Ponovo ćete morati da se prijavite. Ubeleženo je vreme, ali sada govorite u vremenu predviđenom za poslaničku grupu.

Imam tu neku pauzu u svom izlaganju i molio bih vas da to prihvatite i mislim da je ta pauza korektna. Kada pređem sa jedne teme na drugu, moram da se koncentrišem i vi mi onda – cap, i sada sam izgubio kontinuitet, ali evo setio sam se svega…
(Predsednik: Izvinjavam se, nisam shvatila.)
Dakle, vezano za ovaj amandman, baš me čudi da ne prihvatate, a obišli ste svet na temu ovih mobilnih postrojenja. Ovo govorim svim ljudima koji su učestvovali u organizaciji regulisanja otpada u Srbiji.
Poštovana gospodo, dragi građani Srbije, u celoj Srbiji već 10 godina se vode ekskurzije, pa se tu skupi predsednik opštine i sada oni idu u Beč, Grac, Nemačku, bilo gde, i kada odu tamo, njih tamo edukuju, obaveštavaju ih, pokazuju im mobilna postrojenja o kojima sam pričao, odnosno kako mogu na brz i efikasan način da iseckaju, da pretvore neku plastiku u neki granulat. Predložio sam taj granulat, predložio taj predlog i ministarstvo ne haje za to.
Dakle, 4000 deponija neuređenih ima u Srbiji. To je samo po nekim statističkim podacima, a verovatno ih ima više. Znaju građani gde se nalaze te deponije. One se nalaze baš na onim mestima gde ne treba da budu deponije, to su vidna mesta.
Hteo sam da pitam ministra gospodina Dulića, da ga pitam da li on zna, a znate li kako je ponosno rekao – kasarna "Četvrti juli", mi smo tu sve završili, uradili; neka ode da vidi gde su mu deponije, neka ode da vidi u kakvom se stanju nalaze te deponije. Dakle, vezano za član ovog mog mobilnog komentara, dakle, sa mobilnim sredstvima želimo da poboljšamo ovaj zakon. To je suština i to je komentar SRS.
Pitao sam i kada smo bili na Odboru, pitao sam gospodu iz Ministarstva, da li se ovim zakonom zaustavlja taj ekskurzioni put tih zamišljenih trošadžija para Republike Srbije. Nisu to platili Austrijanci, to su pare naših građana, jer oni se lepo napirlitaju, spreme i pravac Beč, Grac, Drezden, vrate se i nije nijedno to postrojenje, vezano za preradu tog otpada, realizovano u Srbiji.
Postoji sistem tehnologije, šta treba da se odvaja, kako da se pretvara taj prirodni resurs u humus, u otpade itd. Ništa od toga nema.
Rekao je ministar u onom svom komentaru da postoje nuklearni objekti. Mi smo i u vezi sa tim nuklearnim objektima pitali, kaže – nije to nuklearna centrala, šta vi znate, vi nemate pojma, to je nuklearni objekat. Mi se toga i plašimo, jer znamo mi da će tu biti kao uznemiravanje javnosti, a za nuklearni otpad – ne, to je objekat. To ne zna niko, oni prave tamo neke mimikrijske belege i na osnovu tih belega može da se deponuje, a to je više isplatljivije od nuklearne centrale.
Taj Zapad želi Dunavom da nas nafiluje, oni žele da se oslobode tog cirkusa, tog nuklearnog otpada. To je pitanje za ministra, to je za njega komentar, da li zna koliko nuklearnog otpada ta njihova, mislim na vas iz vlasti, braća koja su dolazila iz Amerike, mislim na NATO, bacili na Srbiju.
Dakle, ta naša deca tamo dole na jugu, gde su oni gađali. Vi u Beogradu živite pod nekim kišobranom i vi ne znate šta je tamo, i kakve su muke tih ljudi, i šta su oni doživeli tamo na Kosovu i tamo gde god su bacali nuklearni otpad.
To je pitanje za zaštitu životne sredine, tu dovodite ekskurzije. Zašto niste doveli tu Klintonku ovde, kada je došla u Beograd, da joj pokažete – evo gospođo, ovo je vaš muž bombardovao, ovaj centar Beograda; da joj pokažete, da se zastidi i da se vrati tamo odakle je došla, bez ikakvog komentara, nego ste se poklonili kao – gospođo, to je sve u redu, mi smo demokratija. Koja demokratija?
Znači, to je pitanje za zaštitu životne sredine i o tome mora ministar da vodi računa. Ne da vodi računa i sad da se hvali tu o građevinskim operativnim zahvatima. Kaže on ovde jednom kolegi – reci, reci. Pa imamo mi mnogo da kažemo, ministre, ali evo nema ga ni sada u sali. Kako da mu kažemo, ne dođe na Odbor, nema ga sada, i onda kaže – reci?
To je ono kao – pipni me, kad smo bili mali, kao ko pre pipne koga taj je kao pobedio. Nije, on mora da dođe u Skupštinu, mora da sedi ovde, mora da sluša predsednika Skupštine, mora da sluša svakog poslanika, a posebno što ste ga edukovali, što je on bio edukativna ličnost, nekih prethodnih komentara, bio je predsednik Skupštine.
Vidite, nema ga sada, kao njemu je preče. Šta mu je preče? Ovo je najpreča stvar o kojoj mi raspravljamo danas ovde. Pogledajte koliko nas ima u sali. To je set zakona iz zaštite životne sredine. Kad Milivojević ode, onda dođe Nada. Sad je Milivojević slobodan, sad će kao Nada da primi na sebe teret itd. Ministar se sklonio i tako redom.

