Pošto sam s koleginicom Donkom Banović, odnosno kolegama iz DSS-a, podnela amandman u istovetnom tekstu, nemam praktično šta da dodam onome što je koleginica Banović govorila, ali ću iskoristiti da malo prokomentarišem ne samo ovaj član 6, nego generalno Zakon o zadužbinama i fondacijama i koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Rizikujući da budem dosadna i da čak u ovoj trećoj diskusiji o Predlogu zakona o zadužbinama i fondacijama apelujem na predlagače da zakon povuku i vrate ga na doradu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog poštovanja činjenice da pitanje zadužbina nije ni tranzitorno, ni tranzicijsko, već duhovno filantropsko.
Cinici bi rekli da aktuelno na snazi nije filantropija, već mizantropija, te je utoliko razumljivo što se zadužbinama daje karakter organizacija na određeno vreme, sa određenom političkom namenom, kao da je reč o ministarstvima.
Izgleda da narod Srbije neće morati da interveniše jer se unutar Vlade ministri već debelo svađaju. U 21. veku u zemlji Srbiji nema mleka, a ministri Milosavljević i Dinkić se svađaju ko je za to kriv. Naravno da ni jedan ni drugi ne mogu da daju mleko, ali su kao socijalno pravedna Vlada tu da obezbede stvorenjima koja ga daju i ljudima koji gaje dotična stvorenja da to urade na adekvatan način.
Uostalom, ako ne znaju kako da obezbede mleko građanima Srbije, neće im pomoći nikakvo hemijsko čišćenje biografija kroz pravljenje ličnih zadužbina, pa taman odlučili da sagrade…
(Predsedavajući: Gospođo Janković, moram da vas prekinem zbog vaše obaveze da govorite o temi koja je na dnevnom redu i moje obaveze da vas upozorim kada sa te teme odete u mlekarstvo jer, i pored najbolje volje, ne vidim kako ćete povezati, ali izvolite. Odmah imate šansu.)
To je tema. Povezano je, veoma je povezano. Onaj ko ne može da obezbedi mleko, ne može da čisti svoju biografiju i da pravda svoju nesposobnost, taman i da sagradi zadužbine koje će predstavljati kopiju Hrama Svetog Save. Niste mi dozvolili da završim, teče vreme, zapravo me ometate da nastavim diskusiju.
U situaciji kada čak 22,7% građana Srbije kaže da u poslednja dva meseca nije imalo dovoljno novca za hranu, svega 4,9% građana Srbije je zadovoljno svojim životom, pri čemu najveći broj njih, čak 78% jedva sastavlja kraj s krajem, nije čudno da 65% građana Srbije nema poverenja u Vladu, dok svega njih 18% veruje da je premijer dovoljno stručan. Tu su rezultati istraživanja agencije Galup, koje je predstavljeno u Briselu juče, u okviru projekta "Balkan monitor".
Narodu u Srbiji nije potreban nikakav monitor da bi došli do zaključka kako nema te rekonstrukcije koja će ovu vladu učiniti efikasnom i odgovornom. Generalno, a i što se ovog predloga zakona o zadužbinama i fondacijama tiče, mi zapravo samo produžavamo agoniju, a ministri se trude da se dodvore faktičkom premijeru BT, kako ih ne bi izbacio iz fotelja njihovih nasušnih, s tim što narod ne veruje da će biti bolje i ne bi me čudilo da na zgradi Vlade osvane grafit "Džabe ste krečili".
Očigledno je da se nisu uzvrpoljili samo žuti ministri, koji imaju dupli razlog, jer moraju da se dokažu u Vladi, a i u stranci, već se stanje uznemirenosti širi i na polaznike šifrantske stranke kojoj pripada ministar kulture koji je trenutno odsutan.
Kao čuveni paranoik, stvarno ne znam čemu bih inače pripisala krajnje neuobičajenu dvočasovnu pauzu u današnjem skupštinskom zasedanju, a posle koje je usledilo odsustvo resornog ministra, ako ne i činjenici da je on jedan od potencijalnih ministara u rekonstrukciji, pa je ubrzano proširio opseg svog delovanja.
