Gospođo Čomić, na početku bih da skrenem pažnju ovima što pripremaju sednicu. Znate, usvojen je novi Poslovnik i rečeno je da će mnogo ozbiljniji dokumenti da dolaze pred narodne poslanike. Mislim da niko u sali nema ništa protiv da se to poštuje, da to tako i bude.
Kada recimo uzmemo ovaj dokument, Predlog odluke o pravu razvoja zdravstvene zaštite RS, pa recimo, pogledam nešto što je napisano na 47. strani, pa te iste pasuse prepišete, predlagač prepiše na 49. strani. Znači, razlozi za donošenje plana i objašnjenje pojedinih delova plana, isti tekst. Znate, da je bar neko uložio neku literarnu sposobnost da promeni red reči. Ovde je ono kopi-pejst, prebačeno, stavljeno vamo. To pokazuje da se neozbiljno pristupa nečemu što je izuzetno važno.
Gospođo Čomić, skrenuo bih vama pažnju na jednu rečenicu. Samo bih vas zamolio na početku da se ne smejete. Drugi pasus objašnjenja pojedinih delova plana, na strani 49. glasi, molim vas nemojte da se smejete – zdravlje ima izuzetno važan uticaj na sposobnost ljudi da žive svakodnevni život. Ipak ste se nasmejali gospođo Čomić, i vama je smešno šta neko iz Vlade Republike Srbije potura, po onom Lane Gutović to kaže –"Gde bili i gde ne bili, laku noć".
Kako možemo da tumačimo ove papire, kao ozbiljan dokument, molim vas? Kako možemo da verujemo da je ovo proevropsko, a menja se ono što je usvojeno pre nekoliko godina, a takođe je bilo proevropsko? Šta se to dešava sa Evropom? Jeste da je Angela Merkel, pre nekoliko dana podigla tri prsta i rekla – multikulturalni koncept Nemačke i EU je promašaj, to mogu da shvatim. Oni stoje iza svojih reči.
Kako možemo da verujemo u nešto, kada smo sigurni da uvek kad nam nešto poture kao dokument i kažu – evropsko, ispostavi se da treba da se menja jer se Evropa, u međuvremenu, promenila, pa je postala turboevropska. Sada dobijamo dokumentaciju, dobijamo neke ozbiljne dokumente, a oni neozbiljni. Apsolutno neozbiljni.
U znak pristojnosti prema Narodnoj skupštini i prema temi zdravlje građana, ne vredi da se ovo javno cepa i da se baca u papire. Međutim, to realno zaslužuje. Ovo treba da se vrati, da se baci u kantu za smeće i da se krene ozbiljno da se radi i da se napravi. Sve podržavam što su rekli svi koji su diskutovali danas povodom ovog zakona.
Da li je pacijent u centru zdravstvenog sistema? Nije. Zašto nije? Zato što čovek koji trideset i kusur godina radi, uplaćuju se doprinosi po osnovu njegove plate i to radi poslodavac u svoje ime i u ime zaposlenog. Akumuliraju se sredstva i čovek trideset i kusur godina ne ide kod doktora, hvala bogu, živ je i zdrav.
Kada se privi put pojavi kod doktora ulazi u mrežu priče, standardne, nestandardne, primarna, sekundarna, tercijalna, milion, bilion izgovora i razloga zbog kojih se kaje što je ušao u čekaonicu. Takav zdravstveni sistem nama ne treba. Pravo na život, pravo na zdravlje je univerzalno pravo. Država ga garantuje svakom građaninu RS. Nemojte da ga razvodnjavate u sistemu, u mreži itd. Ili ste sposobni to da obezbediti ili niste sposobni to da obezbedite.
Nego, da se vratim na prvi deo teme. To je Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji se menja. Šta se menja? Menja se ono zbog čega je Vlada, kada se donosio taj zakon, kritikovala Bojića. Sada se traže rešenje koje je bilo u vreme Bojića. Što ste kritikovali čoveka? Pravo na dopunski rad, to je jedna trećina radnog vremena koje je zagarantovano svakom zaposlenom. Može da ga ostvari u nekoj drugoj firmi.
Slažem se da postoje neke specifičnosti kada je u pitanju zdravstvo. Ne možete vi specijalistu ili vrhunskog lekara da nađete gde god hoćete. Molim vas, sada da vas podsetim na jednu priču od pre dvadeset ili trideset godina, bio je neki čuveni Peda Vidojković u Nišu. Bavio se zdravstvenom politikom.
