Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio sam više puta poslaničko pitanja, ali odgovora nema ili dobijem od nekih koje nisam ništa ni pitao, a na pitanja koje sam postavio Vladi odgovora nema od resornih ministara.
Postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – ovih dana imamo žestoku kampanju pomoći Kraljevu. Da li je moguće da se na svaku pomoć koju ljudi odvajaju od svojih usta, firme itd. plaća PDV? Da li postoji mogućnost da Vlada oslobodi PDV-a i da se za to naknadno kupi materijal koji će se uložiti u izgradnju i obnovu Kraljeva? Nemoguće je da svaka pomoć koja se uzme, plati se PDV, tako da Vlada više dobije kroz PDV nego što je do sada uložila u Kraljevo.
Drugo, apel Ministarstvu prosvete da studenti sa područja grada Kraljeva budu oslobođeni obaveza, oni koji nisu na budžetu, jer njihovi roditelji nisu u situaciji da plaćaju jer je privreda u teškoj situaciji. Imamo velika oštećenja i "Magnohroma", fabrike-vagona i mnogih privrednih subjekata o kojima se ovih dana ne govori. Šteta je izuzetno velika.
Da li postoji odgovornost nekoga za izgradnju medicinskog centra koji je na brzinu pušten u jednoj izbornoj kampanji? Urađeno je jednom nenormalnom brzinom i došlo je do njegovog rušenja. Bolnica u svakom gradu mora da pretrpi zemljotres ove jačine, a i znatno jači. Nijedna bolnica se nije srušila ni na osam stepeni, ni u većim zemljotresima, a ova se srušila na 7 stepena Merkalijeve skale, što je neobjašnjivo. Za sada imamo ogromne štete u sanaciji bolnica.
Drugo pitanje, veoma važno, zamolio bih, sada pričamo o reformi pravosuđa, da li pravosuđe vrši svoju funkciju ili podstiče korupciju kada dozvoljava da ljudi koji su zaštićeni svedoci učestvuju u procesu privatizacije i rade sa Vladinim preduzećima i sklapaju ugovore sa Vladom RS? Da li to još negde na svetu postoji? Nigde sigurno. Sada otkupljuju institute, vrše nadzor i maltene sastavni su deo ekipe koja izvodi radove za Vladu RS. Kako može to da se toleriše i da li pravosuđe to želi da toleriše?
Treća stvar veoma važna, bio jedan spor o kojem se ćutalo. Više puta sam postavio poslaničko pitanje i nisam dobio do danas odgovor. Jedna grupa sudija i advokata, u saradnji sa pravobranilaštvom RS, platila je da Vlada ne zna za postupak koji je vođen, da nisu izvedena veštačenja, jer Vlada nije učestvovala u tome, za Feketić to su radovi koji su izvedeni za vreme režima Slobodana Miloševića, i to su izuzetno mali radovi, i to putarima nije plaćeno, jer je rađeno u kampanji.
Putari su preko grupe advokata, koja je iz jedne političke stranke, pokrenuli postupak i pravobranilac Sead Spahović, tadašnji, prećutao je i niko na Vladi i niko od ministara nije znao da je postupak u toku. Samo je došla blokada budžeta i javnih preduzeća u visini od 34 miliona evra. Vlada RS je platila to. Sećam se da su samo "Putevi Srbije" platili preko dve milijarde.
Niko od nadležnih nije znao za to. U tajnosti je odigran ceo spor. Pravobranilac je sve to zakamuflirao, sklonio i advokati su radili 50% sa putarima. Podelili su 34 miliona evra koje su skinuli sa budžeta RS.
Koji je sudija vodio taj spor? Da li je taj sudija ponovo imenovan? Da li je to korupcija i koji su advokati zastupali putare u tom sporu i koja su oni politička opcija? Znam sigurno da su aktivisti jedne političke grupe.

Vreme. Reč ima poslanik Boris Aleksić.

Najpre bih želeo, u ime SRS, vernicima muslimanske veroispovesti da čestitam Bajram, a pravoslavnim vernicima da čestitam veliki praznik Đurđic.
Kao što znate, dame i gospodo, SRS je sa zakašnjenjem od četiri meseca primila obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, u kojem se vezano za navode koje su izneli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić o tome da je Vojislav Šešelj planirao ubistvo Tomislava Nikolića kaže da Vojislav Šešelj nema svojstvo okrivljenog u vezi sa napred navedenim, pa stoga da ne postoji ni osnovana sumnja u tom pravcu.
Dakle, Vojislav Šešelj nije okrivljeni, a podsetio bih naprednjake koji pametuju da je ''okrivljeni'' opšti izraz koji se upotrebljava i za osumnjičenog, i za okrivljenog i za optuženog, što mogu da se uvere ukoliko pogledaju ZKP RS.
Međutim, saznali smo da Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić apsolutno lažu po tom pitanju, ali državni organi nisu odgovorili na još jedno važno pitanje koje je pokrenuto i u privatnim tužbama. Vezano je za slične navode Tomislava Nikolića.
Naime, on je u intervjuu za dnevni list "Alo", koji je objavljen 1. jula 2010. godine, pod naslovom "Šešelj naručio jedno ubistvo" izneo sledeću tvrdnju: "Vojislav Šešelj je iz ćelije u Hagu pre dve-tri godine pokušao da naruči ubistvo jednog čoveka''. Zatim je u dnevnim novinama "Blic" od 1. jula 2010. godine, u tekstu pod naslovom "Nikolić: Hoće da me ubije zbog propasti SRS", Tomislav Nikolić naveo sledeće: "Meni je Vučić svojevremeno, kada je došao iz Haga, ispričao da je tako doneo cedulju i da mu je Šešelj rekao – Pročitaj i baci u VC šolju odmah – i Vučić je meni doneo tu informaciju. Rekao mu sam mu tada – Pa nisi valjda lud, taman posla da ja to sprovodim. To tako funkcioniše." Na pitanje novinara šta je pisalo na cedulji Nikolić odgovara: "Ako Vučić bude hteo da priča, on će to da ispriča.''
