Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Sada na prvi pogled nekome se može učiniti da je ovo još samo jedan u nizu amandmana koji je podnela SRS i možda i ja kao njen poslanik, međutim, videćete da nije baš tako.
Ovim svojim amandmanom sam hteo da pokažem određenu principijelnost, i svoju i SRS, i da je opovrgnem sve one koji nisu shvatili suštinu onoga što smo mi ovde od tri sata pa nadalje govorili, možda i od četiri.
Ovim amandmanom sam hteo da pokažem da sve ono što sam smatrao da iz Beograda treba da se preseli u Niš ne mora da bude sve u Nišu, postoje i druge opštine Nišavskog okruga i baš ovde ako pogledate jednu od ovih stvari, pre svega Fond za razvoj koji je predviđen da bude u Nišu, predložio sam da se izmesti u jednu opštinu Nišavskog okruga, Svrljig.
Naime, Svrljig je jedan od manjih i nerazvijenih gradova Nišavskog okruga. On se nalazi na granici dva okruga, između Nišavskog i Timočkog okruga. To je jedno veliko područje, područje koje ima određene potencijale i mislim da bi Vlada, odnosno njeni predstavnici, kojih ovde gotovo i da nema, trebalo da razmisle i da ipak neki od ovih amandmana prihvate, odnosno ovo što je govorio moj uvaženi kolega gospodin Dragan Stevanović. Prihvatite neki od ovih amandmana za koji vi smatrate da treba, mi ćemo biti zahvalni u SRS.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, predložio sam da se Agencija Fonda za razvoj iz Niša preseli u Šabac. Sada ću da vam kažem zbog čega sam to predložio, zbog jedne velike zloupotrebe ovog fonda, a vi dobro znate, zbog čoveka koji je zloupotrebio ovaj fond, bivši premijer Zoran Živković, koji se i sam hvalio koliko je i na koji način uzeo iz tog fonda za razvoj navodno kredit, bespovratni kredit, da bi mogao da kupi 50 hektara zemlje na području Fruške Gore, da se bavi proizvodnjom vina.
Zato je služio Fond za razvoj, da se vaši stranački funkcioneri mogu olešiti o taj fond, uzeti novac, zloupotrebiti i da ga više ne vratite. To je ono zbog čega, gospođa Nado, vi pokušavate da nam degradirate vrednosti naših amandmana, gde želimo da prikažemo i da pokažemo zbog čega je značaj tog fonda da se nađe na području grada Šapca. Da bi moglo da se pomogne tim ojađenim seljacima, koji kada ulože sve inpute i kada iskoriste u poljoprivredi, oni na kraju nemaju ništa.
Vidim, Nado, da se vi protežete, da se istežete, jer vam je verovatno već progorelo mesto, jer ne možete više da izdržite, ali to je ono što pokazuje vašu vrednost kao šefa poslaničke grupe DOS, DS, jer više nemate gde, kako i na koji način…

Dva minuta! Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Ne znam u čemu je vaš problem, ali mislim da je obaveza predsedavajućeg da na osnovu Poslovnika opomene da poslanik ne može direktno da se obraća drugom poslaniku.
Dakle, ovde ne polemišem ni s kim lično i ne ulazim ni u kakav dijalog ni s kim lično. Mi ovde raspravljamo o amandmanima na jedan zakon i o tome ko degradira amandmane.
Dakle, ovde se postavlja, pre svega, principijelno pitanje – da li je procena da treba izmeštanjem sedišta nekih državnih institucija ojačati neke lokalne sredine ili ne?
Ako istovremeno ide tvrdnja da je to besmisleno, a onda se podnose amandmani i obrazlažu da to ne treba da bude u tom centru, nego u nekom drugom, onda taj degradira amandmane, koji se tako postavi.
Dakle, ono što je ovde bitno jeste da li je koncept po kome će se izmeštanjem državnih institucija omogućiti nekim lokalnim sredinama da se unese neki život u njih, pogrešan ili ne? O tome možemo da raspravljamo.
Ali, ako neko s jedne strane tvrdi da je koncept pogrešan i da je on politikantstvo, da oni koji će podržati taj koncept jesu neko ko je ucenjen ili nema izlaza itd, onda s druge strane, nema nikakve logike da podnosi amandmane i da ih obrazlaže, i to amandmane kojima traži da to sedište ne da se vrati u Beograd, nego da se premesti u neki drugi, treći, pedeseti grad.
Ponavljam, svi ovi zakoni imaju dva ili tri člana. Na njih je SRS podnela 50 amandmana. Svaki od tih amandmana traži da sedište bude u drugom gradu. Dogovorite se u kom gradu, možda ima argumentacije da ne bude u gradu koji je predložen, nego u nekom od tih 50 koji vi predlažete, ali…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristim vreme poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Dobili ste pravo na repliku.)
Tražila sam vreme u okviru poslaničkog kluba da govorim o amandmanu.

