Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 2. U tački 25. reči "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" zamenjuju se rečima "da uspostavi sistem kontrole kreatora fiskalne politike s ciljem uvođenja principa fiskalne odgovornosti".
Mi smo ovaj amandman podneli jer smatramo da fiskalni savet treba da predstavlja jedno nezavisno apolitičko telo koje će vršiti kontrolu sprovođenja fiskalne politike, s ciljem uvođenja fiskalne odgovornosti, a ne da ima samo nekakav savetodavni tretman. Mislimo da uloga fiskalnog saveta treba da bude daleko naglašenija nego što je to u Predlogu zakona napisano.
Fiskalna odgovornost u Republici Srbiji još uvek nije ni uvedena, tako da je formulacija "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" po nama nelogična, jer nešto što nije uvedeno ili što se nije baš poštovalo onako kako treba ne može se ni unaprediti, kao što se kaže, kultura te fiskalne odgovornosti, nego se mora uspostaviti i uvesti. Mislim da bi uloga ovog fiskalnog saveta trebala da bude naglašenija nego u nekim državama koje imaju dugogodišnju praksu te fiskalne odgovornosti.
Iz tog razloga smo i predložili ovaj amandman kojim bismo fiskalnom savetu dali znatno veća i šira ovlašćenja nego što je to predloženo u tekstu zakona. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Gospodin Radojko Obradović ima reč. Da li trošite vreme poslaničke grupe? (Da)

Gospođo Dragutinović, član 2. je najbolji dokaz zašto je trebalo da se donese poseban zakon. Ovim zakonom se uvode 34 nova člana. Znači, Zakon o budžetskom sistemu je inače bio sveobuhvatan zakon jer je obuhvatao sve one subjekte koji su indirektno i direktno vezani za javne finansije, na nivou Republike, na nivou AP i na nivou svih lokalnih samouprava.
Ovde se uvode nova pravila sa 34 nova člana i 13 novih pojmova koji do sada nisu postojali. Ako to nije dovoljan razlog, uz samu važnost te materije, da to bude materija posebnog zakona, ne znam šta onda treba da bude poseban zakon. To se najbolje vidi u članu 1. i članu 2. Vi ste to isticali nekoliko puta. Kažem da se to konkretno vidi u ova prva dva člana na najbolji mogući način.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da)

Iskoristio bih ovo što je rekao gospodin Obradović. Za SRS, gospođo ministre, sasvim je svejedno da li ste ovo regulisali ovako, izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ili da li ste bili spremni da napišete neki novi zakon.
U suštini, ono što smo u načelnoj raspravi istakli jeste da se bojimo da ne postoji politička volja da se elementi fiskalne odgovornosti koje uspostavljate i definišete suštinski primene u praksi u našem fiskalnom sistemu. To je objektivan problem. To je problem s kojim ćete se i vi suočiti.
Ovo što ste ponudili kao predloženo rešenje u velikoj meri i na mnogo mesta je apstraktno. Na tako nešto sam i pokušao kroz ovaj svoj amandman da ukažem. Bojim se da pored toga što neće biti političke volje da se od lokalnih zajednica pa do republičkih organa primenjuje ovaj zakon, da mnogi koji će biti obavezni da ga primenjuju mnogo toga neće ni razumeti i da će se upravo na to pozivati kada se budu odlučivali na zloupotrebe ili na pokušaje da mimoiđu zakon ili zakonodavne norme, kako vi kroz ovaj zakon predviđate.
Moj amandman se odnosi na član 2, na ove definicije. Vi ste ovde od 51a) do 51g) predvideli neke nove definicije, uvrstili ste ih u zakon, kao što su: upravljačka odgovornost rukovodilaca, interna finansijska kontrola u javnom sektoru, finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija. Mnogo toga što ste ovde naveli i pobrojali, pa čak i da nije definisano zakonom, svako onaj ko raspolaže javnim sredstvima trebalo bi bar toliko osećaja da ima i da ove principe neguje, razvija i primenjuje u svojoj praksi.
Ali, konkretno što se tiče amandmana, on se odnosi na ovu definiciju "finansijsko upravljanje i kontrola". Ovde ste vi napisali da je to sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojima se upravljajući rizicima obezbeđuje, pazite sad, "uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan itd. način".
