Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se po članu 3. stav 2. na koji je podneo amandman gospodin Martinović.
Očigledno je da u ovaj materiji postoji dosta problema ili propusta u ovom predlogu zakona, u kojem je mnogo veći akcenat stavljen na regione, dok su lokalne samouprave potpuno neopravdano ostavljene po strani. Izuzetno je dobro da ste prepoznali, i vi i Vlada RS, i to pokazali prihvatanjem ovog amandmana SRS, da je neophodno više uvažiti lokalni nivo, kako se ne bi dogodilo da u jednom trenu zbog zakonskih formalnosti dođe do određenog zastoja.
Preciznije, kako je gospodin Martinović naveo u obrazloženju za podnošenje ovog amandmana, da se lokalna planska dokumentacija može uskladiti sa republičkom onda kad nema planske dokumentacije regionalnog karaktera. Činjenica da je neophodna mnogo veća saradnja i usaglašenost lokalnog i republičkog nivoa i mnogobrojni primeri u praksi to i potvrđuju.
Vezaću se za konkretan primer s kojim je gospodin ministar jako dobro upoznat i, na svu sreću, još uvek ima vremena da se mnoge stvari koje su prepoznate kao problem od strane lokalne samouprave i za koje ministar Dulić pokazuje razumevanje promene.
Naime, radi se o izgradnji dela Koridora 10, i sam ministar je, predstavljajući ovaj zakon, rekao da je ključni region razvoja uglavnom vezan za Koridor 10. Nimalo slučajno, nerazvijena područja nemaju adekvatnu saobraćajnu, železničku i drugu infrastrukturu i predstavljaju područja koja zbog toga imaju mnogo manje komparativne prednosti.
Deo Koridora o kome ću govoriti u potpunosti se uklapao u sliku koju je predstavio ministar. Radi se o delu Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, tačnije, pored naseljenog mesta Predejane. Idejni plan koji je sačinjen nije odgovarajući u odnosu na stvarne potrebe. Načinjeno je više koraka, između ostalog, iz republičkog nivoa izašlo se sa argumentacijom koja dokazuje neophodnost izmene ovog projekta.
Prema izmenjenom ovom projektu, izgradnjom petlje kod Predejana, izbeglo bi se da ostane van funkcije put koji je najkraći prema Vlasinskom jezeru, Crnoj Travi i bugarskoj granici, koji je veoma značajan i koji je kraći za oko 25 kilometara, a poznato je da je Vlasinsko jezero od velikog turističkog značaja za ovaj kraj i za Srbiju. Ukoliko bi mu se u budućnosti posvetilo više pažnje i više inicijative, jednog dana bi mogao predstavljati značajan izvor prihoda od turizma za Jablanički i za Pčinjski okrug.
Takođe, izgradnjom petlje sprečilo bi se da prestane sa radom motel koji je jedini objekat u ovom kraju, koji radi i zapošljava lokalno stanovništvo. Prestankom njegovog rada bez sumnje bi se desilo to da i to malo stanovništva iz dvadesetak naseljenih mesta, koje je ostalo tu, masovno krene i iseljava se. Pored ovih stvari, koje bi se mogle svrstati u lokalne faktore, jako bitan razlog da se izmeni prvobitni projekat jesu uštede - uštede novca, uštede vremena za izgradnju.
Sada ću se vratiti na ono što je ministar rekao prilikom predstavljanja Predloga zakona o prostornom planiranju od 2010. do 2020. godine, da mi kao društvo imamo puno interesa da nam sela budu poželjna za život, a ne da se prazne i da se stanovništvo seli u gradove, čija je infrastruktura već odavno prenapregnuta da opsluži sve one koji u njima žive.
Insistiranjem na boljoj infrastrukturi, i to ponavljam, pogotovo infrastrukturnom opremanju sela i funkcionalnom povezivanju sela sa urbanim celinama, ovaj prostorni plan ima suštinski snažan demografski, ekonomski, socijalni i kulturološki aspekt.
