Iskorišćeno je minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Gospodo iz Ministarstva, pošto ministra nema, dame i gospodo narodni poslanici, neću da govorim, iako sam precizno i dugo čitala ove izmene i dopune, nisam uspela u njima da pronađem ništa od psihoanalize i od projektovanja koja su se ovde pojavljivala, dok su neki govornici pokušali da odbrane ili napadnu amandman koji podnose poslanici koji rade svoj posao, mada je to moja struka. Znači, neću ništa o tome, jer nisam uspela da pronađem.

Hoću o ovome što se odnosi na član 74. stav 2, odnosno član 13. u izmenama i dopunama, gde vi kažete sledeće – tehnički dosije iz stava 2. ovog člana dostavlja se na engleskom jeziku; a mi sada kažemo – gde se mi to nalazimo, u kojoj zemlji mi govorimo o ovom vašem predlogu izmena i dopuna?

Mi nismo članica EU, to vam je poznato, možda ćemo biti, možda nećemo, prognoze su različite. Volim da govorim o nekim procenama koje koriste američke analitičke kuće "Stratford" i ostale, koje kažu 2035. Ne znam da li do 2035, mi treba toliko da idemo napred da srpski jezik, koji je zvanični jezik u ovoj zemlji, podredimo engleskom jeziku, na koji stvarno mislim da Engleska treba da bude vrlo ponosna, jer je uspela da svoj jezik sačuva i nametne svima ostalima, ali bih volela, kao neko ko je narodni poslanik Republike Srbije, da uložim isti toliki napor da se srpski jezik sačuva za pokolenja, jer to je jedan od vrlo važnih elemenata nacionalnog, pa bih volela da se i ministar podseti na to, jer sam uporno pokušavala da ga podsetim na član 10. st. 1. i 2. Ustava, na koji je on oćutao prošli put, sada ga već nema.

Gospodo, hoću da vas podsetim na to da ćemo mi verovatno tražiti od Ustavnog suda tumačenje vaše odredbe i u zakonu o hemikalijama i o biocidima, zato što mislim da radite nešto što je protivustavno. Dakle, naš amandman je vrlo precizan: "Tehnički dosije iz stava 2. ovog člana dostavlja se na srpskom jeziku ili na jeziku neke od nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom".

Ne možete koristiti zakone druge zemlje, sem zakona zemlje Srbije, čiji ste ministri i vi državni službenici, kao i ja narodni poslanik, pa vas molim da u to ime sledeći put ne donosite ovde predloge izmena i dopuna ovakvog tipa, ne zato što imam nešto protiv engleskog, nemačkog, španskog ili italijanskog, ne, jako ih poštujem, neke od njih govorim, neke volim da čujem i saslušam, ali izvinite, narodni sam poslanik Republike Srbije i insistiram da se u srpskim institucijama govori jezikom koji to traži Ustav.