Mi smatramo da je ovo apsolutno nepotrebno "uveravanje u razumnoj meri", da je to potpuno apstraktno i da to svako od rukovodilaca u javnim službama može da tumači na svoj način i da sve svoje brljotine i nesposobnosti krije iza ove apstrakcije koju ste nam ponudili kroz zakonsko rešenje. Predložili smo vam da to izbacite.
Vi ste amandman odbili i u obrazloženju ste napisali da je taj termin "razumno uveravanje" definisano u pravilniku o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
Izvinite, ne možete zakon, i to Zakon o budžetskom sistemu, da usklađujete sa pravilnikom. Valjda neka pravnička ili ne znam kakva logika ili zakonodavna logika nameće da se pravilnici rade ili proističu iz zakona. Možda ne bi bilo loše i da taj pravilnik preispitate, promenite, pregledate kakav je. Da nije bilo ovoliko apstrakcije u pravilnicima i u zakonima, možda vi danas ne biste imali ni glavobolje kakve imate kad su u pitanju javne finansije.
Vreme i položaj ove države u ekonomskom i finansijskom smislu od vas traže da budete jasni, konkretni, da znate šta tražite i šta želite od onih na koje će se ovaj zakon primenjivati. Ovo, razumne mere, itd, ovo treba da razumeju ljudi koji koriste budžetska sredstva nekih lokalnih samouprava, funkcioneri u javnim preduzećima, direktori i tako dalje.
Od ovog posla nema ništa, zato od vas tražimo da budete konkretni, jasni i decidni i predlažemo vam da apstrakciju izbacite iz zakona.

To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.
Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Iskoristiću ovaj amandman samo kao povod da ukažem na neke detalje koji možda mogu da pomognu onima koji prate ovu oblast.
O čemu se u stvari radi? Radi se o tome što je jedan propis, koji bi morao da bude vrlo precizan, konkretan, jasan, razumljiv, urađen na taj način da jednostavno ne ispunjava nijedan od ovih kriterijuma koje sam naveo. Nama ne trebaju propisi sa pojmovima koji su na nivou teoretskog razglabanja o nečemu.
Posle ove intervencije koju ste vi uradili, kojom sam stvarno razočaran, jer sam očekivao nešto mnogo bolje, kvalitetnije, moram da vam kažem nešto drugo, mi dolazimo sad u situaciju da razmišljamo o tome da li ovaj predlog zakona u suštini ima dobar naziv.
Da li ovo u stvari treba da bude Zakon o fiskalnoj politici, kao nešto najsveobuhvatnije, jer posle ovoliko intervencija ovo više nije Zakon o budžetskom sistemu.
Da se nadovežem na ovo. Mi smo očekivali jasan propis koji će da uredi sistem javnih prihoda i javnih rashoda i u okviru toga budžet, kao tehničko sredstvo kojim se odražava, između ostalog, koliko država košta poreske obveznike.
Mi sve to sada nemamo, nego imamo jedno teoretsko razglabanje kao jednostavno, eto, mi koristimo neke termine koje koristi teorija, javljaju se negde i u razmišljanjima nekih nevladinih organizacija i ne sporim da ima i toga kao zakonski pojam ili norma u nekim državama zapadne Evrope.
To je sada po onom sistemu - spolja gladac, a iznutra jadac. Lepo, lepo da ne može lepše biti, ali ne rešava suštinu, apsolutno ne rešava suštinu.
S obzirom na nedisciplinu, da ne upotrebim neku grublju reč koja bi više ogovarala istini, nama je potreban propis koji treba da uredi sistem javnih prihoda i javnih rashoda, na način da bude jasan pojam onoga što se naziva konsolidovani bilansi javne potrošnje.
Na bazi ovog propisa i ovih intervencija, mi ćemo imati toliko suštinski perifernih stvari gde se gubi suština, apsolutno gubi suština. Ne sporim da su ovi termini vrlo potrebni sa svojim značenjem za neka empirijska istraživanja, za neke analize, za neke procene i tako dalje, ali ovim opterećivati zakon koji treba da ispuni potpuno druge uslove - razumljivost, jasnost, primenljivost, odgovornost, mislim da je ovo zamagljivanje.
Ne čudim se što ste vi pribegli ovome jer jednostavno možda vi i želite, ali u ovom trenutku nije moguće da Ministarstvo finansija ima uvid u kompletnu javnu potrošnju na nivou Republike Srbije. Zato se pribegava različitim, uslovno rečeno, načelno definisanim principima u ovom zakonu i posle ovih izmena koji u praksi neće ništa da znače jer će imati dominantni uticaj - političko pozicioniranje ljudi koji vrše vlast.