Gospodin Milivojević ima reč.

Evo mene ovde u sali, gospođo predsednice, i ne nameravam nigde da idem do kraja sednice, kao i svaki put, ali moram zaista da izrazim ponekada divljenje šta sve mi ovde čujemo i šta sve možemo zaista da doživimo kao slobodnu interpretaciju govornika.
Znate, ako imate internet, a vidim da nemate, ali verovatno u kancelariji imate, ukucajte na Guglu ''nuklearni objekti Srbije'' i videćete da postoji javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje će po prvi put učestvovati na međunarodnom sajmu za zaštitu životne sredine koji će se održati od 13. do 15. oktobra. Tako se kaže ovde na sajtu. Ako nemate sajt i nemate internet, a svi ovde u sali imamo wireless, možete u svojoj kancelariji proveriti.
S druge strane, govorite o tome da će neko Dunavom da šalje nuklearni otpad. Znate, Dunav ne prestaje da teče u Srbiji. Dunav je međunarodna reka. Ta reka protiče baš kroz te zapadne zemlje. Ako ne znate ko sve čini dunavski sliv, samo ću da vas podsetim da se Dunav uliva u Crno more. Ako neko bude bacao nuklearni otpad Dunavom da teče do Srbije, pa on neće ostati u Srbiji nego će završiti u Crnom moru.
Tako laičko poimanje stvari, tako laičko shvatanje i interpretacija stvari može da bude dobra tema za neki stranački sastanaka, za centralnu otadžbinsku upravu, za sastanak opštinskog ili mesnog odbora, ali nije dobro da na takav način plašite građane, jer građanima treba makar iznositi istinu. Ako ne znate i ne umete činjenicama da obrazlažete istinu kada pričate o nekom zakonu, nemojte zastrašivati građane. Građani su ionako dovoljno uplašeni. Dovoljno je građanima strahova i dovoljno je građanima neizvesnosti.
Imajte na umu da ovu sednicu Skupštine ne gledaju samo fakultetski obrazovani ljudi, gledaju i ljudi koji imaju srednju školu, osnovnu školu, koji nisu imali mogućnosti možda da se školuju. Oni čuju da je narodni poslanik kazao da negde neko iz sveta Dunavom šalje nuklearni otpad Srbiji i da isporučuje nuklearni otpad. Naravno, ono što se izgovori u ovom visokom domu ljudi shvataju kao istinu i počinju da veruju u to.
Naravno, dođu izboru i onda vidite koliko vam u stvari građani veruju i koliko ovakvi govori, ovakvo obrazlaganje nekog zakona uživa poverenje kod građana. Onda se neprijatno iznenadite kad ne pređete cenzus u svim onim gradovima u kojima niste prešli cenzus. Znate, moguće je promeniti politiku, moguće je promeniti političke stavove i ideje, jedino nije moguće promeniti narod. Narod Srbije, ovakav kakav je, on je nama svima sudija na izborima.
