PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

25.11.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 23:45

  • TAGOVI

  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Predlog odluke o izmenama odluke o izboru članova NSRS (jedinstveni pretres) (25.11.2010.)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune finansijskih planova za 2010. godinu (25.11.2010)
  • Postavljanje poslaničkih pitanja u skladu sa članom 205. st.1. Poslovnika Narodne skupštine (25.11.2010)
  • Predlog zak. o izmenama i dopunama zakona o budžetu RS za 2010. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune finansijskih planova za 2010. godinu (nastavak-pojedinosti 25.11)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama (pojedinosti) (25.11.2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banakai društava za osiguranje (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju depozita (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o agenciji za osiguranje depozita (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o davanju garancije RS u korist Export Development Canada po zaduženju RTB Bor u restruktuiranju (pojedinosti) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poslanik Slobodan Samardžić ima reč.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, Srbija se ovih dana nalazi u jednoj najnovijoj kampanji. To je kampanja koju bih nazvao 2.500 pitanja. Dakle, ne govorim o činjenici da je gospodin File došao u Beograd i doneo toliko pitanja na koja treba dati toliko odgovora, već govorim o kampanji, dakle, o nečemu što je deo ili najvažniji deo ovog procesa evropskih integracija, a to je ubeđivanje naroda da sve zapravo ide nekim svojim utvrđenim tokom i sa prilično dobrim rezultatima.
    Kako ta stvar stvarno stoji je tema za neku drugu priču, u svakom slučaju, ja bih samo kratko rekao da su te kampanje nešto što ide drumom, a naša stvarnost približavanja EU i evropskim integracijama ide šumom.
    Međutim, postoji jedna oblast Vladine politike koja je upravo obrnuta, dakle, politike koja se izgleda sasvim uspešno obavlja, a u njoj ne da se ne vodi neka kampanja, nego se stalno ćuti, neprekidno se ćuti i sama politika se vodi u jednoj velikoj tajnovitosti. To je politika evroatlantskih integracija, dakle, nečeg što je po izrazu slično evropskim integracijama, a u suštini je nešto sasvim drugo.
    U toj stvari izgleda da Vlada ima dobre rezultate, ali da javnost i građani Srbije o tome nemaju pojma. Da je to tako, ilustrovaću jednom rečenicom, mada njih ima više, ali najvažnijom rečenicom iz deklaracije poslednjeg samita NATO u Lisabonu, koji se održao 18/19. novembra ove godine.
    Dakle, ta rečenica glasi – pozdravljamo i nastavljamo da podržavamo izraženu opredeljenost Vlade Srbije za evroatlantske integracije i pozdravljamo jačanje saradnje između NATO i Srbije. Znači, pozdravlja se opredeljenost Vlade Srbije za evroatlantske integracije.
    Znači, moje pitanje koje upućujem, ovde vidim potpredsednika Đelića, on se bavi evropskim integracijama, a ovo jeste u nekoj vezi, dakle, njemu. Kada i gde je Vlada Srbije donela odluku da Srbija pristupa evroatlantskim integracijama? Hoću da kažem da evroatlantske integracije, kao i same evropske integracije bi značilo da država ima ili vodi svoju politiku sa ciljem da uđe jednog dana u tu organizaciju, to su evropske integracije i samo zato što je politika da se potpuno integrišu u sistem, ona se može podvesti pod izraz integracije. Za NATO ne znam da Srbija ima takvu politiku i da je ikada donela takvu odluku.
    Pored tog pitanja – kada je doneta takva odluka, postavio bih još jedno pitanje za gospodina Đelića, u vezi sa time. Da li su evroatlantske integracije i evropske integracije stvar kretanja u dva koloseka ili je to jedan te isti kolosek? Ako je stvar kretanje u dva koloseka, u čemu je razlika?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Božidar Đelić ima reč. Izvolite.
    ...

    Božidar Đelić

    Gospodine Samardžiću, teško je ići protiv realnosti. Realnost je da je komesar za proširenje EU bio juče u Beogradu i doneo je upitnik. Ovaj upitnik je ključni momenat za dobijanje statusa kandidata za koji je i sam komesar rekao da ga očekuje sledeće godine, da je to u domenu realnosti i rekao je istovremeno da postoji i te kako mogućnost da Srbija do kraja mandata ove Vlade otpočne zvanične pregovore za ulazak u EU.