Čitava medijska hajka koja se sprovodi protiv Vojislava Šešelja, u kojoj očigledno iznose laži i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, ugrožava ne samo njegovu odbranu i bezbednost, već i život, normalan život njegove porodice. Prosto je neviđeno da u Srbiji postoje ljudi koji mogu jednu takvu kampanju da vode, da maltretiraju porodicu čoveka koji se već osam godina bori za srpske nacionalne interese u Haškom tribunalu.
Ono što je veoma interesantno, to je da je deo ovih informacija plasiran preko teških mafijaša kakvi su Miloš Simović i Kalinić, koji su godinama čuvani od strane hrvatske obaveštajne službe u Hrvatskoj i pripremani, očigledno, za neke akcije u Srbiji. Očigledno je, kako smo mi ranije naveli, da je Vučić uspostavio kontakt sa Simovićevim advokatima ili na drugi način sa Simovićem i da je tako plasirana čitava ta lažna informacija i pokušano da se napravi afera koja je trebalo da uništi SRS i da pogorša položaj Vojislava Šešelja.
Međutim, kao što vidite, Tužilaštvo za organizovani kriminal je napokon, sa četiri meseca zakašnjenja, nakon što je sudija Antoneti, predsedavajući sudskog veća, Pretresnog veća tri, koji predsedava predmetu protiv Vojislava Šešelja, zatražio te informacije, dostavilo podatke u kojima se navodi vrlo precizno da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić izneli lažne tvrdnje.
Tražimo od Ministarstva pravde i od nadležnih u Vladi Republike Srbije da ispitaju ove tvrdnje koje je naveo Nikolić u listu "Alo", da se dostavi potpuna informacija i o tome, jer oni su očigledno potpuni lažovi povezani sa organizovanim kriminalom u Srbiji i da jednostavno javnost upoznamo sa time što se dešava u Srbiji.
Dakle, ti podaci takođe moraju da budu saopšteni u interesu javnosti, jer niko nema pravo da se igra životom jednog građanina Srbije i njegovom porodicom na ovaj način. To je ono što mi zahtevamo od Vlade Republike Srbije i molimo vas da ne čekate četiri meseca kao što ste čekali do sada.
Želim da podsetim da kada tužilaštvo Tribunala u Hagu traži određene podatke od Vlade Republike Srbije, oni najčešće te informacije dobijaju za 24 sata. Sudija Žan Klod Antoneti, dakle, predsedavajući sudija, znatno viša pozicija od tužilaštva, zatražio je to pre četiri meseca i nadležnima u Republici Srbiji je trebalo četiri meseca da to dostavi.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milisav Petronijević, Miletić Mihajlović, Esad Džudžević, Riza Halimi i Suzana Grubješić.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača, dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i: Danica Baćanović, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, Borislav Stojkov, direktor Agencije za prostorno planiranje, Milan Dacić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Jelena Cvetković, direktor Agencije za hemikalije, Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Đorđe Milićević, zamenik direktora Agencije za prostorno planiranje, Zoran Ibrović, načelnik Odeljenja i Slavica Stojanović, viši savetnik i Gordana Petković i Darinka Milovanović, samostalni savetnici u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PROSTORNOM PLANIRANjU REPUBLIKE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Kenan Hajdarević, Siniša Stamenković, Đuro Perić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Vladan Batić, Žika Gojković, Bojan Kostreš, Vuk Dinčić, Bojana Stanojević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, kao i Odbor za urbanizam i građevinarstvo.

Primili ste izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i mišljenje Vlade o amandmanima.

Narodni poslanik Siniša Stamenković pisanim putem povukao je amandman na Glavu 6, Odeljak 3, pododeljak 3, tačka 1) stav 9. prostornog plana, koji je podneo 14. oktobra i ispravku amandmana na Glavu 6, Odeljak 3, pododeljak 3, tačku 1) stav 15. prostornog plana, koju je podneo 18. oktobra.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 1. govori o tome da se prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine utvrđuju dugoročne osnove organizacije, uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima i ograničenjima na njenoj teritoriji. Mi smo, uz ovo da se prostornim planom uređuje dugoročno uređenje i korišćenje prostora, dodali i odrednicu  ''i zaštita''. Zbog čega?
Bitno je reći da je ovaj amandman usvojen i sada bi trebalo da budemo srećni i zadovoljni što je Vlada usvojila ovaj amandman, jer on može na prvi pogled da izgleda samo kao pravnotehnička redakcija.
Međutim, smisao amandmana je mnogo dublji i suština je zapravo da ste, da niste prihvatili ovaj amandman, mogli naneti veliku štetu državi Srbiji. Dokaz za to je ono koliko je, zbog nepostojanja zaštite korišćenja državnog zemljišta, zapravo naneto štete državi Srbiji i u primeni Zakona o prostornom planu, ovog sad i onog koji je pre bio na snazi, dakle, od 2000. godine do dana današnjeg kada ste se svi vi, predstavnici DOS-a koji ste donosili i menjali ove zakone, zaklinjali kako će evo baš po ovom zakonu da se reše svi mogući i nemogući problemi.
Javila sam se da bih vam na nekoliko primera pokazala kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije, kako se nedomaćinski ponašate i koliko to zapravo košta građane Srbije. Verujte da se to graniči sa kriminalnim aktivnostima i da bi svakako o tome trebalo da povede računa i državni tužilac.
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi, skretali smo vam pažnju na takve stvari i na ono što se u praksi dešava. Upozoravali smo vas da zakon o prostornom planu ne može da se donosi sedeći u kancelariji i upravljanjem mišem na kompjuteru.
