Reč ima ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Zahvaljujem. Ne bih se javio zato što mislim da smo odnos prema poslanicima, pre svega poslanicima opozicije, dokazali na način kako smo do sada radili i sarađivali, vezano i za skupštinske rasprave, i za rad po odborima i za prihvatanje ogromnog broja amandmana, ali me je ipak podstakla ova tvrdnja koja je izuzetno nekorektna i koja je jedna potpuno neargumentovana optužba, a vezano za izgradnju kasarne "4. juli" i pitanje načina na koji se generalno biraju izvođači radova od ponuđača koji su definisani zakonom.
Kao prvo, moram da kažem da je Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima svetske ekonomske krize dao izvrsne rezultate zbog toga što je omogućio da veliki građevinski projekti budu pokrenuti i da se tenderi urade isključivo i jedino u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, s tim što se prepoznala neophodnost hitne procedure kao takve.
Kasarna "4. juli" će u budućnosti, a bogami i za istoriju, biti primer kako se jedan projekat vodi sa stanovišta poštenog tenderisanja posla i sa stanovišta informisanja javnosti o svakom koraku na koji način se ugovaraju tako važni poslovi kao što su građevinski poslovi. Kasarna "4. juli" je toliko veliki projekat da mi očekujemo da će kompletno sva građevinska operativa iz Srbije u njemu učestvovati i na njemu raditi.
Kažite mi da li se ikada organizovao jedan građevinski poduhvat koji je podrazumevao da se prvo odlukom Vlade definiše maksimalna, odnosno minimalna cena po kojoj može da se ugovori kvadrat, bruto kvadrat površine u skladu sa glavnim projektom?
Potom da napravite set javnih nabavki u kojima ne dodeljujete jednoj firmi posao, nego organizujete sedam do osam različitih javnih nabavki u kojoj od deset pozvanih firmi date prvoplasirane tri, pa potom ovih ostalih sedam koje nisu uspele, pozovete u sledeći krug, pa pozovete nove tri, i tako organizujete da sve firme koje hoće da učestvuju po cenama koje su unapred definisane mogu da izađu na gradilište i da rade u skladu sa zakonodavnim nabavkama. To je najpošteniji mogući model koji ste vi ikada videli i koji ćete verovatno ikada i videti.
Sada kada vi krenete da pitate zašto je posao dobio ovaj ili onaj, reći ću vam – isključivo i samo zato što su dali najpovoljniju ponudu. Isključivo i samo zato. Ta ponuda je pokazala da može da se gradi u Beogradu po izuzetno povoljnim cenama kada pričamo o državi kao investitoru, s jedne strane, i siguran sam da će upravo ti tenderi postaviti potpuno nove standarde u tenderisanju izgradnje stambenih kvadrata u Beogradu za budućnost.
Dakle, mi smo na kasarni "4. juli" demonstrirali sve ono što je trebalo da bude demonstrirano mnogo ranije, a to je: odlučnost države da bude investitor u trenutku kada treba da se obore cene kvadrata za naše građane; odlučnost države da vrati standarde kvalitetne gradnje koja podrazumeva korišćenje domaćih materijala, upošljavanje domaće operative; odlučnost države da najzad podstakne tržište stanova koji su legalni, koji su građeni u skladu sa najvišim evropskim standardima, koji su prodavani samo jednom kupcu, a ne više kupaca.
Na ovaj način, a kao prvo, država kao investitor rešava problem da na tržištu dovodi do toga da će svi oni investitori koji su do sada brukali investitorski posao, pa prodavali više puta nelegalne stanove i varali ljude, da će polako ali sigurno da nestanu.
S druge strane, doprineli smo da se definiše nešto što će biti od sada srednja cena po kojoj će se stanovi ugovarati, a to je između 350 i 450 evra po neto kvadratu izgrađene površine – ključ u ruke. Kažite mi da li vi znate ili imate bilo kakav podatak da je ikada u Srbiji, ne ikada, u poslednjih 20 godina po toj ceni rađeno? Mi smo uspeli da postignemo tu cenu. Dakle, i ova firma koju ste spomenuli i sve druge firme će raditi u tom okviru.
Mi ovde pričamo o 30 ili 40 najvećih građevinskih firmi koje će u tom projektu učestvovati. Ova firma koju ste spomenuli je samo jedna od njih. Svako ko ima kapacitete, ko ima radnike, ko ima kvalitet, ko ima mogućnost da te radove izvede, sigurno će raditi na kasarni "4. jul".
