Dame i gospodo narodni poslanici, meni je simpatična ta lucidnost kojom gospođa Đukić Dejanović vodi ovu sednicu, nemam ništa protiv.
Ako bih mogao da koristim vreme poslaničke grupe, pošto očigledno nemam pravo na repliku.
Prvo da polemišem sa uvaženim gospodinom ministrom. Dakle, i vi i ja gospodine ministre dolazimo iz jednog dela Republike Srbije koji je, kada je u pitanju evidencija nepokretnosti, kao sistem evidencije nepokretnosti, poznavao zemljišnu knjigu iz austrijskog odnosno austrougarskog pravnog sistema.
Ima jedna dobra rečenica o Austrougarskoj da je to bila loša država, ali da je imala dobru državnu upravu i da je imala dobre sudove i ma šta mi, posle više od 200 godina od nastanka sistema zemljišnih knjiga, kazali na tu temu, ne može niko da ospori da je to bio loš sistem evidencije nepokretnosti. Čak, to je moja lična ocena, mislim da je bio mnogo precizniji, mnogo kvalitetniji nego što je sistem evidencije nepokretnosti.
Kada je reč o katastru, da ne govorim o tome da pojedini delovi Republike Srbije, posebno južni delovi, nisu imali ni sistem zemljišnih knjiga, ni sistem katastra, nego su imali turski tapijski sistem. Sigurno je da je u tom pogledu postojao haos, ali što se tiče same evidencije nepokretnosti u sistemu zemljišnih knjiga, to je bio dobar sistem evidencije nepokretnosti i sumnjam da ste vi sa zemljišnim knjigama kao Ministarstvo imali problem.
Ono što vi mene izgleda niste razumeli, vi biste ceo problem sa izdavanjem građevinskih dozvola, odnosno sa izdavanjem akata koji su neophodni za izgradnju objekata, svalili na lošu administraciju, što bi rekli Englezi "maladministration", ali nije problem, gospodine, suštinski nije u tome.
Naravno, ima problema i sa administracijom, nekad je troma, nekad je spora, nekad ne poznaje propise, nekad ima i zlu nameru, ali s druge strane ne možemo, a da ne kažemo da i po lokalnim samoupravama ima dobrih pravnika, ima čestitih i savesnih službenika, koji pošteno rade svoj posao i koji nisu prepreka za izdavanje građevinskih dozvola.
Mi imamo problem, suštinski problem, gospodine ministre, sa drugom pojavom. Ne sa sporošću u izdavanju građevinskih dozvola, ne sa komplikovanošću procedure, ne sa bahatošću i aljkavošću birokratije, nego sa činjenicom da ljudi koji vode opštine nisu ni ušli u proceduru izdavanja građevinskih dozvola, nego su počeli radove, a da se nisu ni obratili nadležnim opštinskim službama za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno prethodno lokacijske dozvole, nisu pristupili izgradnji projekata itd.
Mi sa tim imamo problem. Pitao sam vas kako mislite da taj problem rešite? Lako je, relativno je lako rešiti problem spore administracije. Ako neko krši zakon na štetu građana, ne poštuje Zakon, krajnje rešenje je da se da otkaz i neka se na njegovo mesto primi neko ko je savestan. Taj problem se lako rešava. Ali šta ćemo sa nedostatkom političke volje da se poštuje zakon? Kako ćemo taj problem da rešimo?
Rekao sam vam i na primeru kabla i na primeru fabrike za kućne ljubimce, ne da je opštinska administracija spora, nego je opštinska administracija, gospodine ministre, potpuno zaobiđena u celoj proceduri. Niko joj se nije ni obratio, nego su ljudi počeli da rade, a da prethodno nisu dobili sve potrebne akte i dokumente koji su neophodni po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Čudim se uvaženom gospodinu Ratkoviću kada kaže – mi smo postavili samo kamen temeljac, koliko znam i fabrike i kuće se prave od temelja, ne prave se od krova. Kako možete da počnete da pravite temelj neke fabrike, a da prethodno niste obezbedili ni urbanističko planski osnov, niste dobili lokacijsku dozvolu, niste dobili sve neophodne saglasnosti javnih preduzeća, nemate prijavu radova i nemate odobrenje za izgradnju, ali imate postavljen kamen temeljac. Kako je to moguće u RS?