Tada, još u vreme Tita, hteli su da stanu na put beloj mafiji, zdravstvenoj mafiji. Rečeno je – nije svojstveno socijalističkom samoupravnom sistemu da lekari budu i na klinici, da budu na fakultetu, da rade u domu zdravlja, da imaju još tezgi jer su imali tri četiri kvaziradna odnosa i primanja itd. Peda Vidojković lepo dođe u Komitet i kaže – ljudi, nemojte to da radite. Zašto? Lekari su posebna fela. Ako to uradite, nastupiće veliki problem. Tito se uplašio belih mantila.
Zato oni danas deluju tako prepotentno. Nepogrešivi. Ne svi lekari, ne generalizujem, ali zdravstvene vlasti su nedodirljive. Zašto? Zato što je to još u našoj psihi, ono što postoji još pre nekoliko stotina godina. U selu glavni i najpoštovaniji ljudi su sveštenici, učitelji i lekari. Zašto? Zato što su po svojoj definiciji morali da budu nepogrešivi, veliki stručnjaci i veliki humanisti.
Da li je danas situacija sa ovim profesijama takva? Danas su svi grešnici. Naravno, svi padaju na materijalnom aspektu njihovog položaja. Vidite, očekivao sam da će Ministarstvo zdravlja izmenama i dopunama ovog zakona da reši problem, a taj problem je na strani 9. ovog plana. Tu je navedeno, da imamo prema podacima iz 2008. godine, 3102 zdravstvena radnika koji čekaju na posao. Tu je 1752 doktora medicine itd.
Kakva je njihova perspektiva da se zaposle? Ne može svako da završi medicinski fakultet. Bez obzira, ima tu nekih anomaliju oko privilegovane dece. Ali, neko godinama muči se da završi težak fakultet i treba da bude na birou. Gde je plan da se oni reše? Ministarstvo priča o tim planovima.
Posle ću vam dati jedan primer, jednog koji je ušao u taj plan našeg Ministarstva zdravlja. Čovek je iz Prokuplja, da ne spominjem imena. Obećao se Ministarstvu. Kaže – primili ste me po konkursu, rasporedite me tamo gde ste me primili. Nisu hteli ni da razgovaraju iz Ministarstva zdravlja.
Da li može neko ko demonstrira tu vrstu prepotentnosti da shvati da postoje ljudski problemi? To će da vam dam. Daću vam i ovo što Vlada radi od 1. septembra ove godine. Naravno, u koordinaciju nekih ministarstava, naravno, ovi za privatizaciju i ovi za zdravlje. - Specijalna bolnica "Zvezda " – Vrnjačka banja. Strateški partner, te Fontana, te ovo, te ono. Da li će da se izgubi ta bolnica? Da li će to da ode negde?
Gde su limiti zdravstvene politike? Dokle može, a odakle ne može. Ili imam 126, pa mogu da radim šta god hoću. Verovatno je to najveći problem. Da ne ponavljam neke stvari koje su moji prethodnici pomenuli, ali shvatite jednu stvar, bilo šta da kažete ovde o ovoj oblasti, nećete pogrešiti. Svi ćete biti u pravu. Takva je stvarna situacija.
Sada nemam nameru da budem Sveti Sava i da mirim one koji su u Vladi, ali mislim da vi koji ste u Vladi treba da sednete i da se dogovorite. Pogotovo vi iz G17 plus. Ne može u ovom dokumentu na strani 5 da se kaže, da je u 2008. godini stopa nezaposlenosti bila 14,7%, kada za dva dana imamo tačku dnevnog reda Zakona o zapošljavanju, gde se kaže da je 2008. godine, ta stopa bila 25%. Kakav je to dokument? Da li je ovo ozbiljna dokument, gde Vlada demantuje samu sebe? Nama Vlada nudi podatke onako kako njima odgovara u datom trenutku, kao se to procenjuje.
Idemo dalje. Ovde se priča, nije situacija za smeh, ali pazite, kada neko ko treba da diktira zdravstvenu politiku napiše rečenicu – hronične nezarazne bolesti, vodeći se uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja stanovnika RS.
Prevremenog umiranja. Zamislite, oni čak i procenjuju koliko čovek može da živi. Prevremeno umiranje. Vi, gospođo Čomić, tražite da ja ozbiljno diskutujem o ovom dokumentu. Samo mogu da prihvatim da postoje problemi sa mentalnim zdravljem, ima i taj deo ovde u ovom dokumentu. Molim vas, dajte da lociramo gde se nalaze mentalni problemi.