I nemojte da pokušavate uopšte da skandalizujete projekat koji je toliko jasan, toliko transparentan pred očima javnosti, da se sve zna – projekat, dozvola, cena, rok do kada treba da se završi, kvalitet gradnje, cena po kojoj se prodaje, ko je investitor i ko je preuzeo odgovornost za to.
Možemo mi da se možda sumnjičimo za neke druge stvari, ali za kasarnu "4. juli" ne možete. Mi smo juče završili tender i tri najpovoljnije firme, pošto su po istim cenama kao što su bile ove prethodne tri, dobile su posao.
Idemo dalje. Do marta, aprila sledeće godine mi očekujemo da sve firme budu uvedene na gradilište. Podsetiću vas, nikada u Srbiji nije započet jedan tako veliki projekat odjednom, kao što je izgradnja gotovo 400 hiljada kvadrata stambenog prostora na kasarni "4. juli". To je projekat koji će biti započet sada. Verovatno će se jedan dobar deo tog projekta nastaviti i za vreme mandata nove Vlade.
To je projekat koji je tek prvi od projekata nove stambene politike koju mi hoćemo da uspostavimo i da ponudimo našim građanima, sve sa ciljem da se prosečnoj srpskoj porodici omogući da dođe do kvadrata i do svog krova nad glavom, pod mnogo povoljnijim uslovima nego što su danas na tržištu.
Ono što smo takođe demonstrirali, a što je deo rasprave od jutros, za šest meseci mi smo od inicijalne ideje da se izgradi jedan ovakav kompleks došli do toga da taj kompleks počne da radi sve sa građevinskim dozvolama, u skladu sa Zakonom o planiranju izgradnje. Na taj način smo dokazali da Zakon valja, da je po njemu moguće raditi. Ukoliko nemate nameru da maltretirate investitora, da zadržavate procedure, da usporavate stvari, da pustite da takav projekat ide bez kontrole, dakle, sve je moguće, samo je potrebno hteti.
Sve ostalo što ste govorili ne bih zaista da komentarišem. Naravno, opozicija i služi tome da kritikuje Vladu, ali vas molim jednu stvar, hajde da ja jednom od vas čujem, evo od vas, gospodine Dimitrijeviću - šta biste vi uradili u svakom konkretnom slučaju, kada pričamo o politici zaštite životne sredine?
Slušam vas da po svakom amandmanu vi diskutujete isto – ovo ništa ne valja. Voleo bih da čujem – kako biste vi to organizovali politiku životne sredine, da to valja? Da čujem barem jedan konstruktivan predlog. U raspravi u načelu imali smo priliku da čujemo vaše argumente i tvrdnje da mi ovim izmenama i dopunama zakona snižavamo kriterijume za zaštitu životne sredine i zaštitu prirodnih dobara.
Mi smo prihvatili vaš amandman, dakle, mi smo rekli – dobro, to nama nije bila namera. Ukoliko je možda nejasna namera koju smo hteli da uradimo sada, hajde da napravimo komplikaciju onoga što smo mi predložili kao razjašnjenje amandmana i vašeg amandmana i da dođemo do nečega što je zlatna sredina. Taj amandman je prihvaćen. Dakle, ono što ste vi tražili je prihvaćeno.
Vi sada nastavljate da koristite istu argumentaciju. Dakle, samo ste poneli sa sobom papire od pre dve nedelje i čitate isti papir, kao da se ništa nije desilo. Treba javnosti reći. Dakle, mi smo prihvatili sve ono što je bio vaš amandman, skrojili smo ga tako da bude u skladu sa amandmanom koji smo mi predložili, da bismo došli do rešenja koje će podrazumevati da na terenu, u životu priroda bude zaštićena, a mi da ne dopustimo da dođe do zaustavljanja života.
To je bila glavna namera člana o kojem se sada raspravlja. Vi to ne priznajete. Hajde bar jednom recite – odlična je stvar što smo uspeli da korigujemo Vladu. Prihvatiću čak da kažem – jeste, bili ste u pravu, napravili smo to, a ne da se javljate i da opet diskutujete o stvari koja je već prihvaćena.

Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Gospođo predsednice, pošto vodimo raspravu u pojedinostima, jedan član Poslovnika novog, koji je skupštinska većina izglasala, govori o vremenu koje je na raspolaganju poslanicima i članovima Vlade. Mislim da se radi o dva minuta, a ne radi se o 10 minuta, koliko govori ministar. Vaša je dužnost, vama se ne dešava prvi put, ovo je drugi put da vi dajete ta ovlašćenja ministrima da govore po 10 minuta po amandmanima. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Duliću, samo sam postavio pitanje o jednom izvođaču za koga znam, i to ne samo ime, da učestvuje u izgradnji tog naselja. Pošto znam dosta stvari o tom preduzeću i načinu rada, što izaziva moju sumnju, a i ranije, radeći u Skupštini grada, imao sam prilike da se uverim u kvalitet gradnje i način gradnje, u profesionalnost tog preduzeća.
Ukupna vaša priča se čula i kada se gradio "Belvil" od gradske vlasti koji su vaši stranački pripadnici, način dobijanja zemljišta, tempo gradnje, kome je namenjena, šta će biti po završetku Univerzijade, i šta se dešava sa Belvilom, da li je to jeftina gradnja? Nije tako to lepo kako vi to pričate, gospodine Duliću.
Treća stvar, vi prozivate opozicione poslanike da stalno kritikuju, a vi niste bili u sali sat i po vremena. Nabrajao sam niz amandmana, za koje smo dobili obrazloženje da su veoma tehnički neispravni i pitao zbog čega su pravnotehnički neispravni. Šta je tu pravnotehnički neispravno? Oko vraćanja nadležnosti i lokalne samouprave, oko transfernih sredstava. Ne možemo tako razgovarati.
Četvrta stvar, gospodine Duliću, kada smo raspravljali o pojedinostima na Odboru o setu ovih zakona koji su navrat-nanos stigli u Skupštinu, nas niste udostojili da budete na Odboru, da na Odboru razmenimo mišljenja i da eventualne dileme rešimo, nego moramo da sada razmenjujemo mišljenja za skupštinskom govornicom. Šta je vaš razlog nedolaska na Odbor.
Dakle, kada nemamo dijalog, neću nikad, niti mogu pristati na monolog, da se meni neke stvari spočitavaju ovde.

Gospodine Dimitrijeviću, u obavezi sam da vam objasnim zašto je ministar Dulić govorio osam minuta.
U skladu sa članom 158, gde kaže da predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa. Mi evidentiramo vreme u kome učestvuje u raspravi ministar, i to ukupno vreme neće moći da bude duže u skladu sa članom 158. stav 1-7.
Ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Meni je žao, gospodine Dimitrijeviću, što ću morati sada da vam objašnjavam kako funkcioniše Poslovnik, ali mislim da na to imam pravo zbog toga što sam nešto malo vremena proveo i ja u ovom domu.
Dakle, vi kada vam stavimo primedbu da ono što ste vi uradili, pokušavajući da podnesete amandman, nije pravnotehnički moguće, upravo iz razloga što vi pokušavate amandmanima u okviru rasprave o izmenama i dopunama da menjate osnovni tekst zakona koji uopšte nije ni pokrenut kao izmena i dopuna.
Vi ste upravo to uradili. Vi sve vreme dajete amandmane na članove zakona koji nisu ni menjani izmenama i dopunama. Sada vama to neću da kažem, jer se plašim da vas možda ne naljutim što vam saopštavam da to ne može, a sada vam to govorim, zbog toga što to nije pravnotehnički moguće. Nije moguće.
Kada se ide na izmene i dopune moguće je menjati i dopunjavati samo one članove zakona koji su otvoreni izmenama i dopunama, a vi ste sve vreme stavljali članove zakona koji nisu otvoreni u izmenama i dopunama.
Ako treba i Vjerici Radeti to objasniti, onda ulazimo u ogroman problem, pošto je ona to mene učila, dok sam ja bio predsednik parlamenta, a dok je ona bila narodni poslanik opozicije. To je glavni razlog zbog čega to nije.
