Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, saradnici ministra, donošenje zakona o prostornom planu RS na osnovu odredaba člana 35. stava 1. Zakona o planiranju i izgradnji događa se u vrlo specifičnim okolnostima, koje će bitno uticati na izgled, sadržinu i značaj rešenja daljeg prostornog razvoja za period 2010-2020 godine.
U poslaničkoj grupi PUPS, sigurno sada najupućenijoj grupi koja je učestvovala u donošenju svih prethodnih planova prostornog razvoja Srbije, dugo se i odgovorno raspravljalo o tim okolnostima, a pre svega o činjenici da se prostorni plan donosi u periodu kada nisu potpuno definisani i prepoznati svi pravci prostornog razvoja za celu teritoriju RS, imajući u vidu prioritete u procesu pregovaranja o KiM, kao o integralnom delu teritorije naše zemlje.
Drugo, u prostoru i vremenu kada još nije definisano i utvrđivano kakva će biti trasa izgradnje magistralnog međunarodnog gasovoda Rusija – EU, treće, u prostoru i vremenu kada nisu razmatrani i usvojeni i vrlo važni sistemski zakoni koji su neophodni za konačno uređenje urbanog prostora RS, a pre svega zakon o denacionalizaciji, zakon o zemljoradničkim zadrugama i zakon o restituciji ili povraćaju nacionalizovane imovine.
Bez obzira na to, mišljenja smo da današnjom raspravom u pojedinostima, uz uvažavanje velikog broja amandmana koji su postigli dobro, tehničko, političko, stručno i materijalno obrazloženje, Narodna skupština RS može doći do upotrebljivog prostornog plana, na osnovu koga će se ubrzano stvarati uslovi za isticanje jasne i održive kandidature za ulazak u jedinstveni evropski urbani prostor.
Mišljenja smo da je prostorni plan u osnovi uvažio potpuno promenjeno političko, ekonomsko, socijalno i ekološko okruženje u odnosu na prethodni prostorni plan RS iz davne 1996. godine. Plan je, i pored globalnih i gorenavedenih nedostataka, veoma dobro prepoznao sve pravce prostornog razvoj, pa i definiciju svojih prioriteta, kao i svih kriterijuma za odgovorno integralno primenjivanje veoma stručnih rešenja.
Na ovom zakonu ovog puta mora se javno pohvaliti predlagač zakona, tj. ministarstvo, ali i svi podnosioci ovako ozbiljnih i odgovornih amandmana koji će bitno i kvalitetno popraviti konačno rešenje predloga zakona o prostornom planu, a na zadovoljstvo i dobrobit građana.
Gospodine ministre, Vlada je odbila amandman na Odeljak 2. ''Biodiverzitet, zaštita i održivo korišćenje prirodnog, kulturnog nasleđa i predela'', Pododeljak 2.2 ''Zaštita i održivo korišćenje prirodnog nasleđa'', uz obrazloženje: ''Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine tretirana su zaštićena prirodna dobra površine veće od 500 hektara.''
Mojim amandmanom, odnosno amandmanom naše poslaničke grupe probali smo da, u donošenju ovakvog stava Vlade, ukažemo na mišljenje i da Vlada treba da ima u vidu da je prostor Dunava od tromeđe Srbije, Rumunije i Bugarske od 845. kilometra do kraja Đerdapa 2, odnosno 863. kilometra, sa obe strane reke već proglašen za zaštićeno prirodno dobro od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a što je objavljeno u "Službenom glasniku RS'', broj 44/97 od 26. septembra 1997. godine.
Napominjem da je Emerald mrežom obuhvaćeno 61 područje od naročite i posebne važnosti za zaštitu i očuvanje biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa, a na kojima se primenjuju posebne odredbe međunarodne Cites dozvole za korišćenje ugroženih vrsta, proizvoda kao što su oplođena ikra i kladovski crni kavijar, a do granice održivog razvoja koji ne ugrožava Acipenseraidae - morune, pastruge i kečige, kao i neke vrste jegulja i haringi koje dolaze u naše vode.
Dakle, molimo vas, gospodine ministre, da se ovaj amandman prihvati samo kao tehnički amandman koji se već nominalno koristi kao zaštićeno prirodno dobro "Radujevac" od kraja HE Đerdapa 2 do tromeđe i u ovom prostornom planu priznaje se kao zaštićeno prirodno dobro.

Narodni poslanik Zoran Krasić, ima reč.