Idemo dalje. Saopštavaju se podaci i nema evropskog standarda. Postoji evropski prosek. Molim vas, po novom Poslovniku vi treba na kraju da date izjavu o usklađenosti nekih akata. Evo vam izjave za zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nema, nema, nema, nema. Ne postoji nikakva obaveza usklađivanja sa EU jer oni nemaju propis.
Kako koji ministar dođe, on nam priča kako je to evropski standard, to je ovo, to je ono. Kad se govori istina? Kada kažete istinu? Još se kaže – nacionalna zdravstvena politika je u nadležnosti svake države članice EU zasebno. Zašto? EU ne interesuje zdravstvo. Njih interesuje slobodan protok roba, kapitala, usluga. Zato je potrebno da se uklone granice, da zaradi privatni sektor. Zdravstvo je humana oblast, nema tu neke zarade. Ako se pojavi zarada, onda se prave neki drugi propisi i neki drugi standardi.
Idemo dalje. Smešan dokument, tragikomičan, šta da radim. Kaže se ovako – izdvajanja, sada tu ide čuvena priča o BDP i izdvajanju za zdravstvo. Neću da je komentarišem. Zašto? Zato što apsolutno ništa ne znači. To je kao kada upoređujete babe i žabe. Ali, mi imamo stručnjake koji su u stanju da uporede babu sa žabom i da nam to predstave kao vrhunski domet nauke, evropskih nauka, kako beše.
Kaže – zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Da li neko može da protumači šta je pisac hteo da kaže? Kaže – unapređenje mentalnog zdravlja. Dajem veliki doprinos unapređenju mentalnog zdravlja. Ovde se priča o emocijama. Adekvatni odgovori, priča se, borba protiv droge. Rešite BIA, rešili ste problem. Ali ne, oni pričaju.
Molim vas, sada bih molio da ovo date gospodinu Čipliću jer će ovo za njega biti stvarno interesantna tema. Šta misli Vlada po jednom pitanju? To je strana 22, 2.2. Smanjenje obolevanja i umiranja od HIV (AIDS). Sada se priča koje se aktivnosti planiraju od strane zdravstvenih vlasti. Kaže – treba da se smanje štetne posledice.
Sada se navodi – muškarce koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Podržavam vas, gospodine ministre. Vi ste stvarno po definiciji to definisali. Koji ste krivak tražili 10. oktobra ovde u Beogradu? Koja je vaša politika? Ona što je bila 10. oktobra ili ona što vi stavljate u zdravstvenim propisima?
Ljudi, definišite se. Definišite se, kažite šta je šta. Ovamo nam se javljaju neki stručnjaci pa kažu – to je samo mali poremećaj, kao levom rukom pišeš, desnom rukom pišeš. Ministar je lepo definisao, to je zdravstveni problem države.
Država se bori protiv zdravstvenog problema, ali oni vam podmeću klipove u točkove, gospodine Milosavljeviću, i to ovaj Čiplić. On vam podmeće. Vi sedite u Vladi, pa se dogovorite. Ili se izdelite ko će šta da zastupa, ali nemojte da idete nejedinstveni prema građanima, jer onda građani dobijaju podeljeni sistem vrednosti. Oni ne znaju šta je dobro, kao nekada što je bilo – kondomom protiv kordona, prihvatljivo, sad kondom zašao iza kordona, pa opasno. Vraćajte bre ovaj dokument, nemojte da se brukate, brukate državu.
Kaže – unapređenje zdravlja žena u reproduktivnom dobu, da preskačem ove stvari, uvredljive stvari sam pročitao ovde.
Molim vas, gospođo Čomić, gde je ona gospođa Plavšić? Očekujem da me ona podrži zbog ovoga što ću da kažem. Unapređenje i očuvanje zdravlja marginalizovanih grupa stanovništva. Braćo Srbi, sestre Srpkinje, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Čomić, znate li ko su te marginalizovane grupe stanovništva? Definišu se strategijom za smanjenje siromaštva i strategijom za unapređenje položaja Roma. Siromašni su marginalizovani, oni vas ne interesuju. Dajete aktivnosti u dva i po reda. Dakle, oni su vam balast, oni su vam smetnja.