Mi se trudimo da menjamo svest ovog društva na bolje. Trudimo se da budemo nosioci progresivnih i naprednih ideja. Te napredne progresivne ideje ne nudimo samo građanima, nudimo i ljudima iz opozicije. Mi vam stalno pružamo ruku. Mi kad krenemo u Evropu, pa nećemo samo mi da idemo, a vas da rukom odgurnemo i kažemo – vi ne možete. I vas ćemo povesti sa nama, jer želimo da blagodeti društva uživate i vi. Želimo da i vama bude lepo, da i vama bude bolje. Želimo da vam pokažemo da kada se izađe iz pećine ima napolju sunca za sve nas. To sunce jednako pripada i vama i nama.
Hoćemo da kažemo da blagodeti civilizacije nisu samo naše, a kada se jednom završi naš mandat, ovo što smo uradili, pa mi nećemo uzeti plugove, nećemo natovariti na leđa i odneti negde, ostavljamo svim građanima ove zemlje. Ono što bude loše, to će biti naša sramota, gospodine Živanoviću, ali ono što bude dobro, a mnogo toga je dobro, to će biti opšta blagodet svih građana ove zemlje.
Prema tome, mi zaista smatramo da kada činimo dobra dela i kad popravljamo državu Srbiju i kad popravljamo svest građana ove zemlje, mi samim tim popravljamo i vas, jer mi vas ne mrzimo, mi vas ne preziremo, mi vas ne ponižavamo, mi vaše stavove ne degradiramo, naprotiv, duboko ih uvažavamo, ali ne možemo da ih prihvatimo kao istinite i kao dobronamerne.

Poslanik Vitomir Plužarević ima reč.

Imam samo mogućnost da obavestim kolegu Milivojevića da su shvatili građani, vezano za taj nuklearni otpad, da se on ne pušta u Dunav itd. To narod zna.
Mislim da gospodin Milivojević nije shvatio ni poruku vezano za ovaj incident koji je bio u Mađarskoj. On je tekao Dunavom, a zapadna alijansa šalje upakovane kvalitetno sortirane nuklearne otpade na tačno određenu adresu. Tako da, gospodine Milivojeviću, nemojte da brinete o rasipanju nuklearnog otpada u Dunav.
Što se tiče tog pećinskog komentara, mislim da vi morate dobro da znate da tamo gde živimo, kako funkcionišemo itd, da cenimo taj pećinski komentar. To je tzv. ruralni sistem života u kojem ste vi do juče bili i funkcionisali i čestitam vam. Vi ste u tom sistemu bili odgajivač znate čega. Ne ljutim se zbog toga, ali mi uglavnom znamo i šta komentarišemo i u kom pravcu obaveštavamo narod.
Narod zna do perfekcije gde ste, šta ste i u kom pravcu ide ovaj brod sa kojim vi krmanite, odnosno nosi vas vetar, vetar koji ne znate u kom pravacu vas usmerava, vetar koji se zove vihor, a vi znate šta je vihor. Znači, odletećete zajedno sa vihorom.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Savić.