Dakle, da je jedan od najvažnijih zadataka prostornog plana da ponudi planska rešenja koja nude šansu za uspešan i održiv razvoj Srbije u narednih 10 godina, zasnovan na principima racionalnosti, socijalne kohezije i ekološke održivosti.
Ove ministrove reči sam citirao s namerom da ukažem ministru da ukoliko zaista ima volje i mogućnosti da se nastavi saradnja na lokalnom nivou, koji prenosi potrebe stanovništva i republičkom, od koga zavisi implementacija projekta, da je potrebno da ovu stvar sprovede do kraja. Kada to kažem, mislim na izmenu projekta koji bi omogućio izgradnju petlje kod Predejana.
Takav potez u praksi mogao bi da pokaže da ovo što je ministar rekao neće biti samo obećanje. Svi znamo da se radi o sredini koja je nerazvijena, siromaštvo je sve veće, u kojoj se broj stanovništva neprestano smanjuje. Kao ilustraciju za to navešću da je broj dece koji se upisuje u prvi razred osnovne škole iz Predejana i okolnih mesta, okolnih sela iz kojih deca idu u tu školu, ukupno od 20 do 25, a broj lica koja preminu u toku godine je približan ili veći.
Opravdanost izmene projekta pokazali su argumenti koji su predstavljeni nadležnima. Govorili smo puno o ovom problemu. Sad ostaje da se izmena projekta sprovede do kraja. Nadam se da će, kad je u pitanju ovaj deo problema na jugu Srbije, ministar imati sluha u pozitivnom rešavanju.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Izvinjavam se, gospodin ministar želi reč. Izvolite.

Ovo je jedan slučaj kada stanovnici jednog regiona nastupe zajednički i barem na čas sklone sve svoje stranačke i druge probleme, verujući da čine dobru stvar za svoj region. Naravno da u društvima, kakva hoćemo da napravimo, takve inicijative ne smeju da ostanu bez sluha.
Tačno je da je Prostornim planom putnog koridora, a kasnije idejnim i glavnim projektima, razrađena varijanta koja se pokazala da nije povoljna za razvoj jednog regiona i tačno je da ste upravo vašim zajedničkim nastupom, gradonačelnik grada Leskovca, predsednik skupštine, narodni poslanici i javnost, uspeli da privučete našu pažnju i mi smo seli i ozbiljno razgovarali.
Ono što mogu da vam kažem je sledeće. S naše strane, sa strane ministarstva je naručena studija generalnog projekta sa studijom izvodljivosti. Ukoliko se pokaže da je taj projekat zaista jeftiniji i da pomaže razvoju toga regiona, dajem vam obećanje da će on biti prihvaćen. Dakle, na dobrom ste putu da se trasa auto-puta izmeni i da pomognemo tom regionu.
Naravno da ovo mora da ispunjava određene preduslove. Oni se tiču cene koštanja. Ne radi se ovde samo o izgradnji auto-puta, radi se o izmeštanju pruge, radi se o velikim troškovima koje će to da podrazumeva. Ukoliko se pokaže da je za državu to bolje i isplativije, budite sigurni da će ova trasa biti prihvaćena, jer drugačije bi bilo veoma teško opravdati to, pre svega lokalnom stanovništvu.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS podnela je par amandmana na Zakon. Cilj nam je bio, pre svega, da što je moguće ozbiljnije ovaj prostorni plan zaživi, da se maksimalno skrate rokovi gde god je to moguće, da se prostorni plan učini što više dostupan svim građanima, svim zainteresovanima, da se što transparentnije raspodeljuju sredstva, odnosno projekti koji će imati prioritet prilikom izgradnje.
Konkretno, mi kao Narodna skupština imamo jedan veliki problem što dobijamo masu izveštaja, a član 5. se odnosi na izveštaj o ostvarivanju prostornog plana. Velika većina tih izveštaja i nije predmet neke ozbiljne rasprave i diskusije, niti u odborima republičke skupštine, a kamoli na plenumu, tako da i zbog same organizacije u radu republičke skupštine, čini mi se da bez obzira na to što je to problematika, pre svega, Zakona o Narodnoj skupštini, mislim da ova intervencija SNS ide u tom smislu da se jednom godišnje raspravlja o prostornom planu.