Trenutno naša Vlada ima tri feuda, svaki od tih feuda ima koaliciju i u suštini kompletan budžet i kompletna javna potrošnja je podeljena na tri grupe, ravnopravne grupe, jer svaka grupa želi da bude "Deda Mraz" u vreme izborne kampanje i pozicioniranja, tako da oni koji asfaltiraju, a svi asfaltiraju u sledećoj etapi, treba da podele građanima na punktu i pijuk, da razvaljuju taj asfalt jer predstoji vreme kada će asfalt biti hranljiva materija, pošto druge materije neće biti.
Džaba ovoliko razglabanje ako javna preduzeća ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Koga onda Zakon o javnim nabavkama treba da obavezuje? Ako ne obavezuje elektroprivredu, zašto bi obavezivao javno komunalno preduzeće? Ako ne obavezuje onoga koji najviše troši, najviše ima, zašto bi obavezivao neko javno komunalno preduzeće u nekoj opštini sa 15-20 hiljada stanovnika, gde se postavlja i pitanje da li to javno preduzeće uopšte može da funkcioniše. To je glavna tema današnje rasprave.
Da li su svi korisnici sredstava, znači oni koji prave javne rashode i izdatke, obuhvaćeni ovom budžetskom politikom i budžetskim sistemom? Nisu. Nisu obuhvaćeni paradržavnim organom. Pogotovo nisu obuhvaćeni u onom delu gde na tržištu nastupaju kao jedna od ugovornih strana.
Moramo da kažemo, u vršenju tih javnih ovlašćenja ili poslova od opšteg interesa, oni nastupaju u ime države. Država je napravila javno preduzeće jer država ne može da se bavi privrednom delatnošću, a ta delatnost je nezamisliv uslov za život i rad – vodovod, kanalizacija, parno grejanje, itd.
Načelno se postavlja pitanje – šta radimo? Kako da se usaglasi javna potrošnja? Ovo pričam da bi se shvatilo da se posle ovih izmena pravi normativna papazjanija, miks i nešto što će u suštini da omogući različita tumačenja i različitu primenu, a to znači i odsustvo bilo kakve odgovornosti za trošenje ovih sredstava.
Naravno, predstavnici Vlade mogu da se zaklinju ovde da im je namera bila druga, da su potpuno želeli da postignu neki drugi cilj, a ja više nisam spreman da slušam to. U startu kažem, to ne verujem. Mislite da možete da me prevarite. Ne možete da me prevarite, ne verujem vam, znam da je DOS najgori, bez obzira u kom je agregatnom stanju. Ako sam to rekao 2001, još više razloga imam da kažem 2010. godine, jer ni jednim potezom niste demantovali to, nego ste samo potvrdili, dokazali.
Znači, pravi se propis. Opet će da bude priča – evropski, strašno-evropski, evropsko-evropski, NATO-evropski, kako hoćete, ali kolika je mera za evropski kvalitet, to je svakodnevni život pod DOS, koji je postao svakim danom sve nepodnošljiviji. Od teoretskih razglabanja, ubacivanja ovih pojmova mi nemamo ništa. Samo se prikrivaju tragovi nečega što je loše, što je apsolutno loše.
U nastavku ne želim da se uključim u tu vrstu rasprave, da li je trebalo ova reč ili neka druga, da li na srpskom ili na engleskom ili na kvaziengleskom ili da bude in ili aut ili primitivno prosto, to ne želim. To vi slobodno razglabajte do mile volje preko vaših medija. Samo upozoravam da se iza tih reči krije nešto opasno, nečasno, opasno po građane, zato što ćemo biti prezaduženi.
Mi smo već prezaduženi. Samo da vam kažem, kada vam budem rekao, ili kada vas neko bude uveravao poput Božidara Đelića da 10 godina posle mnogo bolje živi, verujte mu, on stvarno bolje živi, ali oni koji su tabanali ispred Skupštine i koji su je palili, loše žive.
Molim da što češće koristite termin "evropski", da bi im se skroz zgadilo kada pomisle na DOS, jer ta reč je tako negativna u srpskom narodu da možda niste toga svesni, ali ja vas podstičem da koristite što više tu reč, tim pre i bolje.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Zašto mi ove propise donosimo ako imamo Zakon o javnom dugu? Hteli ste, prvo ste krenuli sa onim "mister evro", to je gospodin pevač i on je sada direktor francuske banke, Pitić. Sećate se 2001. godine, to je bio "mister evro".