    Gospodine Samardžiću, ne znam šta je za vas šuma, šta je drum, a šta jarak, ali ono što je sigurno to je da ona politika koju su građani Republike Srbije izabrali na prethodnim izborima daje rezultate. Ne samo da je prelazni trgovinski sporazum potpisan, ne samo da je EU odlučila da počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i već 11 zemalja je ratifikovalo taj dokument, što je veoma brz ritam koji potvrđuje opredeljenost zemalja EU da vidi Srbiju što pre kao punopravnu članicu.
    Želim da se zahvalim i Republici Austriji jer prošle nedelje jednoglasno, a znamo da nema mnogo domena i u toj zemlji gde se bar svi slože oko jedne stvari, cela Austrija se složila da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji sa našom zemljom. Napokon, 25. oktobra jednoglasno sve zemlje EU su dale zeleno svetlo Evropskoj komisiji da dođe do jučerašnje posete i da Srbija počne da radi na dobijanju statusa kandidata.
    Ako nekome treba malo više dokaza od ovoga, ne znam da li vama treba više, ali mislim da su za sve naše građane stvari veoma jasne. Više od dve trećine naših građana želi da Srbija postane članica EU, a niko u našoj zemlji ili veoma retki idealizuju takvu konstrukciju. Raskorak postoji između procenta naših građana koji žele da Srbija bude punopravna članica i oni koji imaju pozitivno mišljenje o EU i mislim da je to dobro. Dobro je da nemamo iluzije oko činjenice da bi eventualno Evropa rešila sve naše probleme, jer se to desiti neće. Naše probleme moramo da rešimo sami.
    Sa druge strane, naši građani dobro vide da je to jedan doprinos stabilnosti i miru i kroz značajne podrške evropskog budžeta. Evo, na primer, jutros, kroz podršku evropskog budžeta u Požarevcu smo dali 20 ključeva za interno raseljena lica, uglavnom Rome sa Kosova, to je 400.000 evra. Ne znam šta je realnost, ali verujte, ono što su oni nama rekli, to je da je jedan veliki doprinos za njihov život.
    Sada, oko evroatlantskih integracija. Već pomenuta Austrija nije članica NATO, članica je EU. Potpredsednik Bajden, tokom posete prošle godine, rekao je u razgovorima i posle toga je to rekao i na konferenciji za novinare, da bi Amerika volela da Srbija postane članica NATO, ali da to nije po viđenju Amerike koja vodi tu alijansu uslov da uđe u EU.
    Bio sam prisutan sa predsednikom Tadićem i na sastanku sa gospodinom Sarkozijem, koji je isto to posle toga potvrdio javno, da i Francuska koja se, uzgred budi rečeno, vratila u komandu NATO, posle dugog perioda odsustvovanja, ne očekuje od Srbije da pristupi NATO paktu, alijansi, da bi postala članica EU.
    Tu su stvari veoma jasne i u ovom domu vaša partija i partija kojoj pripadam su glasale za rezoluciju koja proglašava vojnu neutralnost naše zemlje. Samim tim, ne treba se iznenaditi da ukoliko se govori o Srbiji, NATO alijansa, koja nije EU, i kada govori o odnosima sa našom zemljom, govori o evroatlantskim, jer ona je evroatlantska organizacija.
    Želim da vas podsetim, gospodine Samardžiću, da je tokom Vlade koju je vodio predsednik vaše partije, Srbija postala članica Partnerstva za mir i kada je gospodin Koštunica dobio to u miraz od predsednika Tadića, koji je u velikom meri to obezbedio, ne samo da niste odbili taj poklon, nego ste pokrenuli vi i mimo DS, koja tada nije bila u Vladi, početak rada unutar Partnerstva za mir.