Koliko ima vremena poslanička grupa?
(Predsednik: Imate 14 minuta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o upravljanju otpadom. Pre nego što pređem na sam amandman, moram da kažem da mi u ovom parlamentu nekako olako prelazimo preko ovog zakona i čitavog seta ovih zakona o kojima danas celo popodne razmatramo. Mislim na ove zakone pre ovoga i ostao nam je još jedan zakon, jer otpad je najveći problem savremenog čovečanstva. Ovde ne vidim gospodina ministra. Mislim da smo morali malo više posvetiti vremena i pažnje makar o ovom zakonu.
Priroda uzima određeni danak za sve ono što čovek radi sa njom i zato bi svi mi, od najvećih firmi i preduzeća do običnog čoveka, morali da nađemo neko saglasje, neki sporazum sa prirodom, kako bi taj danak, odnosno taj porez koji priroda uzima bio što manji, ali ona surovo kažnjava sve one koji su gramzivi i što se više zagrabi taj porez je sve veći i posledice su sve gore po čoveka i čovečanstvo i one se vraćaju kao bumerang.
Otpad je najveće zlo savremenog čoveka, otpad nije dobar ni u virtuelnom svetu, nije dobar ni u našem računaru. Ukoliko ne ispraznimo onu korpu, znate da to usporava rad našeg računara. Ne čudi što zbog tih prljavih tehnologija, zbog otpada, zbog deponija, imamo sve više protesta građana i u Srbiji i u čitavom svetu.
Znamo da deponije koje treba da se prave na teritoriji Srbije, pomeraju se od severa zemlje, centralnog dela Srbije, ka južnom delu Srbije, jer kad građani shvate o čemu se radi i šta ih čeka, jednostavno, iskazuju svoje nezadovoljstvo i žele da se suprostave tome. Najveće kompanije, najveći deo profita odlazi na uslove koji se moraju ispuniti da bi se taj otpad učinio bezbednim.
Da se vratim amandmanu. Amandman je na član 10. zakona, gde sam tražio da se ovaj član zakona briše. Iz kog razloga sam tražio da se briše? Član zakona predviđa da se pod određenim uslovima mogu mešati opasne i neopasne vrste otpada na određenim deponijama. Smatrao sam da je to nedopustivo, da se mešaju opasni i bezopasni otpadi, jer to uvek dovodi do toga da će celokupna mešavina poprimiti karakteristike opasnog otpada. To je jedan poznati fenomen iz fizike, gde toplota sa tela niže temperature nikada ne može preći na telo više temperature, nego obrnuto.
Vi se ovde pozivate na određenu Evropsku deklaraciju 99/31 itd, gde kažete da neki otpad može i treba da se meša sa bezopasnim otpadom. Podsećam vas na činjenicu da još uvek niko, pa ni najsavremenije i najjače kompanije i instituti nisu u potpunosti svesni i ne mogu u potpunosti sagledati posledice svih vrsta otpada, tako da predviđati nešto čije posledice ne znamo, nije ni pametno, a nije ni korisno.
Zato apelujem na predstavnike Vlade da razmisle još jednom da li treba prihvatiti ovaj amandman, a ubeđen sam da treba, jer kada se meša sve i svašta, može doći do toga da nastane sve i svašta, a to sve i svašta može praviti i te kako probleme.

Poslanik Srboljub Živanović ima reč.

Hteo sam da se nadovežem na reči kolege Nikole Savića i da kažem da stvarno danas u Srbiji cvetaju ruže i danas je Srbija sva u ružama, kao što gospodin Tadić reče "Srbija – to sam ja".
Prevashodno treba reći da najprofitabilnija fabrika danas, koja je ostvarila suficit u svom poslovanju, jeste baš vezana za sekundarne sirovine. Ako pogledate fabrike koje su radile do 2000. godine, danas se te fabrike seku i odvoze u železare, da se tamo pretapa gvožđe. Tu je poenta kako radi privreda današnje Srbije. To je ono najproduktivnije danas, kao što imamo najprofitabilnije fabrike u lokalnim samoupravama, a to su opštine, gde se zapošljavaju politički podobni. To je, u stvari, taj sekundarni otpad danas u Srbiji.