Prostorni plan je trebalo da dobijemo mnogo ranije. Sredstva koja su pristizala u ovu zemlju prethodnih godina sasvim sigurno bi bila iskorišćena znatno racionalnije. Imali bismo i koristi od toga, ti projekti bi bili ravnomernije raspodeljeni, bili bi u manjoj meri pod uticajem politike, političkih partija, pojedinaca i čini mi se da je jedan od razloga, zbog čega je neophodna što veća transparentnost u realizaciji prostornog plana i činjenica da je on dosta široko postavljen, možemo tu da se složimo, bar smo se složili mi iz opozicije, da tu ima i previša upliva politike u sam ovaj dokument, u tom smislu da sve ono što je predviđeno, sve ono što se želi uraditi u ovih 10 godina najverovatnije neće biti ostvarljivo.
Prema tome, moraće se ići na prioritete da bismo mogli da obezbedimo jedan ravnomeran regionalni razvoj, da bismo mogli da obezbedimo da svi interesi svih regiona budu zastupljeni. Dakle, neophodno je da se ima potpuni uvid u implementaciju tog prostornog plana.
Mislim da su i ta skromna finansijska sredstva jedan od razloga za podnošenje ovog amandmana, a to bi moglo da se shvati i kao argument, jer, ako ćemo realno, niti finansijski kapaciteti ove države, niti makroekonomski, s obzirom na projektovani privredni rast, neće obezbediti ozbiljna sredstva za investicije u nekom narednom periodu.
Sve ono što bismo možda želeli da uradimo, sve ono što će verovatno biti predmet neke političke kampanje vladajućih stranaka, umnogome će ostati i mrtvo slovo na papiru.
Prostorni plan za SNS treba da bude jedan trajni dokument, dokument oko kojeg treba okupimo sve institucije, sve kapacitete ove države koji bi trebalo da preporuče Srbiju svim investitorima i domaćim i stranim, i to je i razlog zbog čega smo insistirali na što većoj transparentnosti i na što većoj javnosti.
Nadam da ćete u danu za glasanje imati malo više razumevanja za sve ovo, jer po mišljenju SNS ovim rešenjem bismo stavili Narodnu skupštinu u situaciju da svake godine mora da raspravlja na plenumu o implementaciji prostornog plana.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Želim da se javim po amandmanu SNS. Podržavajući ovaj amandman SNS, žao mi je što je ministar izašao, jer bi se to direktno odnosilo na određena pitanja prema njemu, pa ću ovo svoje pravo iskoristiti kada ministar bude tu, ako nije problem.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Vargo, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Judita Popović.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman koji je prihvaćen od strane Vlade je pravi primer zašto ovaj predlog zakona o prostornom planu ima određene nedostatke i zašto je ovaj prostorni plan u stvari roba sa greškom.
Krenula bih sa definicijom pet komponenti, odnosno osnovnih ciljeva teritorijalnog razvoja koji su dati u obrazloženju ovog zakona. Recimo, kaže se: "Osnovni ciljevi: 1) uravnoteženiji regionalni razvoj i unapređena socijalna kohezija; 2) regionalna konkurentnost i pristupačnost; 3) održivo korišćenje prirodnih resursa i zaštićena i unapređena životna sredina; 4) zaštićeno i održivo korišćeno prirodno i kulturno nasleđe i predeo, 5) prostorno-funkcionalna integrisanost u okruženju". Dakle, to su ciljevi koji su postavljeni za ovaj prostorni plan.
Svaki zakon koji stigne na dnevni red Skupštine, pre svega, treba da se posmatra u pogledu njegove sadržine, dakle sadržina predloga, a treba i da se pažljivo pročita i obrazloženje zašto je taj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru.
