Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS podnela je amandman na član 8. i mi u članu 8. odnosno u članu 19. stav 1. tražimo da se posle reči " programa" briše deo stava 1. i dodaju se reči "obavezno obezbeđuje javnu raspravu u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni".
Zbog čega smo mi smatrali da je izuzetno važno da se konačno pojavi ta javna rasprava, s obzirom da smo mi potpisnici mnogih konvencija, između ostalog i Arkusa, da smo potpisnici i Direktive o staništima, koje traži da se obezbeđuje mišljenje šire javnosti i da, podrazumevam, Ministarstvo jednostavno na neki način previđa?
Desilo se da, kada je bio Zakon o zaštiti prirode, to izveštavanje javnosti i obezbeđenje mišljenja javnosti se svelo na to da se na sajtu Ministarstva, negde u avgustu mesecu, pojavio Predlog izmena i dopuna, vrlo stidljivo. Ono što je još interesantnije je da Predlog izmena i dopuna koji je bio tada na sajtu i ovaj koji je danas pred poslanicima potpuno se razlikuju.
Dakle, na neki način Ministarstvu je vrlo važno da izbegne mišljenje šire javnosti. To pokazuje na više načina, između ostalog i ovaj Zakon o zaštiti prirode, taj član 35, pokazuje da je Ministarstvo htelo da izbegne mišljenje šire javnosti, naročito stručne javnosti, jer je očigledno da je stručna javnost potražila pomoć narodnih poslanika, pod tim podrazumevam ljude sa Katedre za biologiju u Beogradu Beogradskog univerziteta, Novosadskog univerziteta i Katedre za ekologiju Novosadskog univerziteta.
Dakle, stručna javnost je smatrala da je preskočena u donošenju odluka. Isto tako i javnost je zainteresovana, a preskočena u donošenju odluka, jer se 35 nevladinih organizacija potpisalo i tražilo da Vlada razmisli o ovome, odnosno predlagač, Vlada, Ministarstvo u ovom slučaju razmisli o ovom što je stavilo pred poslanike, jer time se i te kako uništava resurse koji ne pripadaju samom Ministarstvu, nego pripadaju budućnosti Srbije.
S druge strane, zbog čega smo još smatrali da je vrlo važno da se govori o javnim raspravama, jer zaista mislim da je to dobar način, na kraju krajeva i Odbor za zaštitu životne sredine će Izveštaj o stanju životne sredine na jednoj javnoj raspravi razmatrati i mislim da je to doprinos razvoju zaštite životne sredine i odgovornom odnosu svih oni koji su zainteresovani za životnu sredinu u Srbiji.
S druge strane, dakle, ako pogledate sve moguće medije koji objavljuju oglase lokalnoj samouprava, lokalna samouprava je takođe pronašla jedan fenomenalan način da se izbegne, recimo, u ovom slučaju procena uticaja na životnu sredinu, jer gde god vidite oglase o nekom projektu koji lokalna samouprava najavljuje i stoji iza njega uvek iza toga stoji i sledeća rečenica – nije potrebna strateška procena uticaja.
Mislim da je to loša usluga životnoj sredini Srbije, mislim da je to loša usluga našoj deci, jer, na kraju krajeva, ono što mi danas budemo uništili nećemo moći da nadoknadimo za mnogo godina unapred i ne samo novcem kojim, naravno, ne raspolažemo ni preterano mnogo, jer ministar kaže da je ulaganje u životnu sredinu i Fond za zaštitu životne sredine godišnje otprilike 0,25% BDP. Jako je malo ovog trenutka, samo 0,25% i mislim da nema potrebe da govorimo o tome koliko smo odgovorni onda da i ono što uradimo u oblasti zaštite životne sredine i te kako dobro uradimo, a ne da je uništimo.
Dakle, to su neke vrlo važne stvari zbog kojih se mi zalažemo da javnost Srbije mora da ima mišljenje o mnogo stvarima koje Ministarstvo radi i predlaže i zbog toga smo mi, na kraju krajeva, podneli amandman na član 8.