No, kada se već rekonstruiše Vlada, kada postoje najave da će uskoro doći do rekonstrukcije Ustava, šta je ono što vas sprečava da rekonstruišete još i Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama.
Već sam napomenula da ovim predlogom zakona nije obuhvaćena teritorija Kosova i Metohije, kao da jednostavno nije deo teritorije Srbije, tako da se zadužbine na ovom području ne tretiraju kao srpske, dok se na više mesta, u članovima 12. dva puta, 25. dva puta, 52. dva puta i 58. navodi uloga AP Vojvodine.
Obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana koji sam podnela, recimo, na član 12, tražeći da se posle reči "na teritoriji AP Vojvodine" dodaju reči "AP Kosova i Metohije" zvuči krajnje nebulozno jer se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, u pitanju je amandman na član 6.)
Rekla sam da koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Bez obzira, morate govoriti o temi. Izvinjavam se. Tako piše u Poslovniku i izvinjenja nema.)
Dobro. Sada ću da se vratim onda na član 6, u kome se ista stvar događa. U članu 6. se daje časna Titova pionirska reč u 1. stavu, pa se kaže – ciljevi delovanja zadužbina i fondacija ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom, a naročito ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije.
To je jako zanimljivo, ako nije dozvoljeno, u čemu se slažemo, da se narušava ustavni poredak, kako vi to pregovarate sa Tačijevom vladom i kako to da izostavljate iz ovog predloga zakona čitavu jednu južnu pokrajinu, sa ogromnim brojem zadužbina koje se nalaze u njoj.
Ono što Vlada tvrdi je da se amandmani na neke članove zakona ne mogu prihvatiti, zato što je na osnovu Rezolucije 1244 na KiM uspostavljen privremeni pravni sistem, pa poslove državne uprave dok traje tako uspostavljen sistem obavljaju nadležni republički organi. Logično je pitanje dokle će tako sistem da traje i da li ovom formulacijom Vlada Republike Srbije zapravo priznaje nezavisnost Kosova ili radi na daljem rasturanju teritorijalne celovitosti države.
Znači, prošlog puta kada smo o ovome govorili, ministar se nije oglašavao, ali su predstavnici poslaničke grupe ZES, kao stručnjaci za sva pitanja od kijavice preko šizofrenije do ekonomije međunarodnog prava, sa prezirom konstatovali kako su ovakve konstatacije gluposti i maliciozne opaske opozicije, jer u članu 6. piše da ciljevi i delovanje zadužbina nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom, a naročito ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanja celovitosti Srbije.
Dakle, ne sme se teritorijalni integritet zemlje rušiti silom, ali može tako što će srpska Vlada sarađivati silom sa Tačijevom kancelarijom, pripremajući platformu za završnu fazu priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Prema predlogu te kosovske platforme, dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da bude podeljen u tri faze, pripremna ili faza bez statusa, srednja ili faza sa neutralnim statusom i finalna ili faza sa statusom.
Cilj je da ovim postupnim metodom, citiram "Kosovo je Srbija", reše praktična pitanja i normalizuju odnose. Na kraju procesa, opet citiram "dve države će se uzajamno razumeti i postati članice EU kao suverene zemlje".
Sada je jasno zašto se za neprihvatanje amandmana podnetih na ovaj predlog zakona daje ovakvo obrazloženje Vlade, koje zapravo podrazumeva ograničenje trajanja statusa Kosova kao južne pokrajine i kao što sam čula da insistira da je najvažniji opštekorisni cilj promovisanje i ostvarivanje evropskih integracija i međunarodnog razumevanja.
Dakle, iako predlagač ovog zakona jeste Ministarstvo kulture, mislim da u Vladi ne može ništa da se dogodi bez blagoslova faktičkog premijera, osobe u ulozi predsednika Srbije, koji može da katapultira ministre koji ne razumeju, gde suštinski prevod predizbornog slogana i EU i Kosovo, zapravo ni EU ni Kosovo.
Manje od polovine građana Srbije, njih oko 44% smatra da je članstvo u EU…