Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman se odnosi na član 60. i sličan je amandmanima koje smo imali na čl. 26, 28. i 51, a taj član 60. odnosi se na brisanje iz registra predstavništva stranih zadužbina i fondacija.

Radi javnosti, komentarišem da u prvom stavu tačno su predviđene situacije kada se predstavništvo strane zadužbine i fondacije briše iz registra. Onda u stavu 2. se kaže da rešenje o brisanju donosi registrator. U stavu 3. se kaže – ovo rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Mi smo, kao što sam pomenuo i kod prethodnih amandmana koje su moje kolege obrazlagale, svuda gde je postojao komentar da je rešenje konačno i u ovom amandmanu predlažemo da se taj stav 3. u članu 60. menja i da glasi – protiv rešenja o brisanju predstavništva strane zadužbine i fondacije iz registra stranih zadužbina i fondacija može se u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

Uglavnom smo bili konzistentni što se tiče ovih svih članova i moje kolege su obrazlagale, da ne ulazim u detalje, da u osnovi je rešenje u ovom predlogu zakona u suprotnosti sa članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Vođenje upravnog spora, kojim se u sva četiri člana ovog zakona upućuje onaj koji treba da protiv rešenja na odgovarajući način uloži žalbu, ne isključuje i žalbu, tako da smo mi hteli da upućivanjem na upravni postupak ili upravni spor apsolutno ne isključimo pravo na žalbu.

Stvarno je i Vlada trebalo sva ova četiri amandmana koja se odnose na mogućnost tih žalbi i upravnog spora da prihvati, jer apsolutno se koncepcija zakona ne menja, a amandmani su apsolutno u skladu sa Ustavom i samo bi poboljšali, ne bi remetili neku koncepciju bilo kojeg člana koji je vezan za ovu proceduru gde se radi o upisu, odbacuje prijava o upisu ili brisanju iz registra. Trebalo je ovaj amandman prihvatiti.

Na član 62. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 64. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Nataša Vučković i Vesna Marjanović. Odbor za kulturu i informisanje je prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Saša Milenić. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 70. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O ZADUŽIVANjU REPUBLIKE SRBIJE KOD KBC BANKE, A.D. BEOGRAD, NOVE KREDITNE BANKE MARIBOR D.D, EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD, VOJVOĐANSKE BANKE A.D. NOVI SAD, HYPO-ALPE-ADRIA BANK A.D. BEOGRAD I ERSTE BANK A.D. NOVI SAD I Kod BANCA INTESA A.D. BEOGRAD, UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, RAIFFEISEN BANK A.D. BEOGRAD I SOCIETE GENERALE BANKE SRBIJA A.D. BEOGRAD KOJE SU DALE ZAJEDNIČKU PONUDU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dejan Mirović i Marina Toman.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Dobro veče. Pozdravljam gospođu Dianu Dragutinović, ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, moja koleginica Marina Toman je predložila Vladi Republike Srbije jedan vrlo konstruktivan amandman. Tražili smo od vas da novac trošite na kapitalnu potrošnju ili eventualno za refinansiranje dugova, a ne za finansiranje budžetskog deficita. Šta bi to moglo da bude, evo odlučite, kao što ni sad ne znamo na šta ćete pare da trošite, koje su već u stvari suštinski potrošene i vi to dobro znate.

Mogli ste isto tako svojevoljno da odlučite, ali da novac ne trošite za finansiranje budžetskog deficita, nego za nešto pametno, za nešto što će dobiti, kako vi iz nauke kažete, ekvivalent u materijalnoj vrednosti. Onda bi zaista vaši poslanici iz Demokratske stranke, kada govore u Skupštini i kad kažu da hoće nešto da ostave generacijama koje dolaze, da im zaista ostave nešto što je materijalno opipljivo, a ne samo dugove, tj. sve zajedno da nas boli glava.

Ono što je suštinski problem ovde je što oni neće ni dočekati početak vraćanja ovih dugova, nego će to da radi neko drugi i u tom smislu nismo stvorili mogućnost da se ovim kreditnim zaduženjem pod ovako nepovoljnim uslovima refinansiraju dugovi.

Postavlja se pitanje pod kakvim ste se uslovima onda zadužili, ako se sa ovakvim kamatnim stopama dugovi vraćaju? Naša diskusija sa vama nekako uvek ostane nedorečena, ne dobijemo odgovore baš na sva pitanja, s obzirom da u načelnoj raspravi posle svih poslanika se obratite, mi nemamo mogućnost da vas pitamo štošta, u tom smislu ću postaviti neka pitanja koja sam postavio i prošli put u načelnoj raspravi, a tiču se svakako ovog kredita, nismo dobili odgovor na njih. Voleo bih da nam date odgovor, ali pre nego što dođemo do tih pitanja, moram naravno nekoliko stvari da kažem.