Kada ga pitate nešto, on kaže donacija toliko miliona evra, ovo ćemo ovoliko miliona evra, samo evro, evro i evro, da bi posle godinu dana rekao, moramo da uvedemo red u te donacije, jer klize, odlaze, nema ih, gube se donacije. Javna tajna je, 35% svih kredita se vraća, odnosno ne dolaze ovde i to su te usluge.
Oni što daju pare uče nas koliko je to evropsko, a da bi nas dobro naučili, oni moraju da naplate, jer to vam je Zapad, ko kupi proizvod, on poštuje. Kada proizvod dobijete za džabe, vi ga ne poštujete, vi ga bacite.
Dakle – sir je samo besplatan u mišolovci. Onda ste rekli, moramo da zavedemo red u tom zaduživanju, ne može svako da se zadužuje. Ja vam tvrdim da i ono što vi vodite kao dug države, kao javni dug, kao komercijalni aranžman, pa se pojavljuje kao dug je dug ovog naroda u krajnjoj konsekvenci.
Svedoci smo koliko ste puta donosili ovde propise o konverziji nekog duga u javni dug, pa je kao izgovor korišćena oblast poljoprivrede, ali ništa nisu dobili seljaci od tih usluga, pa su korišćeni doprinosi. Ne želim mnogo da vas podsećam, jer od ovoga neće biti ništa u novinama ili nekom drugom mediju da bi se pamtilo, ali imam kompjuter pa pravim pregled svaki dan i beležim šta radite, i kada se žalite, i kada se grdite, i kada se hvalite, i uvek ste u pravu kada jedni druge napadate, uvek govorite istinu.
To kada se gađate međusobno, u pravu ste, podržavam i jedne i druge, uvek podržavam kada se međusobno optužujete. To je zato što smatrate da niste ravnopravni u otimanju, neravnopravnost u otimanju prouzrokuje seriju članaka. Dakle, ne Čanaka, nego članaka. Čanak uđe kada treba da glasa, obećaju mu 5.000 evra, on digne ruku, pošto je 126 završen posao i to je ta demokratija. Objasnite mi koja je druga demokratija? Misaoni proces, nemojte molim vas.
Znači, došao je na red zakon gde nam se kaže, Vlada i predsednik žele da zavedu red u javnim finansijama, jer i oni primećuju da neko tamo nešto muva i nosi. Ja vam ne verujem. Zašto? Zato što sam u obavezi da se pozivam na iskustvo, da koristim neku inteligenciju. Znate, jedanput prevarite čoveka, drugi put, ali ja vam nikada nisam dozvolio ni jedanput da me prevarite. Oni koji su pristajali na vaše prevare, snose tu vrstu odgovornosti i trpe štetu. Ko vam je verovao, nastradao je. Svako ko je verovao DOS-u, nastradao je.
Gospođo Dragutinović, samo da vas podsetim, Mlađan Dinkić je 2005. godine napravio ovoliki izveštaj, ima ga na 600 strana i to o zloupotrebama prilikom korišćenja donatorskih sredstava za rekonstrukciju zgrade Savezne skupštine. Mislim da je Zoran Šami bio predsednik Savezne skupštine u to vreme, izuzetno dobar izveštaj. U onoj zgradi tamo ja sam bio tri ili četiri puta kažnjen zbog toga.
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović već dve godine mi je dužnik, ona mi je obećala da ću da dobijem odgovor na to pitanje, nisam ga dobio, ali ga znam, gospođo Đukić, imam izveštaj, jer znate, ja sam posejao svuda svoje ljude i vi, još se niste okrenuli, mi znamo šta radite.
Podržavam Dinkića kada je ispričao šta je radio Dragoljub Mićunović sa rekonstrukcijom. Rekonstrukcija još nije završena, evo već 10 godina se rekonstruiše, još nije vraćeno ono što je polomljeno, što je ukradeno u demokratskim promenama sa bakljama, nije to još.
Ja ću samo da vas podsetim, ako neko misli od ovde prisutnih da će ova intervencija na ovom zakonu da donese jedan cvonjak, onaj mali, dobro za državu i narod, poručujem da ne postoji ni promil sigurnosti da dele to uverenje.
Što se građana tiče, DOS je najgori. Ne može da postoji ništa gore u ovoj zemlji od DOS-a, kakav god da je agregatni sastav. Agregatni sastav može da bude kakav hoćete, i da ga mesite, i da bude čvrsto, i ovako i onako.