    Mi vam na tome zahvaljujemo i zbog toga ova Vlada, naravno, nastavlja da radi u okvirima Partnerstva za mir. To je okvir za rad za Srbiju koja će to ispuniti u potpunosti na način na koji to, na primer, ispunjava jedna Ruska Federacija. Hvala puno.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Gospodin Samardžić ima reč.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Vi ste, gospodine potpredsedniče Vlade, više komentarisali ono što sam rekao nego što ste odgovorili na moje pitanje. Ali, kada je već o tome reč i o toj famoznoj stvarnosti o kojoj govorite, podsetio bih vas da je Srbija za te korake velike u stvarnosti koje je dobila, vizna liberalizacija, pa ovaj paket od 2.500 pitanja, platila jako veliku cenu.
    Pored one generalne cene koju je platila da se odrekla Kosova, da bi u sve to ušla, podsetiću vas da je vizna liberalizacija dobijena onda kada se Srbija odrekla svojih građana na KiM, da ne mogu oni da uživaju prednosti vizne liberalizacije. To je činjenica i to je stvarnost.
    Drugo, ovaj upitnik ne bi nikada došao da Srbija nije prihvatila rezoluciju EU, koju je ona napisala za Generalnu skupštinu UN. Srbija je napisala svoju rezoluciju. Od nje nije ostao kamen na kamenu, napisana je druga rezolucija i dobijen je upitnik. Mi znamo cenu za svaki taj uspeh i za svaku tu veliku stvarnost o kojoj vi govorite. Tih cena ima koliko hoćete.
    Pominjete trgovinski sporazum. On je koštao, vi nemate zvanične podatke, imate samo jedan zvanični podatak da je između marta i maja 2009. godine 30 miliona evra koštao, što je veliko, to je vaš podatak. Za celu godinu, prema tom podatku, koštao je četiri puta više, znači, 120 miliona evra. Srbija je trgovinski sporazum platila 120 miliona evra, što nijedna zemlja koja je potpisala SSP nije platila. Dakle, to je stvarnost i to je ta cena.
    Kada je reč o pitanju na koje niste odgovorili je sledeća stvar.
    Pročitao sam jedan deo iz ove rezolucije. Ne znam da li ste vi nju čitali? Naime, ovo što ste vi rekli oko partnerstva za mir i ako je to nivo i dimenzija saradnje Srbije sa NATO vi morate da demantujete ovu rezoluciju. Ovde lepo piše da oni pozdravljaju opredeljenje Srbije za evroatlantske integracije. Evroatlantske integracije nije Partnerstvo za mir, to je nešto mnogo više. To je odluka zemlje da saradnjom ide u članstva a takve odluke nema, a to je cilj mog pitanja.
    Znači, vi ćete morati ili da demantujete ovo što je Samit i NATO uradio i ja očekujem vašu odgovarajuću hrabrost u tom pogledu ili pak da priznate da su oni u pravu, a da zapravo vi krijete tu činjenicu. To je moje pitanje na koje nisam dobio odgovor.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite gospodine potpredsedniče.
    ...

    Božidar Đelić

    Gospodine Samardžiću, mi smo zajedno bili u Vladi i moram da kažem da smo često imali veoma sadržajne rasprave, ali čini mi se da sve više srljate u neke skolastičke rasprave koje  nemaju veze sa onim što je realnost. To vam najiskrenije kažem.
    Odakle vam ideja da kada NATO koji ne može ništa drugo da kaže osim da je evroatlantska organizacija jer je ona to, kada pozdravlja naše odnose koji postoje samo u onom zakonskom okviru, koje je definisano i rezolucijama koje je donela ova skupština, pokušavate da nađete neku formu analize ili psihoanalize NATO, šta bi oni hteli da kažu time što su nas pohvalili? Oni i ne žele, ne mogu da pohvale ništa drugo od onoga što mi radimo i što je zvanična politika naše domovine, naše zemlje a ona je vojna neutralnost.
    Još jedna stvar, svestan sam da vi niste ekonomista. Ali, ipak za evropske integracije je bitno znati nekoliko cifara.
    Da vam citiram nekoliko njih. Decembra 2000. godine EU je odlučila jednostrano da ukine carine na proizvode koji se izvoze iz Republike Srbije. Ta ušteda, sasvim zvanično, predstavlja više od dve milijarde evra, koje bi plaćali naši izvoznici da nije bilo takvih jednostrano dodeljenih trgovinskih preferencijala.
