Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Dragan Živkov.

Moj amandman se odnosi da bi ovaj fond, koji treba da se izmesti iz grada Beograda u Niš, trebalo da to bude u Bečej. Danas sam već objašnjavao zašto bi u gradu Bečeju trebalo da bude fond, a sada i Fond za razvoj. Ima više razloga.
Meni samo jedna stvar nije jasna. Gospođa Nada Kolundžija spočitava poslanicima SRS da treba da se dogovorimo od ovoliko gradova, gde smo svedoci i gde poslanici uveravaju poslanike vladajuće koalicije da bi trebalo u svim gradovima da budu takvi fondovi za razvoj, jer su devastirane sve opštine i gradovi, a posebno opština Bečej u kojoj živim, to je sigurno.
Šta će dobiti Fond za razvoj? Da li će kriterijumi za dodelu sredstava iz Fonda za razvoj biti promenuti ako se sedište iz Beograda izmesti u Niš? Koji su kriterijumi do sada bili? Da li su to politički ili su to dobri projekti, ili su to potencijalni korisnici Fonda za razvoj koji stvarno imaju potencijala i trebaju im sredstva iz Fonda za razvoj. To je suština: da li će Fond za razvoj sada bolje raditi kad se premesti u grad Niš?
Drugo, danas je u Bečeju predsednica Slavica Đukić-Dejanović posetila Skupštinu grada Bečeja. Ona će vam sigurno doneti informaciju kakva je situacija u gradu Bečeju. Danas treba da razgovara sa odbornicima, da razgovara sa građanima itd. Devastirana opština Bečej, ne da joj treba Fond, već treba pomoć, ne znam koje vrste, da bi se grad Bečej, onakve privrede i onakvog grada i potencijala kakav je bio, vratio u život.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne)

Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Krasić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. Fond za razvoj daje sebi za pravo odnosno ovaj zakon daje Fondu za razvoj za pravo da stiče udele i akcije. Znači, tamo gde se Fond za razvoj u prethodnom radu ogrešio, gde je napravio pogrešnu procenu, gde je dobio kredit a da neko taj kredit ne može da vrati, gde se delilo po partijskoj liniji, gde se delilo po ko zna kojim kriterijumima, ovaj zakon sada ostavlja mogućnost da se ti dugovi pretvore u udele i akcije.
Umesto da se razgovara o odgovornosti Fonda za razvoj, zbog čega kreditni rizici nisu ispoštovani, zbog čega se išlo na neka odobravanja kredita koja nije bilo moguće vratiti od pojedinih privrednih subjekata, mi danas imamo ovaj amandman koji faktički znači u isto vreme i jednu nacionalizaciju delimično imovine privrednih društava, kao i jednu deprivatizaciju.
Već u sledećem članu, o kome ćemo da govorimo, imaćemo i priliku da se faktički ona preduzeća koja su privatizovana ponovo stavljaju u situaciju da se kreditiraju iz Fonda za razvoj.
Čini mi se da ovakvim rešenjima mi idemo korak unazad, da umesto da stvaramo neke tržišne uslove i one principe na kojima se uopšte zasniva tranzicija i zbog čega smo ušli u tranziciju ispoštujemo, mi idemo korak nazad. Priznajemo indirektno neke svoje greške, ali ne nalazimo prava rešenja da bismo iz tih grešaka izašli i dugoročno omogućili privredi da zaživi i da se izvuče iz ove situacije koja je u ovom trenutku jako teška.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Zoran Antić.

S obzirom da sam član Odbora za privatizaciju evo već šest godina i da smo u tih šest godina mnogo toga raspravljali iz oblasti privatizacije, ali da mnogo toga i nismo učinili, po nekoj mojoj proceni, za mene je ovaj član izuzetno interesantan jer kao što malopre započeh, zahvaljujući odredbama ovog člana, ubuduće će Fond za razvoj moći da kreditira i ona preduzeća u kojima je privatizacija propala, gde je postavljen poverenik kapitala, gde postoji neka šansa da se ta preduzeća ožive i da ponovo uđu u proces privatizacije.
Mislim da su ovakva rešenja, bez sagledavanja uopšte kompletnog procesa privatizacije, bez jedne ozbiljne revizije, bez promene zakona, ništavna. Ona predstavljaju samo pokušaj da se vlast amnestira od odgovornosti. Mi smo dosad imali preko 2.000 preduzeća koja su privatizovana, 700 ugovora, a bilo bi znatno više da se u potpunosti poštovao zakon, od toga polovina tih preduzeća koja su u tom trenutku odlazila u privatizaciju otišla su u stečaj.
Imate jedan deo preduzeća koja još uvek, po mišljenju Agencije za privatizaciju, mogu da zažive i u kojima radi jedan izvestan broj radnika koji najčešće po godinu, dve ili tri nisu primali plate ili su primali jako male nadoknade, koji su se borili sa Agencijom za privatizaciju da bi do tog raskida došlo, a za to su imali jako malo razumevanja.
Sad te iste radnike stavljamo u situaciju dajući im neku nadu da će eto Fond za razvoj nekim kreditima da ih revitalizuje, da će da ožive ta preduzeća. Dajemo im jednu lažnu nadu jer ih posle toga ponovo čeka proces privatizacije, po istom ovom zakonu po kome ih je kupio neki mangup pre dve-tri godine, ostavio ih bez primanja i egzistencije, upropastio njihovo preduzeće.
Mi sad kao društvo, kao narod, treba tim preduzećima i tim ljudima da pomognemo da se iščupaju iz te teške ekonomske situacije, ali ne garantujemo da ćemo novom privatizacijom od njih stvoriti zdrave firme, da će dobiti kupce koji će ubuduće razvijati te firme, već onima koji su možda u jednom trenutku zloupotrebili proces privatizacije, iz tih preduzeća isisali ogroman kapital, pružamo priliku da još jedanput sredstva građana Srbije, a ta sredstva koja se ulažu u ta preduzeća biće sredstva svih građana, jer kredit sigurno neće biti na šest meseci nego na godinu dana, na par godina, a vraćaće ga taj novi kupac, ukoliko ga uopšte vraća.
Znači, ponovo odgovornost za proces privatizacije i sve ono što se dešava u procesu privatizacije pada na građane. Ponovo oni plaćaju štetu, a vlast amnestira sebe od odgovornosti za sve ono što se dosad dešavalo u procesu privatizacije. Znači, ovo je dvostruka prevara. Ovo je nešto što je nedopustivo od strane SNS. O ovom bi trebalo mnogo više povesti računa. Ovakva zakonska rešenja i ovakvi amandmani često se provlače kroz različite zakone.
U poslednje vreme imam utisak da je intencija da se sa ovim nastavi, ali na ovaj način mi samo pružamo priliku pojedincima da ne samo jedanput, već i dvaput opljačkaju građane Srbije.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe.

Reč ima predsednica poslaničkog kluba Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, vrlo je teško pratiti šta neko ovim amandmanima hoće. Dakle, vrlo pažljivo sam analizirala poslednje amandmane i pokušavala da vidim gde je logika koju bismo mogli da sledimo u danu za glasanje, pokušavajući da vidimo šta je to na šta treba obratiti pažnju i kako pažljivo prihvatiti amandmane koji će popraviti zakon.
Ako neko kaže da Fond za razvoj zato što nije dobro procenjivao kreditne rizike, pretpostavljam nije procenjivao bonitete, nije tražio dovoljne garancije za ona preduzeća kojima su davana sredstva, onda se postavlja pitanje – zašto postoji Fond za razvoj, jer to rade banke.
Dakle, Fond za razvoj i ideja Fonda za razvoj jeste da država pomogne, pod boljim uslovima, da se privreda razvija. E sada, dakle ako je to tako, onda je sledeća dilema – zašto neko osporava pravo državi, odnosno zašto amandman čiji je sadržaj da se ospori pravo Fondu za razvoj koji formira država, dakle Fond za razvoj je jednako država, da u slučaju neizmirenja on postaje vlasnik, odnosno ima udeo u vlasništvu.
Zašto je neodgovorno da se država obezbeđuje tako što će, ukoliko neko ne može da plaća kredit, preuzeti deo vlasništva. Dakle, teško je razumeti. Ne mogu da razumem i zato je vrlo teško razmatrati ove amandmane i pokušati učiniti neki napor da se neki amandman koji može da popravi ovaj zakon usvoji.
Ono što je takođe nerazumljivo jeste da privatizacije koje su propale, odnosno da kod preduzeća čije su privatizacije poništene ili propale osporava se pravo državi da pokuša još jednom da održi ta preduzeća, da ih stavi na noge i da idu u proces privatizacije.
Drugo rešenje je da ona potpuno propadnu, da ljudi ostanu bez posla i da se na taj način ta preduzeća ugase. Dakle, ovde zaista se postavlja suštinsko pitanje šta mi zaista procenjujemo kao bolje, ili da li su ovi amandmani u stvari samo negiranje svakog zakonskog rešenja bez zaista ozbiljne namere da se svaki zakon dobro prouči, da se vidi ako je potrebno amandmanima reagovati, kako ti amandmani glase da taj zakon eventualno zaista i poprave.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena predsednika poslaničke grupe.

Narodni poslanik Zoran Antić. Vreme na raspolaganju dva minuta.

Gospođa Kolundžija je pomešala član 3. i 4. Upravo smo govorili o članu 4. Ako govorimo o udelima oni se odnose na član 3, ali bez obzira na sve, ono za šta sam se ja u svojoj diskusiji pre svega zalagao, to je da se učini revizija privatizacije i da se promeni Zakon o privatizaciji ne bi li ta sredstva koja nameravate da uložite imala neku svoju logiku.
Bude li se nastavilo sa ovakvim načinom privatizacije, ne bude li se izmenio Zakon o privatizaciji dolazimo u situaciju da to sve mogu biti bačena sredstva. Može biti da ovim ljudima u narednih godinu dana pomognemo, ali to ne garantuje da će sačuvati svoja radna mesta onako kao što nisu sačuvali u prvoj privatizaciji.
U tome je suština. Ne možete da amnestirate sve ono što se izdešavalo u procesu privatizacije i da kažete bilo je super, bilo je odlično. Pa, nije gospođo. Preko 2.000 preduzeća je išlo u proces privatizacije, 700 ugovora je raskinuto. To nije mali procenat. Ako već idete sa nekim rešenjem kojim želite da spasavate ta preduzeća koja su ostala, morate da imate jedan celovit koncept, da znate šta u suštini hoćete, a ne da iz jedne greške srljate u drugu grešku.
Za nas je greška ne revidirati Zakon o privatizaciji, a ići sa ovakvim zakonskim predlogom.