Svaka čast naprednim tehnologijama, ali stanje na terenu, ne samo u Beogradu nego u celoj Srbiji, zahteva i zahtevalo je da se najpre detaljno snimi stanje na terenu, pa da se tek onda zadaju zadaci, pre svega službama za katastar i nepokretnosti.
Mnogo se nešto hvalite kako službe za katastar nepokretnosti rade svoj posao, ne znam, pre dve večeri sam u jednoj emisiji čula jednog državnog sekretara kako kaže da su 90% posla službe za katastar nepokretnosti uradili, a to znači da građani razumeju da vi tvrdite da je 90% nepokretnosti u Srbiji uknjiženo.
Tvrdimo da to nije tačno. Ljudi koji nas sad slušaju znaju svi na svojim primerima koliko je zgrada u celoj Srbiji koje su izgrađene bez građevinske dozvole. U međuvremenu su dobili građevinsku dozvolu. U međuvremenu su dobili i upotrebnu dozvolu. Neki su čak građeni i sa građevinskom i sa upotrebnom dozvolom, ali ni u katastru, ni prethodno u zemljišnoj knjizi nisu evidentirani.
To, naravno, stvara problem ljudima kada hoće da uknjiže svoj sopstveni stan. Dobro znate da je problem, kada se prodaju stanovi i kada se vrši kupoprodaja na osnovu kredita koji neko dobije da bi kupio stan, da su stanovi jeftiniji za onoga ko ih prodaje ako nisu uknjiženi. Bez obzira što mi pravnici znamo da je vanknjižno vlasništvo potpuno izjednačeno sa knjižnim vlasništvom, to je u suštini i u praksi veliki problem.
Šta bi se desilo da nije usvojen amandman kolege Dragana Stevanovića, odnosno šta se dešavalo dok ste vi kao slučajno izostavili da se brinete i o zaštiti državnog zemljišta, odnosno državne imovine?
Govorila sam vam ministre i kada smo govorili u načelnoj raspravi pre više meseci o Zakonu o planiranju i izgradnji i navodila sam vam primer zemljišta oko hotela "Jugoslavija". Rekla sam vam da je devet hektara zemljišta uknjiženo na hotelsko preduzeće "Metropol".
Zamislite sada hotel "Jugoslaviju", onoliku kolika je, da neko u privatizaciji dobije maltene ceo zemunski kej u površini od devet hektara, zato što ta parcela nikada nije cepana i što je hotel "Jugoslavija" izgrađen na toj parceli koja je velika devet hektara. To je bilo pre sedam-osam meseci kada sam pitala, pitala sam i pre vas Šumarca itd, i znamo da to do dana današnjeg nije promenjeno i da nije izvršena preparcelacija.
Takođe smo govorili o aferi Ušće, gde se opet, zbog navodno neusklađenih planova, regulacionih planova, prostornog plana itd. desilo da je onaj tamo što je izgradio zgradu Ušća dobio pet hektara zemljišta, zamislite, na onom prostoru besplatno, zato, bože moj, što tako treba da se formira građevinska parcela.
Dobro znate, odnosno trebalo bi da znate, zapravo vi ne morate to da znate, vi ste lekar, ali vaše kolege koje vam pomažu u Ministarstvu bi trebalo da znaju kako se formiraju parcele i da to što je zapisano u nekom tamo planu ne sme da bude sveto pismo.
Naravno, da ne budemo pogrešno shvaćeni, mi jesmo za to i insistiramo da se poštuje planska gradnja, ali, vraćam se na ono na početku, morate da vidite na terenu kakvo je stanje i da to terensko stanje maksimalno upodobite onom što iskuckate na kompjuteru i što tamo složite i one lepe sličice napravite.
Evo šta se sad desilo. Negde u martu ili maju 2008. godine kada ste Miloradu Miškoviću, odnosno njegovoj kompaniji prodali hotel "Geneks", "Geneks" apartmane, "Kontinental", odnosno "Internacional" i sve je to prodato, kako su mediji obavestili, za 148 miliona 800.999 evra.
Ovaj put ne govorimo o tome kako je urađena ta privatizacija, da li je to realno itd, to će valjda jednog dana takođe doći na dnevni red, ali ono što je interesantno, ti objekti su bili na parceli koja je velika 1,77 hektara. Kompanija Miškovićeva je podnela zahtev za preparcelaciju i, zamislite, služba za katastar nepokretnosti na Novom Beogradu je izvršila preparcelaciju i sada ta parcela iznosi 2,78 hektara. Znači, jedan hektar na takvoj lokaciji kompanija Miškovićeva je dobila za džab-džabe.
U tome je problem, gospodine ministre i gospodo iz vladajuće većine, i zato je kolega Stevanović u ime Srpske radikalne stranke intervenisao, ne samo da vam ulepša zakon i da uradi pravnotehničku intervenciju, nego da suštinski skrene pažnju ovim amandmanom šta ste vi zapravo radili i šta znači loš zakon o planiranju i izgradnji, šta znači loša primena i neadekvatna primena tog zakona.
Gospodine ministre, završavam onim što sam vam rekla kada smo o ovom zakonu govorili u načelnoj raspravi. Skrenula sam vam pažnju da se u Zemunu pored zida u Vrtlarskoj ulici, koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tamo gde ne može ništa da se gradi, sada gradi višespratni objekat. Skrenula sam vam pažnju, a vi ste rekli da ćete da intervenišete.
Ne znam da li ste, ali znam da je ta gradnja nastavljena, da se intenzivno gradi i tvrdimo da tamo po svim mogućim propisima ne može da se dobije građevinska dozvola. Od vas tražimo da ispitate da li je neko dao građevinsku dozvolu. Ako jeste, koliko je to platio? Naravno, ne mislim na takse, nego na ono ispod ruke. Ako nije dobio građevinsku dozvolu, zašto to tolerišete?

Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman. Vaša argumentacija dodatno pojačava stav Vlade o prihvatanju amandmana.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naša poslanička grupa je podnela amandman na član 3. stav 2. i smatramo da je formulacija, koja je nastala prihvatanjem ovog amandmana, daleko kvalitetnija od predložene.
Naime, u stavu 2. člana 3. Predloga zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine stoji – prostorni plan predstavlja osnov za definisanje strategija na državnom i regionalnom nivou u meri u kojoj ima uticaj na prostorni razvoj Republike Srbije i njenih regiona.
Mi smo smatrali da nije korektno da se iz ove formulacije izostave i jedinice lokalne samouprave, tako da ovaj član 3. stav 2. sada glasi da se posle reči "državnom i regionalnom" dodaje reč "lokalnom", tako da će strategija koja se pravi na državnom i regionalnom nivou takođe sada moći da se pravi i na lokalnom nivou.
Kao što znate, prostorni plan Republike Srbije je samo osnovni planski dokument, posle toga donose se planski akti nižeg reda, a između ostalog i prostorni planovi jedinica lokalne samouprave.
Zašto je SRS, gospodine ministre, intervenisala da se u ovaj član unesu i reči "jedinica lokalne samouprave"? Zato što je upravo na lokalnom nivou najveći haos u oblasti uređenja prostora, u oblasti donošenja urbanističkih i prostornih planova…
Sačekaću da se ministar ispriča.
Da li mogu da nastavim, gospodine ministre?
Hvala lepo, vrlo ste ljubazni.
Dakle, upravo je na nivou jedinica lokalne samouprave najveći haos. Zašto insistiram, gospodine ministre, da me saslušate i da odvojite nekoliko dragocenih minuta svog ministarskog vremena za moje izlaganje?
Kada smo u načelnoj raspravi pričali o prostornom planu Republike Srbije, naveo sam primer opštine Ruma, vezano za potpisivanje ugovora o izgradnji elektroenergetskih objekata za tzv. radnu zonu ''Rumska petlja'' u 2010/2011. godini, putem sufinansiranja. U to vreme, pre nekih dvadesetak dana, nisam imao ugovor u rukama, zato što nisam mogao da ga dobijem. U međuvremenu, posle jedne velike političke borbe i uz mnogo otpora, uspeo sam da dobijem jedan primerak ovog ugovora koji je već pohranjen u arhivu.
Sada ću na nekoliko članova ovog ugovora da vam pokažem, gospodine ministre, koliko su vaša nastojanja da prostorno uredite Republiku Srbiju, da zakonski uredite oblast prostornog planiranja, urbanizma, izgradnje i zaštite životne sredine, koliko su ti vaši napori uzaludni, ukoliko se ne obračunate sa haosom, bezakonjem i kriminalom koji u ovoj oblasti postoji na nivou lokalne samouprave.
Gospodine ministre, ovo se dešava u opštini Ruma, na teritoriji AP Vojvodina, za koju vi iz DS volite da kažete da je lokomotiva evropskog razvoja Srbije. Ako se ovo dešava u lokomotivi evropskog razvoja Srbije, zamislite onda šta se dešava i koliki je haos u poslednjim vagonima tog našeg navodnog evropskog voza.
Gospodine ministre, pogledajte, 19. jula 2010. godine zaključen je ugovor između "Elektrovojvodine" d.o.o. Novi Sad, ''Elektrodistribucije Ruma'' i JP za građevinsko zemljište i puteve – Ruma, o izgradnji elektroenergetskih objekata. Kada se kaže elektroenergetskih objekata, misli se isključivo na postavljanje električnih kablova. Ovim ugovorom nije predviđena izgradnja trafostanice, tako da, ukoliko nastane potreba, a sigurno će nastati potreba da se izgradi trafostanica, to će morati da bude regulisano posebnim ugovorom.
Kolika je cena? U članu 2. stoji – Predračunska vrednost radova iz člana 1. ovog ugovora iznosi 51.890.000 dinara, iznos bez PDV, odnosno 58.116.000 iznos sa obračunatim PDV, a učešće u finansiranju elektroenergetskih objekata je sledeće: u 2010. godini iz budžeta opštine Ruma biće izdvojeno sa PDV 17.700.000 dinara, a u 2011. godini 23.120.000 dinara, ukupno skoro 41.000.000 dinara." U 2010. godini "Elektrovojvodina" će navodno da plati, naravno, bez PDV, jer se na nju PDV ne odnosi, 10.000.000 dinara, a u 2011. godini 7.296.000 dinara, ukupno 17.296.000 dinara.
U čemu je problem? Problem je što se iz ovog ugovora ne vidi koliki su stvarni troškovi ove investicije i koliko šta košta. Dakle, apsolutno ne postoji bilo kakva specifikacija. U članu 2. postoji samo ukupna cena. Kako se do cene došlo, to niko živi ne zna. Kolika je stvarna vrednost ovog posla?
Prema predračunu Fabrike kablova Jagodina, od 5. jula 2010. godine, vrednost kabla od osam kilometara iznosi skoro 27 miliona dinara. To su tržišne cene, da ne bi bilo nikakve zablude, koje danas postoje u Republici Srbiji. Iskopavanje kabla za zatrpavanjem košta 1,6 miliona dinara, samo polaganje kabla iznosi 3.760.000 dinara. Ako ovoj ceni dodamo projektovanje, otprilike 130 dinara po dužnom kilometru, što iznosi 1.040.000 dinara, dobije se da je stvarna tržišna vrednost ovog posla 32.400.000 dinara. Ugovorena vrednost, bez bilo kakve specifikacije, iznosi preko 58 miliona dinara.