Danas je jedan vaš kolega iz Vlade Republike Srbije na jednoj konferenciji za štampu, najavljujući usvajanje novog budžeta, rekao da ste bili finansijski disciplinovani, gospodin Slobodan Milosavljević, i da je sva sreća što su ljudi u Vladi bili finansijski disciplinovani i čovek je rekao da će, nada se i očekuje, rebalans budžeta biti usvojen jednoglasno. Zamislite.

Nas sada interesuje kakvo bi stanje u državi bilo da ste vi bili nedisciplinovani? Možete li to da zamislite? Vidite, kada u državi rebalans, šesti rebalans budžeta koji Vlada usvaja, odnosno budžet, odluku o budžetu, koji Vlada usvaja u ovakvim okolnostima i na ovakav način najavite tako, onda zaista ovo može da dobije kontinuitet u jednoj raspravi od sinoć, u kojoj smo zaista konstatovali, mi poslanici Srpske radikalne stranke, da ovde definitivno više nema sistema i da svako ima pravo i slobodu, čak i na najodgovornijoj funkciji, da kaže i šta hoće i kako hoće.

Za razliku od njega, moram da prihvatim i da priznam onako, možda malo ironično, vi danas svoju iskrenost niste mogli da zaustavite po usvajanju rebalansa budžeta i rekli ste baš onako kakvo jeste stanje u državi - štedite koliko možete, a trošite koliko morate. Čini mi se da ste i to rekli.

U normalnoj i ozbiljnoj domaćinskoj državi štedi se koliko se mora, a troši se koliko se može. Da ste trošili onoliko koliko ste mogli, ove kredite ne bismo povlačili, ili možda ne bismo ovoliko povlačili kredita koliko povlačimo, ali u svakom slučaju bili ste dužni i obavezni kao Vlada Republike Srbije da štedite onoliko koliko to zaista ova država mora.

Ne sporim da vam znanje za tako nešto nije hvalilo. Pretpostavljam da ste imali, ali suštinski problem ove države je Vlada, politička volja ili, pre bih rekao, političke slabosti na kojima ste se sakupili i koje su vas pre dve godine objedinile i ujedinile.

Mi smo, gospođo Dragutinović, i sinoć raspravljali o nekim zakonima koji se suprotstavljaju izjavi Slobodana Milosavljevića, koji definitivno dovode u pitanje našu finansijsku izvesnost i u narednoj godini. Postavlja se pitanje – šta je to disciplina, šta je to što ovu vladu može da kvalifikuje disciplinom, kada su u pitanju finansije javne i fiskalne potrošnje?

Kada je ovaj kredit konkretno u pitanju, prošli put sam pitao i pročitao iz Zakona o javnim nabavkama – zašto je primenjen postupak javne nabavke koji jeste primenjen, pregovarački postupak bez javnog poziva? Zbog čega? To je postupak javne nabavke koja se sprovodi samo kada su elementarne nepogode. Tako piše u zakonu, član 24. Zbog čega? Šta je to što se nije moglo predvideti? Čemu projekcija budžeta, čemu memorandum sada izveštaja o fiskalnoj odgovornosti, ako niste mogli da predviđate sve ovo?

Zbog čega se Vlada Republike Srbije odlučila da sprovede ovakav postupak javne nabavke? Kako je bilo moguće da za jednu partiju dobijamo kamate 4,25, da to bude najmanja, ili 4,20, a za druge ostale hartije sve naviše do 5,30. I to smo vam rekli u načelnoj raspravi, kamate sa kojima se država zadužila su kamate koje banke daju onima koji polažu sredstva u depozite u nedelji štednje. Krediti nisu bili povoljni.

Nas interesuje, kako je moguće na drugoj strani dobiti kredit pod odličnim uslovima, sa kamatnim stopama od 3% i da se hvalite da imamo sreće što imamo te kredite? Taj kredit nismo osporavali, na taj kredit čak ni amandmane nismo podnosili, ne zato što smatramo, za razliku od vas, ne mislimo da se iz krize jedino ovako izlazi. U jednoj raspravi ste rekli – država se u krizi zadužuje. Država može da se zaduži, možda čak to i bolje znate, a to su kratkoročna zaduženja, to je nešto što je neopipljivo, dugoročno ovo je sve potpuno pogrešno.

Kako je moguće da dobijemo kredit od 30 miliona dolara na ovoliki vremenski period otplate, pod ovakvim kamatnim uslovima, a država za ništa, za taj kredit koji je dobar i podoban dobijamo materijalnu vrednost kao reciprocitet, dobijamo nešto što će upravi carina ostati na korišćenje i raspolaganje, a za pare koje se već u Vladi potrošili, iako pričate da ste finansijski bili odgovorni, uzimate kredit pod potpuno nepovoljnim kamatnim stopama?

Nas sve to interesuje, kakva je izvesnost, da sam pročitao vašu izjavu posle usvajanja budžeta i imao priliku da znam šta ćete da kažete pre podne, danas bih bio mnogo manje odgovoran pred novinarima, kada su me pitali – da li će nas čekati u narednoj godini bankrot.

