Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? Gospodin Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Dušan Marić podneo je amandman na član 16. Predloga izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom. Član 16. odnosi se na člana 72. osnovnog zakona, a član 72. odnosi se na uvoz, izvoz i tranzit otpada.
Ovo je dobra uvertira za ono što se maločas vodila polemika oko otpada, u ovom slučaju nuklearnog, a nije zgoreg da se pomenu i ostale mogućnosti kada je u pitanju otpad. SRS je predložila da se tačka 2. u zahtevima za izdavanje dozvola briše. Zašto? Zato što je Vlada predložila brisanje upravo ove tačke koja kaže - "dokaze o obaveštenju ili odobrenju svih država kroz koje otpad prolazi do krajnjeg odredišta".
Zašto je Vlada imala interes da briše tačku kojom bi se dokazalo, odnosno videlo obaveštenje ili odobrenje svih država kroz koje je taj otpad prošao i došao do naših granica? Uopšte mi nije jasno, zbog čega Vlada želi na neki način da sakrije trag tog otpada do naše granice. Naravno, ovde se pozivaju na njihov novi stav, da su to neke konvencije, ali manje-više, mogli su da zadrže i tačku 2.
Pošto je ovde bilo dosta reči oko nuklearnog otpada, a i član 72. se bavi uvozom, izvozom i tranzitom otpada kroz Srbiju, samo bih želeo da podsetim kolege narodne poslanike i javnost u Srbiji o nečemu što se govorilo 2008. godine. Ako neko želi da proverava, neka proveri.
Gospodin Aleksandar Perić iz Privredne komore 2008. godine je dao izjavu da je Vlada odredila 16 tajnih lokacija na tri makroregiona u Srbiji za izgradnju skladišta radioaktivnog otpada.
Znači, dao sam podatke i ovi koji govore stalno o internetu, neka ukucaju ime Aleksandar Perić, Privredna komora, skladište radioaktivnog otpada i videćete da je istina ovo o čemu govorim. Sa ovim problemom su upoznati i gospoda iz Ministarstva za nauku. Naravno, ovde se govorilo o izgradnji tih objekata, s tim da se Vojvodina izostavila sa napomenom da je to žitnica. Znači, ipak je to štetno. Ako se izostavlja Vojvodina, pitanje je šta je sa ostalim regionima u Srbiji, da li oni voćari u Čačku ili, recimo, povrtari u Leskovcu, zbog njih i u njihovoj blizini mogu da se prave takva postrojenja.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika,  amandman na član 18.  je podneo Odbor za zaštitu životne sredine. Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? Gospodin Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladan Jeremić podneo je amandman na član 18. Predloga zakona o upravljanju otpadom i taj amandman je podneo sa idejom da se sredstva koja se prikupe od nadoknade prometom sekundarnih sirovina, u kojoj učestvuju i pravna lica i preduzetnici, racionalnije troše.
Naime, on je svojim amandmanom tražio da se u članu 18. stav 2. brišu reči "informacionog sistema", da se ta sredstva koja se prikupe na ovakav način, kao što sam rekao, koriste za unapređenje informacionog sistema.
Naravno, mi u SRS nemamo ništa protiv da se deo tih sredstava koristi za unapređenje informacionog sistema. Najveći deo tih sredstava ide za unapređenje informacionog sistema, ali moram da kažem da se ovde po neki put može raditi o ogromnim sredstvima. Otpada je sve više.
Doduše, ta sredstva su varjabilna, nekad su veća, nekad manja, ali, u svakom slučaju, kada se uzme jedna sredina, jedan prosek, radi se o veoma velikim sredstvima. Zato, smatram da deo od ovih sredstava, koji se prikupe na ovakav način, treba da se koriste i u druge svrhe, kada je u pitanju zaštita i unapređenje životne sredine.
U ovom članu zakona se kaže da Vlada propisuje visinu naknade za vođenje podataka itd. i to je u redu. Međutim, ovde se na još jednom mestu kaže da je Vlada ta koja planira koliki će biti otpad itd. Pa valjda nije cilj Vlade da proizvodi otpad, nego je cilj Vlade da tehnologija, fabrike funkcionišu na taj način da toga otpada bude što manje, da se on svede na najmanju moguću meru i kamo sreće kada bi bilo moguće, naravno da nije, da otpad uopšte ne postoji, i ma kolika sredstva bila iz prometa prikupljanja sekundarnih sirovina i drugih otpadnih sistema, ona ne bi trebalo da se nađu kao predmet razgovora.
Tako apelujem na Vladu da prihvati ovaj amandman, jer radi se o veoma velikim sredstvima koja se mogu koristiti, pored ovog što se predlaže zakonom, i u druge svrhe, kada je u pitanju zaštita i unapređenje životne sredine.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O METEOROLOŠKOJ I HIDROLOŠKOJ DELATNOSTI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Momčilo Duvnjak, Goran Mihajlović, Nikola Savić, Srboljub Živanović, Milan M. Nikolić, Milomir Marković, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić, kao i amandmane Odbora za zaštitu životne sredine.

Primili ste izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona i to na član 3. stav 2. tačka 16) tako da se reči "modifikacija vremena" zameni rečima "modifikacija atmosferskih procesa".
Smatrao sam da je reč "modifikacija atmosferskih procesa" prikladniji izraz, jer se pre svega postiže potrebna korelacija sa tačkom 2) ovog istog člana zakona. Podsetiću o čemu govori ova tačka 2).
Naime, u ovoj tački 2) definišete atmosferske procese kao 'kvalitativne i kvantitativne promene parametara stanja atmosfere. Spomenute promene naravno treba da idu u tom smeru. Da se vratimo na ovaj moj amandman, gde će se videti da je zaista ova promena nužna. Zato želeo bih da prisutni predstavnici Vlade i predlagača razmotre ovaj amandman i da ga, ako ga smatraju shodnim, usvoje.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović, koji želi reč.

U članu 3. stav 1. tačka 29) "hidrološko obezbeđenje jeste" zamenjuje se rečima  "hidrološke usluge predstavljaju".
Ovde Vlada nije prihvatila ovaj amandman i dala je svoje obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je pojam 'hidrološke usluge' daleko uži pojam od 'hidrološkog obezbeđenja' koji, kako je navedeno u ovom članu zakona, obuhvata, osim usluga koje se pružaju korisnicima hidroloških podataka i informacija, i čitav niz mera, aktivnosti i poslova koji se prethodno moraju izvršiti da bi se u konačnoj konstelaciji ovi podaci i informacije dostavili korisnicima na dalje korišćenje.''
Mislim da je "hidrološke usluge" praktičniji naziv nego "hidrološko obezbeđenje". Vidite, i stilski i bilo kako je ovaj izraz ili ova reč prihvatljivija. Smatram da "hidrološke usluge" jesu skup mera aktivnosti i poslova na prikupljanju, obradi, analizi prognoze i distribuciji hidroloških podataka i informacija o tekućem i o očekivanom stanju površinskih i podzemnih voda od značaja za bezbednost života ljudi i materijalnih dobara.
Dame i gospodo, dobro znate, evo i sada, ova nepogoda koja nas je zadesila u Kraljevu vrlo je bitna za te hidrološke i meteorološke usluge, ne ovo kao što vi ovde u vašem nazivu kažete – obezbeđenje, reč "obezbeđenje" ima svojstvo drugačijeg fizičkog značenja, nego ovo što sam, u stvari što je SRS ovim amandmanom želela da poboljša.
Sam značaj hidroloških i meteoroloških usluga vrlo je bitan danas u Srbiji. Od njega zavisi, takoreći, jedna velika fabrika pod vedrim nebom koja se zove poljoprivreda, i to je danas jedini spas za opstanak ove države i opstanak njenih građana. Jedina profitabilna fabrika koja je ostvarila suficit u svojoj proizvodnji jeste poljoprivreda.
Tu je veliko značenje i veliki značaj, igra hidrologije i meteorologije, jer na osnovu tih podataka, kako su građani, korisnici, ljudi koje zovem heroji rada, obavešteni kakvo će vreme biti, odnosno da li treba da požure, da li treba i na koji dan da se oslone da bi odradili te svoje poslove.
To je od velikog značaja. Ovde pominjete, i bilo je reči, moje su kolege govorile, kada je bilo reči o zakonu u načelu, kada je govoreno o protivgradnim raketama, to je ono najveće sudbonosno, izvršena je diverzija nad poljoprivrednim proizvođačima.
Vi u stvari ne znate, vi se smejuljite, ne znate kako izgleda kada vaš trud ili vaš rad ode, kada od njega nemate ništa. Iovako od njega nemate ništa, ali bar ste mirni u duši kada požnjete i kada imate nešto da uberete, ali kada Bog naredi ili kada vreme učini svoje, onda kada nemate ništa, onda tek gledate šta će biti s vama.
To je ono najbitnije u ovom zakonu, gde se mora obratiti pažnja. To je stvar Ministarstva. Da li će tu sad Ministarstvo za zaštitu, da li će za ekologiju, da li će Ministarstvo za poljoprivredu, ali tu mora da bude kohezija između ta dva ministarstva, da se ovakva zlodela, takoreći, ne dese u Srbiji. To je isto ekološka katastrofa koja se zadesila, isto ovo što je zadesilo Kraljevo, to je zadesilo i Srbiju.
Ništa Vlada nije učinila da poboljša situaciju onima čiji su usevi potamanjeni, čiji su usevi sravnjeni sa zemljom, svi oni koji nisu mogli da naberu ili bilo šta da od tog svog rada mogu da žive, ništa država tu nije omogućila, ništa im nije dala, određene subvencije ili da je neke benefite u tom pogledu ostvarila prema građanima.