    Cifra koju ste vi citirali predstavlja one carine, manjak carina, koje nismo naplatili zbog toga što smo, naravno, kao buduća članica EU, u skladu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji, počeli da primenjujemo. Ni to nije bilo uzalud, jer kao što, veoma dobro znamo, u decembru mesecu prošle godine, EU je odlučila da prihvati primenu prelaznog trgovinskog sporazuma za 2009. godinu, kao dokaz našeg kapaciteta za primenu celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na taj način smo uštedeli godinu dana u merenju onog prelaznog vremena, jer to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u prelasku stanja potpisanog Sporazuma i ulaska u EU.
    Oko svega toga, pa i onih famoznih debata oko člana 135. Sporazuma o stabilizaciji, pa onda nekih pitanja, mislim da je najbolje za naše građane, koji nas gledaju, za one koji imaju Internet da idu na sajt Vlade Republike Srbije i da dobro vide na strani dva, da se, što se tiče ovog upitnika, kao što je bio slučaj i sa Sporazumom o stabilizaciji, pitanje Kosova vidi isključivo u svetlu Rezolucije 1244 SB UN.
    Za one koji nemaju Internet, ovde je i na isti način kao što je bilo sa Sporazumom o stabilizaciji, gde smo zajedno pregovarali, gospodine Samardžiću, setite se, ovaj dokument je statusno neutralan po pitanju Kosova.
    Kada govorimo o EU i Rezoluciji koju smo podneli, moram da vam kažem da način na koji predstavljate i način koji ne govori povoljno o vašem odnosu prema našim saveznicima po pitanju Kosova unutar EU, jer jedna Španija, jedna Grčka, jedna Slovačka, jedna Kipar, i te kako su bili naši saveznici da u podnošenju ove rezolucije bude veoma jasno da se ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova, jer ima onih koji nisu priznali i suprotno onome što su mnogi govorili da će se desiti ukoliko Srbija podnese takvu rezoluciju UN, da će 50 zemalja priznati Kosovo, to nije slučaj.
    Imamo Honduras, sa Vladom čiju legitimnost mnoge zemlje osporavaju u ovom momentu, naravno, to je državnost Hondurasa, tu je Kiribati i Tuvalu. Složićemo se, daleko smo od 50-60 zemalja o kojima su mnogi govorili da će se desiti kada se jedna takva rezolucija izglasa.
    To je veoma jasno našim saveznicima i zbog toga, činjenica da smo podneli jednu rezoluciju i gde se pozivamo na dijalog sa Prištinom, očigledno je da nervoza postoji u Prištini, očigledno je da je sada veoma jasno da dijalog koji imamo sa punom podrškom svih zemalja EU i one koje su nažalost priznale Kosovo i one koje nisu priznale Kosovo su jak adut u našim rukama za predstojeći dijalog koji će biti mnogo manje asimetričan sa mnogo više ravnoteže, nego što je bio slučaj ranije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Slobodan Samardžić, dva minuta.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Biću mnogo kraći nego gospodin Đelić. Prvo, kada ste pomenuli naše zajedničko delovanje u Vladi, podsetiću vas na nešto baš u terminologiji, bio sam predsednik Odbora za spoljnu politiku Vlade Srbije.
    Nekoliko puta smo se sporili oko ove terminologije. Iz Ministarstva za odbranu dolazili su pokušaji da se ceo ovaj proces nazove evroatlantske integracije, saradnja Srbije sa NATO. Bio sam protiv toga i te smo izraze izbacivali zato što evroatlantska integracija znači odluka da jednog dana uđe u NATO zemlja. Prema tome, ako je NATO pozdravio odluku Srbije da prihvati evroatlantske integracije kako sam ja citirao, onda vi to morate da demantujete.
    Što se tiče vašeg objašnjenja preferencijala i onoga po čemu smo mi štetili, propisujući, odnosno sprovodeći jednostrano sporazum o trgovini sa EU, to je jedna najobičnija finta.
    Njene preferencijale EU daje svakoj zemlji ko uđe u status potencijalnog kandidata ne daje samo status svakoj zemlji, nego i mnogim zemljama širom sveta. Nije to za nju ništa novo. To je neka nulta pozicija njene trgovinske politike prema celom svetu.
    Ona je jedino Srbiji uvela obavezu ili je Srbija uvela sama sebi obavezu da jednostrano primenjuje Sporazum o trgovini i time plaća carine. Dakle, bez obzira što EU ne primenjuje te iste sporazume.