Iskorišćen je jedan minut vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman ispred SRS - prof. dr Vojislav Šešelj, sa ciljem da bih poboljšao ovaj zakon, zakon čiji cilj jeste zaštita ljudskog zdravlja i zaštita životne sredine.
Međutim, u svim ovim diskusijama o ovom zakonu, o čemu su moje kolege govorile, čini mi se da je dosta nestručno ili čak, mislim, na neki način, nije se htelo ući u srž problema ovog zakona.
Tri decenije sam proveo u hemijskoj industriji i moram vam iskreno reći, ovo su vrlo značajni problemi i mislio sam da će doći do promene u ovom zakonu određenih članova, ali se to, nažalost, nije desilo.
Kolege su govorile o određenim propisima, kao što su rekli – da li to treba da bude na srpskom jeziku, da li to treba da bude na engleskom ili španskom, ili ruskom, pa vi to dobro treba da znate, da ipak Srbija, kao što su i kolege rekle, nije u EU i treba isključivo da koristimo one jezike s kojima Srbija ima prijateljske odnose i sa zemljama od kojih uvozimo određene hemijske sirovine.
Ako vi uvozite hemijske sirovine iz Rusije, pa neće iz Rusije doći napisano na engleskom jeziku da bi ovde mogli da ih tumačimo, odnosno određenim našim propisima. Morate ipak, drage kolege, vi koji tu sedite iz Ministarstva, da shvatite, jer je kolega Vita Plužarević pokušao da vam objasni da danas hemijske industrije u Srbiji nema.
Ako vi smatrate da je hemijska industrija u Srbiji to ako se prepakuju određene hemikalije ili putem određene metodologije, bio sam jedan od konstruktora određene tehnologije koja je baš vezana za hemijsku industriju i to vam iskreno moram reći, da danas hemijske industriji u Srbiji nema, ona je, takoreći, uništena. Ovo što se danas pokušava ovim zakonskim aktom jeste da se omogući široka lepeza uvoženja određenih, ne sirovina, nego određenih proizvoda iz EU, verovatno tamo gde nisu mogli ranije da nađu svoj put, u drugim zemljama.
Smatram i ovim amandmanom sam pokušao da poboljšam ovaj zakon, da shvatite da nije samo u upotrebi engleski jezik širom Evrope, nego takođe stari jezici španski, nemački, ruski itd, zemlje koje u svom sastavu imaju dobro razvijenu hemijsku industriju.
Ako kažete engleski jezik, pitam vas – da li je u Engleskoj razvijena hemijska industrija? Nije, koliko mi je poznato, iako nisam stručnjak iz te oblasti, ali sigurno u drugim evropskim zemljama jeste razvijena hemijska industrija i normalno da moramo ovim zakonom poboljšati transport, jer ako pogledate, kao vatrogasci koje, hvala bogu, plaćamo ili u određenim firmama dežuraju non-stop, njihov je uspeh najveći ako se ne dogodi nikada požar.
Ovim zakonom želimo da se ne dogodi nikakva ekološka katastrofa, jer *kao se jednom desi, ona kasnije ima posledice nekoliko desetina godina.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospodo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, uvažene moje kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Bugarska je država koja je postala članica EU, baš kao Rumunija.
Neposredno pre nego što su te dve zemlje pristupile EU, u želji da te dve države što pre pristupe velikoj porodici evropskog naroda, tamošnji parlamenti su bili u velikom zaostatku sa donošenjem zakona. Bilo je potrebno doneti još mnogo zakona. Parlament je radio danonoćno. Onda su se i opozicija i pozicija i u Bugarskoj i u Rumuniji usaglasile da određene zakonske propise usvoje u engleskom izvornom obliku, na engleskom jeziku.
Čovek sam iz Kruševca i apsolutno se zalažem za očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno da ću se uvek zalagati da taj jezik bude u službenoj upotrebi u državi Srbiji, ali ovde se imputira vladajućoj većini da u stvari želimo da donosimo neka akta na engleskom jeziku.
Istine radi, samo ću pročitati kako glasi sporni amandman – izveštaj o bezbednosti hemikalija Agenciji se dostavlja na srpskom jeziku, a može se dostaviti i na engleskom, kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU. Znači, kaže se kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU.
Sada neko kaže da Engleska i Velika Britanija nema hemijsku industriju, taj ili ne poznaje strukturu privrede EU i Velike Britanije ili ne zna da je i engleski jezik u upotrebi kao zvaničan jezik širom sveta u mnogim državama, pa čak i tim prijateljskim na koje nas mnogi sada upućuju.
Ne zna možda neko da i Japanci koriste engleski jezik kada hemikalije obeležavaju ne samo na japanskom, nego i na engleskom jeziku, da engleski jezik koriste i Švajcarci koji imaju tri zvanična jezika u upotrebi, od kojih nijedan nije engleski. Oni koriste francuski, italijanski i nemački, ali koriste i upotrebljavaju engleski jezik.
Nije cilj i namera zakonodavca da kvari čistotu i lepotu našeg jezika, da uvodi strane reči i terminologiju, već je cilj zakonodavca da obezbedi Agenciji brzinu i efikasnost u radu sa državama članicama EU, ka kojoj svakako težimo.
Republika Srbija želi da bude članica EU. To nije želja DS, to nije želja jedne političke stranke, jedne političke grupacije. Oko toga postoji već širok konsenzus među građanima ove zemlje. Do juče i delovi SRS, koji su se danas ocepili, žele i oni da Srbija bude deo EU i to je velika pobeda evropske ideje i to je velika pobeda napora i nastojanja da objasnimo građanima šta je to dobro što EU obezbeđuje građanima Srbije.
Još jedanput podvlačim, istine radi, namera i cilj zakonodavca nije da kvari, prlja čistotu srpskog jezika. Namera je da obezbedi brzinu u radu agencije u komunikaciji sa članicama EU.

