ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

07.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:50

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (07.12.2010)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih dokumenata (2010)
  • Predlog odluke o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama (2010)
  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2010)
  • Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Želim da se zahvalim na organizaciji ove tematske sednice Skupštine. Mislim da je ovo pravo mesto na kojem treba da razgovaramo o reformi pravosuđa.
    Reforma pravosuđa ne predstavlja samo pitanje ili korak koji treba da preduzme jedna vlada, sada Vlada Republike Srbije, ili poseban organ, kao što je Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca, već to predstavlja jednu širu temu i šire pitanje koje podrazumeva i određeni društveni konsenzus.
    Tokom ove rasprave duboko verujem da ću moći da vam objasnim sve one korake koje smo mi preduzeli povodom reforme pravosuđa, zašto je reforma pravosuđa bila potrebna jer je nekad potrebno i to podsetiti, nažalost, nekad nas sećanje kratko služi, pa ne možemo da dosegnemo u prošlost i sve one razloge koji su nas nagnali da preduzmemo reformu pravosuđa i duboko sam uverena da ćemo dobiti potrebno razumevanje za to.
    Što se tiče vašeg prvog pitanja, da li je Vlada spremna da zaštiti izabrane sudije, naravno da jeste i ako je Ministarstvo pravde nadležno da preduzme sve one potrebne korake da obezbedi nesmetan rad sudova, pa samim tim da zaštiti i nosioce pravosudnih funkcija, sudije i tužioce, naravno da ću za to uvek glasati, uvek podići svoj glas, preduzeti sve one korake koji su s tim u vezi potrebni.
    Što se tiče otklanjanja problema, reforma pravosuđa, kao što ste i sami svesni, jedan je složen i dubok proces. Deset godina se pričalo o reformi pravosuđa. Preduzimani su određeni koraci koji su najčešće dovodili do toga da se vratimo unazad, a ne da idemo napred. Naravno da smo se u tom procesu često i spoticali i nailazili na brane.
    Što se tiče Ministarstva pravde ili organa koji su sada zaduženi za preduzimanje koraka vezanih za reformu pravosuđa, naravno da smo spremni da otklonimo sve probleme i to činimo svakodnevno u razgovorima i sa Evropskom komisijom, ali i sa drugim međunarodnim organizacijama.
    To nećemo činiti kao što su to neki uradili, pa su otišli u Evropu, pa sa svojim pečatom dali blanko papir da Evropa napiše šta treba da se uradi, nego mi imamo jedan kontinuirani dijalog sa Evropom u okviru naših mogućnosti i naših nadležnosti i ono što je vezano za naš mentalitet i pravni sistem, naravno da ćemo preduzeti korake. Ja ću vas podsetiti i na izjavu komesara Filea, koji je rekao da ovo predstavlja jednu novu fazu u odnosima, a ja to i smatram novom fazom u odnosima i vratićemo se i na sam početak i na ono što smo preduzimali, analizirali naše korake i shodno tome videti šta je moguće učiniti.
    To smo i tokom ove godine činili, a ja ću vas podsetiti da smo dva puta imali, imali smo prvo sastavljenu radnu grupu od strane Evropske komisije, s jedne strane, a s druge strane od predstavnika Visokog saveta i Ministarstva pravde imali smo dva jako dobra sastanka u Beogradu, a potom smo imali i neke zajedničke teme, gde su prisustvovali i predsednik Vlade, a i sam predsednik države, i imaćemo prilike u narednim danima da pred ovim parlamentom i vidimo izraz tih koraka, ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom, a tiče se izmena zakona i moći ćemo bliže o tome da raspravljamo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine Jovanoviću.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Imam pitanje za gospođu Mesarović, predsednika Visokog saveta sudstva, uz uvodni komentar, zašto je ova sednica važna. Po pravilu, u ovom društvu uvek se žrtvuju oni od kojih se očekuje da urade posao u ime društva, mi smo veliku i ličnu odgovornost osećali prema sudijama, tužiocima, policajcima koji su u periodu vanrednog stanja odbranili pravo građana ove zemlje na normalan život i omogućili hapšenje lica koja su ubila predsednika Vlade. Godinu dana nakon toga, ti ljudi su smenjeni, penzionisani i uhapšeni. Danas, sedam godina od tada, znamo da su bili žrtve političkih čistki. Tada se o tome u najvećoj  meri ćutalo.