Pročitali smo Predlog zakona i pročitali smo obrazloženje. Kod obrazloženja jasno je šta su ciljevi. Međutim, iz obrazloženja ne vidimo da li se stvarno dijagnostikovalo šta se dešava sa prostornim teritorijalnim razvojem u Srbiji. Da li je ova vlada svesna u kojoj meri je nastao zastoj u teritorijalnom razvoju Srbije?
Dakle, nedostaje prvi od tih preduslova da bi stvarno ti ciljevi koji se predlažu mogli da se postave sa pozitivnim očekivanjem u vezi sa realizacijom tih ciljeva. Potrebno je da se utvrdi u čemu je problem i zašto je potrebno da se donese određeni zakon.
Ovaj prostorni plan je jedan od prostornih zakona koji su do sada doneti i nadam se jedan od mnogih prostornih planova koji će se ubuduće donositi.
Međutim, šta se dešava sa ovim prostornim planom? Jednostavno kada se ne sagledaju konkretne situacije u realnom životu Srbije, a to se ovde dešava, ne može se dati ni način na koji ti problemi mogu da se prevladavaju. Ovo su lepi ciljevi, ovo je jedna nada. Međutim, ako je roba sa greškom, kako očekivati od te robe da se pokaže kao funkcionalna i kako od te robe možemo da očekujemo i neke rezultate?
Dakle, ovde postoje sistemski propusti. Ovaj amandman je dobar primer zašto postoje sistemski propusti. Evo, upravo taj amandman ukazuje na to da ovaj prostorni plan nekako dolazi pre svog vremena, pre određenih akata, odluka, određenih zakonskih rešenja, koji bi trebalo da nastanu pre prostornog plana, kako bi taj prostorni plan dao i određene rezultate. Složićemo se oko toga da svaki zakon treba da da određene pozitivne rezultate, a ovde smo pročitali i koji su ti ciljevi u smislu rezultata koji se očekuju.
Šta nedostaje ovom prostornom planu? Kao prvo, nedostaje decentralizacija. Dakle, to je prvi od uslova, ako ne u potpunosti sprovedena decentralizacije države, onda bar politička volja i određeni pomak u pogledu decentralizacije ove države. Kao drugo, restitucija i denacionalizacija. Kao treće, vraćanje imovine lokalnim samoupravama. Kao poslednje, jedan funkcionalni zakon o planiranju i izgradnji.
Šta je problem kod te decentralizacije? Upravo to što se očekuje da ovaj prostorni plan, na kraju krajeva, sprovedu preko svojih planova lokalne samouprave i Pokrajina Vojvodina i regioni.
Podsetila bih vas da mi nemamo regione, mi imamo statističke regione, a celokupan teret sprovođenja ovog prostornog plana pašće upravo na te lokalne samouprave. Odmah se pojavljuje, u stvari, sledeći problem - kako će te lokalne samouprave, nakon što budu donele svoje te lokalne planove, moći da sprovede te planove, ukoliko nemaju sredstava? Definitivno lokalne samouprave nemaju sredstva da realizuju bilo šta, one jedva imaju sredstva da preživljavaju. Prema tome, na koji način će se ovaj prostorni plan realizovati na lokalu?
Kako to može da se reši? Može da se reši decentralizacijom, da ukoliko se prenesu nadležnosti na lokalne samouprave, ujedno se na te lokalne samouprave prenesu i određena sredstva koja one mogu da koriste, njihovi izvorni prihodi, a pre svega da im se vrati njihova imovina.
Podsetila bih vas da od 1995. godine lokalne samouprave ne raspolažu svojom imovinom, da zbog toga lokalne samouprave trpe ogromnu štetu, oko dve milijarde evra, s obzirom da se već 15 godina primenjuje taj zakon, a ujedno to proizvodi i nedostatak razvoja tih lokalnih samouprava, odnosno ekonomski razvoj, zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta, investiranje i slično.
