Ovo je nastavak priče od malopre. Još jednom kažem, SRS je htela da sredstva koja ste namenili Direkciji za grad Beograd prenese na neke pametnije i korisnije stvari.
Ono zbog čega se javljam jeste da ne stoji ono što je napisano u obrazloženju. Naime, ovde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što bi predloženim smanjenjem iznosa sredstava iz tog razdela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa dovela u pitanje izmirivanje obaveza za troškove električne energije, centralnog grejanja, poslovnog prostora, troškove fiksne i mobilne telefonije, frankiranja pošte za sve republičke organizacije itd. Znači, ovo je prvi deo odgovora koji ne stoji i koji je sporan.
Mi smo vrlo jasno sa ove pozicije skinuli 700 miliona, upravo onoliko koliko u budžetu piše da ste namenili za izmirenje obaveza na osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Znači, malo pre sam rekao, sve troškove materijalnog karaktera mi nismo dirali i zadirali, ne zbog Vlade Republike Srbije, ne zbog vas, nego zbog korisnika kojima Vlada duguje. Neodgovornim ponašanjem, neplaćanjem, dugovi su se nakupili. Smatramo takođe da nije racionalno tolika sredstva bacati za nešto što može da predstavlja zloupotrebu.
Ono što je još jedan problem, a koji nismo spomenuli, ovo su dugovi do 31. decembra 2009. godine.
Znači, u ova dugovanja nije ušla 2010. godinu i to je neodgovornost Vlade. Možda i Vlada pre toga, sasvim je svejedno, to nas na kraju krajeva i ne treba da interesuje, u ovom trenutku, iz ovog sita, ponavljam, izdvaja se ogroman novac ni za šta.
Još jedna me stvar interesuje, gospođo ministar, kako je moguće da se amandman ne bi mogao prihvatiti iz razloga što su ovi rashodi u proteklom periodu godine već izvršeni gotovo u celosti?
Kako ste mogli da plaćate nešto ako na pozicijama niste imali novac? Znači, ovim rebalansom smo na kraju krajeva čak i u pravu kada kažemo da se rashodi koji su potrošeni i proćerdani samo verifikuju i da u suštini raspravljamo o novcu koji je fiktivan i kojeg u stvari nema. To je problem i to je nešto što ne garantuje perspektivu. Kako je moguće? Moguće je zato što i danas godinama ko zna koliko godina posle donošenja zakona o PDV, gospođo Dragutinović, ovakve fiskalne račune dobijamo u centrima gradova i to u centrima velikih gradova, na očigled inspekcije i svih državnih, kontrolnih organa.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite, gospodine Lapčeviću.

Predložio sam amandman na član 5. kojim se uređuje raspodela sredstava namenjena lokalnim samoupravama.
Vi ste posle ukidanja ogromne sume novca za transfere lokalnih samouprava, a da bi izašli u susret Stalnoj konferenciji gradovi i opština i većini predsednika opština koji dolaze iz vaše stranke, izdvojili milijardu dinara kao povećanje transfera prema lokalnim samoupravama, i to 500 miliona dinara svim lokalnim samoupravama, a 500 miliona dinara onim lokalnim samoupravama u kojima je realizacija budžeta manja.
Kažite mi, u kojim to opštinama nije realizacija manja? Dolaskom vas na vlast u svim opštinama u čitavoj državi je privredna aktivnost stala, punjenja budžeta su sve manja i manja, a zaduživanja sve veća i veća.
Predložio sam da se uštede novci na pojedinim stavkama koje su čista potrošnja, a odnose se na usluge po ugovoru, troškove putovanje i razne druge potrebne stvari u okviru ministarstava i da se taj sav novac prebaci na stavku transfera lokalnim samoupravama i to tako što bi se najveći deo novca transferisao onima koji su najsiromašniji.
Dakle, nekih dve milijarde i 800 miliona dinara bi išlo najsiromašnijim opštinama, pre svega, one dolaze sa juga i istoka Srbije i to bi bio značajan podsticaj tim opštinama da mogu da pokrpe neke rupe u budžetu i da krenu možda u neke investicije, ne bi li na taj način poboljšali uslove za život svojih sugrađana, a time i podstakli njih da ostanu u tim krajevima, da se ne sele dalje.
Ostali deo sredstava je bio namenjen onima koji su u nekoj srednjoj kategoriji itd. Poenta priče je da se lokalnim samoupravama vrate transferi i da se na ovaj način kroz povećana davanja, ne da se pravi marketing od toga da smo izdvojili milijardu dinara, pa da svima raspodelimo po dva, tri miliona, pet, nego da zaista lokalne samouprave koje su najviše pogođene smanjenjem transfera i krizom koja je očigledno zahvatila sve dobiju ta sredstva i da pokušaju da nešto naprave u svojim sredinama.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Pavlović i Aleksandar Pejčić. Gospodin Pejčić ima reč.

Moj amandman i gospodina Lapčevića su slični amandmani, kompatibilni amandmani. Inače, kada je reč o sredstvima za lokalnu samoupravu koje je Vlada dodelila, mislim da je licemerno od strane Vlade Republike Srbije dati milijardu dinara za sve lokalne samouprave, s tim što moramo napomenuti okolnosti i ponoviti da je 15 milijardi oduzeto od transfera istim lokalnim samoupravama.

U raspravama i u načelu pričao sam da je moj grad Leskovac, odakle dolazim, izgubio 140 miliona iz budžeta, a sada će dobiti po ovim procentima negde oko 9 do 10 miliona, što je i te kako malo.

Inače, da se zadržim i na ostalim opštinama u Jablaničkom okrugu, to su najsiromašnije opštine. Valjda su sve devastirane. One će dobiti, primera radi, i Lebane, koje je izgubilo 12 miliona u transferu, dobiće stotinak hiljada, takođe i Bojnik, koji je izgubio devet miliona u transferu, dobiće takođe stotinak hiljada, što je i te kako malo za te lokalne samouprave.

Evo, gospodin Milivojević me asocira, izvinite, nisam hteo da ga prozovem, da vam kažem, kada je reč o ovim siromašnim opštinama, u Leskovcu plate kasne osam meseci. Vaš gradonačelnik je ostavio 340 miliona duga građanima Leskovca.

Inače, građani Leskovca plaćaju najveću taksu za podizanje pauka, to je 15.000 dinara, dok građani Beograda plaćaju 5.000 dinara, građani Niša 7.000 dinara. Naša lokalna samouprava je te resurse, koje smo nasledili od naše dece i njima treba vratiti ponovo, da oni to eksploatišu, rasprodala budzašto.

Očekujemo, gospođo ministre, da prihvatite sve ove naše amandmane, jer ste rekli jednu stvar na početku, kada dolazite ovde u Skupštinu, niste malopre bili kada sam to pričao, sa predrasudom, kada nam objašnjavate o nekom zakonu da ćete da ubedite sve poslanike da prihvate vaše zakone, na početku, imate takvu predrasudu i takvu želju.

Evo, želja može da vam se ostvari. Prihvatite amandmane DSS i mi ćemo glasati za vas i za vaš rebalans budžeta, verujte mi da je tako.

Na član  5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su podneli narodni poslanici Željko Tomić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Stevanović, Zoran Krasić, Boris Aleksić, Dejan Mirović, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Lidija Dimitrijević, Nenad Popović, Arsen Đurić, Željko Tomić, Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Mi iz SRS smo veliki protivnici ovog novog koncepta da mogu da se formiraju banke, da ih može formirati ko god poželi, kad poželi, bez ikakve odgovornosti, sa opravdanjem da na taj način može da se ugasi neki požar koji još nije nastupio, jer tako deluje i ovo obrazloženje vašeg odgovora i vašeg mišljenja povodom amandmana.
Banka za posebne namene - osnivač agencija, a ona se formira u slučaju ako se nekoj banci oduzme dozvola od strane Narodne banke Srbije.
Sada vas podsećam na ono sve što ste javno pričali od 2001-2002. godine, da ste sredili bankarski sistem, da ste ugasili loše banke, da su sve banke dobre. Imamo 33, od toga je valjda 8 sa domaćim kapitalom. Ona velika većina, to su strane banke.
Sećam se "Rajfajzen banka" je obezbeđena nekim osnivačkim kapitalom, nekim sredstvima iz inostranstva. Ta sredstva su bila na računu nekih dva-tri meseca, onda je 10 miliona vraćeno Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a 15 miliona je vraćeno u Sarajevo, tamo odakle je neko i pozajmio te pare. U prvoj godini strane banke su uspele da povećaju svoj kapital, da formiraju praktično svoj kapital.
Imamo banke koje svoje kreditne potencijale zasnivaju na depozitima građana, a veliki broj ovih banaka sa stranim nazivima sve svoje aktivnosti zasnivaju na sredstvima koja dolaze iz inostranstva, od njihovih matičnih banaka koje se zadužuju na međubankarskom tržištu u inostranstvu po povoljnijim uslovima, koje su bile u mogućnosti da uzimaju jeftina sredstva da ovde plasiraju.
Ovde je bilo nerazrađeno tržište nekretnina. Nekretnine nisu bile toliko opterećene hipotekama, niti zajmovima kao što je to u inostranstvu. Postojala je velika volja kod stanovništva da vozi nove automobile, da ima nov nameštaj, nove frižidere, da deca idu na letovanje itd.
Kada se sve to rasprši, onda dođemo u situaciju da nam ta ista Vlada kaže, ali znate postoji opasnost da puknu banke i da pukne bankarski sistem, jer jedna po jedna banka u Zapadnoj Evropi dolazi u velike probleme. To je krenulo od pre nekoliko godina sa jednom holandskom bankom, a onda kada se pogledaju bilansi svih tih banaka u inostranstvu, onda se vidi da postoje i ove Hipo koje su stekle velika sredstva trgujući i oružjem preko Austrije sa Slovenijom i Hrvatskom, pa onda imamo tu Hipo koja je ovde prezadužena, pa imamo još nekoliko koje su zbog nekih investicija vezanih za Univerzijadu ušle u tešku dubiozu i imamo 13 banaka koje posluju sa veliki gubicima. Naravno, sve se prevaljuje na lakoverne građane.
Da ne širim ovu temu, postoji nekoliko propisa koji regulišu bankarski sistem. Nije to samo zakon o bankama, tu je i zakon o agenciji, tu je zakon o osiguranju depozita. To sve čini jednu celinu. Sada kada se tresu gaće u Zapadnoj Evropi svima zbog najavljenih problema sa bankarskim sistemom, onda su i naši počeli da razmišljaju kako to da preduprede i onda su se genijalno dosetili da agencija može da napravi banku posebne namene, koja bi u slučaju veće krize kod neke banke, a ona bi svakako nastupila ako bi joj se oduzela dozvola, mogle da servisiraju ono prema deponentima, pre svega građanima, privredi i to je sve promašeno. Mi imamo jednu Agenciju za osiguranje depozita koja ne može da izađe iz dubioza. Ona ne može da završi stečajne postupke nad onim bankama gde je otvoren taj stečajni postupak jer poslove stečajnog upravnika radi ta agencija. Znači, ona ne može da završi taj svoj posao.
Onda se neminovno otvara pitanje - a šta je sa kontrolnom funkcijom Narodne banke Srbije? Znamo da ta kontrolna funkcija Narodne banke Srbije je bila selektivna, pa je tako "Metals banka" imala najavu problema sa likvidnošću, ali to je poslužilo da se uvedu privremene mere. Došao je privremeni upravnik, onda je Autonomna pokrajina povećala svoj depozit kod "Metals banke" i sada je to razvojna banka Vojvodine.
Sada vi meni kažite gde postoji izlaz iz ovog kruga? Znači, izuzetno dobar bankarski sistem, koji je preživeo sve moguće neizvesnosti koje su bile 2007. i 2008. godine, finansijski sistem za koji se kaže da je izuzetno stabilan, banke uspešno posluju, iznose kapital u inostranstvo na bazi nekog bečkog sporazuma koji niko nije video, a navodno po tom Bečkom sporazumu garantuju da će imati isti nivo kreditne aktivnosti i 2009. i 2010. godine, s tim što Narodna banka i Vlada su garantovale isti onaj profit koji je bio tokom 2008. godine.
Zašto onda donosite ovaj zakon? Zašto pribegavate ovakvim rešenjima? Da li će ovo da reši problem ukoliko nestanu ove banke sa našeg tržišta? Neće, znate i sami, ili je možda celokupna operacija da se prikriju tragovi.
Gospođo Đukić Dejanović, dobili ste jedno pismo, tražio sam i to pismo ste mi poslali. Evo gde su pare – na Kipru. Evo ga i protokol na engleskom jeziku koji je potpisao neko. Da li znate da ova firma "Mobi 063", da je ona upisana u registar, ali ne postoji dokumentacija? Da li znate ko je morao da da dokumentaciju? Vlada Republike Srbije. Znači, nema ni procene kapitala, nema uopšte podataka o tome šta je urađeno.
Znate, vama ne treba nikakva finansijska kriza. Vi koji ste na vlasti sami sebi ste dovoljni, sami stvarate probleme, sami rešavate probleme i neprekidno upadamo u neke dubioze iz kojih ne možemo da izađemo. Kako tražite podršku za jedan ovakav predlog zakona?
Kada sam vas pitao na Odboru za finansije kako je ovo moguće, kako agencija može da formira banku, mislite da je dovoljno da samo napišemo zakon i da napišemo prvi član "Agencija može da napravi banku" i ona može da pravi banke. Nije to dovoljno. Postoje osnivači banke, postoje deponenti banke, postoji nešto. Život se dešavao pre nego što je neki guverner rekao oduzeću dozvolu.
I sada u postojećem zakonu kada se oduzme dozvola agencija preuzima, završava svoj deo posla ukoliko mora da se ide na stečaj ili ukoliko se ide u likvidaciju.
Izmirivanje obaveze prema deponentima i sada je regulisano. I sada postoje odredbe da se prebace sredstva sa te banke na neku drugu banku koju agencija odredi koja će da završi taj deo posla.
Alio ne, vi hoćete posebne banke. Hoćete da sve dubioze pretvorite u nešto što bi bila obaveza države, a da pri tome ne svedete račune kako se došlo do toga. Šta su to bankari uradili pa su došli u situaciju da mora da im se oduzme dozvola? Neću da ulazim u razloge jer su zakonom propisani kada se oduzima dozvola.
Danas je moguće sve da se uradi, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, ili je možda neki pritisak zbog onog kokaina i činjenice da su neke pare oprane, pa treba da se prikriju tragovi. Više sumnjam da je u pitanju ovo drugo, da treba da se prikriju tragovi da se ne bi videlo gde su otišla sredstva verovatno svih građana.