    Mi zato danas želimo da govorimo o svemu. Gospođo Mesarović, kolika je prepreka za normalan rad Visokog saveta sudstva? Konstatacija Ustavnog suda, odnosno odluka, rešenje iz juna 2009. godine kojim se odgovara na žalbu Društva sudija Srbije, tako što se zahtev za ocenu ustavnosti i zahtev za poništenje zakona po kojem vi postupate, odbacuje uz konstataciju, da se ne radi o reizboru, nego o izboru sudija. Za nas je to pitanje veoma važno, jer iz prava sudije koji se poziva na reizbor, na postupak reizbora, a ne izbora, proizilazi i njegovo pravo na osnovu koga traži obrazloženje odluke Visokog saveta sudstva.
    Mi s jedne strane smatramo da je potrebno zaštiti sve sudije, a s druge strane veoma nas interesuje budućnost razgovora i saopštavanja onih argumenata koji su bili presudni onim sudijama koji na tome insistiraju i eventualno uvid javnosti u taj proces i ono što je presudno uticalo na odluke Visokog saveta sudstva. Ovde je duh iz boce pušten. Stvoren je utisak da je zapravo kriterijum po kome je Visoki savet sudstva postupao, toliko tajanstven da ga u stvari i nema, i da ste vi sprovodili neke političke diktate.
    Prvi postupak pred Ustavnim sudom je pokazao koliko je zapravo neosnovana bila kritika onog sudije koji je osporavao odluku Visokog saveta sudstva, kojom mu je uskraćena sudijska funkcija, tj. kojom nije izabran.
    Mi želimo da se to pitanje otkloni i mi tragamo za modelom. Da li to može da bude usmeno obrazloženje, razgovor članova Visokog saveta sudstva sa onim sudijama koji traže obrazloženje, ali nam se ne dopada ideja da se naredne tri godine potroše na pisanje odgovora na zahteve i žalbe onih koji nisu izabrani, uz mogućnost produžetka tog procesa kroz postupak pred nekim novim sudom, a po pravilu, to je sud u Strazburu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođo Mesarović, izvolite, imate reč.
    ...

    Nata Mesarović

    U vašem pitanju ima više potpitanja, i sada ne znam da li će tih pet minuta biti dovoljno, dozvoljavam mogućnost da neko posle traži dodatno objašnjenje.
    Moram vam reći da je Visoki savet sudstva telo koje je ustanovljeno Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine i, kao takvo, predviđeno i predstavlja nezavisan i samostalan organ čija je nadležnost ili najveća odgovornost u postupku izbora i razrešenja sudija.
    Taj deo nadležnosti koji je pripao Visokom savetu sudstva da bude na čelu treće grane vlasti je ono gde se pojavila želja da mnogi u Srbiji odlučuju umesto Visokog saveta sudstva, ko će biti sudija, a ko ne.
    Moram da vam kažem da Visoki savet sudstva, ni kao organ, ni personalno nije tvorac rešenja iz Ustava iz 2006. godine, ni Ustavnog zakona, ni Zakona o sudijama, a oni su suština i osnovni uzrok sporova.
    Visoki savet sudstva jeste izvršitelj ovih normi iz Ustavnog zakona, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva, znači, dura lex, sed lex, i toga se Visoki savet pridržavao.
    Visoki savet sudstva posle konstituisanja nije započeo niti doneo bilo šta što ima veze sa izborom sudija, dok nije sačekao odluku Ustavnog suda od 9. jula 2009. godine, a po inicijativi Upravnog odbora Društva sudija, koji su osporavali više odluka. To nije sporno, i tu odluku Visoki savet sudstva je poštovao.
    Moram da kažem da Visoki savet sudstva kao najviši organ sudske vlasti je poštovao Ustav, Ustavni zakon, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, i poštovao je sve odluke Ustavnog suda, slagao se ili ne slagao s njima. Znači, Visoki savet sudstva je pokazao da poštuje sve institucije u ovom sistemu.
    Moramo se vratiti na početak, gospodo, i razgovarati o nečemu drugom, a to je činjenica da ove poslove koji se tiču izbora na stalnu sudijsku funkciju ne može niko oduzeti Visokom savetu sudstva, jer to je garancija nezavisnosti i samostalnosti.
    Međutim, treba imati u vidu da je pre donošenja Ustava iz 2006. godine i pre donošenja Ustavnog zakona, Venecijanska komisija obratila pažnju na predlog ustava i predlog ustavnog zakona, način izbora ili opšteg izbora sudija u Republici Srbiji.
    Iz toga proizilazi da su oni smatrali, a to su tela čije mišljenje poštuje Evropska unija, da su zatečene sudije koje su se našle na funkciji, i moralne, i stručne i obučene, ukoliko se ne pokaže sumnja u njihovu dostojnost, stručnost i obučenost.