Neko je, gospodine ministre, uzeo više od 25 miliona dinara na jednom poslu. Ko je uzeo, ne želim da budem sudija, ne želim da budem ni javni tužilac, ne želim da budem ni policijski inspektor. Samo vam kažem da postoje osnovi sumnje da su ovde izvršena vrlo ozbiljna i teška krivična dela i da je došlo do pljačke državne imovine.
Kada sam govorio u načelnoj raspravi, imao sam utisak da niste baš verovali u ono što sam pričao. Sada ću vam dati fotokopiju ovog ugovora, pa pogledajte na koji način se, ne samo arče i razbacuju sredstva ionako siromašnih opština u Srbiji, nego i na koji način se bezočno zaobilazi Zakon o javnim nabavkama i Zakon o planiranju i izgradnji.
Ovom ugovoru, gospodine ministre, nije prethodila bilo kakva javna nabavka. Ugovor je potpisan, a da prethodno nije sprovedena javna nabavka, koliko košta kupovina kabla, koliko košta iskopavanje rovova, polaganje kabla, zatrpavanje rovova, koliko košta projektovanje. Da vam ne govorim da je na brutalan način prekršen Zakon o planiranju i izgradnji, da ovom ugovoru nije prethodio nikakav planski dokument na lokalnom nivou, da nema lokacijske dozvole, da nema projekata, nema bilo čega. Postoji samo ugovor po kojem će opština već u 2010. godini početi da isplaćuje enormne količine novca. Očigledno je da je stvarna vrednost ovog ugovora daleko manja od nominalne vrednosti koja je u ugovoru stavljena. Takvih primera u Srbiji, gospodine ministre, imate koliko hoćete.
Pozvao sam vas tada, pozivam vas i sada, pošto ste učestvovali u kampanji za lokalni parlament u Rumi, u novembru 2008. godine, budući da ste podržali političku garnituru koja sada vlada opštinom Ruma, a koja je protagonista ovog neviđenog kriminala i korupcije, pozivam vas da pošaljete inspekciju iz vašeg ministarstva da utvrdi šta se zaista desilo i ko je odgovoran i za kršenje Zakona o javnim nabavkama i za kršenje Zakona o planiranju i izgradnji i ko je, naravno, odgovoran za neviđenu pljačku.
Navešću vam još jedan primer iz opštine Ruma. U pitanju je naseljeno mesto Hrtkovci. Naravno, kada se kaže Hrtkovci, onda se odmah misli na Vojislava Šešelja, na Haški tribunal, na optužnicu koja je podignuta, između ostalog, i za navodne ratne zločine u Vojvodini, iako rata u Vojvodini nije bilo.
Sada ću, gospodine ministre, da vam apostrofiram Hrtkovce u drugom kontekstu, a mislim da i gospodin Vlatko Ratković iz DS vrlo dobro zna o čemu se radi.
Pre nekoliko meseci postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike za kućne ljubimce u naseljenom mestu Hrtkovci, u zoni stanovanja. Tamo gde stanuju ljudi, tamo će biti napravljena fabrika hrane za kućne ljubimce, između ostalog, i fabrika hrane za pse i mačke.
U celoj Italiji, gospodine ministre, postoje dve fabrike hrane za kućne ljubimce, koje su, naravno, potpuno izolovane od naseljenih mesta. U Srbiji se ne radi tako, u Srbiji će sada jedna fabrika hrane za kućne ljubimce biti napravljena u centru naseljenog mesta, tamo gde žive ljudi.
Koliki je stepen opasnosti po ljude koji žive u tom delu, koliki je stepen opasnosti po životnu sredinu, o tome, nadam se, ne moram ni da vam govorim. S jedne strane, imaćete ogroman ekološki problem, imaćete činjenicu da će tamo da se proizvodi hrana po ko zna kakvim standardima, sigurno ne po evropskim standardima, jer kada bi se hrana proizvodila po evropskim standardima, onda bi se verovatno proizvodila u nekoj državi, članici EU. Čim evropski proizvođači dolaze u Srbiju da proizvode hranu za kućne ljubimce, znači da imaju nameru da zaobiđu ekološke standarde. To je jedan problem.
Drugi problem, postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike hrane za kućne ljubimce, opet bez bilo kojeg akta i bez bilo kojeg dokumenta koji su predviđeni Zakonom o planiranju i izgradnji. Apsolutno ne postoji nikakav urbanističko-planski osnov, ne postoji lokacijska dozvola, ne postoje projekti, ne postoji odobrenje za izgradnju, ne postoji prijava radova.
Ne znam da li razumete šta hoću da vam kažem, gospodine ministre. Bukvalno, da bi se promovisala jedna politička stranka, da bi se promovisali pojedinci iz te političke stranke, ispada da je u Republici Srbiji sve dozvoljeno. Možete da pravite fabriku bez bilo kakvog akta, možete da pravite put bez bilo kakvog akta koji je predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, možete potpuno da zanemarujete ekološke standarde.
Vi ste najavljivali, kada je usvajan Zakon o prostornom planiranju, odnosno kada je usvajan, prošle godine, Zakon o izgradnji objekata, da ćete da rušite, ako treba i kokošinjce, svinjce, kuće, šupe, ukoliko nisu podignuti bez građevinske dozvole. To do izvesne mere mogu da razumem. Verovatno bi u mnogim situacijama time bila povređena ljudska prava i slobode i ljudima naneta ekonomska šteta.
Sa nekog višeg aspekta mogu da razumem intenciju Vlade Republike Srbije da zaustavi urbanistički haos i da se u oblasti prostornog planiranja, u oblasti izgradnje objekata uvede neki red. Svaka normalna država takav red promoviše, ali mi se, gospodine ministre, suočavamo sa jednom pojavom koja mislim da nema pandana ni u jednoj dobro uređenoj državi.