Kaže – rezultat ekspertski vođenog konsultativnog procesa, ovo što su navodno uradili. Teško onome kome ovakvi eksperti pišu dokumente. Kaže – plan je integralni deo svih strategija, itd. Sve strategije izviru iz plana. Od opšteg se ide ka pojedinačnom, a ne od pojedinačnog ka opštem. Analiza i sinteza jesu neki oblici naučnog sagledavanja problema, ali zakon je postavio prvo plan, pa onda razradu tog plana sa nekim drugim dokumentima.
Molim vas, dajte jedanput, pošto zdravlje mora da se garantuje svakom čoveku na svakom kvadratnom santimetru Republike Srbije, definišite ove odnose Republika, AP, jedinica lokalne samouprave. Kako ste lepo prihvatili proces decentralizacije. Pitajte ljude u Vojvodini koliko im je popravljena zdravstvena zaštita od kada je prošao Čankov koncept cepanja Srbije.
Nemojte da se igrate državom. Država je vrlo ozbiljna institucija. Teške su promene u državi. Dugotrajno se pripremaju, planiraju, do detalja sprovode. Moraju da budu i poprilično prihvatljive, moraju da budu i obrazložene zašto je to što se preduzima baš pravo rešenje, a onda se ide, prekinite sa tim proevropskim improvizacijama. Molim vas, to nekako treba da sagledate. Bilo bi dobro, što reče pre neki dan jedan – huligani neće upravljati Srbijom, dovoljni su ovi, novi ne trebaju, ovi već uporno i lepo završavaju poslove sa Srbijom.
Pozivam sve poslanike, možda sam neke delove na šaljiv način ispričao da bi to ostalo zapamćeno, situacija jeste ozbiljna. Zamolio bih vas da svi učinimo dodatni pritisak da se ova dva predloga akata povuku sa današnje sednice, da se to lepo uradi, naravno, i polazeći od nekih principa, da građanin, pacijent bude u centru zdravstvenog sistema, da se preispitaju mnoge druge stvari i da onda izađe sa jednim dokumentom oko koga možemo svi da se složimo.
Zdravlje nije pitanje koje ide na licitaciju. Treba iskoristiti priliku da sve ono što predstavlja potencijal i da sve ljudske resurse koje možemo da uključimo u sistem zdravstvene zaštite da to uradimo, da se manemo politike, imaš člansku kartu, izvolte, nemaš člansku kartu, neću sa tobom da razgovaram. To je prisutno i to svi znamo.
Dajte da razvijamo tu našu zdravstvenu politiku po nekom drugom sistemu. Moramo vremenski da ga oročimo, da pravimo alternative i da napokon shvatimo još jednu stvar, privatna svojina treba da bude svetinja. Dajte da pokušamo sa nekim drugim sistemom, lični karton svakog osiguranika, ali da neko ne pravi improvizacije. Naravno, podržavam sve ove poslanike koji se nalaze u struci da se definiše šta su to usluge. Neka se prekine više sa tim pojmovima koji više ništa ne znače ili predstavljaju neki izgovor. Naravno, svi oblici svojine treba da budu ravnopravni.
Još jedna stvar, gospodine Milosavljeviću, sada se obraćam lično vama, gledajte da VMA vratite u sistem civilnog zdravstva. Mislim da je neprihvatljivo da za najobičniju stvar, čak i savetodavno mišljenje, a to je bila situacija ovih 15 dana, kardiolog koji je zadužen od sekretarijata Haškog tribunala ne može ni da razgovara, jer sve mora da ide preko ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Znači, morate da se obratite Šutanovcu, pa da on prosledi Jevtiću, pa Jevtić Milojeviću, pa Milojević opet unazad, a šta će za to vreme biti sa pacijentom? Da li mi imamo razloga da verujemo da se pruža adekvatna medicinska zaštita u Haškom tribunalu?
Imamo iskustvo sa Slobodanom Miloševićem, pred kraj postupka pojavio se problem visokog krvnog pritiska i svi su rekli, jeste, to je pod kontrolom, lečite se na vrhunski način i 11. marta 2006. godine je umro.
Hoćemo li to da dozvolimo? Ja to neću da dozvolim. Hoćete vi da budete saučesnici ili neko ko gleda direktan prenos ubistva, pozivajući se na to da li je savet ovaj ili onaj? Pokažite svoju humanost na delu u svakom trenutku. Zdravstvena vlast treba da podigne glas, ali to se ne sme, zato što sledite politiku koju je napisala Karla del Ponte.
Dana 17. februara 2003. godine Zoran Đinđić joj je rekao – vodite Vojislava Šešelja i ne vraćajte ga više. Malo ste pobrkali.