitak toj privredi i stanovništvu na jugu Italije, čak je došlo do stečaja jer je povećan uvoz iz Severne Italije ka Južnoj. To će se sigurno desiti i sa uvozom iz EU ka Srbiji.
Tek kada su italijanske ekonomske vlasti uvidele da treba povećavati penzije, potrošnju, zapošljavanje u državnim službama, to je ovde jeres ako se to kaže ili ako se sruši ta dogma da ne treba podržavati jaku državu, onda je tek BDP na jugu Italije počeo da raste.
Dakle, imate tri primera, jedan iz SAD, jedan iz Ruske Federacije, jedan iz Italije koji pokazuju da rast penzija nije suprotan rastu ekonomije, rastu socijalnog standarda građana i boljitku države.
Prema tome, ove fraze iz pisma o namerama koje su očigledno bez ikakvog kritičkog pristupa usvojene u obrazloženju ovog zakona ili u samom zakonu, pokazuju da MMF je veoma štetan za našu privredu, za našu državu i ponovo apelujem na vas, ne nadajući se da ćete to uraditi, da postupite kao ministar finansija vaš kolega iz Mađarske, koji je u julu 2010. godine prekinuo pregovore sa MMF i usmerio je oštricu tih poreza i zahteva za većim prihodima ka stranim bankama, ka stranim osiguravajućim društvima.
Znam da za to treba i političke i ekonomske hrabrosti, ali SRS smatra da i MMF i EU, koja prati MMF na ovom razbijanju naše ekonomije, imaju alternativu. Dovoljno je da se pokaže malo ekonomskog patriotizma i malo političke hrabrosti.

Narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u ovom članu u nekoliko redova definiše se jedna izuzetno važna oblast. U ovom trenutku milion i 600 hiljada penzionera živi u Srbiji. Ima različitih podataka, ali to je oko milion i 650 hiljada.
Poslednjih nekoliko godina broj penzionera se povećava u odnosu na broj zaposlenih. Dok se broj zaposlenih smanjuje, broj penzionera se povećava. Kada je država pogođena krizom i svi fondovi budu pogođeni takođe krizom. Međutim, kriza penzionog sistema traje već duže vreme i bilo je različitih načina da se reši.
Šta u stvari prevedeno običnim jezikom piše u ovom članu zakona. Piše da će se penzije sledećih nekoliko godina usklađivati sa polovinom rasta BDP i sa rastom cena na malo i da će od 2013. godine se usklađivati sa rastom cena na malo i sa rastom BDP ako bude veći od 4%. Ako bude do 4% onda vezano samo za inflaciju. Šta to suštinski znači? To znači da ideja da se masa penzija smanjuje vremenom u odnosu na masu plata odnosno na BDP.
U ovom trenutku imam drugi podataka, u 2010. godini će to biti 14% BDP. Neki prethodnici su rekli da će biti oko 13, ali čitava ideja, to je dogovoreno sa MMF, o tome smo govorili pre više od godinu i po dana, pretpostavljam da se mnogi sećaju, tada je bilo sumnje da će to biti tako, sada se eksplicitno kaže da je dogovoreno da masa penzija može da bude maksimum 10% BDP.
Narednih nekoliko godina sigurno je da ne možemo da očekujemo visok rast BDP. Sledeće godine će biti 2 do 3%. Narednih godina će se ispoljiti sve one slabosti o kojima smo ovde govorili.
Prema tome, ideja je da se smanji učešće penzija u BDP, drugim rečima da se penzije ili udeo penzija smanji. Da li je ovo dobar model? Pričamo samo o indeksaciji. Indeksacija nije jedini problem koji penzioni sistem u Srbiji ima. Naravno da u pregovorima sa MMF, kada je bilo važno dogovarati ključne elemente, MMF je zainteresovan pre svega da se smanje troškovi i da se taj sistem javnih finansija održi. Naravno da je njima bilo od interesa da se prvo rešava pitanje indeksacije, ali daleko od toga da je to jedini problem koji penzioni sistem ima.
O tako važnoj stvari, o životima milion i 700 hiljada ljudi u ovom trenutku, svi mi očekujemo da ćemo jednog dana biti penzioneri, to u najmanju ruku zahteva posebnu sednicu Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o svim važnim stvarima vezanim za reformu tog sistema.