(Predsednik: Samo da vas zamolim da vratite ukazivanje na fiskalnu disciplinu.)
Samo citiram Čanka, jer on reče – začepi nos i glasaj za DOS. I mi danas to trpimo, jer lako je njemu da začepi nos i da gurne pare u džep, a šta da rade ovi ljudi što su izgubili sve, izgubili su nadu, a delite im strah gde god se okrenu.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Ovaj amandman je u principu sličan kao i amandman o kome smo govorili gospodin Krasić i ja, i on se odnosi na jednu novu definiciju koju ste takođe ovde uveli, a to je interna revizija. Smatramo takođe da je deo ove definicije apstraktan, što smo i malopre rekli. Želeo bih da mi neko objasni šta to znači – nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost. Opet to može da se tumači kako hoćete. Šta je nezavisno, šta je objektivno i kako ćete koga da uverite i tako dalje.
Naravno, ova kategorija interne revizije, postavlja se objektivno pitanje ima li smisla da o njoj govorimo. Nemoguće je da je i do sada postojala obaveza interne revizije, pa se setite izveštaja DRI i to smo vam pominjali u načelnoj raspravi. Dakle, koliko je ministarstava sprovodilo i imalo uspostavljenu internu kontrolu i to je samo dokaz koliko rukovodioci i uopšte onima koji kreiraju tu javnu politiku, mislim na politiku javnih finansija, stalo i koliko su svesni značaja te interne revizije i interne kontrole.
Mi smo uvereni da će i dalje da bude sve po starom i sve isto i da ih ovako definisana interna revizija ni na šta neće obavezivati.
Da bi imali iole bojazni od interne revizije, ali pokazali političku volju da je sprovodite u javnom sektoru, onda bi stvari, verujemo, već za godinu dana mogle u ovoj Srbiji da budu drugačije, pa bi ne možda srednjoročno, ali dugoročno mogli da očekujete da nam budžetski deficiti budu onako projektovani kako, otprilike, vi želite da ih projektujete. Ovako, sa apstraktno napisanim pravilima i starim manirima onih koji upravljaju javnim sektorom, nećemo dobiti ništa, situacija i agonija će se samo dalje da se produžavaju.
U obrazloženju ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što je definicija data u Predlogu zakona preuzeta između međunarodno prihvaćene profesionalne prakse interne revizije koja obuhvata definiciju…, da ne čitam dalje. Lepo je preuzimati iz međunarodne profesionalne prakse definicije, ali bi bilo lepo konačno da počnete i manire i ponašanja u praksi iz međunarodne prakse da preuzimate. Od vas se to očekuje konačno.
Na tim pričama se pobedili 2000. godine. Do dana današnjeg te političke, fiskalne, ekonomske i kako god hoćete manire i principe niste uspostavili. Gde je država danas u tom smislu otišla dalje od vremena kada ste došli na vlast, zadobili veliko poverenje građana, obećavajući im red u sferi finansija, u ekonomiji, u oblasti socijalne politike itd?
Ekonomski smo destruisani, socijalno smo obespravljeni, politički diskreditovani, bez ikakvog kredibiliteta više, nacionalno osramoćeni i mi pričamo priču, kako ovde piše, o objektivnom uveravanju i savetodavnim aktivnostima itd.
Od vas se očekuje, gospođo ministre, bar iz našeg ugla, iz naše prizme, da budete konkretni i da ne verujemo da možete, ali se očekivalo da spregnete bič i da one koji troše sredstva svih poreskih obveznika, sa mehanizmima koje država objektivno ima, dovedete u red.
Vratićemo se i doći ćemo kasnije do saveta. Budžetske inspekcije, inspekcijski organi kukaju na uslove u kojima rade. Ovih 80 miliona, koliko ste za savet predvideli, njima da date, da idu i da jure nesavesne javne funkcionere. Koliki je dug javnog sektora, koliki je duga javnih preduzeća čiji je osniva samo Republika? Milijarde dinara. Mi govorio o 45%, nije to puno, ali doći ćemo i do priče o tim mastrihtskim standardima itd, šta je sve obuhvaćeno, šta nije.
Prema tome, lepo ste sve ovo napisali, ali bojimo se da niti će ko ovo da razume, niti će da puno mari za ovo i ostaće sve isto kako je i do sada bilo u ekonomskom smislu samo ćemo da idemo dole.

Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč.