Bilo bi u Srbiji 21 aparat za zračenje da je ona vlada i onaj fond, u kome je gospodin koji je sada govorio sedeo kao ministar bez portfelja i kao član Upravnog odbora tog istog fonda brinuo o svom poslu, ali sam kada sam ušao u Ministarstvo zdravlja juna 2002. godine zatekao sistem na kolenima.
Taj sistem je imao pet mašina za zračenje, od kojih je jedan bila kobalt-bomba na Institutu za onkologiju i radioaktivni otpad star 70 godina i u proseku 6.000 ljudi koji dolaze na zračnu terapiju.
Danas Srbija ima 14 aparata u svih pet centara. Danas Srbija može da zrači 12.000 ljudi koji se leče od malignih bolesti. Danas Srbija ima za četvrtinu smanjenu smrtnost od tumora želuca, prestanak porasta smrtnosti od tumora grlića materica i prvi put u istoriji Srbije urađenih 50.000 skrining programa dojke u toku prošle godine sa dva mobilna mamografa. Danas je Srbija dobila podršku, građani Srbije i od Japana i od EU da aparatima pokriju sve potrebe i ubrzano se uče doktori da to mogu da koriste i da rade.
Nije korektno iznositi samo jednu stranu, ma kako ona izgledala. Nije korektno ne pomenuti šta kažu oni ljudi koji vam pomažu.
Da li su projekti perfektni? Naravno da nisu. Da li su svi uspešni do maksimuma i fenomenalni onoliko koliko smo mi sami?
Ne možete imati projekat koji je podrška i pomoć, pa da svako ima 100% ispunjenost koja je ocenjena od svakoga maksimalnim ocenama.
U postojećim okolnostima ovaj zdravstveni sistem, koji je prethodnik ocrnio na sva zvona, u Davosu je februara 2010. godine ocenjen kao jedna od najvećih vrednosti koju Srbija ima. Od 133 zemlje, rangirane su po različitim stvarima, Srbija ima 46. mesto u zdravstvenom sistemu.
Korupcija je teška boljka srpskog društva. Studenti ekonomije uče kad korupcija uđe na vrata jednog društva, treba dve generacije da se iskoreni. Ona je nažalost uzela toliko maha da ne postoji deo društva koji može sam da se odbrani.
Ministarstvo zdravlja u borbi protiv korupcije, zajedno sa svim drugim zdravstvenim radnicima, čini sve što može. Niz je poteza - programski budžet, rotiranje radnika u inspekcijama, unutrašnji nadzor, institucije belog telefona, koji je 24 časa otvoren za pohvale, pokude, pozive, institucija zaštitnika prava pacijenata, kodeks zaposlenih i u zdravstvu i u ministarstvu, strategija za borbu protiv korupcije.
Konačno, u toj godini, koja se ovde pominje na takav pejorativan način, kad pitate građane 60% kaže – da, zdravstveni radnici su korumpirani, a kada ih pitate - da li imate lično iskustvo 19% kaže – da, imam lično iskustvo. Ostatak je stekao taj utisak na osnovu nekog ko je to rekao ili na osnovu utiska, pisanja i medija. Od svih koji imaju lično iskustvo, 70 do 80% je samo odlučilo da nešto da.
Godine 2002. sam prvi put u kampanji "Nije teško biti fin" rekao nemojte da ćutite i plaćate, samo zajedničkom akcijom možemo iskoreniti korupciju u zdravstvu. Nije korektno ne reći da EU nas ocenjuje mnogo bolje nego povremeno sami sebe. Nama ne trebaju drugi kritičari, nama ne trebaju ni kritizeri. Mi smo dovoljni sami sebi.
Videli ste kako možemo da denunciramo sami sebe pisanijama EU u kojima se traži da prestane da pomaže građane Srbije. Međutim, merila po kojima građani EU odlučuju kome će i kako da pomognu daleko su od praznih priča, ta merila su mnogo čvršća. Ona kažu – pomoći ćemo građane Srbije zbog toga što je izgradnja kapaciteta jedan od načina pomoći. Morate ljude naučiti, između ostalog, i da formulišu i da sprovode projekte.
Ponosan sam što je u toku ovih nekoliko godina zaposleno nekoliko desetina romskih medijatorki. To su žene sa završenom osnovnom školom i završnim javnim zdravljem kao edukacijom, koje su došle do 120.000 Roma, koje su obezbedile 34.000 ličnih karti, koje su doprinele vakcinaciji 7.000 dece, koje su doprinele sistemskim pregledima u romskoj populaciji.
Sa nevladinim organizacijama Ministarstvo zdravlja ima fenomenalnu saradnju, moram tako da kažem, zato što programski budžet podržava projekte koji realizuju ono što je zajednički interes – borba protiv malignih bolesti, borba protiv kardiovaskularnih bolesti.
Kamo sreće da 2002. godine, kada sam ulazio u Ministarstvo zdravlja, situacija nije bila takva da je sistem bio na kolenima. On bi danas bio još bolji. Sistem je na nogama.
Kolega koji priča ne kaže nikad da je na zgradi u kojoj radi 600 novih prozora, sva nova kupatila, potpuno nov krov i kompletna nova oprema i u centru u kome radi projektom energetske efikasnosti je zatvoreno 17 zagađivača grada Beograda, najgrđih u Beogradu koji su radili na ugalj i na mazut, i danas radi jedna toplana na gas.
To je projekat koji je Svetska banka ocenila 2007. godini kao najvredniji projekat na svetu koji menja život građana, a potpredsednik banke Šigeu Kaco je došao da nam čestita na najzelenijem projektu. Mi to 2011. godine radimo i u Nišu, zato što je za nas decentralizacija nešto što je život, a ne prazna fraza i ne povod da se drži govor u parlamentu. Hvala vam na pažnji.

Iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi vremena na raspolaganju ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dakle, razgovaramo o ovom članu koji predviđa vraćanje vrednosti lokalnim samoupravama. Od tog člana je krenula ova polemika.
Gospodine ministre, slažemo se u jednoj stvari, da je ovo trošenje vremena. Da ste me pažljivo slušali videli biste šta je glavna zamerka na ovaj član. Pitao sam vas, gospodine ministre, da li ste pre mesec i po dana imali saznanje da će 10. decembra isteći rok oko preuzimanja nadležnosti lokalnim samoupravama.
Ako ste imali saznanje ili ona osoba koja radi kod vas u ministarstvu, koja prati sprovođenje zakona, trebalo je da vam da taj signal, pa bi onda pre mesec i po dana, kada smo imali prvu izmenu zakona o zdravstvenoj zaštiti, promenili i govorili o izmenama tog člana. Ovako, posle mesec i po dana, opet imamo izmenu dva ili tri člana. Tada smo vam jasno rekli šta mislimo o dopunskom radu.
Malopre ste spomenuli korupciju. Jasno smo rekli tada da promena tog člana i omogućavanje dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama širom otvara vrata korupciji. Tada smo postavili pitanje zašto dopunski rad jer je sistem preopterećen. Ako je preopterećen, gde je tu privatni sektor, zašto nije integrisan u zdravstveni sistem?
Šta kaže Evropska povelja o tome? To je kršenje osnovnih principa Evropske povelje, neuključivanje privatnog sektora. Šta kaže naš Ustav o svemu tome? To je naš spor.
Protiv korupcije se svi zajedno borimo, neko više, neko manje, na razne načine, ali treba svi da budemo zaprepašćeni činjenicom kada član odbora Agencije za borbu protiv korupcije izjavi da je zdravstvo šampion korupcije u Srbiji. To su objavili mediji, nije to novinarska priča. Gospodin se zove, podsećanja radi, Zoran Stojiljković.
Pre toga imamo nevladinu organizaciju koja se bavi istom tom tematikom čije vi rezultate prezentujete, to je Cesid, i kada postavimo pitanje kako je Cesid dobio od ministarstva zdravlja taj posao, da li je bilo tendera, da li se neko javio, koliko je plaćen taj posao, nikakvog odgovora nemamo. To izaziva sumnju.
Mi ćemo pričati otvoreno o svim činjenicama ili nećemo pričati ništa, pa ćemo doći u stanje u kakvo jesmo.

Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Da se vratimo na amandman. Govorite o decentralizaciji. Kritikujete da nismo dovoljno razmišljali i šta predlažete? Predlažete da se vrati pet godina. To je destruktivno. Znači, nema nekog predloga koji je alternativa, predlažete da se ne usvoji produžetak od tri godine nego da bude pet godina.
Naravno da smo znali tačno koji je rok i naravno da smo pokrenuli pre nekoliko nedelja proces rešavanja tog problema koji je prvo išao na to da se obezbedi eventualna mogućnost podzakonskih akta kojim će se ovo regulisati. Pošto je to bilo nemoguće zato što ljudi koji se bave zakonodavstvom i usklađenošću propisa kažu da je ispravnije usvojiti zakon. To je razlog zbog čega idemo na izmenu zakona.
Dopunski rad je lek protiv korupcije. Duboko verujem da to nije koruptivna mera i čitava Evropa ga poznaje. Time se obezbeđuje da ljudi mogu da svojim radom zarade ono koliko im treba za svoju porodicu, a da ne moraju da rade neke druge poslove, da kupuju ćevabdžinice, da kupuju njive pa da sade maline ili borovnice ili već ne znam šta.
To je principijelno razilaženje u stavu i dozvoljavam da neko ima drugačiji stav povodom zdravstvene politike, pa čak i to. To je jedna popularna rečenica koja kada se tako izgovori nikad nije problematična, da treba da se što više usluga finansira na način da bude kompeticija, takmičenje između državnog i privatnog vlasništva i dobijanja kvaliteta usluga. To je tačno.
Međutim, znamo da je nivo finansiranja zdravstvene zaštite u Srbiji na najnižem nivou od svih evropskih zemalja izuzev Albanije. Videćete kako izgleda nacrt budžeta kada budete razmatrali i razmišljali i diskutovali pa ćete shvatiti koliki su nam limiti i kakvi su. Bilo bi jako neodgovorno obećavati nešto što je neodrživo, nemoguće i potpuno nerealno.
Ono što je moguće i potrebno, to je da se na primer sklopi ugovor sa privatnom ustanovom koja će operisati 240 ljudi po cenama koje su prihvatljive za državno osiguranje. Ono što je realno i održivo, poslati 120 ljudi i operisati ih i u Turskoj za isti novac. Ono što je realno, važno i dobro to je da se otvori kardiohirurgija u Nišu koja je od 17. novembra operisala uspešno prvih 20 pacijenata.
To je ono što je realno, nije realno izbacivati parole monopol državnog vlasništva, dozvoliti za novac fonda usluge pa da biram, zato što to nigde u Evropi ne postoji, i kada citirate evropske primere onda je red da budete pošteni do kraja.
U Evropi postoje sistemi koji se izgrađuju više desetina godina na jednom potpuno drugom principu, i ima različitih iskustava, i svaka evropska zemlja ima poneki specifikum koji se odnosi na kombinaciju državnog i privatnog, bilo da je to državni i privatni rad individualca, bilo da je to angažovanje ustanove za troškove javnog zdravstvenog izvora finansiranja ili privatne fondove osiguranja i to je sistem koji mi gradimo svih ovih godina.
Bogami, gradimo ga prilično uspešno. Evo sad se nudi paket dopunskog dobrovoljnog osiguranja za stomatološke usluge, pošto stalno govorite o stomatološkim ustanovama, nije tačno da Srbija nema strategiju preventivne zaštite, i te kako ima.
Treba da znate i to da je u ovih nekoliko godina povećan broj preventivnih pregleda kod dece i mladih za trećinu. Siguran sam da se povećava značajno i nadalje, jer je besplatna stomatološka zaštita do 18. godine života, posle toga je moguće obezbediti samo za hitna stanja, ali Fond zdravstvenog osiguranja, ovaj naš Republički zavod za zdravstveno osiguranje, sada nudi paket osiguranja, pa ako imate 500 dinara mesečno uplatite u dopunsko osiguranje i imate pokrivenost stomatoloških usluga u određenoj meri. To ne bi bilo moguće da nismo izglasali zajedno Zakon o zdravstvenom osiguranju 2005. godine.
Što se tiče Cesida, pa neće niko da vam radi istraživanje besplatno da ono bude ozbiljno, naravno da je poštovan Zakon o javnim nabavkama, naravno da je sve urađeno u skladu sa zakonom, i naravno da vam je odgovoreno na poslaničko pitanje pismeno, ali vi kažete da nije, pa sad što bi rekli stari Latini – sapienti sat.

Iskorišćeno je šest minuta vremena na raspolaganju za predstavnika Vlade.
Narodni poslanik Dušan Marić ima reč, pa narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune u javnosti, posebno među ljudima u Velikoj Plani pri zapošljavanju ova tri lekara, moram da istaknem ove dve činjenice.
Dom zdravlja u Velikoj Plani, u skladu sa zakonom i u skladu sa predviđenom procedurom, uputio je zahtev za zapošljavanje tri lekara i za zapošljavanje jednog pedijatra u zdravstvenoj stanici u Lozoviku. Svi predstavnici Vlade s kojima smo po tom pitanju i o tom pitanju razgovarali složili su se da je u pitanju jedan ozbiljan zahtev i da ga treba urgentno rešiti. Međutim, problem je što se to ne rešava.
Jednostavno, kada nema dobre volje, onda se uvek može naći neki proceduralni, administrativni izgovor da se rešavanje takvog pitanja odloži. Nadam se da će ministar uvažiti činjenice i da će kadrovskim planom za 2011. godinu odrediti rešavanje ovog problema.
Moram da se osvrnem na još jednu činjenicu. U polemici sa gospodinom Pajom Momčilovim o ovom predlogu zakona, ministar je govorio o mašinama za zračenje. To me je povuklo da se osvrnem na jednu sinoćnu emisiju na televiziji o alarmantnom stanju u oblasti dijagnostike uz pomoć radioloških aparata.

Narodni poslaniče, jako se široko tumači član 106, ali baš o televizijskim emisijama u okviru teme dnevnog reda molim vas ne, da bar koliko-toliko zadržimo privid poštovanja Poslovnika od strane svih učesnika.

Ako može samo još jedna rečenica. Gospodin ministar je propustio da odgovori na jedno suštinsko pitanje u vezi ovog zakona – zašto o ovom predlogu zakona raspravljamo danas izvan zakonskog roka? Zašto su domovi zdravlja u Srbiji i zdravstveni centri u pravnom vakuumu? Ovaj predlog zakona je u Skupštinu trebalo da dođe pre 10. decembra.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Gospodin Milosavljević ima reč.