Zapamtite, nijedan trag ne može da se sakrije. Videli ste kako je bilo sa onim bankama na Kipru i onim parama. Išla je prva delegacija koju je vodio Dinkić, išla je druga delegacija koju je vodio Batić, išla je treća delegacija koju je vodio Velja Ilić, pa se i Zoran Đinđić upleo u to.
Kada ga je jedan novinar pitao šta je bilo sa tim parama, on kaže – ne znam, pitajte Dinkića, on je bio tamo. Ceo rezultat – 78 kutija sa nalozima 10-54 je prebačeno. Sad kada su stegli Lalevića, znate gospođo Dragutinović, kada je došao Šoškić, on hoće da raščisti ove Jelašićeve, jer je ostala sumnja da su oprane velike pare.
Otišao za predstavnika jedne strane banke ovde kod nas i kad su ga pritisli Batić i onaj Đorđević za one pare, pošto je i taj Lalić bio uključen u ta putašestvija prema Kipru, 2007. godine Narodna banka Srbije dostavi zvanično odgovor, pa kaže – ovo je strogo poverljivo, a ovo je obuhvaćeno krivičnim prijavama, prekršajnim prijavama i prijavama za privredne prestupe.
Niko nije odgovarao. I onda s vremena na vreme, verovatno neki tajkun koji ne može da izdrži reket podigne glas i odmah dobije od predstavnika vlasti kontraodgovor - videćemo ko iznosi pare na egzotična ostrva, videćemo ovo, videćemo ono, pokrenućemo ovo, zaustavićemo ono…
Pa ko vodi ovu državu? Kako je to moguće? Neki put u šali, ali i u velikoj zbilji, kažem za sve vas iz DOS-a – svi ste, bre, vi u pravu, i vi 2001, i vi 2003, i vi 2008. i 2010. Kad pričate jedni o drugima, sve ste u pravu. Kako da ne podržim Batića kad napadne Dinkića, kako da ne podržim Dinkića kad napadne nekog drugog.
Vi se sećate FIA da je bila ovde, šta se sve nije dešavalo, pa Volt. Ljudi, da li shvatate da postoje grupe ljudi koje vode pres-kliping? Pres-kliping se vodi o svakoj ličnosti, o svakom događaju i to se samo taloži i ispadne knjiga. Sve je napisano.
Niko vas nije stegnuo, nego ste sami progovorili u žaru političke borbe, u žaru obezbeđenja nekih svojih interesa. Sve to ispričate i ja to složim. Znaju neki ljudi. Ovolika dokumentacija i kada mi treba 256 strana, 375 strana citiram vam, a vi skačete pa mi replicirate. Sada sam vam odao tajnu. Nema ničega što sam izmislio. Samo vam citiram ono što ste vi rekli u različitim agregatnim stanjima.
Sada nas ubeđujete sa ovakvim predlogom zakona da on može da ugasi požar koji još navodno nije izbio. To je nešto neverovatno. Kako dođe neki predstavnik Vlade povodom ovog seta zakona ili sličnih zakona, na svaku primedbu klimne glavom, smeška se, ma nije tako, ma nije tako, a onda posle šest meseci taj isti predstavnik Vlade što se smeškao dolazi sa stavom i ponavlja stavove SRS.
Uporno vam kažem da postoji pres-kliping za svakog od vas. On se gomila. Znači, šta ste radili u toku dana, šta su mediji objavili, gde ste gostovali, šta ste rekli, s kim ste se svađali i povodom čega ste se svađali, koje ste iznose pominjali, šta ste se međusobno optuživali. Sve to stoji radi istorije i potrebe kada treba šta da se izvuče.
Nadam se da oni koji budu gledali ovaj odloženi snimak, nije bitno koje vreme, videće kako izgleda ova sala ovde i videće da samo na prvi pogled deluje besmisleno da nas desetak bude ovde i da priča o ovome u sitne sate. Verujte, nije ovo besmisleno. Na bazi ove slike shvatiće ljudi ko uporno zastupa svoju ideologiju i političke stavove.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Tabaković ima reč.