Ubeđen sam da vi kao ministar finansija to danas ne znate i ne možete sa sigurnošću da kažete da neće biti tako, zbog političke i finansijske alavosti onih koji će trošiti novac iz budžeta Republike Srbije u predizbornoj godini.

Nesrećna je država u kojoj se strateška privredna grana razvija rebalansom budžeta. Ulažemo u poljoprivredu. Najpre ćemo omogućiti da neko zagospodari i postane monopol na tržištu mleka, pa će taj isti da nas maltretira, a onda ćemo da popustimo pred pritiscima i da na teret budžeta povećamo subvencije i taj krug ide ko zna gde.

Ministri se danas hvale – evo, povećali smo ulaganja i subvencije u poljoprivredu, a niko ne pita male proizvođače mleka u kakvu ste ih situaciju doveli što uredbama, što ovim servilnim odnosom prema monopolistima, koje ste vi monopolistima u Vladi napravili, kojima ste vi dali tu takvu poziciju, kakvu danas oni imaju.

Šta da očekujemo na osnovu svega onoga o čemu ćemo govoriti iduće nedelje? Očekuje nas, pretpostavljamo, rebalans budžeta. Da li uopšte imate predstavu šta se dešava u unutrašnjosti, na šta se sve troše sredstva koja trpimo ovakvim kreditima, od lokalnih samouprava, do pokrajine, do javnih preduzeća? Na šta se sve troše projekti? Sa kakvim projektima izlaze lokalne samouprave pred vas u Vladi?

Nemate mehanizme da ih zaustavite, zato što ste slabi unutar Vlade, zato što podnosioci projekta buše Vladu na svakom koraku, gde stignu i kako god stignu. To što vi imate slabosti nas u SRS ne zanima, ne interesuje, ali je problem što teret finansijske krize svi osećamo zajedno. Nismo odgovorni i krivi za to, ali nemamo mehanizam da se zaštitimo u ovom trenutku, jer vi imate 126.

Kad je ovaj zakon u pitanju bio, ova zaduživanja, naše insistiranje nije bilo toliko obraćanje Vladi, nego pokušaj da njima probudimo savest da nisu dužni da podrže sve što vi predložite.

Nismo mi ljudi koji ne razumeju šta je kredit, šta je deficit i ne zauzimamo mi stav i prema ovim kreditima i vašem ponašanju na osnovu toga da li deficit ili dug treba da budu 40%, 50%, 60%, da li da se uzima u obzir Mastriht ili ne. Nas isključivo rukovodi ekonomska snaga zemlje.

Mi ovde jutros slušamo od gospođe Kalanović – izvoz porastao sa ovom državom. Deset evropskih država je navela gospođa Kalanović. Suficit raste. Sad, odakle inflacija? Odakle pad dinara? Odakle potreba za kreditom? Vi to znate dobro, ali vi nemate mogućnost ili možda volje, ili slabosti, ne znam ni sam, zovite to kako hoćete, da urazumite te ljude koji troše novac poreskih obveznika ove države, odnosno budžeta Republike Srbije. To je za nas poražavajuće i ne možemo da prihvatimo to.

S druge strane, postavlja se pitanje zašto se ne povlače sredstva za kapitalnu potrošnju? Nas ubeđujete da su krediti sa Kinezima i sa Rusima povoljni. Zašto nisu povučeni? Vlada nije uradila projekte. Ne znam da li je sad stanje takvo.

Doskoro ste imali ratifikovana i odobrena sredstva u Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj. Republika Srbija ih ne povlači jer nema projekte. Gde god Republika Srbija bude prinuđena na neki red i postupno da uđe u jedno strateško trošenje novca koje će za pet godina dati efekat, tu su slabosti, tu rezultata nema.

Ali, gde god se stihijski povuče novac da ga od danas do sutra potrošimo, tu su svi u prvim i drugim redovima. Kako koji kredit stigne što od MMF ili od neke druge banke, ili od poslovnih banaka, kapom i šakom se kreće u intervencije. E, to je politički pragmatizam, to državu vodi u bankrot, to državu vodi u sunovrat, to je nešto što ne može da pruži izvesnost nikom ko u ovoj državi želi da živi.

Ubeđeni smo, šta god da kažete, nemate adekvatne odgovore. Nemate adekvatne odgovore jer nema političke volje. Takvim ponašanjem, takvim slabostima, gospođo ministar, Vlada Republike Srbije je uskratila građanima pravo na poverenje u institucije, ali potpuno.

Porezi se ne ubiru adekvatno, javne nabavke su takve kakve jesu. Nema mehanizama da im se suprotstavite. Nema ravnoteže. Šta nam ostaje – krediti.

Nijedna država iz krize zaduživanjem u krizi nije izašla. Neće ni naša i ovo je potpuno pogrešno i promašeno.

