Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9, amandman koji smo mi podneli se odnosi na predlog "koji", odnosno "koja", kako piše u predlogu Ministarstva. Šta smo mi u stvari želeli da kažemo?
Prosto smo tražili prostor da prokomentarišemo neke stvari koje se ovde rade, ovde je već to potpuno sistematično kada su u pitanju zakoni iz oblasti zaštite životne sredine, a koji se tiču toga da se ovde pronašao jedan patent da se u jedan paket upakuje sve što može da prođe iz oblasti zaštite životne sredine i da se pod plaštom, imamo jako mnogo posla, pa ćemo brzo raspravljati, govori u objedinjenoj raspravi o toliko mnogo različitih zakona, koji su i te kako važni, svaki od njih za oblast koju predstavljaju i praktično se o svakom zakonu govori možda jedan minut ili još koju sekundu, pa vi ne možete da kažete apsolutno ništa ni o jednom zakonu.
To je bio slučaj kada smo govorili o ovim zakonima i u aprilu/maju 2009. godine i tada smo imali 16 zakona plus tri konvencije, a jedna od njih je bila Roterdamska, koja se odnosila na ovu oblast o kojoj danas govorimo, dakle, o hemikalijama, ali ni tada nismo imali vremena, jer kao ovlašćena sam imala jedan minut po zakonu i nisam imala potrebe, odnosno vremena da govorim o ovakvim stvarima kao što je ovo, da li ćemo reći – koji ili – koja. Dakle, da li se odnosi na supstancu ili na svojstvo?
U ovom Zakonu o hemikalijama, imali ste na dva mesta u članu 17. još jedan ovakav slučaj, gde ste ispravljali praktično tekstualnu grešku u kucanju. U ovom članu 9, odnosno članu 30. stav 6. isti je taj problem. Ono što promakne poslanicima, ne bi trebalo da promakne predstavnicima Ministarstva, koji pokušavaju da nam kažu da su ovi zakoni, koji su ispred nas, dobri i da treba da ih primenjujemo.
Prosto, ovde sa tom slovnom greškom, sa tom gramatičkom greškom dolazilo je do velikih problema u praksi, jer nije isto ako se nešto odnosi na supstancu ili ako se odnosi na svojstvo supstance. Prosto je vrlo važno da se te stvari ne dešavaju u ministarstvu, a kada bi Skupština imala sluha za ovu oblast, onda bi jedan po jedan zakon stavljala na dnevni red, da bismo mogli da se njime bavimo, pa se ovakve stvari ne bi događale.
Ovako kako radimo, a ovo je već četvrti put u ovom mandatu ove vlade da se sve spakuje u jednu torbu, pa se radi po sistemu – babe i žabe su se pomešale, pa ćemo sada malo da pričamo, da to liči na raspravu, a da ne bude rasprava, onda će se dešavati ovakve stvari i onda ćemo mi moći samo da konstatujemo, kada vi ispravljate nešto, koliko je to blesavo.