Verujte mi da ne znam odakle da počnem. Smisao ovog zasedanja i ove sednice sa dvanaestak tačaka dnevnog reda za mene je u pet tačaka koje su spojene, a koje ste izgleda  ne očekujući da ovako brzo završimo uspeli da nam pripremite materijal samo za tri.
Mislim da je ovo suština ovog dnevnog reda jer je rebalans bila jednostavna overa već potrošenog novca. Sramota za Skupštinu koja se i ovog puta pojavila kao overivač, a ne kao neko ko odobrava trošenje para. Doveli ste u pitanje zakonsko ovlašćenje Skupštine.
Ako se u jednom od pet zakona, koje smatram ključnim, o kojima ćemo govoriti koliko god da su kasni sati navodi rečenica da se beleška službenika, odnosno obveznika o sprečavanju pranja novca sačini i čuva 10 godina, pitam, ali ne verujem da mogu da mi odgovore prisutni iz stručnih službi, koliko se dugo čuvaju stenogrami ovog zdanja u kojem govorimo u ovo gluvo doba bez televizijskog prenosa ili možda negde u četiri ili pet ujutru? Da li zna pomoćnik ili zamenik sekretara da mi kaže – koliko se dugo čuvaju stenografske beleške? Ne, oni verovatno razmišljaju da li će zaposlenima platiti taksi prevoz kada radimo posle deset.
Gospođo ministre, vi i ja ćemo verovatno za sutra pripremiti obaveze koje imamo da pričamo o nekoj poreskoj reformi i dalje se bavimo problemima ove države, ali oni koje ovo ne zanima ne znaju da odgovore ni na ovakva pitanja. Hvala vam što sedite i slušate i što niste ostavili nekog drugog. Zaista smatram ne tri tačke koje su uspeli da pripreme na brzinu kao radni materijal nego svih ovih pet da jesu suština ovog dnevnog reda.
Volela bih da mi u onoj završnoj reči kažete – šta je razlog za hitnost? Znam da je razlog za noć da se ne čuje i ne vidi šta radimo u trenutku kada zaista imamo socijalne probleme i rupe u budžetu. Da mi kažete – šta znači ono PFPDL 3 (PBG) i to je ona transparentnost objašnjenja i jeste na njoj uradili mnogo u smislu budžeta, ali ovde u četiri od pet ovih zakona stoji da je razlog za donošenje zakona po hitnom postupku uslov Svetske banke da ovakvu zaštitu bankarskog sistema, odnosno predupređenju finansijske stabilnosti napravimo i nisam uspela nikako da dođem do objašnjenja šta to znači.
Imam bankarsko iskustvo prilično i kad god smo hteli da zbunimo nekog ko je hteo da se petlja u bankarske poslove znali smo da kažemo – to vam je ono 476-interni odnosi i oni koji ne znaju ne smeju dalje ni da pitaju.
Kao što je donedavno od kada je uveden jedan trezorski račun od 2001. godine, pa kažu – znate, to ide preko KRT i onda ljudi ne smeju ni da pitaju šta je to KRT, ali je vreme da više nema tajni. Vreme je da danas ljudi mogu sve da pitaju i da neki ostanu bez tih odgovora i da vi nemate pravo obrazloženje zašto ovo radite, ali meni i da je napisao sam Bog otac ovo, obezbedite pokriće za pohlepu.
U sopstveno ime i u ime svoje dece i onih koje ja predstavljam rekla bih vam – ova država Srbija nema sredstava da pokriva ničiju pohlepu. Iole časni i profesionalni ekonomisti kažu da se u svetskoj krizi nalazimo zbog pohlepe bankara, ne kako se na televiziji pravdaju, tradicionalno bankarstvo nego investiciono bankarstvo nas je uvelo u pohlepu i zaradu koja ne može u redovnom poslu da se obezbedi, pa smo naduvali bilanse, akcije, aktivu i došli dokle smo došli.
Koji god da je razlog, iz budžeta Srbije koji ima deficit u ovom trenutku 120 milijardi, onaj za koji kažete da će imati deficit iduće godine 140 milijardi dinara, za zaduženje od 11,49 milijardi evra, koliko imate javni dug, vi i mi zajedno, 30 milijardi samo kamate koju plaćamo na ove dugove, odakle nama para da obezbeđujemo sigurnost depozita onih koji su ovde došli i lepo pobrali sav kajmak sa finansijskog tržišta ove države Srbije u uništenom domaćem bankarskom sistemu?
Mi smo ga zvali krvotok, Amerikanci ga zovu kičmom privrede. Kičmu koju ste nam slomili, krvotok koji je iscrpljen danas je došao da bude predmet jer takav način da se po zakonu o bankama može osnovati privremena banka za posebne namene i to očigledno po ugledu na onaj fantastični izum stečaja u realnom sektoru, koji je gospodin Luka Andrić smislio za Dinkića.
Pitam vas koji je ovo genijalni um smislio i koju banku već vidite kao probni balon?

Samo da vam kažem da ste potrošili vreme grupe. Možete govoriti u okviru vremena ovlašćenog predstavnika.