Narodni poslaniče, citirala sam šta je na dnevnom redu. Sada vas upozoravam, pred izricanje mere opomene, da ne pokušavate više da zloupotrebljavate svoje pravo da govorite o amandmanu koji ste podneli.

Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije – podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde predlažem da sedište tog fonda bude u Ljuboviji.
Mnogo je razloga da sedište bude tamo, ali mnogo manji je problem gde će biti sedište ovog fonda, da li u Beogradu, da li u Nišu ili u Ljuboviji. Mnogo veći problem je što se sredstva sa kojima raspolaže Fond zloupotrebljavaju i to duži niz godina. To je jedan problem.
Drugi je problem, po našem viđenju iz SRS, što ste i u zakonu o ovom fondu rekli da poljoprivredne aktivnosti nemaju pravo za konkurisanje za ta sredstva iz fonda. Smatramo da to nije u redu. To bi bio dobar način za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, jer mi u poslednje vreme imamo situaciju da nam se malinjaci, kupinjaci i niz drugih poljoprivrednih kultura uništava iz razloga što cene u otkupu nisu one koje bi odgovarale i one koje ti poljoprivredni proizvodi koštaju same poljoprivredne proizvođače.

Dva minuta. Zahvaljujem. Minut sam iskoristila da vas upozorim na poštovanje Poslovnika.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)

Sa aspekta SRS irelevantno je gde će se nalaziti sedište Fonda. Sedište Fonda u osnovi ne znači apsolutno ništa, ako je Fond van funkcije.
Fond za razvoj Republike Srbije je van funkcije. Zašto? Zbog toga što, po konceptu DOS-a, po konceptu koalicionih vlasti od 2000. godine, mi u osnovi zadržavamo način finansiranja i oslanjanja na vlastite snage Fonda za razvoj.
Od 2001. do 2010. godine kroz Fond je, manje-više, potrošeno od sedam milijardi dinara do 11 milijardi dinara u toku ove godine. Sredstva Vlade i sredstva budžeta koja su odlazila u Fond za razvoj bila su u nekom iznosu 2006. godine od oko dve milijarde u toku ove godine vrlo mala. To su samo promili od ukupnih sredstava koliko ova država troši kroz budžet.
Aktuelna vlast se mora zapitati zbog čega se ne ulaže više. To sam malopre kod jednog predloga zakona rekao, kroz finansijski sistem Republike Srbije u poslednjih desetak godina prošlo je 60-tak milijardi, možda čak i do 65 milijardi evra. Samo promili su odvojeni u Fond za razvoj.
Kada je 2009. godine donet novi Zakon o Fondu za razvoj, izbačena je najznačajnija klauzula kojom se izgubila razvojna komponenta Fonda za razvoj. Odredba koja je zahtevala da se u Fond za razvoj izdvoji 1,5% bruto društvenog proizvoda, toliko sredstava, nažalost, ona je izbrisana i više aktuelna vlast ne razmišlja o ozbiljnom izdvajanju sredstava u Fond za razvoj.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li zbog ove vrste terora smem uopšte da govorim. Ostaviću vama na volju ovaj minut i po, da ostanete srećni celo veče.

Narodni poslaniče, molim vas da ne dovodite u namernu zabludu, bez ikakve odgovornosti za javnu reč, javnost koja prati prenose sednice Skupštine i da ne iznosite neistine kojima grubo narušavate ugled Narodne skupštine. Reč teror kod ozbiljnih ljudi ima ozbiljno značenje, a vama nije dopušteno da se sa takvom reči izrugujete.

Vaše pravo da koristite obrazlaganje amandmana u dva minuta zapisano je u odredbi Poslovnika. Neprihvatljivo je da promovišete neistine sa mesta na kojem sedite, ne obazirući se na težinu javne reči koju nosite.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović. Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj treći predlog ovog seta koji je predložen ponovo imam isti predlog da se sedište, u ovom slučaju Fonda za razvoj Republike Srbije, umesto u grad Niš premesti u grad Prištinu.
Ovo ističem posebno zbog toga što imamo tri zakonska predloga, što su svi gradovi obuhvaćeni i poneka rečenica je rečena o njima. Međutim, ni jedno jedino mesto, kao ni sama teritorija AP Kosovo i Metohija, ne postoji niti može da se nađe u zakonskim predlozima.
Da li to ova vladajuća garnitura i iz kojeg razloga izbacuje da ne postoji ni jedna rečenica u zakonskim predlozima: Kosovo i Metohija, Priština, Mitrovica, Peć, Dečani, Štrpce. Da li su gradovi koji se nalaze u državi Srbiji ili na nekom drugom mestu?
Ako je suditi po onome što kaže šef vašeg najvećeg kluba, da Srbi moraju da gledaju u Prištinu, ponovo tvrdim da nikada neće gledati u Prištinu, a nadam se da bog neće da dozvoli da ona to vidi i da doživi, nego će Srbi i dalje gledati u Beograd, gledati u Moskvu, a ne u Prištinu, Brisel i u Vašington.
S druge strane, koji bi efekat bio? Efekat bi bio jer je najnerazvijeniji deo Srbije upravo Kosovo i Metohija. Setimo da smo vekovima ulagali upravo u taj prostor Kosova i Metohije, da je svaki građanin ondašnje Jugoslavije ulagao u prostor Kosova i Metohije, pa s razlogom nerazvijenosti, mislim da je neophodno i sada, a jedan od načina je da se ovo sedište Fonda za razvoj preseli u Prištinu.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.)

Reći ću samo tri cilja koje vi proklamujete kao ciljeve Fonda. To su: unapređenje konkurentnosti, unapređenje domaće privrede i prilagođavanje domaće privrede prema svetu, otvorenoj tržišnoj privredi. Evo primera koji pokazuje da ako Fond ovako radi i ako nastavi ovako da radi, nikada neće doći do tri cilja.
Na jednom mestu, kao odgovor jednom državnom organu – da li se i kako vrši kontrola namenskog trošenja odobrenih sredstava, Fond odgovara: "Namensku kontrolu privrednih društava i njihovog poslovanja vršimo prilikom puštanja sredstava i to na osnovu dokumentacije koju to društvo prilaže". Dakle, dame i gospodo, u tom grmu leži zec. Fond priznaje da ne vrši nikakvu kontrolu već odobrenih sredstava i da to vrši tek kada pušta sredstva.
Fond apsolutno nema uvid da li korisnik sredstava ta sredstva koristi da kupuje jahte, a koristi ih, da li ih koristi da kupuje stanove ili kuće, a koristi ih, da li koristi ta sredstva da vraća ranije kredite, a koristi ih na taj način, to Fond uopšte ne zanima.
Sledeći apsurd. Ugovorom se predviđa mogućnost raskida ugovora ako se sredstva nenamenski koriste. Ko će to Fondu da dojavi da se nenamenski koriste sredstva? Koliko znam, baba Vanga je umrla. Ili, ako neko zna da gleda u pasulj, možda će tako znati.
Zanimljivo je pitanje kad će to Fond da raskine taj ugovor kad sam priznaje da nema kontrole i nema uvida u namensko korišćenje tih sredstava. Dakle, preselite taj Fond u Čačak, kako sam tražio i mi ćemo ga tamo naterati da vrši kontrolu.