Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O HEMIKALIJAMA (pojedinosti)

Samo da podsetim narodne poslanike da su ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda i onima posle nje: PUPS – narodni poslanik Siniša Stamenković; poslaničke grupe manjina – narodni poslanik Bajram Omeragić; poslaničke grupe SPS-JS – Zoran Bortić; poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica – narodni poslanik Milica Vojić Marković; poslaničke grupe SRS – narodni poslanik Radiša Ilić. Ukoliko bude izmena u odlukama poslaničkih klubova o ovlašćenim predstavnicima, molim vas da nam dostavite tu informaciju da bismo mogli da obavestimo narodne poslanike.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Nikola Lazić, Dragan Stevanović, Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović, Milorad Krstin, Nikola Savić, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Gordana Paunović Milosavljević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Siniša Stamenković i Radoslav Milovanović. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, kao i izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović. Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine su prihvatili amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, gde se kaže: "U članu 1. u stavu 2. reč 'agencija' zamenjuje se rečju 'ministarstvo'."
Određivanje visine naknade, kao i načina obračunavanja i plaćanja istih, nikako ne mogu biti u nadležnosti agencije. Smatramo da je ministarstvo nadležno i odgovorno za sprovođenje ovih radnji. Ako bi ovo postalo praksa, onda bi ubuduće Ministarstvo finansija, na primer, moralo da prepusti agencijama projektovanje i popunu dobrog dela budžeta od naknada i taksi.
Dakle, ovde se ne radi samo o visini naknade koju predlažu Vlada i agencije i za koju Vlada daje saglasnost. Ovde se radi i o načinu obračunavanja i plaćanja tih naknada i o kriterijumima u vezi sa postupanjem sa hemikalijama. Znači, vi u obrazloženju ovde kažete da ćete tako sprečiti samovolju u agenciji za hemikalije, ali ste toj agenciji, recimo, dali mogućnost da sprovede celokupan proces oko naknade. U tom slučaju ćete na kraju teško moći da na neki način stavite veto na sve ono što agencija bude radila po ovom pitanju.
Vaše odbijanje amandmana pokazuje da to na neki način i devalviranje znanja i stručnosti i kompetentnosti tih ljudi koji su pored vas iz vaših ministarstava, jer smatramo da je to pre svega bio njihov posao, a vi ste u stvari pustili agenciji da radi te neke druge poslove. Ako bismo tu logiku primenili na neka druga ministarstva, ispalo bi da polovinu budžeta Republike Srbije onda treba da uređuju i da projektuju upravo te agencije.
Ovo je jedan ozbiljan povod da i vi i celokupno ministarstvo prepustite sve poslove u vezi zaštite životne sredine upravo agencijama, jer ljudi koji se bave ovako krupnim stvarima verovatno da treba da preuzmu te ingerencije od vas.
Ovim amandmanom sam želeo da dam na značaju upravo vašim ljudima iz ministarstva i vašem ministarstvu. Ovako, vaša je volja da vam agencije, u ovom slučaju Agencija za hemikalije, drže lekcije i da vas pretvara u puke izvršioce.