    Međutim, ono u čemu se mi razlikujemo, što je Zakonom o sudijama u Srbiji, Ustavom i Ustavnim zakonom i ovom odlukom iz 2009. godine rečeno da je opšti izbor sudija ustavan i zakonit, da su zakoni u tom delu u potpunosti sa evropskim standardima, da su oni ispoštovani i da nema razloga da se ne sprovede opšti izbor sudija.
    Tek tada nakon dobijanja te odluke, Visoki savet sudstva počinje da radi. Šta se dešava? Venecijanska komisija je očigledno imala nekakvo drugo mišljenje, to se tek sada vidi, nisam znala za to, jer u vreme donošenja zakona, nisam bila predsednica Vrhovnog suda Srbije, niti Vrhovnog kasacionog suda.
    Ali, to ne znači da sa sebe otklanjam odgovornost, nego objašnjavam situaciju, nisam učestvovala u izradi zakona, nisam učestvovala u izboru sudija, jer sam tada bila zdravstveno sprečena u tome koji su bili članovi Visokog saveta sudstva, ali sam prihvatila da se nađem na čelu ovog tela i da se sprovede opšti izbor.
    Zbog čega? Zbog toga što smatram da je neefikasnost i nerad sudija u Srbiji bio razlog da se uđe u reformu pravosuđa. Šta se iz toga izrodilo? Izrodilo se to da u Zakonu o sudijama koje su izabrane u opštem izboru i ove koji su ostali neizabrani, mi nismo donosili odluku o neizboru sudija, to je jedna deklaratorna zbirna odluka gde su navedene sve sudije koje nisu izabrane, da bi ostvarili svoje pravo na platu i socijalno osiguranje. To je bilo to.
    Prema tome, Ustavni sud je naknadno stavovima koji mogu biti obavezujući samo za organ koji zauzima stavove, a ne za Visoki savet sudstva, doneo rešenje da sudije imaju pravo na pojedinačno obrazložene razloge zbog čega nisu izabrani. To važi i za postupak razrešenja, a ne za postupak opšteg izbora. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Narodni poslanik Laslo Varga ima reč.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Laslo Varga

    Grupa manjina
    Gospođo predsednice, gospođo ministarka, gospođo predsednice Vrhovnog saveta sudstva, za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije, mislim da pored pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, od najvećeg mogućeg značaja je otklanjanje nedostataka načinjenih tokom reforme pravosuđa.
    Nažalost, ispostavilo se da smo bili u pravu kada smo tokom rasprave pre dve godine govorili o tome da se ovom reformom stvaraju prepreke na putu evropskih integracija. Delimično, naravno, ne u potpunosti. To je bio praktično prvi veliki spor između DS i SVM tokom mandata ove vlade.
    Ono što je manje više svima jasno šta se ima činiti sa pitanjem izbora sudija, komesar za proširenje je pre desetak dana na sednici Saveta za evropske integracije nedvosmisleno rekao da se očekuje potpuna revizija procesa izbora sudija. To su bile njegove reči i mislim da se krećemo u tom pravcu.
    Međutim, postoji drugo pitanje o kojem je bilo malo reči, a to pitanje se odnosi na mrežu sudova. Naime, kada smo mi bili protiv nekih elemenata reforme pravosuđa, mi smo bili protiv toga pre svega zbog nove mreže sudova i zbog racionalizacije sudskog sistema. Tada smo govorili i ubeđivali vas da će ova reforma negativno uticati na efikasnost sudova, da će troškovi porasti. Naravno, govorili smo i o negativnim uticajima na ostvarivanje prava manjina u oblasti službene upotrebe jezika i pisma.
    Čitajući izveštaj Evropske komisije o napretku, ovaj poslednji izveštaj, možemo doći do zaključka da smo bili praktično u potpunosti u pravu. Naime, u tom izveštaju stoji da su reforme negativno uticale na opštu efikasnost sudskog sistema, da su neophodna značajna sredstva za putovanja sudija i da sve to stvara zabrinutost u vezi sa bezbednošću.
    Dakle, revizija izbora sudija je uslov, to je nesporno. Reorganizacija sudske mreže nije uslov za dobijanje statusa kandidata, ni to nije sporno. Međutim, očigledno je da ova reorganizacija sudske mreže nije bila u skladu sa evropskim standardima i da ta mreža nije u skladu sa evropskim standardima, pošto se te stvari konstatuju u izveštaju Evropske komisije. Naravno, postoje praktično dve mogućnosti – ili da se sudske jedinice ukinu, ili da se određenom broju sudskih jedinica vrati status sudova.