    Recite mi, molim vas, jednu zemlju u Evropi koja je imala posebne troškove u svojoj carinskoj politici prema EU, mislim na onaj sporazum koji je sprovodila, na Sporazum o trgovinskoj saradnji. Ni jedna zemlja sem Srbije, i kolika god da je šteta, a ona može biti od 30 do 250 miliona. To je neki raspon gde su bile polemike. Jedina je Srbija platila, a vi sada špekulišete da je Srbija platila svega nekih 30 miliona, a dobila je 2 milijarde. Druge zemlje su dobile još više time što ih je EU oslobodila carine.
    To je ta razlika na kojoj ja insistiram. Najzad što se tiče ove Rezolucije UN, tu zapravo grešite u potpunosti, jeste Rezolucija zagovara dijalog sa Prištinom, ali vi ste tom Rezolucijom odustali od onoga što ste tvrdili do dan pred usvajanje te Rezolucije, a to je da ćete otvoriti pregovore o statusu Kosova.
    Ja sam siguran u ovo što govorim. Vi ste zapravo to skinuli sa dnevnog reda i prešli na ono što vam je naložila EU. Može u tim papirima da piše šta hoće, i da je Rezolucija 1244. na delu. Bitno je kako se država ponaša, a ona de fakto priznaje državu, ne vredi to pravo.
    PREDSEDAVAJUĆA. Reč ima poslanik Dejan Mirović.
    DEJAN MIROVIĆ. Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se radi o veoma važnom pitanju za RS i njene građane i u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, moje pitanje je upućeno premijeru Cvetkoviću i molim da mi odgovori na jasan i definisan način.
    Pitanje glasi - zašto prodajete Telekom, preduzeće koje je imalo neto dobit od 150 miliona evra samo u 2009. godini. Zašto prodajete preduzeće koje ima 10 hiljada zaposlenih, a vi ste u jednom intervjuu za dnevni list Pres rekli da je to zato što navodno da je bolje privatno od državnog.
    Međutim, posle velike ekonomske krize i posle faktičkog privatizovanja od strane američke vlade Fani Meja i Fredi Meka to uopšte ne stoji. Takođe, vi sigurno znate kao ekonomista da je Engleska država faktički nacionalizovala veliki deo u osam najvećih banaka na ostrvu. Vi sigurno znate da je upravo Nemačka, iz koje dolazi potencijalni kupac, najozbiljniji potencijalni kupac "Dojče Telekom", uputila veliku pomoć Drezden banci.
    Dakle, to vaše opravdanje da je privatno vlasništvo bolje od državnog, dozvolićete u 2008. godini nije tačno. Takođe, imate pismo stručne javnosti, u stvari stručnjaka 130 najpoznatijih eksperata u ovoj oblasti sa Berklija, sa Kolumbije, sa drugih univerziteta u Americi, iz Australije, iz Švajcarske, koji se decidirano suprotstavljaju prodaji "Telekoma". S druge strane i sindikat je održao jednu sednicu 12. novembra u Banja Luci i ponovo su se i radnici, znači, ne samo stručna i ekonomska javnost izjasnili protiv toga.
    S druge strane u vašoj Vladi, potpredsednik Vlade tvrdi da se "Telekom" prodaje zbog vraćanja duga. Vi ste bili ministar finansija 2007. godine, znate da je prodat pre toga "Mobtel" i novac je otišao za vraćanje duga, a sigurno znate da je od 2006. godine do 2008. godine spoljni dug Republike Srbije porastao sa 19 milijardi dolara na 30, dakle ni taj ekonomski razlog ne stoji.
    Takođe, objasnite mi kako je moguće da upravo ministar, koji je prisutan, tu u intervju za NIN 21. oktobra ako se ne varam otvoreno kaže da će se posle prodaje "Telekoma" uvećati cene usluga, doći će do otpuštanja, dakle nema ni tog ekonomskog razloga da se proda "Telekom". Zato vas molim da mi konkretno odgovorite na ovo pitanje i da mi kažete da li se "Telekom" prodaje, zato što predstavnik Evropske komisije u Srbiji gospodin Dežer to zahteva? Zahvaljujem.