Zato smo ovim amandmanom predložili da se novac troši u nešto što je opipljivo. Koridori stoje. Otvaramo po četiri puta jednu te istu deonicu, smejemo se i podsmevamo sami sebi, šaljemo poruku u svet kakvi smo – nikakvi, neodgovorni, neozbiljni i posle pitamo sebe gde smo, šta smo i zašto nam je ovako.

Potpuno ste bili u pravu, gospođo ministar, samo ako se neko potrudi da vas razume i hoće da shvati ono što ste rekli, trošili smo koliko smo mogli, odnosno morali, a štedeli samo onoliko koliko smo mogli. Da se štedi mora, ali ova vlada očigledno na tako nešto nije spremna. Hvala vam.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, kao i amandman gospođice Marine Toman.

Videli ste, kolega Stevanović je vrlo ubedljivo pokazao zašto i mi smo se veoma trudili da ovaj loš zakon i ove loše kredite pokušamo makar delimično da ispravimo našim amandmanima.

Naravno, nemamo iluzije da ćete vi to prihvatiti, ali ipak treba reći da su naši argumenti zasnovani, pre svega, na ekonomskoj koristi, da u njima nema ideologije već da se jasno vidi već iz člana 1. ovog zakona da postoji monopol stranih banaka u Republici Srbiji, a pre svega mislim na banke iz EU, pošto je jasno da se u ovom zakonu radi samo o bankama koje dolaze iz EU.

One faktički, to je još bivši guverner priznao, imaju oko 70% finansijskog tržišta u Srbiji, što, priznaćete, nije uobičajenoj u jednoj normalnoj situaciji.

Takođe, kao što je rekao kolega Stevanović, ne radi se ni o kakvom razvojnom kreditu, to se vidi u obrazloženju zakona, već se radi o kreditu u vrednosti od 250 miliona evra, koji je namenjen za budžetski deficit i za refinansiranje duga, što pokazuje, bez obzira na to što Vlada i Narodna banka govore da je javni dug negde u okviru prihvatljivih kriterijuma, da ipak to nije tačno.

Sigurno znate i sećate se toga da je 1983. godine u ovoj istoj sali došlo do suverenizacije duga SFRJ, gde je spojen javni i privatni dug i došlo je do toga da se dug prevalio na građane. Svi se sećaju onih čuvenih par-nepar varijanti za prevoz, nestašice osnovnih namirnica itd.

Takođe, isto kao što je rekao gospodin Stevanović, nije jasno da se ovako, po hitnom postupku, donosi ovaj zakon, koji nije razvojan i krediti nisu razvojni, a imamo sa druge strane kreditni aranžman koji nije do kraja dovršen sa Ruskom Federacijom u iznosu od 800 miliona dolara, gde ponovo vidimo, kao i prošle godine, da je problem dokumentacija.

Priznaćete da je to malo čudno i ukazuje da možda postoje dvostruki aršini koji, pod maskom fraze da EU nema alternativu, dovode do toga da se ekonomski interes ove zemlje stavlja u stranu, što nije dobro.

Takođe vidimo da je u ovoj vrsti jednog konzorcijuma ovih banaka i "Hypo Alpe Adria Bank" koja je nacionalizovana faktički i sigurno znate da se taj proces i dalje nastavlja, i da se austrijska država veoma brine za ovu banku, i da joj je dala garancije oko 1,5 milijardi evra, i to u oktobru 2010. godine, prema pisanju austrijske štampe.

Dakle, potpuno suprotni procesi od onih koji se dešavaju u ovoj zemlji i to je još jedan argument koji pokazuje da se ipak ne treba zaduživati kod stranih banaka, već da treba razvijati domaći bankarski sektor, koji je minimalan i faktički se samo zasniva na Komercijalnoj banci, ali vidimo da postoje informacije od strane Vlade da će se i Komercijalna banka prodati EIB, što je katastrofalno.

Svrha ovog zakona je smanjivanje budžetskog deficita. To ste rekli više puta i vaše kolege, da se radi o ispunjavanju naloga MMF-a i EU, da se deficit svede na 4,8%, u sledećoj godini još manje, a 2012. godine na 2,8%, ako se ne varam. Mislim da je to potpuno nerealno za jednu ovakvu zemlju koja ima ekonomske probleme i to svi priznajemo, da se primenjuje pakt stabilnosti, koji se ne primenjuje u EU.

Molim vas, dajte mi jedan argument kako je moguće da većina zemalja EU ima veći budžetski deficit od tih famoznih 3%, a kod nas, u zemlji koja je, blago rečeno, u problemima sa tranzicijom, primenjuje se nešto što je potpuno nerealno i dovoljno je samo navesti, neću navoditi poznate primere Grčke i Irske, sa 14% i 15 % deficita BDP u budžetu, zemlju koja se ne pominje kao problematična, a to je Velika Britanija.

Ona ima 11,4% deficita BDP u 2009. godini. Znači, mnogo veći deficit nego što ima Srbija. Znači, nema nikakvog argumenta za, posebno što će to naši građani da na svojim leđima istrpe, smanjivanje deficita pod svaku cenu, da se tako izrazim.

