U izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode amandman se odnosi na ovaj član 13. odnosno na član 35. ovog novog zakona. Mi smo predložili da se ovaj novi član 35. briše. Zašto? Zato što je mnogo bolje definisan član 35. u postojećem Zakonu o zaštiti prirode.
Dakle, o čemu se ovde radi? Onaj ko pažljivo čita zakon, dovoljno je da pročita zadnja dva stava ovog novog člana 35. koji glasi: ''Vlada bliže propisuje režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.'' Zadnji stav: ''U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti koji su režimima zaštite iz ovog člana ograničeni.''
Vlada je ta, odnosno ministar je taj koji će to da propiše i bliže odredi, uredi itd. Sad šta je tu sporno? Sporno je što su ekolozi, oni pravi ljudi koji se bave zaštitom prirode, obavestili srpsku javnost, obavestili političke stranke da će jednom državnom dobru, kakva je Fruška gora, u onim tunelima biti deponovan nuklearni otpad koji stiže iz Evrope, ali nije samo Fruška Gora po tome ugrožena, nego se spominje i Đerdap.
To ću povezati sa dve stvari, pa ćete videti kako se to na mala vrata uvodi u Srbiju. Pomenuću vam sporni Zakon o vodama za koji ovo ministarstvo, koje sad ovde sedi, nije bilo nadležno. Priznaćete da je Zakon o vodama vrlo bitan za Ministarstvo životne sredine.
U članu, čini mi se, 147, spominju se termoelektrane, hidroelektrane i nuklearni objekti, iako je u Srbiji moratorijum do 2015. godine za izgradnju nuklearnih objekata. Izmenom ovog člana dajete ekskluzivno pravo Vladi i ministru da on bliže propisuje i uređuje ovu oblast, to vam nije dovoljno, pa kažete – u nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, opet polovično rešenje – mogu se. Šta ako se ne mogu? Šta se onda dešava? Stigao je ministar. To je sudbina ovog zakona.
Druga veza koju ću vam navesti ovde je da je pre izvesnog vremena aktuelni ministar, ministar prostornog planiranja, na brzinu je predložio Skupštini Zakon o podsticanju građevinske industrije RS u uslovima ekonomske krize. Zašto je to bitno?
Kada se to desilo kreće izgradnja stanova koji će biti jeftini, 1.300 evra, na jednoj lokaciji gde su nekada bile kasarne bivše vojske i Vojske Srbije, i kada je raspisan tender pojavljuje se jedna neobična firma. Firma se zove "Montera". Vlasnik je gospodin Kopčalić. Baš interesantno kako je on dobio tender. Zašto je to interesantno? Da li je možda gospođa potpredsednica, koja nije tu, u nekoj vezi sa tom firmom? To je pitanje na koje bi trebali da dobijemo neke odgovore.
Šta je suština tog zakona? Piše se za pojedince, piše se za žuti biznis klub. Tako je i sa ovim Zakonom o zaštiti prirode, njegovim izmenama, što će polako uvesti Srbiju da bude deponija raznoraznog otpada sa ekskluzivnim pravom Vlade, odnosno ministra da daje ili ne daje saglasnost na određene aktivnosti u onim delovima Srbije koji su zaštićena prirodna dobra svih građana Srbije.
Verovatno će pojedini rubni delovi nacionalnih parkova po svom ekskluzivitetu u Srbiji, gospodina ministra, člana Vlade, dati opet ovom žutom biznis klubu na ekskluzivno korišćenje, da ne govorim o Kopaoniku, da ne govorim o drugim stvarima, o čuvenom Miodragu Kostiću, koji je svojevremeno kupovao šećerane po tri evra, sada žari i pali gore na Kopaoniku, a prosečni građanin nema šanse da priviri na tu planinu.
To su vaši evropski zakoni i tu je vaša odgovornost. Dakle, polako, sve se to otkriva i sve postane jasno u Srbiji. I ova neodgovornost, i ova neozbiljnost, deljenje poslova ovlašćenim kategorijama i jedno beznađe u Srbiji itd. Ali, polako. Bliži se dan istine. Bliži se onaj trenutak kada će javnost Srbije saznati sve šta se radilo u poslednjih dve i po godine.