Ovaj amandman je dobar primer da se vidi diletantizam sa kojim se pristupa izradi ovako ozbiljnih dokumenata. Prostorni plan, ma koliko to nekome delovalo da je reklama – ako se kaže da je to nešto epohalno, da postoji od ovog trenutka, nije tako. To je nešto što postoji odavno. Napokon ga je Srbija dobila onog momenta kada je iz tri dela postala jedinstvena, da vas samo to podsetim, jer su nam tada davno autonomne pokrajine pravile smetnju da Srbija nema svoj prostorni plan, pa tek devedesetih godina donet je jedan prostorni plan i svi prostorni planovi treba da održavaju kontinuitet, ne samo tog plana, nego pre svega kontinuitet onoga što treba tim dokumentom da se reguliše.
Nemam nameru da usmeravam današnju diskusiju i želju poslanika da konkretnim primerima obesmisle celokupan koncept DS, ali moram da se vratim na ono što jeste sadržina ovog planskog dokumenta.
Sadržina ovog planskog dokumenta jeste rezultat nauke cele RS. Tu se nalazi i demografija, i geografija, i biologija, i poljoprivreda, i industrija i energetika, vode i sve ono što predstavlja neposredno okruženje svakog čoveka i što treba na neki način da se planski predvidi, kako bi se učinio život, ne samo lakšim, nego i kako bi se omogućilo da svaka ljudska aktivnost ima svoje okruženje koje je prihvatljivo za tu vrstu delatnosti.
Ovaj primer gospodina Stamenkovića samo pokazuje da oni koji su radili ovaj predlog zakona i ovu plansku dokumentaciju u stvari ne znaju da postoje neki propisi koji moraju da budu sadržani u ovom planskom dokumentu. On je vrlo konkretno rekao o Đerdapu, zaštićenim dobrima i drugim stvarima. Ne želim to da ponavljam. Ali, samo moram da skrenem pažnju da ovaj planski dokument treba da jednostavno pokaže kakvi su naši potencijali, gde šta može da se razvija, pa tek onda ono – hoćemo.
Znači, ovaj planski dokument ne sadrži sredstva, ne sadrži neka usmeravanja, ne sadrži neke naloge, ali je zasnovan na nečemu što predstavlja standard i potencijal ove države i ovog naroda.
Moram da kažem da sada shvatam ove poslanike koji su na konkretnim primerima pokazali koliko život ili oni koji vrše vlast mogu da obesmisle nešto što možda i nije tako loše, kao što je recimo neki planski dokument koji uvažava potencijale određenog prostora.
To može biti i primer fabrike za proizvodnju hrane za kučiće i mačiće u centru Hrtkovaca, to može biti i primer kada predsednik opštine preko svog preduzeća asfaltira, pa to mogu biti primeri kako god okrenete. Ti primeri nam u stvari pokazuju koliko su oni koji su na vlasti spremni da poštuju ono što su napisali, ono čemu su se obavezali.
Danas smo slušali priče o tome kako je potrebno da se razvlasti država, kako jedinice lokalne samouprave treba da postanu vlasnici nepokretnosti, a onda bi, poput Čanka i onih, prodali svakima itd, itd. E, neće tako biti. To morate da znate.
A koliko pametno vodite politiku, a to je ona politika – krene izborna kampanja i onda krene stranka na vlasti ili nekoliko njih sa građevinskim mašinama, građevinskim operativama, dizalicama, lekarima, onima za oči, ginekolozi, pa onda krenu gerontološki centri, pa deca, pa pevaljke itd. Sada se došlo na naplatu. Morate da istrpite, jer, ko laže taj i krade. U laži su, po pravilu, kratke noge. Začas se čovek uhvati u laži.
Sada imamo situaciju da od 190 i nešto opština, 150 i nekoliko radi bunt protiv Republike, odnosno Vlasti republičke, koja nije iz budžeta isplatila ta nenamenska transferna sredstva, pa onda, kako smo mogli da primetimo, a nema razloga da ne verujemo, jer kada se gađate međusobno uvek izlazi istina, kaže se da su zbog toga zaustavljene investicije za škole, za obdaništa, za lokalne puteve, itd. Onda kada neko sa vlasti počne da se kune ovde, samo što ne pusti krv, kako je zakon na prvom mestu, onda imamo situaciju da recimo asfaltna baza koja nije mogla da se napravi u Vrčinu, jer su se pobunili ljudi, jednostavno demontira i prebaci u Rakovicu, Kijevo, i sad može da zagađuje građane Kijeva, niti ima dozvola, niti postoji urbanizam, niti postoji ekološko, ništa ne postoji. Ali, postoji interes. To je taj interes. Pod ovim interesom sve pada u ovoj zemlji.
Samo da vas podsetim. Prošle godine, negde u januaru ili februaru smo donosili neke propise koji su se ticali ovih naših pravosudnih organa. Dobio kaznu zato što sam rekao rečenicu: "Za šta se uhvati Boško Ristić, to se osuši i od toga nema ništa". Evo, sada ste videli da od reforme pravosuđa nema ništa. A ja dobio kaznu.
