Gospođo predsedavajuća, ministra još nema, dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da treba promeniti u članu 7. stav 1. i ovako smo ga formulisali: "Proizvođač ili uvoznik može da stavi biocidni proizvod u promet samo ako je za njega dobio odobrenje za stavljanje u promet."
Sada vi nama odgovarate da se amandman ne prihvata, između ostalog, zbog toga što član 7. osnovnog zakona daje mogućnost da biocidni proizvod za koji je izdato rešenje o upisu biocidnog proizvoda u privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea ostane u prometu, dok se za njega ne izda odobrenje na osnovu provere i procene tehničkog dosijea.
Sada nam dalje obrazlažete da bi to značilo da bi mnogi biocidni proizvodi morali da budu povučeni sa tržišta, dok se ova procedura ne obavi, da dugo traje itd.
Hoću da vam kažem nekoliko vrlo važnih stvari koje treba da znate. Ono na šta u stvari aludiramo ovim amandmanom jeste ta privremena lista. Ta privremena lista jeste jedna vrlo neprijatna usluga koju nudite, a ona nije na korist građana Srbije. Čime to obrazlažem?
Obrazlažem time što su zapravo biocidi hemijski ili biološki proizvodi koji se upotrebljavaju za hemijsko ili biološko uništavanje nepoželjnih organizama. Kada se ti proizvodi pojave u prevelikim količinama i na mestima gde su nepoželjni, gde ugrožavaju zdravlje ljudi, utiču na njihove aktivnosti, utiču na proizvode koje ljudi koriste ili utiču na životinje ili na životnu sredinu, biocidni proizvodi štete zdravlju ljudi, ali poboljšavaju performanse proizvoda i osiguravaju efikasan, bezbedan i dugotrajan proizvod.
Upravo smo na tome, na tim osobinama i svojstvima biocidnih proizvoda, mi gradili ovaj stav da tu privremenu listu jednostavno treba ukinuti. Treba dati mogućnost da se da prava dozvola ili da se jednostavno proizvod ne pušta na tržište sve dok se procedura ne završi. Upravo zato što je opasan, što može da bude opasan i upravo zato što ćete ih dostavljati na engleskom jeziku i upravo zato što možda službenik tog dana nije bio tu, pa neko drugi treba da dođe do toga da taj proizvod dalje pušta u promet.
Ono na šta još hoću da odgovorim jeste činjenica i podatak koji se ovde iznosi kao netačan i ono što se ovde dozvoljava, što predsedavajući dozvoljava samo nekim poslanicima da mogu da komentarišu i ono što nije na dnevnom redu, njihove opservacije svi mi slušamo danas ovde, pa ću iskoristiti vreme ovlašćenog predlagača, zato što mislim da primer koji nam je ovde naveden, da su Bugarska i Rumunija u jednom momentu, žureći da uđu u EU, zapravo usvajale zakone na engleskom jeziku, jako dobar primer upravo za ono na šta mi poslanici DSS ovde skrećemo pažnju.
Niti su se Bugarska i Rumunija usrećile usvajanjem takvih zakona, jer su i dalje na začelju liste onih koje su siromašne u EU, niti su se usrećile da su ravnopravan partner u EU, nego su trećerazredni partner, ili ako su uopšte partner u tom odnosu na EU.
Smatram da je vrlo važno da mi poslanici vodimo računa o svojoj zemlji, o upotrebljivosti zakona u svojoj zemlji. Zato moramo pričati o nekim zakonima na jeziku koji se koristi u našim zemljama, u Srbiji srpski, nadam se, ili jezik nacionalnih manjina, ali ti zakoni su primenjivi na ovom terenu, sa našom strukturom, sa kapacitetima naše države i vrlo je normalno da o njima razgovaramo na ovaj način. Toliko o tome.
Sada bih nešto o tom većinskom opredeljenju stanovnika i građana Srbije za EU. Nadam se da poslanici čitaju dnevne novine. Nedavno je izašlo jedno "Galupovo istraživanje'', koje kaže da samo 44% građana Srbije ovog trenutka podržava ulaženje Srbije u EU. Naravno, postoje i oni koji su evro-skeptici, postoje i oni koji sada kažu da postoji i neko drugo istraživanje "Stratedžik marketinga", rađeno na nekom drugom uzorku, nekim drugim metodama itd.
Prosto vas molim da kada hoćemo da branimo amandman koji se odnosi na biocidne proizvode, to radimo isključivo tako što pričamo o tome. Kada govorimo o hemikalijama, to radimo na ovaj način. Prosto mi se čini da činimo vrlo neprijatnu, da ne kažem, magareću uslugu, kako se to kaže u ovom jeziku, i ovoj državi, i ovom časnom domu, i ministru i njegovim saradnicima koji su uradili zakon, ovde pred nama, da o njemu govorimo na način na koji to zaslužuje.