Mi iz SRS smo veliki protivnici ovog novog koncepta da mogu da se formiraju banke, da ih može formirati ko god poželi, kad poželi, bez ikakve odgovornosti, sa opravdanjem da na taj način može da se ugasi neki požar koji još nije nastupio, jer tako deluje i ovo obrazloženje vašeg odgovora i vašeg mišljenja povodom amandmana.
Banka za posebne namene - osnivač agencija, a ona se formira u slučaju ako se nekoj banci oduzme dozvola od strane Narodne banke Srbije.
Sada vas podsećam na ono sve što ste javno pričali od 2001-2002. godine, da ste sredili bankarski sistem, da ste ugasili loše banke, da su sve banke dobre. Imamo 33, od toga je valjda 8 sa domaćim kapitalom. Ona velika većina, to su strane banke.
Sećam se "Rajfajzen banka" je obezbeđena nekim osnivačkim kapitalom, nekim sredstvima iz inostranstva. Ta sredstva su bila na računu nekih dva-tri meseca, onda je 10 miliona vraćeno Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a 15 miliona je vraćeno u Sarajevo, tamo odakle je neko i pozajmio te pare. U prvoj godini strane banke su uspele da povećaju svoj kapital, da formiraju praktično svoj kapital.
Imamo banke koje svoje kreditne potencijale zasnivaju na depozitima građana, a veliki broj ovih banaka sa stranim nazivima sve svoje aktivnosti zasnivaju na sredstvima koja dolaze iz inostranstva, od njihovih matičnih banaka koje se zadužuju na međubankarskom tržištu u inostranstvu po povoljnijim uslovima, koje su bile u mogućnosti da uzimaju jeftina sredstva da ovde plasiraju.
Ovde je bilo nerazrađeno tržište nekretnina. Nekretnine nisu bile toliko opterećene hipotekama, niti zajmovima kao što je to u inostranstvu. Postojala je velika volja kod stanovništva da vozi nove automobile, da ima nov nameštaj, nove frižidere, da deca idu na letovanje itd.
Kada se sve to rasprši, onda dođemo u situaciju da nam ta ista Vlada kaže, ali znate postoji opasnost da puknu banke i da pukne bankarski sistem, jer jedna po jedna banka u Zapadnoj Evropi dolazi u velike probleme. To je krenulo od pre nekoliko godina sa jednom holandskom bankom, a onda kada se pogledaju bilansi svih tih banaka u inostranstvu, onda se vidi da postoje i ove Hipo koje su stekle velika sredstva trgujući i oružjem preko Austrije sa Slovenijom i Hrvatskom, pa onda imamo tu Hipo koja je ovde prezadužena, pa imamo još nekoliko koje su zbog nekih investicija vezanih za Univerzijadu ušle u tešku dubiozu i imamo 13 banaka koje posluju sa veliki gubicima. Naravno, sve se prevaljuje na lakoverne građane.
Da ne širim ovu temu, postoji nekoliko propisa koji regulišu bankarski sistem. Nije to samo zakon o bankama, tu je i zakon o agenciji, tu je zakon o osiguranju depozita. To sve čini jednu celinu. Sada kada se tresu gaće u Zapadnoj Evropi svima zbog najavljenih problema sa bankarskim sistemom, onda su i naši počeli da razmišljaju kako to da preduprede i onda su se genijalno dosetili da agencija može da napravi banku posebne namene, koja bi u slučaju veće krize kod neke banke, a ona bi svakako nastupila ako bi joj se oduzela dozvola, mogle da servisiraju ono prema deponentima, pre svega građanima, privredi i to je sve promašeno. Mi imamo jednu Agenciju za osiguranje depozita koja ne može da izađe iz dubioza. Ona ne može da završi stečajne postupke nad onim bankama gde je otvoren taj stečajni postupak jer poslove stečajnog upravnika radi ta agencija. Znači, ona ne može da završi taj svoj posao.
Onda se neminovno otvara pitanje - a šta je sa kontrolnom funkcijom Narodne banke Srbije? Znamo da ta kontrolna funkcija Narodne banke Srbije je bila selektivna, pa je tako "Metals banka" imala najavu problema sa likvidnošću, ali to je poslužilo da se uvedu privremene mere. Došao je privremeni upravnik, onda je Autonomna pokrajina povećala svoj depozit kod "Metals banke" i sada je to razvojna banka Vojvodine.
Sada vi meni kažite gde postoji izlaz iz ovog kruga? Znači, izuzetno dobar bankarski sistem, koji je preživeo sve moguće neizvesnosti koje su bile 2007. i 2008. godine, finansijski sistem za koji se kaže da je izuzetno stabilan, banke uspešno posluju, iznose kapital u inostranstvo na bazi nekog bečkog sporazuma koji niko nije video, a navodno po tom Bečkom sporazumu garantuju da će imati isti nivo kreditne aktivnosti i 2009. i 2010. godine, s tim što Narodna banka i Vlada su garantovale isti onaj profit koji je bio tokom 2008. godine.
Zašto onda donosite ovaj zakon? Zašto pribegavate ovakvim rešenjima? Da li će ovo da reši problem ukoliko nestanu ove banke sa našeg tržišta? Neće, znate i sami, ili je možda celokupna operacija da se prikriju tragovi.
Gospođo Đukić Dejanović, dobili ste jedno pismo, tražio sam i to pismo ste mi poslali. Evo gde su pare – na Kipru. Evo ga i protokol na engleskom jeziku koji je potpisao neko. Da li znate da ova firma "Mobi 063", da je ona upisana u registar, ali ne postoji dokumentacija? Da li znate ko je morao da da dokumentaciju? Vlada Republike Srbije. Znači, nema ni procene kapitala, nema uopšte podataka o tome šta je urađeno.
Znate, vama ne treba nikakva finansijska kriza. Vi koji ste na vlasti sami sebi ste dovoljni, sami stvarate probleme, sami rešavate probleme i neprekidno upadamo u neke dubioze iz kojih ne možemo da izađemo. Kako tražite podršku za jedan ovakav predlog zakona?
Kada sam vas pitao na Odboru za finansije kako je ovo moguće, kako agencija može da formira banku, mislite da je dovoljno da samo napišemo zakon i da napišemo prvi član "Agencija može da napravi banku" i ona može da pravi banke. Nije to dovoljno. Postoje osnivači banke, postoje deponenti banke, postoji nešto. Život se dešavao pre nego što je neki guverner rekao oduzeću dozvolu.
I sada u postojećem zakonu kada se oduzme dozvola agencija preuzima, završava svoj deo posla ukoliko mora da se ide na stečaj ili ukoliko se ide u likvidaciju.
Izmirivanje obaveze prema deponentima i sada je regulisano. I sada postoje odredbe da se prebace sredstva sa te banke na neku drugu banku koju agencija odredi koja će da završi taj deo posla.
Alio ne, vi hoćete posebne banke. Hoćete da sve dubioze pretvorite u nešto što bi bila obaveza države, a da pri tome ne svedete račune kako se došlo do toga. Šta su to bankari uradili pa su došli u situaciju da mora da im se oduzme dozvola? Neću da ulazim u razloge jer su zakonom propisani kada se oduzima dozvola.
Danas je moguće sve da se uradi, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, ili je možda neki pritisak zbog onog kokaina i činjenice da su neke pare oprane, pa treba da se prikriju tragovi. Više sumnjam da je u pitanju ovo drugo, da treba da se prikriju tragovi da se ne bi videlo gde su otišla sredstva verovatno svih građana.
Zapamtite, nijedan trag ne može da se sakrije. Videli ste kako je bilo sa onim bankama na Kipru i onim parama. Išla je prva delegacija koju je vodio Dinkić, išla je druga delegacija koju je vodio Batić, išla je treća delegacija koju je vodio Velja Ilić, pa se i Zoran Đinđić upleo u to.
Kada ga je jedan novinar pitao šta je bilo sa tim parama, on kaže – ne znam, pitajte Dinkića, on je bio tamo. Ceo rezultat – 78 kutija sa nalozima 10-54 je prebačeno. Sad kada su stegli Lalevića, znate gospođo Dragutinović, kada je došao Šoškić, on hoće da raščisti ove Jelašićeve, jer je ostala sumnja da su oprane velike pare.
Otišao za predstavnika jedne strane banke ovde kod nas i kad su ga pritisli Batić i onaj Đorđević za one pare, pošto je i taj Lalić bio uključen u ta putašestvija prema Kipru, 2007. godine Narodna banka Srbije dostavi zvanično odgovor, pa kaže – ovo je strogo poverljivo, a ovo je obuhvaćeno krivičnim prijavama, prekršajnim prijavama i prijavama za privredne prestupe.
Niko nije odgovarao. I onda s vremena na vreme, verovatno neki tajkun koji ne može da izdrži reket podigne glas i odmah dobije od predstavnika vlasti kontraodgovor - videćemo ko iznosi pare na egzotična ostrva, videćemo ovo, videćemo ono, pokrenućemo ovo, zaustavićemo ono…
Pa ko vodi ovu državu? Kako je to moguće? Neki put u šali, ali i u velikoj zbilji, kažem za sve vas iz DOS-a – svi ste, bre, vi u pravu, i vi 2001, i vi 2003, i vi 2008. i 2010. Kad pričate jedni o drugima, sve ste u pravu. Kako da ne podržim Batića kad napadne Dinkića, kako da ne podržim Dinkića kad napadne nekog drugog.
Vi se sećate FIA da je bila ovde, šta se sve nije dešavalo, pa Volt. Ljudi, da li shvatate da postoje grupe ljudi koje vode pres-kliping? Pres-kliping se vodi o svakoj ličnosti, o svakom događaju i to se samo taloži i ispadne knjiga. Sve je napisano.
Niko vas nije stegnuo, nego ste sami progovorili u žaru političke borbe, u žaru obezbeđenja nekih svojih interesa. Sve to ispričate i ja to složim. Znaju neki ljudi. Ovolika dokumentacija i kada mi treba 256 strana, 375 strana citiram vam, a vi skačete pa mi replicirate. Sada sam vam odao tajnu. Nema ničega što sam izmislio. Samo vam citiram ono što ste vi rekli u različitim agregatnim stanjima.
Sada nas ubeđujete sa ovakvim predlogom zakona da on može da ugasi požar koji još navodno nije izbio. To je nešto neverovatno. Kako dođe neki predstavnik Vlade povodom ovog seta zakona ili sličnih zakona, na svaku primedbu klimne glavom, smeška se, ma nije tako, ma nije tako, a onda posle šest meseci taj isti predstavnik Vlade što se smeškao dolazi sa stavom i ponavlja stavove SRS.
Uporno vam kažem da postoji pres-kliping za svakog od vas. On se gomila. Znači, šta ste radili u toku dana, šta su mediji objavili, gde ste gostovali, šta ste rekli, s kim ste se svađali i povodom čega ste se svađali, koje ste iznose pominjali, šta ste se međusobno optuživali. Sve to stoji radi istorije i potrebe kada treba šta da se izvuče.
Nadam se da oni koji budu gledali ovaj odloženi snimak, nije bitno koje vreme, videće kako izgleda ova sala ovde i videće da samo na prvi pogled deluje besmisleno da nas desetak bude ovde i da priča o ovome u sitne sate. Verujte, nije ovo besmisleno. Na bazi ove slike shvatiće ljudi ko uporno zastupa svoju ideologiju i političke stavove.