Uvek sam kriv što znam. A vi ste uvek u pravu kad ne znate ili se pravite da ne znate? Kad vas kritikuje SRS, onda se smeškate. A kad dobijete packu od gazde iz Brisela, onda slušam neke neverovatne stvari, poput Nate Mesarović, Homena ili Malovićke, koji kažu – mi ćemo sa Evropskom komisijom da se dogovorimo oko procedure kako će da se postupa po žalbama. Znači, nije važan zakon, nije važno ono što je napisano ovde, što je izglasano, pa neka je makar i pogrešno, ne, nego je važno šta će da kaže veliki gazda iz inostranstva, jer on pravi nove propise i nove stvari, pravi pravila ponašanja.
Kako vi mislite da sprovodite zakon recimo sa čovekom koji je kao neki funkcioner u Nišu i pre nekoliko godina asfaltirao je jednu ulicu i na sredini ulice ostale bandere. Kad su ga pitali kako je to mogao da uradi, rekao je da su oni to uradili bez dozvole.
Opština, odnosno grad preko svoje direkcije, bez građevinske dozvole, izvršila je neku investiciju, velike pare sljuljali tamo, nisu se dogovorili sa elektrodistribucijom da se izmeste te bandere i sad ljudi voze automobile kao Alberto Tomba, slalom, a na centru raskrsnice nalazi se bandera i to je sada skver. Da li sada može taj čovek u budućnosti da bilo šta normalno radi, u skladu sa zakonom? Svaki normalan čovek bi rekao da ne može, ali s obzirom da je funkcioner jedne od stranaka na vlasti vrlo važna karika u tom pranju para, on će i dalje da asfaltira.
Šta ste promovisali kao vrednost? Omladinci u Srbiji imaju žarku želju da budu svedoci saradnici. Kad su svedoci saradnici, mogu da kupuju univerzitete, građevinska preduzeća, asfaltne baze, preduzeća za puteve, da biju ministre, da lupaju šamare ministrima, da gaze na auto-putu, da sa obezbeđenjem odlaze da zaključuju poslove.
Znate li vi šta je svedok saradnik, zaštićeni svedok? Nešto što se čuva u mišjoj rupi. Kod nas tu postoji gazda, idol za mlade, 15 policajaca oko njega, pa sad ti ne zaključi ugovor sa njim. Iznajmljuje one pare pod kamatom, pa kupuje preduzeća, pa ih krčmi. Da li vi mislite da to ljudi ne vide? Vide ljudi to, ali ne znaju kako da se otarase tih stvari.
To su neki problemi koji ne sputavaju ne samo Zakon o prostornom planu Republike Srbije, nego sve naše propise. Koliko važe kod nas ti propisi i zakoni? Ne važe ništa. Dulić, jadnik, ne sme da pošalje ljude u Rakovicu, 20 i nešto hiljada bespravno sagrađenih stanova, stambenih jedinica.
Ne pričam o onima koji su napravili dve-tri sobice itd. Pričam o onima koji prave za tržište, peru pare. Gde sme da pošalje? Koga da pošalje? Ubiće ga. Ko? Neka izabere. Ne mogu čoveka da pozovem da izvrši samoubistvo. Ne mogu sad da zapnem i da on mora da strada, a posle ja kriv što je on stradao što je primenjivao zakon.
(Predsednik: Dobro, ipak ću vas zamoliti, bez obzira što koristite često i stilske figure, da termini "samoubistvo", "ubiće ga" itd, mogu se shvatiti na različite načine, molim vas.)
Gospođo Đukić Dejanović, imam samo problem što pričam srpski, znate, ne koristim ove nepoznate reči "implementacija" itd. Pričam srpski na način kako može najbolje da me razume i onaj sa Tresibabe i onaj iz centra Beograda. Ne znam zašto bi vam to predstavljalo neku smetnju. Nema potrebe neka smetnja da bude tu.
Mogu sad da vam dokažem, kada ste me već podsetili, znate, DS je pokazala tačnom jednu izreku, da je batina izašla iz raja. Sve one koje su premlatili, sada su u koaliciji sa DS, sve. Znači, mlatili ih 2000. godine ispred Sava centra i u sedištima stranaka i sada su u koaliciji sa DS. Naravno, to ne bi trebalo da bude standard za ubuduće.