Dakle, sve beogradske firme, sve srpske firme koje ispunjavaju uslove će posao da dobiju i koje se budu javljale, sve će morati da rade po veoma kvalitetnim standardima koji su postavljeni i po cenama koje su izuzetno korektne i u skladu sa onim što je postavljeno ovim zakonom, pošto ću vas podsetiti da smo mi zakonom rekli da Vlada Republike Srbije određuje minimalnu, odnosno maksimalnu cenu izgradnje, kada je u pitanju stanogradnja. Kakav je kvalitet gradnje nekih firmi kada oni rade kao privatni investitori, mi u to ulaziti nećemo, ovde gde investitor država, moraće da se radi kvalitetno.
Pošto država više nema državnih građevinskih preduzeća, mi u postupku javne nabavke ugovaramo poslove sa privatnim građevinskim preduzećima, ali će, bogami, morati da rade kvalitetno i moraće da rade u skladu sa onim što stoji u glavnom projektu.
Svako pominjanje bilo kojih firmi, vi ste ovde spomenuli jednu, a kažem vamda će ih biti na desetine, najmanje 30-40 firmi će raditi u kasarni ''4. juli''. Ono što je najvažnije budućim kupcima, oni neće moći ni da znaju ko je koju zgradu radio, jer će sve biti izgrađene od istih materijala i po istom kvalitetnom standardu koji smo postavili.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Potpuno ste dobro naučili sve lekcije iz parlamentarizma dok ste ovde bili.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Vi ste reklamirali Poslovnik, po amandmanu? Ne, ne, ne, dakle, u najpohvalnijem smislu da ste mu bili model kako valjano treba da se ponaša kao poslanik. Dakle, to je bila tendencija verbalizacije gospodina ministra.
Reč ima gospođa Donka Banović, po amandmanu.

Nije baš po amandmanu, nego, ako se gospodin Dulić naljuti zbog nečeg drugog, onda nađe za shodno da nam spočitava da ne znamo da pišemo amandmane.
Samo ako pogledate Zakon o zaštiti od buke, nemam ga sada ovde, videćete da su se naši amandmani odnosili na one članove koje ste vi izmenama otvorili.
Dakle, vi imate iskustva kao poslanik, imam i ja, a uostalom, i naš Zakonodavni odbor bi to primetio i rekao bi, ljudi, vi pišete amandmane na one članove koji nisu otvoreni.
Nemojte zato što vas je tema naljutila da sada spočitavate da ne znamo kada možemo, kada su izmene i dopune, jedino na te članove koji su otvoreni da pišemo amandmane.

Reč ima poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću vezano za ovaj član 13. Predloga zakona na koji smo podneli amandman i mi predlažemo da se ovaj član 13. briše.
Ceo set ovih zakona, odnosno ceo splet svih ovih zakona i radnji koje su se odigrale vezano za ove zakone iz zaštite životne sredine su srž, bit i suština baš ovog člana 13, odnosno člana 35. starog zakona. Sve ostalo je, što bi rekao naš narod, u prolazu ili preletu, ali bit i suština promena svih ovih zakona je baš ovaj član 13.
Počeću jednim hronološkim redom. Na Odboru zaštite životne sredine skupili smo se svi članovi i došao je još veći broj poslanika koji nisu članovi Odbora, ali gospodin Dulić nije bio na tom odboru. Taj odbor je raspravljao baš o ovom zakonu o zaštiti prirode koji je bit i suština svih ovih promena koje se ovde dešavaju.
To što je gospodin Dulić danas nama napomenuo da je to najbolji projekat, ta kasarna "4. juli", to je najgori projekat od 1900. godine do danas, a to kaže stručna i kvalifikovana javnost koja je realna u svom komentaru.
Gospodin ministar ima pravo, i to je njegovo pravo da se on diči time, i mi znamo razloge zbog čega on to radi, to se zna, ali ovaj član 13. nije bio definisan na tom Odboru zaštite životne sredine na kome nije učestvovao ministar, verovatno iz njegovih opravdanih razloga. Mi smo dobili punu jednu fasciklu dopisa od stručne javnosti i oni su se uznemirili, to su doktori nauka, to su profesori iz ove oblasti koji su tražili i molili da se ovaj član briše, odnosno da ovaj član 13. ne bude definisan ovako kao što je to predložila Vlada. Posle su nastale neke promene.
Zašto je javnost bila uznemirena, stručna javnost? Zato što nije iz Ministarstva niko komunicirao, osim što su oni to stavili na sajt, i to negde u toku leta, i taj sajt je funkcionisao kad su ljudi bili kudikamo, neko je bio na moru, neko na planini, ali ta stručna javnost je pročitala to i dala svoje mišljenje i oni traže da se taj član briše i da stari član 35. bude validan, a vezano za ove izmene i dopune zakona.