Takođe, Francuska, koja je uz Nemačku jedan od pokretača EU, imala je 2009. godine, po zvaničnim podacima statističke institucije EU, deficit od 7,5%, znači ponovo veći deficit od Srbije. Prema tome, taj Pakt stabilnosti – naravno tu je Holandija sa 5,4%, Italija sa 5,4% i jedino je Nemačka od ozbiljnijih zemalja u EU imala negde oko 3%, kojem vi težite i koji je u pozadini ovog zakona o zaduživanju – za Romana Prodija, vi znate sigurno, bivšeg predsednika Evropske komisije, jeste glupa ideja, citiram doslovno njegovu izjavu iz 2002. godine. On kaže da ona nije fleksibilna i da je jedna vrsta dogme koju je nemoguće primeniti u praksi.

Tako da je potpuno nejasno zašto se zadužujete za ovako ogromnu cifru, pod ovako nepovoljnim kamatama koje su promenljive, to niko ne može da predvidi, kako će se dalje razvijati ekonomska kriza, može se lako desiti da euribor sa 1% ponovo dođe na 5%, koliko je bio 2002. godine.

Kada tome dodamo marže koje su faktički takođe veoma nepovoljne, doći ćemo do kamate negde oko 7%. Jer upravo na primer Inteza banka u ovom kreditu traži kamatu od negde oko 5,30%, ako se ne varam, i doći ćemo do kamate koja iznosi nekoliko desetina miliona evra. Ipak priznaćete, u trenutku kada Vlada ne može da odvoji više od 10 miliona evra za postradale u Kraljevu, da je to ogromna cifra za jednu ovako siromašnu državu.

Prema tome, mislim da ovaj kredit uopšte nije povoljan i da je promenjljiva kamata uslovi monopolskih nastupaju ove strane banke iz EU u ovom kreditu se nepovoljne. I zato, mi naravno nećemo glasati za ovaj zakon i pokušali smo ponovo da kažem da preko naših amandman kažemo da postoji i drugih načina da se taj budžetski deficit smanji. Koji su to drugi načini?

Dovoljno je da vidite podatke od januara do septembra ove godine i videćete da su upravo banke na teritoriji RS zaradile, negde imaju profit koji je povećan za 22% u odnosu na prošlu godinu i da imaju profit negde oko 200 milione evra.

Upravo ta Inteza banka, koje se ovde pominje kao poverilac sa najgorim mogućim uslovima, sa kamatom koja dostiže 7%, zaradila je negde oko 60 miliona evra od januara ove godine do septembra ove godine.

Ponovo apelujemo na vas da pokažete makar deo ekonomske i političke hrabrosti, ne vi lično nego Vlada u celini, kao što je pokazao mađarski premijer i da tu rupu u budžetu pokušate da nadoknadite tako što ćete oporezivati sektor koji je najuspešniji, a to su strane banke u ovoj zemlji, jer nijedan deo privrede niti bilo kog dela društva nema tako uspešan rast od 22%, kao što imaju ove banke koje se spominju u ovom zakonu.

Prema tome, oštrica tog smanjivanja budžeta i tog nerealnog cilja da se Pakt stabilnosti, koji se ne primenjuje u EU skoro ni u jednoj zemlji, primeni u Srbiji, koja nije čak ni kandidat za EU, treba da se umeri ka onima koji imaju naviše para, a to su strane banke na čelu sa Inteza bankom.

Mislim da je potpuno deplasirano u ovom zakonu, i vidim da je to postalo jedna vrsta manira, da se ubacuje neka svečana izjava o privrženosti Aki komuniteru, jer EU i zemlje koje primenjuju evro ta svoja glavna pravila ne primenjuju.

Mislim zbog toga da je zakon loš i da je zaduživanje loše i da ga treba prilagoditi realnoj situaciji, a realna situacija u ovom trenutku je da će budžetski deficit bez obzira na dalje zaduživanje rasti jer nema proizvodnje. Proizvodnja još nije dostigla onu iz 1998. godine, industrijska, što je, priznaćete, zastrašujući podatak i uznemirujući.

U jednom dnevnom listu "Blic" izašao je podatak pre nekoliko dana da su samo na osnovu provizija, znači netransparentnih usluga, banke u RS zaradile u ovoj godine negde oko 150 miliona evra. Ponovo imamo jednu vrstu prihoda koji nije oporezivan i na koji se treba fokusirati.

Što se tiče ovog ogromnog prihoda koji imaju strane banke, preporučio bih vam da pogledate tekst ekonomiste Zdravkovića, koji kaže da treba uvesti porez od 0,5% na valutne transakcije i dobićete samo za budžet cifru od 285 miliona evra. Kad uporedite tih 285 miliona evra sa ovih 250 miliona kredita bez kamate doći ćete do cifre koja je ekvivalentna i dovoljna da se ispuni taj budžetski deficit.