Idemo dalje. Kaže se tokom ove današnje rasprave – ne poštuje se Zakon o javnim nabavkama. U toku jedne godine na javnim nabavkama Republika Srbija potroši četiri milijarde evra. Kada sam vam pričao, pre dve i po godine, da se krade otprilike 20%, niste verovali, kada vam je došao neko iz Brisela i rekao – 20%, da je to 800 miliona, onda, poštovani građani Republike Srbije, ova vlast je omogućila da dva miliona evra dnevno se ukrade. Dobro, nešto malo više, dva miliona plus kusur.
Je l' neko odgovarao? Neće niko da odgovara. Ko vam vodi Agenciju za borbu protiv korupcije? Ne znate, kandidat "Otpora" za poslanika, koji nije prošao, a oni morali da ga izaberu za predsednika. Tako da ste vi svi pod posmatranjem. Samo vas posmatraju.
To su sve činjenice, ništa nisam izmislio. Dalje, kaže se novi zakon o izgradnji koji je donet da bude onakav zbog prodaje "Belvila", znate, pošto je stala prodaja "Belvila", dok se ne proda "Belvil", nema dozvole. To se držalo jedno godinu dana, pa kada se proniklo u to, onda sad mogu dozvole.
Kaže – svuda funkcioniše, primenjuje se taj zakon, ali nikako u Beogradu. Naravno, neće u Beogradu da se primenjuje. Đilas je jači u Demokratskoj stranci od Dulića. Molim vas, je l` je jači - jači je. Bio je direktor Narodne kancelarije, gradonačelnik Beograda, pola budžeta Srbije je tamo, kako može jedan običan ministar, još lekar, koji smatra da mora da bude ministar za građevinske poslove jer ne može više da namešta noge ljudima koji propadnu u kanalizaciju zato što nema šahta poklopac.
Šta on dalje može da radi u oblasti građevinarstva. Šta? Da apeluje da sve šahte moraju da imaju poklopac, jer ako čovek padne može da slomi nogu, a onda ide kod njega na ortopediju.
To je jedina veza između struke profesije i ovoga što se radi. Sada treba ozbiljno da pričam. Šta ozbiljno da pričam.
Evo primer gospodina Stamenkovića, baš sam čekao ovaj amandman. Oni koji su napisali Predlog zakona ne znaju da postoje zakoni koji su ovo regulisali. Pa nije valjda, gospodine Stamenkoviću, da su propisi iz 1997. godine, koji nisu promenjeni i kasnijih godina, nastradali u seči propisa. Pa nije valjda da su nastradali. Kako može zakon da nastrada? Zakon može da nastrada ako ga ovde stavimo van snage. Taj zakon nismo stavili van snage.
Onda se piše sve i svašta kao obrazloženje. Naravno ja žigošem, sve to lepo žigošem za sva vremena da ljudi znaju o čemu se radi. Ili za Kosovo i Metohiju, hoćemo da pričamo o tome?
Da li važi ovaj predlog zakona za Kosovo i Metohiju? Ma nisu ni razmišljali o Kosovu i Metohiji. Zašto?
Navodno Vlada je rekla da se ne ide na izbore, a onda su neki sa vlasti poslali jednu grupu državnih činovnika, koji od Republike Srbije primaju platu, da budu kandidati na ovim izborima. Ko je raspisao ove izbore? Da li je Unmik raspisao ove izbore? Nije. Kako može onda neki Srbin uopšte da učestvuje na tim izborima. Čekam vas za koji dan da se pojavi prva carinska deklaracija nezavisne države Kosovo. Onda ćete obrati bostan do daske. Sve ste vi ovo napravili.
Sada kukate na Euleks, pa ko je pozvao Euleks decembra 2008. godine - Vlast. Sada poslanici vlasti na ponekoj sednici nekog odbora dignu glas kako Euleks radi sve protiv Srba u korist nazovi neke države.
Onda vam dođe Hilari Klinton, pa vam kaže – pa zajednička rezolucija podrazumeva da dve strane sednu da razgovaraju, čim dve strane sednu da razgovaraju one se međusobno priznaju. Nazdravlje.
Mnogo ste, mnogo ste loših stvari uradili. Nikada vam to neću zaboraviti, a sve pozivam da nikada ne veruju Demokratskoj stranci.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, evo, jedva 45 godina govorim srpski jezik, malo me bolje razumeju u Kruševcu, nego u Vojvodini, ali me uglavnom svuda razumeju jako dobro.
Pored toga što govorim srpski jezik, jako dobro i razumem druge kada govore srpski jezik, ali mnogo se više trudim građani Srbije da u životu razumem dela, a ne reči, jer nekada, znate, reči ne prate baš uvek dela.
Postoji jedno nesaglasje između ljudi koji se bave politikom iz određenih političkih stranaka, između onoga što propagiraju, između njihove doktrine i njihove političke prakse.