Iskorišćeno je minut i 10 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika. Da li se još neko javlja za reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, gde sam mojim amandmanom tražio da se reč "puta" zameni rečju "stepena".
Naime, ovo sam tražio iz jednog prostog razloga, što i u prethodnom zakonu, a i u ovom zakonu čije ste izmene sada predložili, apsolutno nije jasno o čemu se ovde radi. Pokušao sam da ovim amandmanom popravim tekst zakona, konkretno ovaj član, međutim, svima onima koji gledaju ovaj zakon, a pogotovo ovaj član, verovatno da im mnogo toga neće biti jasno.
Doduše, moram da priznam da su mi se neke stvari razjasnile tek kada sam dobio odgovor Vlade, međutim, kroz taj odgovor Vlada praktično negira kompletno obrazloženje, zbog čega je odbila moj amandman.
U odgovoru Vlade stoji da put izlaganja označava način na koji hemikalije mogu dospeti u ljudski organizam. Bez ovoga što je Vlada dala, obrazloženje za odbijanje mog amandmana, zaista nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Ako je to zaista način na koji hemikalija može dospeti u ljudski organizam, onda je to trebalo i da stavite u zakon, a ne reč – putanja izloženosti, vi ste zamenili u zakonu rečju – puta izlaganja.
Verujte mi, ja sam jednog trenutka imao dilemu da li se radi o broju puta izlaganja, o nečijem izlaganju, ili o nekoj drugoj stvari, ili da li se možda radi o mapi puta koju ova vlada mnogo puta koristi i upotrebljava kada razmatra zakone, predloge i sve ostalo što je vezano za EU?
Možda je u pitanju prevođenje? Imali smo kod nekih drugih zakona slučajeva da je bilo problema kod prevođenja sa engleskog jezika, jer onaj koji je ovo prevodio sigurno da nije stručnjak u oblasti hemije ili, možda, neko ko je dobar stručnjak u oblasti hemije, nije dobar stručnjak u oblasti engleskog jezika? Verovatno je to razlog zbog čega je amandman odbijen, odnosno zbog čega je ovaj član u potpunosti kontradiktoran i nejasan.
Javiću se kasnije kroz neke druge amandmane, ali apelujem na ovde prisutnu gospodu iz Vlade da još jednom pogledaju i razmotre ovaj amandman, da pogledaju ovaj član, jer zaista ovo, kako stoji i u starom predlogu zakona i u novom, ne daje dovoljno elemenata da se može zaključiti o čemu se radi.

Minut i 10 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Gordana Paunović Milosavljević podnela je amandman na član 3. ovog predloga zakona, gde se predlaže da u članu 3. reč "procenom" da se zameni rečima "stručnom procenom".
''Amandmanom se predlaže dopuna reči 'procena' koju je predložio predlagač. Reč 'procena' je širok pojam i može se odnositi na laičku procenu od strane lica koja nisu stručno vezana za oblast koja se odnosi na hemikalije.''
Po obrazloženju Vlade koje smo dobili, u vezi sa ovim članom 3, prvo što se može zaključiti je da Vlada, kao razlog za odbijanje amandmana, ako imate pred sobom možete sami da se uverite, uzima reč koju je sama ovim izmenama člana 3. izbrisala. Znači, vi ste, gospodine ministre, izbrisali reč "metodom izračunavanja" kao da ne postoji u zakonu, a u obrazloženju ste se upravo pozvali na reč "metoda", kao krucijalni neki razlog za neprihvatanje amandmana. Znači, pozvali ste se na nešto što ste sami izbacili iz zakona.
Citiraću otprilike ono što piše u ovom članu 12. osnovnog zakona, pa sami gledaoci mogu prosuditi da li je ovde potrebno neko *stručno lice ili neka laička procena. Znači, kaže se: "Za klasifikaciju smeše vrši se procena na osnovu podataka o svojstvima supstanci sadržanih u smeši, na osnovu analize postojećeg podatka o opasnosti koju ta smeša predstavlja odnosno direktnim eksperimentalnim ispitivanjima svojstva smeše i upoređivanjem tih podataka odnosno rezultata sa utvrđenim kriterijumima za klasifikaciju hemikalija".
Oni koji su čuli sami mogu da zaključe da je ipak ovde potrebna stručna procena, a ne procena nekog, rekao bih, lica koje možda neće dati valjanu procenu što se tiče ovog. Kažem, osnovni motiv je bio da predložimo ovakvu izmenu zato što ste, eto, vi tu metodu izračunavanja izbrisali iz osnovnog zakona, a pozvali ste se, što je malo bilo čudno, na tu metodu kada ste mi dali obrazloženje zašto niste prihvatili ovaj amandman.
Smatram da ovaj amandman treba da prihvatite.

Dva minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Vidim da zaštita životne sredine zaista izaziva veliko interesovanje uvek, pošto je sala gotovo prazna. Ljudi iz Ministarstva ima više nego što ima nas poslanika, ali prosto to je stvar o kojoj treba razgovarati na nekom drugom mestu.