Nekoliko redova u zakonu o fiskalnoj odgovornosti, u zakonu o budžetskom sistemu u okviru jednog člana mislim da je uvredljivo za sve nas da u nekoliko redova rešavamo dugoročnu sudbinu nekoliko miliona ljudi. Mislim da je to, najblaže rečeno, uvreda za ovu zemlju i za sve ljude koji danas rade i koji su danas penzioneri.
Druga stvar je – penzije se definišu u odnosu na rast cena i u odnosu na bruto društveni proizvod. To otvara toliki prostor da onaj ko rukovodi Zavodom za statistiku i ko sedi u Vladi može, zarad političkih interesa, da se igra sa ta dva parametra. Kako? Složili smo se da se bruto društveni proizvod uređuje prema cenama iz 2002. godine i prema strukturi privrede iz 2002. godine.
Srbija danas izgleda potpuno drugačije. Privreda Srbije izgleda potpuno drugačije za tih 10 godina. Taj podatak nije nimalo uverljiv i pitanje je koliki je on stvarno, ali sigurno je da je to jedan relativno proizvoljan podatak.
Druga stvar, inflacija će u ovoj godini biti 8%. U novinama ili kad odete u prodavnicu, nijedno poskupljenje nije veće od 20%. Na koji način možemo da računamo kolika je inflacija, kako možemo da zvanično predstavimo rast cena, to je priča za sebe. Ali kada vam ispostave račun na kasi u samoposluzi, iz dana u dan je on mnogo veći nego što je tih 8%.
Kada govore o rastu energenata, gas će da poskupi 25%. Cena električne energije mora da poskupi 20 i nešto procenata. Toplane će prekosutra u Beogradu da poskupe cenu grejanja za 20 i nešto procenata. Niko ne govori o tih 8% koliki je rast cena na malo.
Svetska banka je uradila jednu studiju vezanu za reformu sistema. Oni su upravo upozorili da ovakva indeksacija vodi dugoročno drastičnom smanjenju penzija. Ako bi se zadržao ovakav sistem indeksacije, onda će dugoročno rast penzija odnosno penzije da budu otprilike 15% prosečne plate u Srbiji. Ako dobro računam, to je oko 5.000 dinara. Tome vodi ovakav sistem indeksacije i to je nekakva budućnost koja piše u ovom članu ovog zakona.
Indeksacija nije jedini problem koji penzioni sistem ima. Penzioni sistem zahteva ozbiljnu raspravu i najmanje što ja mogu u ovom trenutku da kažem to je da me raduje da se stranke iz vlasti i neke stranke iz opozicije slažu oko toga da ovo što je predloženo u zakonu mora da se promeni.
Ono što mene zabrinjava, to je da ako se dobro sećam, u toku današnje rasprave, sve stranke iz opozicije i sve predstavnice stranaka vlasti koje su govorile o ovom zakonu su podržale ministarku finansija oko toga da je trebao da se napravi poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti. Očigledno da ministarka finansija najveću podršku ima u Skupštini, a najmanju podršku u Vladi. Ako nešto treba sve nas da brine, onda treba da nas zabrine ta činjenica.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

I ovaj član, i ovi amandmani, i ove diskusije upravo pokazuju ono što sam pre nekoliko sati rekao, da imamo pogrešan naziv zakona. Ovo treba ipak da bude zakon o fiskalnom sistemu ili fiskalnoj politici, jer ako bismo rekli – zakon o budžetskom sistemu, izvinite molim vas, kakve veze ima usklađivanje penzija sa budžetskim sistemom? Nema nikakve.
Neću da koristim ovu argumentaciju, pogotovo ne onu koju je detaljno izložio Dejan Mirović, ali samo da skrenem pažnju javnosti na sledeće. U Evropi se štrajkuje ovih dana zato što je neka vlada rekla da neće doći do rasta plata u javnom sektoru, i to u državi gde je godišnja inflacija ispod 1%. Uporedite ta dva podatka.
Neki demonstriraju i štrajkuju zbog toga što su im poslodavci rekli da će se smanjiti bonus, a u tim državama je inflacija oko 1%. Inflacija 1%, oni poznaju kategoriju rast ličnih primanja, ušli su u tu kategoriju, država da to smiri malo, da promoviše štednju, a narod se pobunio. Zašto ovo pričam? Da bi ova situacija bila jasnija.
Mislim da ovo što se amandmanom traži da se promeni ne treba da postoji u ovom zakonu. Zašto? Prosečna penzija je samo obračunska kategorija i ništa više. Pravo na penziju je lično pravo. Usklađivanje penzija, bez obzira koji kriterijum da se koristi, mora da se reguliše materijalnim propisom, propisom koji reguliše penzijsko-invalidsko osiguranje.