Zašto oni traže da taj član 35. bude validan? Zato što on reguliše te stepene, prvi, drugi i treći stepen zaštite, gde ne može Vlada po svojoj uredbi, ili ministar po svom nahođenju, ili Ministarstvo po svom nahođenju da kaže – mi ćemo sada u ovom zaštićenom delu prirode da delujemo zbog potreba državnih viših interesa i mi možemo sad da obavimo operacije koje možemo da radimo ili gradnje koje možemo da radimo. Taj stari zakon ne dozvoljava tu igranku ili igru reči, a čak i ideja koje mogu da se sprovedu u delo.
Ljut je ministar, normalno da je ljut i on sada nama spočitava da mi kao nismo ove amandmane usaglasili itd. On nije usaglasio ovaj član 13. Sa čim nije usaglasio? Sa realnošću koja se trenutno nalazi u Srbiji. To su zaštićeni prostori, zaštićeni delovi prirode, to su sve nacionalni parkovi.
Kako on misli da zaštiti Đerdap, Frušku goru, Kopaonik, Taru itd. od nekih želja i ideja? Nije on mogao da zaštiti taj prostor, to je ovde u Beogradu, ''4. juli'', a tu se angažovao i tu je izvršio sve po ad hok sistemu, tu su se organizovali svi uticaji životne sredine, sve što je bilo potrebno, projekti, planovi, sve je završeno brzo i sad on nama spočitava i kaže – to je najbolje. To je najgore.
Vi morate, ministre, da znate gde je vaše mesto vezano za zaštitu životne sredine. Tamo gde je životna sredina ugrožena, tamo morate biti, tamo morate delovati, tamo morate finansirati. Ne možete vi da finansirate u urbanoj sredini od 80 hiljada hektara, to je grad Beograd, i vi ste tu sad kao kvalitet. Koji kvalitet? Sa kojim sredstvima?
Šta mislite, sutra ako krene ta EU da pušta, kao nekad što su kod nas onim balvanima dolazili Slovaci iz Slovačke u svoje vreme kad su osvajali Vojvodinu, pa kad oni sad počnu da puštaju baržama taj nuklearni otpad, to je bešumno, nečujno i dolazi do Đerdapa, dolazi do Fruške gore, dolazi tamo do Ledinaca. To sam vam u prethodnom komentaru komentarisao.
Znate li gde su Ledinci? Molim vas da jedan dan sa Odborom za zaštitu životne sredine obiđete i da se konstatuje, odnosno da se izvrši uvid šta se to tamo dešava u Ledincima. Biće kasno ako mi budemo konstatovali da se tamo nešto dešava, a to može da se desi na osnovu odluke Vlade ili ministarstva, ne poštujući ovaj zakon, odnosno ove promene koje ste vi ovde formulisali u članu 13, odnosno članu 35. starog zakona.
Mi, kao SRS, borimo se i zalagaćemo se za pravičnost u tom ekološkom zaštitnom smislu. Mi ne možemo da utičemo na ekonomski komentar ili uticaj, da utičemo koliko će biti finansijske donacije ili bilo šta, ali možemo da obavestimo javnost, i mi ovim putem obaveštavamo javnost da to što radite nije dobro. Da li će to javnost prihvatiti, da li će to javnost shvatiti, želeti da primi k sebi, to je posebna priča.
Ministre, možete vi da se hvalite, to je u redu, svaki ministar i treba da se hvali, mi smo uradili – to, to i to, ali ovo su strateški članovi Zakona o zaštiti prirode koji mogu da se podvedu pod negaciju i negativnu ulogu bilo kog moćnika iz svetske elite, jer ti moćnici svetske elite, znate, oni dođu i kažu – da li vam je to regulisano zakonom, on kaže – jeste. Imamo mi, kaže, program, imamo mi pare, vi treba samo u pretpristupnim programima da skinete te pare. Naš narod, odnosno birokratija naša tako se lako i ponaša, ona samo kad čuje da neko daje, oni pravac na kazan.
Mi želimo da se ovaj član 13. briše i da ovaj član 35. bude u starom opisu i popisu delatnosti i delova koje je obavljao ovaj Zakon o zaštiti prirode.