Mi smo u članu 26. posle stava 2. tražili da se promeni intervencija koju je predložilo Ministarstvo i mi smatramo da treba ovako da stoji: "Izveštaj o bezbednosti hemikalija Agenciji se dostavlja na srpskom jeziku ili na jeziku neke od manjina koji je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji". Zašto smo mi ovo smatrali? Zato što je predlog Ministarstva bio da se izveštaj o bezbednosti hemikalija Agenciji može dostaviti na engleskom jeziku.

Obrazloženje koje koristi Ministarstvo zašto je moguće da se dostavlja na engleskom jeziku je vrlo čudno. Kaže – značajna finansijska ušteda. Nas interesuje čija je to finansijska ušteda, ako vi već u istom zakonu kažete da za davanje stručnih ocena, koje neko želi da dobije mnogo pre nego što bi to radila spora administracija koju predstavlja ovde gospodin Dulić, mora da se plati? Mala i srednja preduzeća u Srbiji moraju da plate da bi mogla da dobiju po ubrzanoj proceduri stručnu ocenu. Znači, oni moraju da plate da agencija radi svoj posao, a ovde sada brinete o tome da je to finansijski veliki izdatak za one koji podlažu.

Zatim kažete da je engleski jedan od službenih jezika u EU, a pitam vas – kakve to veze ima sa Srbijom? Je l` Srbija član EU? Nije. Da li je engleski jezik jedini jezik u EU koji se koristi? Naravno da nije. Što ne piše ovde na nemačkom?

Vi obrazlažete i kažete – zato što mi imamo stručnjake koji govore engleskim jezikom. Onda vi diskreditujete druge jezike u EU. Prosto mi je smešno obrazloženje koje vi ovde pred nas stavljate. Zapravo, ovde stavljate engleski jezik u potpuno jedan dominantan položaj u odnosu na druge jezike, a pošto ste vi ministar u srpskom ministarstvu, jedan od mnogih, bilo bi normalno da koristite srpski jezik i da ga štitite.

Podsetiću vas, gospodine Duliću, da ste se zakleli na poštovanje Ustava, pa ću vas podsetiti na član 10. koji reguliše jezik i pismo u službenoj upotrebi. Kaže – u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo, to je u stavu 1. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, to je stav 2. člana 10.

Molim vas da nešto od toga prokomentarišete. Prosto mislim da nije način da ćutite zato što ste vi srpski ministar, morate da branite jezik koji je u službenoj upotrebi ove zemlje.