Koliko god da se vi trudite kao ministar, vaše napore podržavam, da pravno uredite oblast prostornog planiranja, urbanizma, izgradnje objekata, zaštite životne sredine, toliko se lokalni funkcioneri po opštinama i gradovima Srbije ismevaju vašim naporima i rade sve suprotno od onoga što su vaše intencije.
Vi ste se svojski trudili da nas ubedite da je dobar Zakon o izgradnji, da je dobar Zakon o prostornom planu Republike Srbije, ali sve je to uzalud, gospodine ministre, zato što ljudi iz vaše stranke koji vode opštine i u Vojvodini i u ostalom delu Srbije, rade sve suprotno od onoga što su zakonske norme.
Naveo sam vam dva primera iz jedne opštine u Vojvodini, gde se rade stvari koje su potpuno za inspekciju, koje su za istragu, koje su za zatvor: pljačka, kriminal, korupcija, nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama, apsolutno nepoštovanje Zakona o izgradnji, nepoštovanje procedure, jednostavno, dođu ljudi i nešto počnu da prave. Ko to radi? To ne rade obični građani, to rade politički funkcioneri koji vode jednu opštinu.
Ima li načina da vaše ministarstvo stane na put takvoj praksi? Ovo nije jedini slučaj u Vojvodini gde se ovakve stvari rade. Od 2007. godine govorimo o problemu asfaltiranja, revitalizovanja puteva u Vojvodini, koji se rade vrlo često na način koji je, blago rečeno, sumnjiv sa stanovišta zakona. Takvih primera u Vojvodini, gospodine ministre, imate mnogo. Imate ih i u ostalom delu Srbije.
Zakon o prostornom planu Republike Srbije i Zakon o izgradnji objekata i svi mogući ekološki zakoni koje je usvojila ova skupština, a koji su proistekli iz rada vašeg ministarstva, ostaće mrtvo slovo na hartiji, ukoliko se ne uhvatite, kao ministarstvo i Vlada Republike Srbije, ukoštac sa ljudima iz vaše stranke ili iz stranaka vaših koalicionih partnera, koji promovišu kršenje zakona, koji promovišu kriminal, koji promovišu nepoštovanje bilo kakvih standarda iz oblasti planiranja, urbanizma, građevinarstva.
Sa tim imate problem. Nemate toliko problem sa tekstom Zakona o prostornom planiranju. Složili smo se, tekst Zakona o prostornom planu je solidan. Ima nekih propusta. Neke ste amandmane usvojili, neke niste.
Sve u svemu, solidan tekst, ali će taj solidan tekst doživeti fijasko na terenu, ukoliko ne smognete snage, pre svega političke snage, političke hrabrosti, da se obračunate sa ljudima koji u ime vaše stranke rade ovakve stvari. Ne možete da nabavite šoljice za kafu u jednoj opštini u Srbiji, a da ne raspišete neku vrstu javne nabavke.
Ovde može da se postavi kabl bez bilo kakve javne nabavke. Ovde mogu da se započnu radovi, a da nemate ni planski osnov, ni lokacijsku dozvolu, ni građevinsku dozvolu, nemate ništa.
Kako ćete sada da ubedite obične građane, koji možda i nisu članovi ni jedne političke stranke, koji nemaju uticajne prijatelje i rođake u vladajućim strukturama, koji su prepušteni sami sebi, kako ćete njih da ubedite da poštuju odredbe ovog zakona i svih drugih zakona iz vašeg resora, ako se politički funkcioneri vaših stranaka na lokalnom nivou trude iz sve snage da ne poštuju te iste zakonske propise?
Kako je moguće da jedan zakonski milje i jedan zakonski osnov važi za običnog čoveka, a da taj isti zakonski osnov ne važi kada su u pitanju politički funkcioneri vaše stranke, stranke vladajuće koalicije, ili na kraju krajeva stranke kojoj i ja pripadam, ako ima takvih.
Mora zakon da bude jednak za sve, gospodine ministre. Ovo što mi pokušavamo da vam kažemo - morate da stanete na kraj mafiji urbanističkoj koja postoji u svim opštinama u Srbiji. Naveo sam primer opštine Ruma. Takvih primera ima koliko hoćete. Morate da počnete da radite svoj posao, da pošaljete inspekciju. Kao što sam ja dobio ovaj ugovor, tako ga možete dobiti i vi, pa proverite da li su u pravu ljudi koji su ovakav ugovor potpisali i time počinili nekoliko teških krivičnih dela ili sam u pravu ja.
Ako je u pravu SRS, koja vam ukazuje na ovaj kriminal, onda primenite sve mere koje vam Zakon dopušta i stanite na put ovom kriminalu.
Sramota je da u 2010. i 2011. godini neka bitanga smota u džep 25 ili 26 miliona dinara u uslovima kada poručujete građanima Srbije da stežu kaiš. Neko će da steže kaiš, neko će da se odriče elementarnih stvari neophodnih za život, neko će da smota 25 miliona dinara i nikom ništa.
Nemojte da dozvolite, gospodine ministre. Imate zakonske ingerencije, imate inspekcijske službe. Pošaljite ih na teren i zaustavite haos na lokalnom nivou. Kada zaustavite haos na lokalnom nivou, onda će vam lakše ići primena i Zakona o prostornom planiranju i svih drugih zakonskih dokumenata.

Gospodine ministre, imate reč. Ministar Dulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da volim da uđem u parlament i da raspravljam o stvarima koje život znače. Ovo je jedna važna stvar i važna tema. Žao mi je što se ona raspravlja u okviru velikog broja prihvaćenih amandmana, između ostalog i SRS.
Samo ću vam reći jedan podatak – od ukupno 40 amandmana koji su podneti od strane narodnih poslanika, prihvatili smo 24 amandmana, 16 nismo zbog toga što su ti amandmani obrađeni ovim prihvaćenim amandmanima ili prosto nisu sastavni deo teksta zakona o prostornom planu.