    Moje pitanje se odnosi na ovaj deo reforme – da li postoji razmišljanje u tom pravcu, odnosno kada će se to desiti? Naime, da li će se to desiti, mislim da nije sporno, ali pitanje je kada će se to desiti? Da li sada tokom ove revizije procesa reizbora sudija ili će se to desiti nakon započinjanja pregovora sa EU? To je moje pitanje. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođo ministar, izvolite.

    Reč ima gospođa Snežana Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Zahvaljujem se na pitanju. S jednim delom vaše konstatacije se slažem, ali s jednim delom se ne slažem.
    Prvo, na samom početku želim da istaknem činjenicu da nije pravosuđe prepreka za dalje evropske integracije. Postoje određeni nedostaci za koje ćemo se svi zajedno truditi da ih otklonimo, naravno, u dogovoru i saradnji sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.
    Želim da vam ukažem na činjenicu, ako govorimo o godišnjem izveštaju Evropske komisije, ne samo u odnosu na Srbiju, već i na ostale zemlje u regionu, znam da vi to pažljivo čitate i analizirate, ali zbog javnosti Srbije i drugih poslanika ukazaću na delove izveštaja koji se odnose, na primer, na Hrvatsku, koji se odnose na Crnu Goru, Makedoniju, gde se upravo u tim izveštajima konstatuje da je neophodno da se u tim zemljama izvrši reforma pravosuđa.
    Upravo u razgovorima koje imamo zvaničnici Evropske komisije govore da ukoliko reforma pravosuđa bude izvedena do kraja, prema preporukama koje dobijemo u Evropi, ukoliko budemo postigli određenu saglasnost i budemo se držali toga, to će biti primer na koji treba da se ugledaju i ostale zemlje. U krajnjem slučaju, to imam i napisano u pismima komesara Filea, pa ukoliko je potrebno to mogu i da citiram.
    Spor koji je nastao, a sada je već dve godine od usvajanja pravosudnih zakona, znači, raspravljali smo u ovom uvaženom domu u nekoj drugoj zgradi skoro mesec dana o svim pravosudnim zakonima. Jesmo se tada sporili oko mreže sudova, i jeste vi ukazivali na to da određeni sudovi treba da ostanu, ali istine radi reći ću vam, što ste se vi i dotakli u vašem izlaganju, da je Evropska komisija upravo nama na to ukazala, da možda razmislimo da li je celishodno postojanje sudskih jedinica i da li ih treba uopšte ukloniti iz našeg organizacionog pravnog sistema.
    Ne slažem se s tim. Naše obećanje prilikom predlaganja pravosudnih zakona je bilo takvo da svaki građanin Srbije, ako govorimo o parničnim postupcima, civilnim postupcima, pristupaće onoj zgradi u onom mestu u kome je do tada činio i to će i dalje tako ostati.
    Naravno, to jeste jedan živi organizam i zavisno od potreba i stanja u društvu ga treba revidirati. U ovom momentu ne vidim razloga za to, ali neću da kažem da smo zatvoreni po tom pitanju. Naravno da ćemo razgovarati i dalje i zavisno od potreba naših građana truditi se da donesemo adekvatne odluke.
    Takođe u javnosti se često pominjalo da je mreža sudova necelishodna. Ne bih rekla da je tako. Postoji pravosudni budžet koji se svake godine određuje. U okviru Zakona o budžetu vi imate sve te cifre i predloge pred sobom i može se videti da pravosudni budžet nije povećan u odnosu na prethodne godine. Možda je on nešto manji, što nam kao državi možda i nije u redu u momentu kada smo započeli najveću reformu u istoriji pravosuđa, ali svakako da se troškovi nisu povećali.
    Bilo je istaknuto u izveštaju Evropske komisije, i to ste pomenuli, oko funkcionisanja sudskih jedinica i bezbednosti predmeta. Mislim da taj deo nije dovoljno dobro sagledan. U svojim razgovorima koje sam imala sa ambasadorom Evropske komisije u Beogradu, a i sa zvaničnicima iz samog Brisela, pozvala sam ih da posete jednu sudsku jedinicu i da vide kako uopšte funkcioniše jedna sudska jedinica, da vide da se tu uopšte ne postavlja pitanje bezbednosti predmeta, jer sami predmeti stoje u sudskim jedinicama.
    Stoje iz nekoliko razloga. Jedan od bitnih razloga je mogućnost uvida u predmet. Ukoliko bi on stajao u sedištu Osnovnog suda, onda bi advokati morali da odlaze do samog mesta gde se nalazi sedište, već se nalazi u sudskim jedinicama. Neki od njih su me zamolili da to napišemo, ali verujem da će u sledećem izveštaju to biti konstatovano. Zahvaljujem.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Laslo Varga ponovo. Imate dva minuta.