Nisam razumeo prethodno izlaganje i nisam razumeo kakve to veze ima sa zakonom koji je danas na dnevnom redu, ali sam i te kako dobro razumeo poruke koje je neko izgovorio na račun Demokratske stranke Republike Srbije. Imam obavezu, kao član Demokratske stranke i kao narodni poslanik koji sedi tu u parlamentu, da branim dostojanstvo i Republike Srbije, njenih građana i Demokratske stranke, kojoj pripadam i kojoj verujem.
Imam takođe i obavezu da branim ideale ''Otpora'', u koje dan danas verujem, jer sam jedan od osnivača ''Otpora'' i veoma sam ponosan na tu svoju činjenicu, a pogotovo sam ponosan što sam smenio gospodina Zorana Krasića koji je bio ministar u toj vladi.
Njegov lider je u to vreme kazao – ako jedna noga kroči na Kosovo, ako jedna čizma kroči na Kosovo, zajedno sa svojim stranačkim kolegama zauvek ću se povući iz politike. Tamo je 60.000 pari čizama kročilo, baš u vreme kada je prethodni govornik, koji gorko lije suze nad sudbinom Kosova, bio ministar.
I umesto sada da spusti glavu i da se sakrije pod poslaničku klupu, on nam drži moralne pridike i predavanja o Kosovu, drži predavanja o tome ko je bio u Otporu, ko je član Saveta za borbu protiv korupcije, a tu možda mislite na gospodina Čedomira Čupića. Ako na njega mislite, moram da vam kažem da je reč o visokomoralnoj odgovornoj ličnosti koja i te kako dobro radi u interesu građana Srbije.
Kada govorite o svedoku saradniku, zahvalite Đuri Suvajdžiću, zvanom Mutavi, što je uveo instituciju zaštićenog svedoka i pružio šansu mnogima koji su učinili krivična dela da izbegnu odgovarajuću kaznu. Možda je moguće izbeći kaznu pred sudom pravde svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali ima jedan viši sud u koji zaista verujem i u čije postojanje takođe verujem. Taj sud čeka svakoga od nas i meriće naša dela, ali i naše reči. Pred taj sud izaći ću mirne duše i čiste savesti.
Moram da vam kažem samo jednu stvar, DS ne deli ni zbog čega odgovornost za ono što je vaša politička stranka uradila tokom devedesetih godina ovoj zemlji. Demokratska stranka ne deli odgovornost ni za vaše izgovorene reči, ni za vaš izborni program, ni za ono što ste činili, ni za ono što niste činili, niti mi to ikada želimo da prihvatimo hipoteku vaših nedela i vaših dela. Kakogod ko klasifikovao vaš politički učinak.
Naravno da ono što smo zatekli u zemlji Srbiji ne možemo da precrtamo i da zažmurimo i da sakrijemo pod tepih, već sa tim moramo da se suočavamo. To suočenje nekada može da bude bolno, nekada može da bude neprijatno, ali to suočenje mi svakako nećemo izbeći. Trudićemo se da popravimo ono što ste vi pokvarili.
To koga smo mi izabrali danas za koalicionog partnera, to nije naša stvar, to je stvar građana Srbije koji su dali poverenje nama da to uradimo i da odaberemo s kim ćemo, ne vladati u ovoj zemlji, jer vladanje ovom zemljom je završeno, mi upravljamo ovom zemljom. Upravljanje ovom zemljom podrazumeva, pre svega, odgovornost, a ne privilegije, kako vi mislite.
Ponosno delim odgovornost s ljudima s kojima sedim u ovom parlamentu i u ovoj vladi i trudim se da uspostavim dijalog i s vama, jer smatram da je to nužno za Srbiju. Takav dijalog može samo da doprinese poboljšanju i iznalaženju dobrih rešenja za krizu u kojoj se ova zemlja nalazi.
Još jednom podvlačim, nije DS gurnula ovu zemlju u krizu u kojoj se ona danas nalazi, nije DS pozvala 60.000 NATO vojnika na Kosovo i Metohiju. Možda kada govorite o Kosovu i Metohiji treba da se zapitate, pre svega, koliki je bio vaš učinak te 1999. godine i da se setite svog lidera koji je kazao – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, povući ću se iz politike.
To da neko ima gazdu na Zapadu, to verovatno mislite na sebe, jer vaš lider se nalazi u najzapadnijem gradu zapadne Evrope, u Hagu, a naši lideri su ovde u Srbiji i mi odavde kreiramo zbivanja i dobijamo instrukcije i zajedno se dogovaramo šta ćemo raditi.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Uz velike napore, pokušaću malo da rastumačim neke stvari, pošto je ovde bilo sve nabacano. Ne želim da pokvarim gospodinu Milivojeviću dobru kandidaturu za glavnog idola DS. Podržavam ga. To jeste stvarno ideologija Demokratske stranke. Znate, moramo malo i da se nasmejemo u ovoj skupštini.