Otvorili ste jednu drugu temu i voleo bih da prodiskutujem s vama, vezano za implementaciju i primenu zakona koji ovde donosimo.
Nije tajna da stalno problematizujemo činjenicu da je u Srbiji veoma teško moguće primeniti i implementirati neke zakone, zbog toga što, pre svega, nedostaju administrativni kapaciteti i zbog toga što jedna sveobuhvatna reforma svih onih segmenata koji su neophodni da bi se zakoni, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji, primenjivali, još uvek nije završena.
Hajde da pokušamo da samo struktuiramo gde su najveći problemi i da otprilike vam dam konkretne akcije koje treba da preduzmemo, da radimo.
Što se tiče Rume, molim vas, to predajte tužilaštvu. Možete to da date i meni, ali koliko čujem ovde se mnogo više radi o navodnim problemima koji se dešavaju sa postupcima javnih nabavki, nego što imaju veze sa planiranjem i izgradnjom.
Ukoliko je neko ušao u radove bez izdate adekvatne građevinske dozvole, svakako je prekršio zakon i za to postoji zakonom predviđena kazna, ali mislim da time treba da se bave državni organi koji se bave time, da se ne bi desila situacija kao nekoliko puta unazad da ovde nešto kažem i da se onda ispostavi da ipak nisu sve informacije bile ovde na stolu. Ne bih hteo da se uplićem u to.
Problem građevine i urbanizma u Srbiji, problem prostornog planiranja proizilazi iz višedecenijskog zanemarivanja ove oblasti i odsustva sistemskih i strateških promišljanja na koji način treba reorganizovati institucije koje su važne u ovim postupcima.
Danas, kada pogledamo način na koji se izdaju građevinske dozvole u Srbiji, možemo da kažemo da je u skladu sa postojećim zakonom i hvala vam što ste ga pohvalili, koliko sam razumeo, zadovoljni ste tekstom zakona, ali niste zadovoljni njihovom implementacijom, na tome vam se zahvaljujem i moram da kažem, za mesec dana ćemo ovde sediti sa izmenama i dopunama zakona, u kojima ćemo i one stvari koje možda nisu dovoljno precizne i dovode do zloupotrebe i arbitrarnosti da ispravimo na najbolji mogući način.
Zakon se primenjuje na teritoriji cele zemlje. U nekim opštinama Zakon je dao izuzetno dobre rezultate i značajno uskratio vreme za dobijanje građevinske dozvole. Od 20 najvećih gradova, po broju stanovnika koji u njima žive, Zakon se najbolje primenjuje u Subotici, Novom Sadu i Leskovcu, a najlošije u Beogradu. To je ono što statistika danas nama pokazuje na koji način se implementira Zakon o planiranju i izgradnji.
Imali smo pre nekoliko dana prezentaciju analize Svetske banke koja definiše konkurentnost naše zemlje, vezano za proceduru za izdavanje građevinskih dozvola. Srbija je pala za tri mesta. Međutim, nisu uzeta u obzir nova zakonska rešenja i još uvek je metodologija za ocenjivanje Srbije stara. Ona prepoznaje naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja pre svega podrazumeva plaćanje komunalne infrastrukture kao trošak za izdavanje građevinske dozvole. Iz tog razloga je Srbija najskuplja zemlja za izdavanje građevinske dozvole, što nije tačno, ali ćemo tu metodološku grešku da ispravimo.
Ono što je suština, jeste da se sada, prema analizi, najveći problemi nalaze u samoj lokalnoj samoupravi, u instituciji koja izdaje građevinsku dozvolu, ali mnogo veći problemi se nalaze u javnim preduzećima, koja treba da daju specifične tehničke saglasnosti i saglasnosti na projekte itd. To je sledeći korak u kome moramo da intervenišemo.
Kada se pojavi neko sa namerom da gradi bilo šta, on prvo odlazi u opštinu da dobije izvod iz plana, da vidi da li postoji planski osnov za građenje onoga što on želi da gradi. To je prvi korak i drugi korak, mora da ode u katastar nepokretnosti ili u zemljišne knjige u sudu, gde još to nije reformisano da dobije dokaz da je on vlasnik tog zemljišta, odnosno da reši svojinske odnose na tom zemljištu.
Tu, manje- više, nastaju problemi koji su možda vezani za reformu katastra koja je ovog trenutka u toku. Ovo je odgovor koleginici Vjerici Radeti, ogromni napori se čine da se katastar reformiše.
Tačno je da je u ovom trenutku učinjeno nešto što nikada do sada u Srbiji nije učinjeno. Pošto ste radili u lokalnoj samoupravi, bili ste sekretar opštine, vrlo dobro znate koliko su nerešeni imovinsko-pravni odnosi kočili procese izgradnje na nivoima lokalnih samouprava.
Srbija je bila zemlja u kojoj više decenija nisu rešavane uknjižbe kako treba, imovinski odnosi kako treba. Mi se sada time bavimo vrlo ozbiljno i tačno je, a kada budem promovisao izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji pokazaću vam mapu Srbije, ogromna površina Srbije je najzad pokrivena, pre svega, presekom stanja objekata na njoj. U ovom trenutku se radi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Dakle, to su užasno teške i bolne procedure, koje moraju da se završe da bi se jednog trenutka u Srbiji sve očistilo, bar da znamo šta je čije.
Mislim da ste toga svesni. Možete da kritikujete mene. Unazad dve godine mogu da imam deo odgovornosti što to nije završeno, ali mislim da su to odgovornosti generacija pre nas, koje se tim problemom ozbiljno nisu bavili.