Dobili ste pravo na repliku. Možete se javiti da govorite, naravno, i kao predsednica poslaničkog kluba. Izvolite.

Tražila sam zaista da govorim o amandmanu. Dakle, nisam mislila da treba replicirati, već prosto imam pravo da u okviru vremena poslaničkog kluba govorim o amandmanu.
Još jednom ponavljam, ako je koncept pogrešan, onda amandmane degradira onaj ko odgovara na taj koncept, podržavajući koncept, samo uveravajući nas da to što je određen jedan grad nije dobro, već treba odrediti neki od 50 gradova koji predlažete. Hvala vam.

Iskorišćeno je trideset i pet sekundi vremena predsednice poslaničke grupe.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Poslanica Dušanka Plećević.

Iz istih razloga o kojima sam govorila o izmeštanju Nacionalne službe za zapošljavanje, amandmanom tražim da se sedište Fonda za razvoj Republike Srbije preseli u Bor.
Bor kao sedište okruga koje se graniči sa državama članicama EU, Rumunijom i Bugarskom, jeste idealno mesto za sedište Fonda. Blizina pomenutih evropskih država čini da Srbija kao ozbiljni pretendnet na članstvo u EU može da dođe do važnih i lepih evropskih iskustava na najjeftiniji način. Nije potrebno ići u Brisel, bliži nam je Bukurešt, bliža nam je Sofija geografski.
Mnogo toga korisnog možemo da naučimo od naših suseda, od toga kolika je stopa privrednog rasta, od kada su postale članice EU, pa do toga koliko je ljudi otišlo iz zemlje trbuhom za kruhom i koliko njihovih građana prosjači po zemljama EU.
Pošto se iz Beograda ne vidi kako se živi u unutrašnjosti, osim iza zatamnjenih prozora ministarskih automobila u vreme izbora, najlogičnije bi bilo da se Fond preseli u unutrašnjost, i to ne samo sa sedištem, već i sa odlučivanjem. U tom smislu očekujem dalje izmene i dopune ovog zakona.
Šta znači samo preseljenje Fonda, sedišta Fonda, ako upravni odbor koga čine ministri odluči na telefonskoj sednici gde će ići novac i kada će se on plasirati? Što bi onda oni dolazili u Bor, u sedište fonda, na primer? Treba štedeti na gorivu, na vremenu, stresu zbog rupa na putevima, klizišta, snegova i drugih vremenskih nepogoda.
Zato premeštanje sedišta fonda za razvoj ima smisla samo ako odlučivanje o sredstvima u njemu prepustite onima koji su najnerazvijeniji u ekonomskom smislu. Tako biste izvršili ne samo dekoncentraciju institucija, kako je rekla ministar Verica Kalanović u uvodnom izlaganju u raspravi u načelu, već biste izvršili dekoncentraciju finansijsko-ekonomske moći pod kontrolom jedne stranke, a to je G 17 plus.
Mi smo ovim našim amandmanima hteli da dokažemo besmislenost ovih izmena i bilo koje mesto u Srbiji može biti sedište Fonda….