Da li je moguće da neko počne da pravi kuću, a da prethodno nije obezbedio sve neophodne akte po Zakonu o planiranju i izgradnji? Nije moguće, kao što nije moguće da počnete da gradite kuću od temelja, tako nije moguće ni fabriku za kućne ljubimce. Na stranu to što ovde postoji očigledan ekološki problem, što će fabrika za kućne ljubimce biti napravljena, ako uopšte i bude napravljena, u centru naseljenog mesta gde žive ljude, to je ekološki problem, ali mi smo sada pre svega na terenu planiranja i izgradnje objekata.
Imamo problem, gospodine ministre, da vi kao Ministarstvo ne možete ništa svojim partijskim kolegama na lokalnom nivou, koji svesno krše i zaobilaze zakon. Kako ćemo taj problem da rešimo?
Možete li da nazovete predsednika bilo koje opštine u Srbiji, koji je iz reda vaše stranke ili iz reda stranke vaših koalicionih partnera, i da ga pitate – šta to radite, kako je moguće da potpišete ugovor za postavljanje kabla a da niste sproveli javnu nabavku? Kako je moguće da date 58 miliona, a da je stvarna vrednost 32 miliona? Kako je moguće da u centru naseljenog mesta pravite fabriku za kućne ljubimce? Tu će radnici, gospodine ministre, koji prerađuju to meso za pse i mačke, morati da rade pod zaštitnim maskama, onda možete da mislite koliki je to stepen zagađenja, a svuda okolo su porodične kuće.
Najmanji je problem administracija, spora, aljkava, neodgovorna. Taj problem može da se reši. Mnogo je teže rešiti problem nedostatka političke volje da se poštuje zakon.
Primer Surdulice. Maločas ste navodili primer mog kolege Dragana Stevanovića. Znate li koji je slučaj u Surdulici? Pitam vas – gde to postoji u bilo kojoj državi članici EU kojoj navodno ova vlada teži?
Predsednik opštine je čovek koji je vlasnik građevinske firme. Kada je pravljen put od Surdulice do jedne mesne zajednice na teritoriji opštine Surdulica, znate li ko je dobio posao? Njegova firma. Čovek je sam sebi i poslodavac i izvođač radova. Sam sa sobom faktički potpisuje ugovore. Sam sebi isplaćuje sredstva iz budžeta opštine Surdulica za izgradnju tog lokalnog puta. Gde to ima?
Kako ćete sa tim problemom da se obračunate? To nije problem loše opštinske administracije u Surdulici. Ona sa tim nema nikakve veze. U pitanju je predsednik opštine, kao što je u pitanju i predsednik opštine Ruma i kao što su u pitanju predsednici opštine Savski venac i mnogi drugi predsednici opština u Srbiji koji svesno i namerno, verovatno iz svojih ličnih, koristoljubivih interesa potpuno zaobilaze zakonsku proceduru. Vi sa tim imate problem.
Meni nije jasno kako mislite sa tim problemom da se obračunate. Ne možete da kažete – moje je da predložim dobar zakon o prostornom planiranju. Šta se dešava na lokalnom nivou, time nek se bave tužilaštvo, policija i sud. Baviće se oni, ali time i vi treba da se bavite, jer ne završava se posao prostornog planiranja kada donesemo zakon nego kada se on primeni, kao i kod svakog drugog zakona. Imamo očigledan problem u primeni Zakona.
Ponavljam još jedanput, ne zbog loše administracije, možda ima i toga, nego zbog nedostatka volje onih koji vode pojedine jedinice lokalne samouprave u Srbiji, da ne poštuju zakone koje je izglasala Narodna skupština RS, i do sada, gospodine ministre, od vas nisam čuo – koji je to mehanizam da se tome stane na put. To je osnovni problem kada govorimo o ovoj materiji.