Boris Tadić kaže da je spasio državu bankrotstva koju je izazvao Tadić Boris, tako ispada, tako mi kažu ovi moji građani, što me stalno susreću, ali dobro, idemo redom.
Gospođo Đukić Dejanović, možda vi niste obavešteni, ja sam obavešten, u zapadnoj Evropi se priprema, za 7. decembar, jedna akcija da svi građani odu do banaka i povuku svoje ušteđevine, kako bi se osvetili bankarima, jer su prepoznali u bankarima glavne rušitelje ljudskog dostojanstva.
Ima nagoveštaja da će ta akcija koja bude u zapadnoj Evropi, pošto imamo proevropskih tipova u Srbiji, znate i sami, pošto smatraju da je to evropski standard, poslušaće tog fudbalera Erika Kantonu i veliki broj Srba se priprema da 7. decembra dođe do šaltera da povuče one svoje pare, između pet i sedam milijardi evra.
Postoji velika opasnost da se sruši kompletan sistem Republike Srbije. Ako se taj sistem sruši, onda već za novu godinu neće biti penzija, neće biti socijalnih davanja, neće biti plata za policajce, neće biti ni za ove vojnike itd.
Preporučio bih vam da se vi na vreme pripremite, da vas ne pogodi to zlo, pa da posle kažete da je Krasić opet kriv što vam je to na vreme rekao. Upozoravam vas, da sutra opet ne bude neko drugi je kriv. Mir, mir, mir, niko nije kriv. Na vreme da vam kažem.
Što se tiče ovog vašeg komemorativnog kongresa za 18, stvarno očekujem da posle toga više Demokratska stranka ne postoji, jer je to plebiscitna želja srpskog naroda. Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović.

Upravo sam htela da vas zamolim da se zaista vratite na temu, kad uzimate učešće u raspravi prostornog planiranja. Zaista sve poslanike molim, uključujući i gospodina Krasića.
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Izvinite, da li je neko hteo po prethodnom? (Da.) Dragan Stevanović, izvolite.

Da, hteo sam po prethodnom. Naravno, nije bitno, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Molio bih vas samo da nam kažete koliko imamo vremena još u okviru poslaničke grupe.
(Predsednik: Poslanička grupa tri minuta i vi 15 minuta, znači, 18 minuta ukupno imate.)
Gospođo Đukić Dejanović, našeg lidera su na zapad poslali njihovi lideri, ali se mi molimo, uzdamo u Boga i čvrsto verujemo da će naš lider ponovo biti s nama i onda ćemo hipoteku nedela, koju su za deset godina njihove vlasti ostavile po Srbiji za sobom, zajedno sa našim liderom da raspravljamo i da čistimo.
Ne bih više da polemišem na tu temu, vreme je pred nama, uzdamo se, ponavljam, u njegov povratak. Hteo bih zaista da govorim o prostornom planu, o zakonu koji je na dnevnom redu, jer on zaista daje dosta prostora da se vlast na jedan ozbiljan i odgovoran način kritikuje. To smo radili u načelnoj raspravi, to ćemo raditi svakako i danas, jer objektivno to danas jedino mi iz SRS i radimo.
Naravno, na početku, ministre, da vas pitam, ako sam vas dobro razumeo, malopre ste rekli da jedan objekat na području zaštićenog dobra ipak neće biti legalizovan? Znači, ne postoje uslovi? To sam samo hteo da čujem, pošto malopre nisam imao priliku.
Vidite, gospodine Duliću, ne kritikujemo mi vas, niste vi ministar ispred grupe građana Oliver Dulić, mi kritikujemo politiku kojoj pripadate, politiku koja je na snazi deset godina. Sve ono što danas govorite imalo je kredibilitet 2001. godine, a danas to više ne pije vodu. Danas posle deset godina vlasti DS ne može niko, ne vi, ne može niko da nam kaže – za dve godine Srbija će biti pokrivena planskom dokumentacijom. Srbija je 2003. godine u vaše ime dobila šansu da bude pokrivena planskom dokumentacijom, niste razumeli održivi razvoj, to radimo deset godina kasnije.
Prema tome, vi predstavljate kontinuitet politike, nemamo mi protiv vas ništa. Vi ste deo politike koja je u prostornom smislu posejala ili obezbedila kontinuitet haosa, kako kažete da ste ga nasledili 2000. godine.