Ukoliko tome dodamo i to da je lokalnim samoupravama uskraćen i jedan dobar deo transfera novčanih sredstava koji je, normalno, opet u suprotnosti sa važećim zakonom o lokalnoj samoupravi, finansiranju lokalne samouprave, onda dolazimo u situaciju da će lokalne samouprave trebati da sprovode određene prostorne planove, bez određene baze, bez određene novčane podrške, odnosno podrške u materijalnom smislu, što jedino može i da rezultira nekim pozitivnim efektima.
Kada to pogledamo u konkretnim primerima, onda bih vam navela, recimo, kakvo je stanje u teritorijalnom razvoju u opštini Kuršumlija u odnosu na teritorijalni razvoj, recimo, u opštini Zrenjanin, Subotica ili u bilo kojoj opštini ili gradu na teritoriji Srbije.
Recimo, ta Kuršumlija raspolaže, odnosno ima ogromne prirodne resurse, prirodna bogatstva, ima Prolom banju, ima Đavolju varoš, ima kapaciteta za organsku proizvodnju. Međutim, iz ovog prostornog plana ne vidim na koji način će se ta Kuršumlija razvijati, jer ta Kuršumlija nema dovoljno sredstava, jer joj se ne transferiše dovoljno za obično preživljavanje od strane centra. Ta Kuršumlija nema svoju imovinu kojom bi mogla da raspolaže kako bi mogla da pospeši taj neki teritorijalni razvoj, i u pogledu razvoja iskorišćavanja Prolom banje ili Đavolje varoši, ili te organske proizvodnje u okolnim mestima Kuršumlije.
Isti problem se može uočiti i u Zrenjaninu, Kikindi i u Subotici. Kada ti gradovi i te opštine nemaju sredstava, nemaju mogućnosti, nemaju svoju imovinu da planiraju i razvijaju svoj prostor, svoju teritoriju, svoju lokalnu samoupravu, u tom slučaju stagniraju.
Dakle, to je sistemska greška koja se jednostavno nastavlja ovim prostornim planom. Vi imate samo kontinuitet sa prethodnim prostornim planom i očekujemo da se taj kontinuitet nastavi i sledećih 10 godina, a da pri tome ne dobijemo jasan odgovor na to kako će razvija Kuršumlija, Kikinda, Bor, Blace i Boljevac? Kako će se oni razvijati, bez realnog sagledavanja situacije u Srbiji, bez ozbiljne decentralizacije, jer tu vam se javlja, u stvari, velika razlika između centra, između države i između građanina koji živi u toj lokalnoj samoupravi.
Na kraju krajeva, imamo situaciju da građanin ni o čemu ne odlučuju, da centar odlučuje o svemu, a da centar pri tome prilično teoretski zalazi u rešavanje problematike, a da to ne rešava sistematski, životno, tako da svako od tih građana koji žive u lokalnim samoupravama imaju od toga i koristi.
Prema tome, kada se celoj ovoj problematici doda Zakon o planiranju i izgradnji, koji je do kraja nefunkcionalan, a izvolite, prođite po gradovima i opštinama, pa ćete videti na koji način se Zakon o planiranju i izgradnji sprovodi, videćete da opštine i gradovi imaju ogromne probleme u sprovođenju tog zakona, jer je on sam po sebi doveo do takvih kontroverzi u tumačenju samog zakona da ti službenici na lokalu ne umeju, ne znaju, neće, odnosno boje se da ga sprovode.
Dala bih vam jedan mali primer. U čemu je problem? Recimo, problem je kada imate jednu stambenu zgradu izgrađenu na jednom zemljištu od dva ara, a pri tom u dvorištu, koje je takođe prostorno ograničeno na dva ara, nemate stambeni objekat, pa kad radite konverziju koja bi trebalo da bude besplatna, vi u tom slučaju možete da napravite konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva na zemljištu na kojem se sama stambena zgrada nalazi, a pri tom morate da otkupite od države svoje dvorište. Ako vam to nije nelogično, zaista ne znam šta bi još moglo da se kaže vezano za nelogičnosti aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji.

Zahvaljujem koleginici Juditi Popović.
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Lapčeviću.