Na kraju, i time ću završiti, ponovo apelujem na vas kao stručnjaka i nekoga ko vodi finansije u ovoj Vladi da pokažete makar delimično hrabrost kao što pokazuju druge zemlje koje su već u EU, kao što je Mađarska, koje primenjuju posle negativnog iskustva sa MMF i EU, hrabre, promišljene i mere koje su na korist njihovog naroda.

Iskorišćeno je 10 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.

Pre nego što zaključim pretres, pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo na reč u pretresu u pojedinostima ili ima na raspolaganju vreme za reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna Skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST SOCIETE GENERALE BANKE SRBIJA A.D. BEOGRAD I UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD PO ZADUŽENjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ "JAT AIRWAYS" A.D. BEOGRAD (pojedinosti )

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dejan Mirović.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Narodni poslanik Dejan Mirović.

Potpuno je jasno zašto su ovi zakoni povezani i radi se o novom zaduženju RS i novoj garanciji. Međutim, vidi se da se radi o jednom maniru. Parafraziraću jednu poznatu izreku o lakoj brzini zaduživanja. Radi se o jednoj veoma važnoj oblasti kao što je saobraćaj. Sigurno znate da ona u EU donosi negde BDP-u oko 10%, što je ogromna cifra, i u tih 10% koji su negde oko 1000 milijardi evra nalazi se i vazdušni saobraćaj o kojem govori ovaj kredit.

Prema tome, radi se o jednoj oblasti koja treba od strane države da se pažljivo prati, da se ulože svi napori da bi saobraćaj bio ponovo na korist građana. Međutim, kao da je postao manir da postoje dve vrste stvarnosti, jedna virtuelna - EU nema alternativu, i jedna u praksi koja postoji u EU.

To ponovo dolazi do izražaja u ovom kreditu koji zadužuje Republiku Srbiju za 40 miliona evra, ako se ne varam. Zašto smo došli u poziciju da jedan nacionalni avioprevoznik kao što je JAT mora da se zadužuje i faktički da se spasava od bankrota ili stečaja, više je nego jasno ako pogledate zadnjih dve-tri godine šta se dešavalo sa nacionalnim avioprevoznikom.

U tom kontekstu moram podsetiti da je još 2007. godine od strane ruskog avioprevoznika ponuđena najbolja mogućnost za preuzimanje nacionalnog avioprevoznika i, ako se ne varam, tada je iz "Aeroflota" ponuđeno da se preuzmu svi zaposleni, da se preuzme cela flota, da se flota modernizuje i da se štaviše nivo poslovanja podigne na jedan novi, bolji nivo.

Međutim, zbog očigledno političkih razloga nije došlo do tog posla. I sada smo posle dve i po godine došli u situaciju da moramo da se zadužujemo tj. Vlada Republike Srbije da se zadužuje da bi spasavala JAT. To je ponovo posledica fraze da EU nema alternativu. Mi bismo rekli da se EU ovde stavlja pre ekonomskih interesa, što je katastrofalno i što se pokazuje na primeru JAT o kojem govori ovaj zakon.

Videli ste takođe, vi sigurno znate da u EU nema ni govora o slobodnom tržištu u ovoj oblasti o kojoj govori kredit. Podsetiću vas samo na primer "Al Italije", koja nije mogla da uspostavi liniju između Pariza i Njujorka, jer su se dve vlade Francuska i Američka dogovorile da imaju monopol njihovi avioprevoznici.

Da ne pričamo o subvencijama. Da ne pričam o presudi Evropskog suda pravde iz 2002. godine koja je osudila taj dogovor između dve vlade. Konkretno, ako tako postoji jedna praksa koja je suprotna Aki komuniteru EU, ne vidim razloga zašto se i naša zemlja ne bi ponašala na taj način i zaštitila svog avioprevoznika.

Nažalost, došli smo u situaciju da uzimamo kredit za spasavanje jednog preduzeća koje je moglo biti restruktuirano od strane ruske aviokompanije na način da se napravi jedno strateško partnerstvo sa Aeroflotom, koja ima negde flotu od 105 aviona i to su najmoderniji avioni, kao i "Erbas" i "Boing", koja ima predstavništvo u nekih 50 zemalja i koja bi sigurno dovela do toga da se poslovanje JAT i dugovi, koji su svakako veliki i koji su doveli do ovog kredita, u javnosti se pominjala cifra od nekih 50 miliona evra, svedu na najmanju moguću meru i da se poslovanje JAT podigne na jedan viši nivo.

Međutim, kao što je jedan bivši ministar izneo, upravo je iz EU zabranjeno da se proda JAT ruskom partneru. Došli smo do toga da, zbog ugovora o slobodnom otvorenom nebu, imamo sada situaciju da nacionalni avioprevoznik propada i da Vlada mora da uzima kredit, faktički, za spasavanje ovog avioprevoznika.

Da li je to posledica činjenice da je privatizacioni savetnik bila investiciona banka "Rotšild" i činjenice da se tako taj manir primenjuje i kod "Telekoma" sa "Siti grupom", to je nešto što nije teško zaključiti i za šta je potrebna posebna analiza, ali u ovom trenutku se nećemo upuštati u to.

Uglavnom, mislimo da je ovo potpuno pogrešan način da se Republika Srbija zadužuje za iznos od 50 miliona evra. Smatramo da bi Vlada trebalo da primenjuje ekonomski interes. Ekonomski interes u ovom slučaju nije uzimanje kredita, nije jedna vrsta ispunjavanja naloga iz EU, već da se obnove pregovori sa Aeroflotom i da se pokuša spasiti što se spasiti može, jer su prošle već dve i po godine i položaj JAT je već, kao i položaj zaposlenih, urušen.

U tom smislu, protiv smo ovog zakona o kreditu. Apelujemo na vas ponovo da pokažete jednu vrstu ekonomskog interesa, jednu vrstu ekonomske hrabrosti, da obnovite pregovore sa Aeroflotom i da podignete JAT na noge na jedan pravi i ekonomski način, a ne daljim zaduživanjem, što će ponovo dovesti do sve veće i veće ekonomske krize.

Iskorišćeno je četiri minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo Dragutinović, sudeći po onome što ste rekli u načelnoj raspravi, a tiče se ovog zakona, odnosno ovog kredita, pozicija i položaj JAT i namere Vlade da bude garant za 51 milion evra, mi smo duboko ubeđeni da vi intimno delite mišljenje sa nama da je ovo potpuno pogrešno.

U načelnoj raspravi ste rekli da ste opredeljeni za model koji je uradila Švajcarska sa svojom nacionalnom kompanijom, dozvolila je, omogućila je i pustila je da bankrotira. Ako ste za tako nešto, za Švajcarsku, pitamo vas, zašto taj model, ako već niste bili spremni da privatizujete javna preduzeća, da uđete u suštinsku strukturnu reformu javnog sektora, zašto ne pustite JAT da bankrotira? Ako je on strateški nacionalni interes, ako je država to tako procenila, zašto smo ga doveli u poziciju u kojoj jeste?

Zašto se odlučujemo za kredit koji ne može da ga sanira i da ga sagleda? To dobro znate, to vi dobro znate iz studija IFC-a i "Rotšilda". Dve studije su rađene. Sad smo čuli da tražimo i treću, treću procenu i strategiju privatizacije, odnosno restrukturiranje ćemo da radimo.

Ne možemo da nađemo u ekonomskoj, političkoj i bilo kojoj logici odgovor zašto, ovo je faktički dug države, ovo nije nikakva garancija države, vi dobro znate da će država ovaj dug da preuzme, ovo prihvatate? Kažite nam ime i prezime onoga ko vas je na to naterao, ne vas, nego Vladu? Kažite ime stranke, kažite ime lobija, kompanije, firme, grupe, ko je taj koji ovu državu može na tako nešto da natera?

Država a la kart preuzima dug od 51 milion evra na sebe. Jasno je u strategiji rečeno šta ovu kompaniju može da stavi na noge i da joj obezbedi rentabilnost. Ovo što radite je potpuno suprotstavljeno tome. Ovo je bolesni ekonomski kompromis. Ovo je Vladu neko naterao.

Nas interesuje šta to košta 51 milion evra? Ne možete jednu jedini reč, argument u odbranu ovog kredita da kažete, u koji ćete verovati. Ne zameram Milivojeviću ništa, vi to ne razumete. Ovo su ozbiljne stvari. Neko se poigrava perspektivom. Da li je to ono što nam ostavljate u nasleđe. Pedeset jedan milion duga, pored svega ostalog za avioprevoznika kojeg ne možete tako da sanirate i da dignete na noge, za kog od 2007. godine nalazimo strateškog partnera.

Kad je politici Republike Srbije, Vladi odgovaralo da eksploatiše Rusiju, evo gotovo, svršena stvar. Dolaze Rusi, kupili su ovo, ono, gotovo je i završena priča. Ništa se nije uradilo, izjalovilo se. O tome sam govorio u načelnoj raspravi. Promenio se direktor koji je sve pokvarene manire zadržao. Doveo je marketing, savetnika za marketing, koji je istina u radnom odnosu u nekoj drugoj firmi i sklopio je ugovor sa njim na 220 hiljada dinara mesečno.

Vi, gospođo Dragutinović, kažete - štedite koliko možete. Ne štedimo koliko možemo, pa su tri savetnice za marketing došle sa platom od 120-150 hiljada. Danas, gospođo Dragutinović, što možda nema veze sa ovim, gradonačelnik Kragujevca ima veću platu od predsednika države. Ne štedimo koliko možemo.