Iskorišćeno je četiri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Vreme na raspolaganju je 57 minuta i 40 sekundi.

Nije ovde problem, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što uočava gospodin Milivojević. Problem je u nečemu drugom. Problem je u članu 10. Ustava Republike Srbije, koji jasno i nedvosmisleno kaže da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo i jezici naroda i narodnosti koje u njoj žive.
Problem je u nečemu drugom. Problem je u tome što mi ne poštujemo ni državu Srbiju, ni Ustav Srbije. Kada kažem mi, ne mislim na SRS, nego na odbore, određene grupe koje rade u ovoj Narodnoj skupštini.
Imali smo nedavno priliku da dobijemo izveštaj Evropske komisije na engleskom jeziku. Postavio sam pitanje i pred predstavnicima Evropske komisije i pred Odborom, jer nisam obavezan da znam engleski.
Obavezan sam da znam srpski. Nas su ovde u Narodnu skupštinu poslali građani Srbije i nešto što mi je zapalo u oči, a to je da se na Odboru za evropske integracije, kad je nedavno došao potpredsednik Skupštine Saveta Evrope, Mađar, gospodin Laslo Varga, koji inače je Mađar, kome je maternji jezik mađarski jezik, poštujući ovu instituciju, sa čovekom koji je takođe Mađar vodi konverzaciju na srpskom jeziku, prevodilac prevodi sa srpskog na mađarski, a kad gost odgovara prevodilac prevodi na srpski.
Istovremeno, neki članovi Odbora su našli za shodno da na tom istom sastanku govore na engleskom. Mogao sam, recimo, na francuskom, na ruskom, te jezike poznajem, ali smatram da je poštovanje ove institucije, poštovanje Ustava, pogotovo člana 10. ovog ustava i iznenađuje me da se kroz zakone provlači engleski jezik kao poluslužbeni jezik u Srbiji.
Gospodo, onaj seljak koji kupi te hemijske proizvode i iznese ih sutradan na njivu da njima zaštiti svoje useve, ne mora da zna engleski. Vi ste dužni i uvoznik je dužan da mu prevede uputstvo za upotrebu na srpski jezik.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Naredni poslanik Radiša Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  uključio bih se u ovu polemiku oko jezika i maločas je kolega Milivojević pomenuo i Bugarsku i Rumuniju,  spočitavajući da su oni još 2007. godine postali članice EU, ali sam ubeđen, a to i kolege poslanici znaju i javnost u Srbiji, verujem da je stanje u Srbiji kudikamo bolje nego u Bugarskoj, nego u Rumuniji. Srbija danas, vidimo, nije ni kandidat za člana EU, a kamoli da je član, pogotovo kada su u pitanju zakoni i standardi u ekologiji. To oni koji su putovali kroz Bugarsku, kroz Rumuniju, dobro znaju.
Takođe, znamo kakvi su izveštaji Evropske komisije u vezi sa korupcijom koja vlada u Bugarskoj i u Rumuniji.