Ko je ovlastio nekoga da se meša na posredan način, ovako bezobrazno kao što se radi ovim članom i kaže se: od 2013. do 2015. godine i unose neke kategorije, poput prosečne penzije, rast potrošačkih cena, procenat rasta iznad 4% bruto društvenog proizvoda, a mi smo sada za ovu godinu 1,5%, tako kažu, pa neka sledeće godine bude 1,7, pa one tamo, 2013. i neće doći do 4. Šta onda? Potrošili smo snagu u pogrešnom propisu, da regulišemo nešto što pripada čoveku.
Jutros sam vam ukazao na jedan dobar način kako ovo možete da sanirate. Ne dirajte novčanu masu, ne dirajte penzije, smanjite kurs. Neka evro bude 70 dinara i svi ćemo biti zadovoljni. Ako su mogle besplatne akcije od 1.000 evra da koštaju 1.700 dinara, čas posla, gospođo Dragutinović, ako niste sposobni, pozovite Mlađana Dinkića i on će to začas da reši.
Šta bi se desilo? Pale bi sve cene. Jer, oni su rekli da cene zavise od kursa evra. Narodna banka Srbije ispunila bi svoju osnovnu funkciju – da garantuje stabilnost cena. Da li je tako? Zašto to ne uradite? Prošle godine ste uzeli tri milijarde dolara od MMF-a. Nikakav ugovor ovde nije ratifikovan i kažete da je to u državnim rezervama da se brani kurs.
Sredstva se nalaze u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, kod njihovih banaka prve kategorije, najveća garancija. Obračunski te pare navodno postoje u ovom sistemu, služe kao garancija da strani investitori i oni koji peru pare u Srbiji neće da propadnu. Šta to nas interesuje? Šta je sa našim penzionerima? Šta je sa našom decom? Zašto ubacujete ove odredbe u ovaj zakon? Ovim odredbama nije mesto u ovom zakonu.
Država ne može da izbegne svoju obavezu da transferiše sredstva iz budžeta prema fondovima obaveznog osiguranja. Zašto? Država je propisala obavezu penzijsko-invalidskog osiguranja, propisala uslove, tih uslova su se pridržavali i zaposleni i poslodavci. Ako nisu hteli, tu je bila država sa svojom represijom.
Sad vi promovišete princip – koliko para, toliko muzike. Koliko se uplate doprinosi, toliko će ići za penzije, a sada hajde da pokažemo veliku solidarnost pa ćemo iz budžeta. Ne. Država je garant. Ona mora da stoji iza toga. Ma koliko da košta, ima da košta. Država mora to da obezbedi.
Gospodin Dejan Mirović vam je objasnio kakva je situacija u SAD, kakva je situacija u Rusiji i dao je jedan vrlo dobar primer što se tiče Italije. Mi doživljavamo taj primer. Zadužujete se za asfalt i za neke stvari da bi što brže ljuljala roba iz Zapadne Evrope, a nijedan kredit niste dobili za otvaranje radnog mesta.
Ja bih rekao – sve što dođe iz inostranstva ili na drugi način, u vidu deviza, da bi se otvorio neki pogon, kako vi kažete - zelena investicija sa zapošljavanjem, e to jeste investicija. Ali, očigledno da tu postoje problemi, pa Mlađan Dinkić svakom strancu koji dođe mora da garantuje odgovarajući broj hiljada maraka za svako mesto koje otvori. Molim vas, gde to ima na kugli zemaljskoj? Nigde ne postoji.
Vi stimulišete stranca i punite mu džepove parama, a on sutra može da digne i da zapali, kao što beše u Vranju, "Jumko" i da ne ređam dalje. U svakom mestu postoji neki "Jumko". Dajete sve neka strana imena, normalan čovek ne može da popamti sve to. Imate pogrešan pravac, pogrešan put. Sve pogrešno radite. Sve namerno radite. Imate svest o tome.
Argentina kad se otkačila smrtonosnog zagrljaja MMF-a, za godinu i po dana stala je na noge. Brazil, takođe. Dajte, vi sada bolje znate kako je u inostranstvu, a ne znate kako je u Srbiji. Sve vi to bolje znate. Evo, deset godina, niko vam nije smetao. I da je hteo da vam smeta, vi biste ga streljali.
