Kome se daje, da li možete da mi kažete, molim vas, gospodine Dimitrijeviću? Onda ću da vam objasnim šta je uopšte ideja zaštite u Srbiji i razlog i zbog čega mi moramo da primenimo ovakvu vrstu zakonskog rešenja koje podrazumeva jasno i precizno definisanje šta se sme, a šta se ne sme graditi u zaštićenim prirodnim dobrima. Posle ću vam reći razlog, ali mi kažite šta vi to znate, jer samo slušam od vas, znamo mi nešto. Šta vi to znate? Da li znate nešto da sam ja kršio zakon? Ako znate, molim vas da kažete.
Dakle, mi smo pošteni ljudi i mi hoćemo da uvedemo red u zemlju. Trudimo se da to radimo na najbolji mogući način, ne dozvoljavajući bilo kome da krši zakon. Sve ono što primećujemo da su problemi u Srbiji, oni proizilaze iz toga što imamo zakone koji nisu dovoljno precizni i jasni. To je naša namera.
Kada kažemo da Vlada ima tu mogućnost da odobri nešto, to podrazumeva nešto što je u nacionalnom interesu. Šta da radimo ako, npr, jednog trenutka mi kao država moramo da gradimo reverzibilnu hidroelektranu na Đerdapu, koji je nacionalni park, zaštita prvog reda?
Dakle, ko je taj koji to može da odobri? Zemlji treba taj elektroenergetski potencijal, jer ćemo jednog trenutka i mi preuzeti kvantifikovane obaveze smanjenja emisije gasova staklene bašte, u skladu sa postojećim Kjoto protokolom, odnosno sa nekim drugim protokolima koji će dolaziti u budućnosti?
Jednog trenutka ćemo morati da menjamo našu energetsku strategiju i da zatvaramo termoelektrane i da investiramo u hidro potencijale. Tog trenutka će Vlada reći – bez obzira što je ovo zaštićeno prirodno dobro, to je vrhunski nacionalni interes koji mora sada da se sprovede.
Do tada, mi smo ovim rešenjima jasno definisali šta sme, šta ne sme da se radi. Reći ću vam zašto. Jedna je stvar, to je ono što vlada kao uverenje, da mi samo prevodimo evropske direktive. Pročitaću vam kako izgleda rečenica koja je prevod evropske direktive: "U II stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, bez posledica po primarne vrednosti njihovih prirodhih staništa, populacija, ekosistema, obeležja predela i objekata geonasleđa, obavljati tradicionalne delatnosti i ograničeno koristiti prirodni resursi na održiv i strogo kontrolisan način".
Tako napišu Evropljani, jer se u njihovim zemljama podrazumeva da ovo nešto znači, a onda mi na srpskom napišemo: "Režim zaštite II stepena: 1) zabranjuje izgradnju industrijskih, metalurških i rudarskih objekata, asfaltnih baza, rafinerija nafte, kao i objekata za skladištenje i prodaju derivata nafte...'', a dozvoljava, pod određenim uslovima koje odobrava struka, odnosno Zavod za zaštitu prirode, da se rade porodični objekti za odmor, preoravanje, dopuštanje da se koristi za naučnoistraživačke radove itd.
Dakle, mi tako moramo da napišemo zakon. Da smo ga ostavili ovako kako gospodin Plužarević kaže, kako se profesori bore, da ostane ova formulacija, onda bi tim istima ostalo na mogućnost da oni procenjuju da li možda u neko zaštićeno prirodno dobro mogu da se daju izvesni uslovi da se ekploatiše neka ruda.
Ovim članom smo to zabranili. Zakonom smo zabranili, izbili smo nekim profesorima mogućnost iz ruku da oni procenjuju i da dopuštaju da daju određene uslove pod kojima može nešto da se koristi u prirodnom dobru. To je po prvi put da ovakvu strogu normu usadimo u zakon.
Nema arbitrarnosti i nema više mogućnosti da se to tumači na ovaj ili onaj način. Upravo prihvatanjem amandmana, odnosno spajanjem dva amandmana, hteli smo da izađemo u susret, da pokažemo, pošto toliko ti profesori hvale rešenje koje je bilo u zakonu, ostavićemo ga, ali ćemo pored toga precizirati zakonsku normu i reći šta može, a šta ne sme da se gradi.
Kada mi čitate nešto, siguran sam da vi ne znate to. Ne znate sve činjenice. Za razliku od vas, gospodine Dimitrijeviću, znam šta stoji iza pisama koja stižu u poslaničke klubove opozicije, u kojima se kritikuju rešenja koje nudimo, a nudimo ih samo zato što znamo šta je situacija na terenu.
Doneli smo odluku da Zakonom zabranimo izgradnju pojedinih objekata, koji su bili pripremljeni da se grade, ukoliko neki u ime zaštite prirode daju uslove za to. To je ono što radimo.
Znam da vi, pošto ne znate, kada čitate mislite – bože, to su neki divni ljudi napisali, jer brinu o prirodi. Ne brinu oni o prirodi. Oni brinu o tome da im na ovaj način oduzmemo privilegije da oni odlučuju da li nešto može da se gradi ili ne, to je prava istina.
Ceo ovaj set izmena i dopuna služi tome da još više zaštitimo prirodu i to je ideja.
Tačno je da treba dati Vladi na mogućnost da odlučuje da se odstupi od ovoga, kada postoje stvari koje su od interesa. Tamo su definisane tačno kada se može odstupiti. Neće se dopustiti da se gradi stambeno poslovni kompleks u zaštićenom prirodnom dobru zato što je Vlada tako odlučila. Naravno da ne. To su stvari koje se dopuštaju samo u slučaju da je potrebno zaštiti nešto što jeste vitalni državni interes.