Još jedna stvar, nije tačno da ne postoje ideološke prepreke. Vaša stranka ih je sejala. Problem održivog razvoja u opštini iz koje dolazim kontinuitet ima sa ne znam kojim vremenima, zato što vaša stranka nije htela da prevaziđe ideološke prepreke i razlike i vlast u toj opštini dole, u kojoj je danas građevinski, urbanistički i planski haos, napravljena je u Krunskoj, a ne u Surdulici.
Prema tome, ideološke prepreke i te kako postoje i promoviše ih upravo DS iz Beograda. To što trpi DS, ja ili vi lično, malo je više važno. Problem je što to trpe građani. Kažem vam, uz poštovanje, kako god hoćete, razumevanje vaših ličnih napora, vaša politička stranka, politika kojoj je ona okosnica, osporava sve ovo.
Čime mi danas da mašemo? Da pričamo suvu priču, rekli biste – imate li argumente? Mašemo ugovorima, svakako, mašemo kartama, koje predstavljaju suštu suprotnost onome o čemu priča Vlada Republike Srbije i njen predsednik Boris Tadić. To je naša surova stvarnost.
Mi smo podneli dva amandmana na tekst zakona. Oba su prihvaćena. Amandmani su, naizgled, možda formalnog karaktera, ali suštinski pokazuju da razumemo značaj prostora kao strateškog resursa i da razumemo koliki je značaj zaštite tog prostora, isti onoliki koliki je i značaj upotrebe, odnosno korišćenja tog prostora.
Da smo opredeljeni da štitimo prostor, promovisali smo u kampanji 2008. godine. SRS je promovisala ideje "braunfild investicije", pre svega. Danas ovde slušamo "grinfild investicije". Jeste, oni imaju ekonomsku opravdanost. Sa aspekta prostora, oni u određenom trenutku počinju da predstavljaju problem, naročito kad imate investitorski urbanizam kakav imamo danas u Srbiji, što je konstatovano u ovom prostornom planu.
Insistirali smo i na lokalnim samoupravama, jer shvatamo njihov značaj u zavođenju prostornog reda, urbanističkog reda u Srbiji, ali ne možemo sve da svedemo samo na priču – loša administracija. Ne sporimo pravo bilo kome da optuži administraciju. Vi deset godina ili nešto manje uzimate novac iz pretpristupnih fondova za unapređenje administracije, koja je na katastrofalno niskom nivou u tom kontekstu. Administracija može da se sredi samo ukoliko postoji politička volja, o kojoj je govorio gospodin Martinović. Mi se bojimo da ne postoji politička volja. Nema političke volje, na snazi su kompromisi koji je osporavaju i obesmišljavaju.
Gomila je konkretnih materijalnih dokaza, o čemu danas da pričamo. Kaže se ovde – vi iznosite parcijalne probleme svojih opština. Evo ga jedan regionalni prostorni plan, radi ga Vlada Republike Srbije. Zamislite sada apsurd, ovaj prostorni plan je morao da bude izmenjen od grupe građana, da obrađivač i predlagač prihvate izmene, zato što nije imao snage da se suprotstavi argumentima koji su validni, a on je izraz interesa, političkih, stranačkih, partikularnih, baš nas briga, ali on obesmišljava prostornu nauku, koncept održivog razvoja i dolazi upravo iz Vlade Republike Srbije, koja nam servira održivi razvoja evropske perspektive - med i mleko. Jednostavno to tako ne može.
Kako je moguće da jedna opština u jednom mandatu lokalne samouprave donese prostorni plan posebne namene, usvoji master-plan za turizam? Ljudi koji su pratili vrednost i kvalitet dokumenata nemaju zamerki u tom vremenu na te dokumente, prihvataju da su usaglašeni, da su u funkciji prostora, a onda ti isti ljudi donesu regionalni prostorni plan ili pokušaju da usvoje prostorni plan koji se suprotstavlja tome i središte jedne turističke ponude, turističkog centra pokušavaju da prekrajaju turističkim rejonima, jer postoji politički interes da se to tako uradi, a ne opravdanost u principima održivog razvoja, odnosno koncepta prostora, prostornog razvoja.
Onda moramo da se politikom dovijamo da ovakve stvari ispravljamo. To je jedna stvar koja na ozbiljan i konkretan način diskvalifikuje svaku nameru Vlade da uredi sopstveni prostor.
Postoji gomila drugih primera. Neefikasna lokalna administracija, to zaista jeste tako. Raspravu o ovom prostornom planu opštinska uprava u Surdulici je prespavala, a suštinski se odnosi na područje koje je od životnog značaja za ceo jug Srbije. Prespavali su, doneli kartu i nabili je u ćošak. Građani moraju da ispravljaju i da utiču na ovo, građani moraju da raspravljaju i razgovaraju sa obrađivačima ovog plana.