Iskorišćeno je 55 sekundi vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u istovetnom tekstu je amandman koji je podneo moj kolega Dragan Stevanović, kao i prethodni govornik, u kome se kaže, tačnije, traži se da ne bude engleski jezik jedini jezik koji će da se odnosi na službeni jezik, iako znamo da imamo sedam službenih jezika, kao jezik koji će se koristiti u ovom slučaju. Najpre, tražili smo amandmanom da to budu i ruski, francuski, nemački, barem španski od tih sedam jezika, kako bismo mogli da ispoštujemo onu osnovnu proceduru.
Međutim, pozadina ovog amandmana iz same urgencije da se nešto menja jeste apsolutna nejasnoća zbog čega je sam predlagač naveo EU kao jedan od razloga za upotrebu engleskog jezika. Mislim da se engleski jezik učio u školama i dok nije postojala EU kao zajednica ili da se koristio engleski jezik u neke druge svrhe. Tako isto ne treba degradirati sopstveni jezik, kao što je rekla koleginica Milica Vojić Marković.
Ono što je za nas iz SRS jako važno, jeste da EU nije nešto što treba da bude osnov za filtriranje jednog zakonskog akta ili predloga kao što je ova izmena članom 8, ali da ne treba da bude ni zaborav šta je EU upravo napravila Srbiji tokom NATO bombardovanja, posebno kada su u pitanju hemikalije i ono što je bacala na našu zemlju, a to su otrovne bombe sa osiromašenim uranijumom.
Ono što je takođe važno i što treba napomenuti, pošto se pominje u obrazloženju ušteda, zato što samo ljudi u Agenciji znaju engleski jezik. Moja obaveza je, gospodine ministre, da vas podsetim na nekoliko stvari. Svojevremeno, za vreme vladavine mandata pokojnog premijera Zorana Đinđića, iz Instituta Vinča odvoženo je i istrošeno radioaktivno nuklearno gorivo, koje je stajalo u nezaštićenim bazenima i koje nije bilo zaštićeno, sada nije ni važno u kom pravcu i na koji način. Ono što je tada bilo loše jeste da je novac za taj odvoz obezbedila država, a to gorivo je otišlo, ne znam u kom pravcu, sa nenormalnom vrednošću i sumom novca koja nikada nije deponovana u Srbiji ili jeste deponovana, ali javnost o tome ne zna ništa.
Ono što je takođe još gore, jeste da je Vlada formirala javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", u koje sada odvozi takođe istrošeno nuklearno gorivo, a i pre toga je odvozila nuklearno gorivo koje nije istrošeno, dakle, koje je sveže, i podigla zbog tog odvoženja kredit od 30 miliona evra.
Sada postavljam pitanje gospodinu ministru – u kom pravcu je otišlo to gorivo? Koliko ono vredi, s obzirom na to da ono u sebi ima plutonijum, a koji koriste one veće sile koje imaju za to mogućnost da razdvoje iz istrošenog nuklearnog goriva plutonijum, jer znamo da od ove količine koja je bila u Institutu Vinča mogu da se naprave dve najmanje nuklearne bombe.
Podsetiću vas i na ekološke probleme Beograda, i te kako je vezano za engleski jezik ali moram da napravim neku uvertiru da bi me shvatili, da nije samo engleski jezik razlog zašto treba da se dostavlja na engleskom jeziku Agenciji i da nije tačno da u Agenciji poznaju samo engleski jezik, poznaju odlično i ruski, jer se većina njih usavršavala upravo u Rusiji, stručno usavršavali u Rusiji.
Dakle, hajde, da ne bih širio priču, ono što je meni važno, ne samo u korist amandmana nego uopšte i hemikalija, kada su u pitanju prevoz, kada je u pitanju zaštita i obaveštenje o zaštiti hemikalija, da podsetim na one osnovne stvari koje su na srpskom jeziku.
Imamo industriju na reci Savi u Bariču koja nije zaštićena, koja piše na srpskom jeziku da nije zaštićena, jer postoji mogućnost i opasnost da se svakog trenutka bilo kojom manjom greškom izlije u Savu, a onda niz tri kilometra imamo veliki filter za vodu koji napaja građane Beograda faktički čistom prerađenom vodom. Ako bi se ta industrija putem Save spustila u taj filter, Beograd bi bio mrtav za manje od 24 časa. To su osnovni ekološki problemi oko kojih mi moramo da razgovaramo i koji su na srpskom jeziku.
To sam napravio na srpskom jeziku paralelu, zato što institucija EU ne vidi kroz ove zakone i ovaj procenat pročišćavanja vode i ono što je bilo u prethodnom periodu u skupštinskoj proceduri, ne vidi prepoznavanje jezika kao osnovno rešenje problema, nego delo koje postoji od same Vlade, odnosno ministarstva zaduženog za zaštitu životne sredine.
Zato je ovaj izgovor da nema dovoljno sredstava, pored javnog preduzeća koje je podiglo kredit od 30 miliona da bi odvezlo istrošeno nuklearno gorivo van Beograda, što je svakako dobro rešenje, ali nije opravdanje da se jedan jezik ili barem pet od sedam službenih uvrsti u ovaj predlog zakona, tačnije u ovaj naš amandman.
Toliko o amandmanu, više ne bih dalje pojašnjavao, pošto ćemo se javljati po ostalim amandmanima.