Grad Niš je gospođo Dragutinović u minusu 380 hiljada evra. Tamo je DOS na vlasti. Znate li zašto? Zato što su ušli u suludi projekat sufinansiranja niškog aerodroma. Onda je gradonačelnik rekao – kad otera u dug grad Niš, niko nije radio ozbiljnu strategiju i analizu za takav aranžman.

Mi kažemo - mi štedimo koliko možemo. Ne štedimo koliko možemo, ne vodimo računa o onome što je naše. Juče u zakonu se ovde od nas traži da štitimo nacionalnu ekonomiju. Znate li kako je štitimo? Uskraćujemo lokalne samouprave u nerazvijenim i devastiranim područjima podsticajnih sredstava za projekte u oblasti turizma, ukoliko nisu kadri i sposobni da obezbede učešće sa svoje strane. Pre toga smo im uzeli transferna sredstva.

Ne štedimo koliko možemo, a i to što uskraćujemo, radimo naopako, odnosno radite naopako. Svi gradonačelnici u ovoj državi imaju veću platu od predsednika Republike. Baš mene briga za predsednika Republike, govorim o njihovom ponašanju.

Da li je moguće da država nema mehanizam da se sa tim izbori, da se tome suprotstavi? Predmet kasapljenja i linča medijskog su samo narodni poslanici, samo mi koji ovde sedimo. Neću da branim vas koji činite većinu, ali ovaj dom je čini mi se od svih državnih institucija najviše uštedeo.

Znate li kolika je prosečna plata u Agenciji za kontrolu leta: 2.300 evra, a najviša je 5.000 evra. Znate li šta kažu gospoda iz Agencije? Znate, mi to ne uzimamo iz budžeta, mi smo to na tržištu ostvarili. Ko im je omogućio to tržište, tu pijacu, pa i tržišnu utakmicu? Monopol, država im je dala mogućnost da rade. Oni su zaradili.

Mi kažemo – štedimo koliko možemo. Političke i ekonomske bahanalije na Aerodromu, odnosno u JAT, i sada ćemo mi da uzmemo 51 milion evra. Pri tom i paralelno sa tim država najavljuje prodaju, restrukturiranje, ali kako? Tako što će dugove da ostavi državi, pa će da napravi novu firmu, to smo isto rekli, sa 400.000 dolara osnivačkog uloga, pa ćete, gospodine Milivojeviću, sve što vredi da prenesete u tu firmu - optimalan broj zaposlenih, dobre ugovore, dobre slotove, dobru imovinu i to ćete da prodajete.

Moja i vaša pokolenja će da vraćaju dugove za ovih 51 milion za koji ćete vi da dignete ruku, uopšte ne razmišljajući o tome šta se radi i šta se dešava.

Vi ste, zajedno s nama, kolegama iz SRS, njihova kontrola. Vi niste dužni ovo da prihvatite. Ne obraćam se vama, izvinjavam se, na tu stranu gledam, obraćam se svima koji će podići ruku u utorak za ovo. Ovo je besmisleno, ovo je suludo, to ministar zna. Ovo je ludost.

Ministar nam je rekao da JAT treba da ide u bankrot, nije JAT, ali to je recept. Mogli su u stečaj da ga uvedu, za 10 godina vlasti. Samo su menjali direktore i pravili rashode, manjkove, deficite, kolaps ekonomski tamo. Sada ćemo 51 milion evra dati. Kome? Kome dajemo to? Zašto dajemo? Da li neko može da kaže? Tako što ćemo servisirati dva aviona i tri, a nama po studiji treba bar deset novih letelica da bi u perspektivi to imalo ekonomsku opravdanost. Ne sutra, ne prekosutra, nego u perspektivi.

Tu mora da dođe jedna ozbiljna kompanija sa kojom će JAT, naš nacionalni avioprevoznik, dobiti tržište i poziciju i u Evropi i u svetu. Takav nam strateški partner treba. Ovo je zaista neozbiljno i neodgovorno. Ne morate ništa da nam kažete, ali javnost mora da zna, 51 milion evra ova država preuzima na sebe ni za šta i mi ćemo to svi zajedno da vraćamo na vašu odgovornost, a oni koji su JAT doveli u poziciju u kojoj jeste potroškariće tih 50 miliona.

Neće sve, naravno, ugradiće se, takav nam je sistem i postupci javnih nabavki. Možete da mislite šta će tu i kako da se dešava, nepotizam, zloupotrebe su i dalje u JAT, katastrofa. Zato sistem politike i država dotiču dno. Vlada Republike Srbije, sastavljena s koca i konopca, ovakva kakva jeste, u ambijentu u kom jeste, nije kadra da brani nacionalnu ekonomiju jer je nacionalno neodgovorna i nacionalno nesvesna.

SRS vas ponovo poziva da ne prihvatate ovakav kredit, da ne podržite ovo u danu za glasanje i da Vlada zaista pokaže odgovornost i da se uhvati ukoštac sa problemima koji su u JAT napravljeni i koje objektivno treba rešiti.

Deset minuta i 14 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Poslanik Srđan Milivojević ima reč.