Njih interesuju neke druge stvari. Vi imate mehanizme da se obračunate sa tim stvarima. Odavde vas pozivam da, koristeći mehanizme, zaustavite prostorne i planske bahanalije. Niko ovde nije protiv investicija, najmanje SRS, ali te investicije moraju da imaju svoj smisao. Ukinute prostorne planove, urbanističke planove, ako možete - "Mi smo samo kamen temeljac položili, šta nas briga". Čemu onda planski dokumenti?
Gospodine ministre, vi ste rekli u načelnoj raspravi da su dve stvari potrebne: rešeni imovinsko-pravni odnosi i planska dokumentacija. Kako je moguće da danas lokalne samouprave pred državnim organima konkurišu za projekte, a ne ispunjavaju nijedan ili jedan od ova dva uslova? Kako je to moguće? Politički kompromisi vas nateraju da zatvarate oči pred tim činjenicama. Kako je moguće da u jednoj opštini pravite sportsku halu u centru grada, sportsku halu sa 38 parking mesta, gde nisu rešeni imovinski odnosi, gde je suprotstavljeno PGR itd? Kako je to moguće? Da ne govorim o ekonomskom aspektu tog projekta.
Pitajte kolege iz DS, nema ih, oni su ih doveli na vlast, nema ih da sede tu, nisu danas s nama, neka kažu kako je moguće, da li postoje mehanizmi da se ti projekti zaustave? Da ne govorim, ponavljam, o ekonomskom aspektu tog projekta koji treba opštinu, koja ima budžet 400 miliona, da zaduži još 200 miliona.
Zašto je prave? Da zadrže omladinu u Surdulici? Da li se omladina zadržava sportskom halom? Gde je sportska hala u Srbiji pokazala ekonomsku opravdanost? Sve su na teretu budžeta, što republičkog, što lokalnog, ali ne postoji snaga da se takvim projektima stane na put. Ima gomila drugih i planskih i ekonomskih rešenja kojima bi to moglo da se reši, ali nema volje.
Da ne govorim o projektu koji se upravo realizuje u Surdulici, oko zatvaranja centra grada, koji je suprotstavljen planskim osnovama, gde se saobraćaj zatvara, a u planskoj dokumentaciji stoji da je poseban režim saobraćaja itd, sve jedno preko drugog.
Nije mi namera da osporavam trošenje novca na područjima koja su devastirana i koja su osiromašena i koja su ugrožena, ali novac, ako se troši, ako ga već ima, ako postoji volja da se stvari dole rešavaju onda to mora da bude planski, to mora da ima neki svoj smisao.
Gospodine ministre, imate gomilu problema po administracijama. Vi imate problema u komisijama koje će kontrolisati planove koji će zatrpati vaše ministarstvo narednih meseci. Zato ste dali rok u zakonu mesec dana. Ko zna šta će sve doći u ministarstvo, čiji će interesi u prostorne planove biti ugrađeni? Ako se mesec dana ne pregleda i ne prekontroliše, to će biti validno, odnosno kao da jeste.
Imate situaciju da se Komisija za planove sastane i na PGR (Plan generalne regulacije) iznesu određene probleme i primedbe, komisija prihvati i kroz zapisnik konstatuje te probleme, pošalje ih obrađivaču koji ih načelno prihvati neuvršćene u dokument, vrati ih lokalnoj samoupravi i ona ih objavi u "Službenom glasniku", i posle sve nas boli glava.
Sa takvom administracijom ne možete da gradite perspektivu i održiv razvoj. Sa takvom administracijom ne možete da nam obećavate ovako ambiciozan prostorni plan i ne možete da nam obećavate da ćemo za dve-tri ili pet godina početi na adekvatan način da uređujemo prostor Republike Srbije, odnosno svake lokalne samouprave pojedinačno.
Mi danas govorimo, ne bih voleo da budem shvaćen pogrešno i ne bih voleo da se rasprava i diskusija SRS shvati politikantski, to nam nije poruka, da javnost takav utisak stekne.
Međutim, gospodine ministre, mi smo našim amandmanima, našim učešćem i u načelnoj i u ovoj raspravi danas pokazali da razumemo prostor, da ga razumemo kao strateški interes i pokazujemo spremnost da na izazove koje prostor sam po sebi nosi i predstavlja, odgovaramo mnogo bolje nego što to radi aktuelna vlast poslednjih 10 godina. Da nije tako, verovatno bi i rasprave bile manje žučne, odnosno svi bi živeli na terenu bolje.
U svakom slučaju, SRS smatra da će ovaj prostorni plan doživeti, nažalost, fijasko, jer neće biti političke volje i institucionalne snage da se ovako kako je zamišljen sprovodi na terenu.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.