Tog trenutka kada dobijete planski osnov i kada dobijete rešenu imovinu, krećete ka lokacijskoj dozvoli i krećete da radite nešto što bi trebalo da bude projekat tog objekta. Tada ulazite u jednu neizvesnu utakmicu sa onim komunalnim preduzećima koja treba da nam daju posebne uslove, to je struja, voda i kanalizacija, tlekomunikacije, saobraćajni pristupi, grejanje. Dakle, to su institucije u kojima je gotovo nemoguće iscrtati zakonske rokove po kojima mogu da postupaju i tu se izgubi najviše vremena.
Ono što će biti naša ideja u perspektivi, jeste da upravo to vreme imitiramo i da po pravilima ćutanja administracije definišemo trenutak nakon koga, ukoliko se ne izda saglasnost, smatra se da je pozitivno i da otčepimo i da omogućimo da ta procedura ide dalje.
Veliko je zadržavanje i kada se prikupe sva dokumenta, od trenutka kada predate svu dokumentaciju do izdavanja građevinske dozvole. U Beogradu je to čak 90 dana u proseku. Ne postoji nijedan razlog da to tako bude, tako da ćemo gledati da, i kada je ovo u pitanju, intervenišemo i da damo jedan razuman rok do kada lokalna administracija mora da obradi kompletnu dokumentaciju koju je dobila za građevinsku dozvolu i da izda u roku koji je pristojan, jer svako odugovlačenje roka ne samo da smanjuje konukrentnost naše zemlje, nego se troši ogroman novac potencijalnog investitora koji zbog toga što ne može da dobije dozvolu gubi vreme.
Takođe ćemo poraditi na tome da se još više preciziraju norme etapne gradnje, gde faktički sa lokacijskom dozvolom i sa tehnički potvrđenim projektom konstruktivnog sklopa, možete da uđete u gradilište da kopate temeljnu jamu, da je obezbeđujete, da radite konstruktivni sklop, da idete i iznad kvote nula, dok ne završite sve ove neophodne procedure koje u tom trenutku nisu važne za sam temelj, a tiče se grejanja, tiče se vodovoda i kanalizacije.
Sve su to stvari koje mi pokušavamo da uradimo upravo sa dubokom svešću da problemi postoje. Vi sad meni možete da pričate i o opštini Ruma i o bilo kojoj opštini i verovaću vam, jer nama dnevno sa terena stižu informacije oko problema u razumevanju Zakona o planiranju i izgradnji i oko velikih otpora administracije da neke norme zakona, koje su im oduzele mogućnost arbitrarnosti i naterale ih da rade po jasnim definisanim procedurama, oni odbijaju da rade, verujući da će stvoriti klimu u kojoj će neko reći – zakon ništa ne valja, a on valja upravo zato što njima oduzima mogućnost da žive i da zarađuju od korupcije. To je ono što je ključna reforma koju smo sproveli ovim zakonom.
Kroz uporno insistiranje na donošenju planskih urbanističkih akata, na poštovanju svih jasnih procedura i na novom definisanju vremena o izmenama i dopunama, u kome ćemo najzad uvesti normu ćutanja administracije i omogućiti da administracija više ne može da vas maltretira. Ako mi ne izdate potvrdu do 30. dana, shvatiću da je to pozitivno i idem dalje u procedure.
Sa svim tim stvarima siguran sam da možemo da se pomerimo korak napred. Siguran sam da neće biti potrebe za divljom gradnjom i siguran sam da jednog dana, kada Srbija bude pokrivena sto posto sa planskim i urbanističkim dokumentima, neće više biti nijednog razloga da bilo koji građanin kaže – gradim svoju kuću i baš me briga, nemam papire, jer ne mogu inače da dobijem dozvolu, čekam već pet godina.
To su stvari koje ćemo izbeći upornim insistiranjem na tome da se uvede red.
Sve ovo što kažete su pojedinačni slučajevi i apsolutno se slažem da tužilaštvo to ispita. Odmah da dam unapred odgovor uvaženom poslaniku Stevanoviću, dakle, nekoliko puta ste do sada pričali o tome da je ministarstvo legalizovalo objekat u zaštićenom prirodnom dobru. Postupak legalizacije nije završen. Taj objekat neće biti legalizovan, jer postoje zakonski osnovi za to.
Činjenica jeste da je postupak vraćen na prvostepeno odlučivanje, ali sam siguran da će se to završiti isto kao i svi drugi objekti koji se nalaze pod zaštićenim prirodnim dobrom. Biće uklonjeni zbog toga što se nalaze u zoni vodozahvata i nemoguće je da kao takav bude legalizovan u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Dakle, sada sam obuhvatio sve. Možete da mi govorite o pojedinačnim problemima, možete da mi navodite različite vrste zloupotreba, tipa pored kulturno zaštićenog objekta se gradi zgrada. To je posao lokalnih samouprava. Ministarstvo životne sredine i ja lično ne odgovaramo za spore procedure u izdavanju građevinskih dozvola na teritoriji bilo koje opštine.
Ne osećam odgovornost zbog toga što znam da se u većini gradova dozvole izdaju brzo. U onim gradovima gde se dozvole izdaju sporo to je odgovornost lokalnih samouprava, a ne odgovornost Ministarstva. Da zakon ne valja ni u Subotici, ni u Novom Sadu, ni u Leskovcu, ni u drugim gradovima ne bi se dozvole izdavale mnogo kraće nego što su se izdavale nekad.
Tamo gde zakon ne žele da primene, ima problem u primeni ili ima problem u nerazumevanju, pitajte njih kao lokalne samouprave kakvi su problemi. Nisam u svađi ni s kim, samo pokušavam da fokusiram problematiku izdavanja građevinskih dozvola tamo gde im je mesto, a to su lokalne samouprave. One dozvole koje izdaje Ministarstvo, izdaju se u najkraćem mogućem roku. To je istina i to je nešto što mora da se kaže.

Narodni poslanik Vlatko Ratković. Izvolite.