Zato vas još jednom obaveštavam, neću da kažem da vas molim, ali kao najstručnije telo, i time ću završiti, morate shvatiti da kroz ovaj vid zakona morate pomoći onima koji zavise, koji svakodnevno zavise od hidroloških prognoza i određenih regulativnih mera, o kojima ste u stanju da ih obavestiti, odnosno da određene stvari možemo adekvatno da zaštitimo i da se takve stvari ne dese.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ovoj sali ovde ima poslanika koji žive od svojih deset prstiju, ima hlebotvoraca koji se bave poljoprivredom i nismo mi u ovoj sali ovde neki ljudi koji žive na nekom satelitu, svemiru, pa nas nekim svemirskim liftom spuste u salu da ne znamo kako žive ljudi u Srbiji i da ne znamo kakva je seljačka muka i kakva je tuga, čemer i jad kada grad ubije letinu. Znamo mi jako dobro koje su razmere tih katastrofa bile ovog proleća.
Naravno da država Srbija preduzima sve što je u njenoj moći da pomogne svakom čoveku koji je ugrožen, bilo poplavom, bilo gradom ili nekom drugom elementarnom katastrofom i nepogodom.
Primećujem jednu čudnu stvar. Ne znam da li neke ljude u ovoj sali treba da oslovljavam sa gospodine, ili sa gospode, jer oni kažu da kad dođu na vlast, neće biti ni zemljotresa, ni kiše, oni će upravljati prirodnim silama. Oni će okretati Zemlju u kojem god hoće smeru. Oni će utvrđivati smer rotacije planete.
Razumem želju da se dopadnete biračima, ali ko god bio na vlasti u ovoj zemlji, onaj meteor će pasti u Grdeličku klisuru i na to ne može da se utiče. Zemljotres će pogoditi Kraljevo i na to ne može da se utiče.
Kiša i grad će padati po ovoj zemlji. Tu već možda možemo da utičemo protivgradnom zaštitom i onoliko koliko je u našoj moći mi to i radimo, ali neki od vas koji ste malopre govorili bili ste na vlasti. Za to vreme je bilo zemljotresa, poplava, suša i svega onoga što biva u svim drugim delovima planete Zemlje i bilo je svega onoga što se dešava možda i ovoga trenutka u nekom kutku sveta.
Nemojte zaista sebi uzimati natprirodne moći i natprirodne sile da biste se dopali biračima, jer i u gradovima gde vi učestvujete u vlasti takođe se dešavaju i elementarne katastrofe i elementarne nepogode.
Republika Srbija će svakako voditi računa o svakom svom građaninu i moramo da iskažemo saosećanje sa ljudima koji su pogođeni bilo kojom elementarnom katastrofom. Međutim, to naše saosećanje ne sme da bude predmet političkog marketinga. Kao što znate, mi to ne radimo. Nikada niko neće kazati – mi smo napravili u Kraljevu to i to.
Ako ste videli one volontere, a gospodin Ilić je malopre pokazivao slike volontera, meni se jako sviđa što niko od volontera nije izneo stranačku zastavu, tamo su svi bili jednaki. Tamo smo svi izašli da pomognemo ljudima, jer treba pomoći ljudima sa aspekta ljudskosti, a ne sa aspekta političkog marketinga.
Nikada niste čuli nikog iz DS da je kazao – mi smo asfaltirali ovaj put. Ovaj put asfaltira Republika Srbija, a mi samo pravilno upotrebimo novac za asfaltiranje tog puta. Vreme kada su se neki hvalili kako su asfaltirali toliko i toliko kilometara, kako su izgradili toliko i toliko kuća, siguran sam da je odavno za nama. Asfaltirao sam onoga trenutka kada otvorim svoj novčanik i platim sto metara ili kilometar asfalta, ali, dok to ne uradim, kazaću da je to uradila Republika Srbija i svi njeni građani, a mi smo iz budžeta taj novac usmerili u te namene.
Mi smo pomogli građanima Kraljeva kada smo kao poslanički klub odvojili novac. Vi ste pomogli kao poslanički klub, ako rešite da napravite kuću. Vi ste pomogli kao poslanički klub kada pošaljete svoje volontere i dobrovoljce da rade. To pohvaljujem, podržavam i smatram da je dobro.
Ako hoćete, nije nikakav problem da se dogovorimo sledeće nedelje da svi iz parlamenta idemo u Kraljevo i da odradimo jedan dan. Mi smo ionako već dali dnevnicu, koliko je meni poznato i odrekli smo se, ne dnevnice pošto to ne dobijamo, nego smo se odrekli po 5.000 dinara u korist oštećenih porodica.
Znači, nemojte zaista da sebi pridajete natprirodne moći i sile, jer ko god bio na vlasti, neke se prirodne katastrofe jednostavno ne mogu izbeći, ali se posledice tih katastrofa mogu ublažiti na adekvatan način.