Radite sve, sve završavate. Sve što vam se kaže, ne može. Rekosmo Kina, šta reče onaj – mali lekovi za mali ljudi, ne valja. Rusija, kaže, Rusija pukla. Sad četvrti stub, Rusija. Vi znate, ja vama ništa ne verujem iz DOS-a. Znam koja je vaša misija ovde. Molim vas, pitanje usklađivanja penzija u nekom roku, dugom, kratkom, nije materija ovog zakona. Nemate prava da se mešate u to. Zašto? Zato što se radi o ličnom, statusnom pravu koje pripada pojedincu i tako dalje.
Država; država ima obavezu da iz budžeta finansira sve ono što nedostaje fondovima obaveznog osiguranja. Ali, kad je krenula erozija našeg sistema ovde, krenula je 2003. sa Gordanom Matković i prvom reformom. I šta se dešava? Dešava se da, realno, ne samo penzioneri nego sve socijalne kategorije žive u teškoj situaciji.
Sad neko može da kaže, nađite vi neku formulu. Niste dobili pravo deset godina, ne samo da nađete formulu, nego da ostvarite to što ste zamislili i vi ste stvarno to ostvarili, a ovo su posledice.
Znači, začas skinete kurs, ne dirate ništa drugo, ali vam je težak taj posao zato što vi kurs branite samo deviznim rezervama. Nemate robne fondove, nemate kontrolu nad robnim fondovima, nemate carinsku zaštitu. Nemate, normalnu ekonomsku politiku za ovaj prostor. Nemate. Nemate sigurna tržišta.
Neće niko sa vama. Čuli ste šta kažu Rusi. Pa, vi Srbi očekujte od Rusa da budu veći Srbi od Srba. Dogovorite se oko najobičnije rezolucije. Šezdeset i nešto država vas podržava u tome, a onda na petnaest minuta pre sednice Generalne skupštine prihvatite sve što je EU od vas tražila. Šta ste uradili? Šezdeset i nešto država koje su voljne da nam budu partneri ljuljnuli ste im šamar i više nemojte da im se obraćate. Ne mogu da vam veruju. Niko neće da vam veruje. Apsolutno niko neće da veruje.
Danas je Holandija glavna tema. Da li ćemo da idemo prema EU, zavisi od Bramerca i od nekog Fila. Šta zavisi? Pogrešan put. Nemojte tamo da idete, okrenite se izvornim interesima ovog naroda. Verovatno ste pročitali nešto što su demografska istraživanja, kakva je perspektiva ove države, građana koji žive za sledećih dvadeset, trideset godina.
Ako ste pročitali taj dokument, onda će vam biti sve jasno, ali vi ne čitate to. Vi radite po sistemu - vlast ima tri feudalca, podeljeni su dok se zakrpe ti interesi , dok se neko od vas što pre dodvori nekome sa one strane. Za mene je velika uvreda bila juče da bude Kacin tu i EU, oni slave paljenje Skupštine. Kacin još nije odgovorio šta bi sa onim vojnicima 1991. godine, kad je on bio portparol terorističkih grupa koje su napadale JNA.
Vama to ništa ne smeta, vi se smeškate. Čekate na aerodromu. Kaže – sa njim sam razgovarao kao sa vojnikom, kako reče Tadić.
Skinuli ste krivični prijave i optužnice protiv Solane, da bi mogao da prođe ovde i da bude persona grata, a on naredio bombardovanje i ubistva. To je vaša politika. Vi to morate da sledite. Vi ne vidite građanina, ne vidite ovaj narod, ne vidite našu privredu, ne vidite naše interese.
Mene uopšte ne čudi, znam podnosioce amandmana i Moma i Petronijević su to podneli iz najboljih manira. Zapamtite jedno pravilo, kada neko od poslanika stranaka na vlasti podnosi amandman i Vlada ne usvoji taj amandman, nešto nije u redu. Ne mogu ljudi da istrpe pritisak svog neposrednog okruženja. Ni vi ne možete da istrpite taj pritisak, jer živite u Srbiji, znate kakva je situacija. Ovde je neko iznad Vlade koji stiska, koji komanduje - 126, 126.
Ovim odredbama nije mesto u Zakonu o budžetskom sistemu. Mislite da ovaj član treba da reguliše nešto što je nekada bilo. Rezolucija o društvenom i ekonomskom razvoju za pet godina ili za godinu dana, gde se daju neke projekcije itd. Zato sam vam i reko da neću da uđem na vaš teren termina, da vi držite nekom predavanje o terminima. Držite predavanja o svakodnevnom životu.

Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč.