Gospođo Čomić, ovaj amandman sledi ovaj prethodni, tako da mi je čudno ovo obrazloženje da se Vlada poziva na član 28. Zakona o budžetskom sistemu, a prosto mi je nezgodno da konstatujem, da kada su u pitanju amandmani Odbor za finansije, to niko nije konstatovao, da ni to nije usaglašeno matematički.
Ne znam kako ćete da izađete sa ovom ispravkom amandmana koja je došla navodno u četiri i nešto, ali dobro. Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana, poštovani građani RS, je da vam država tokom 2011. godine bude za tridesetak milijardi dinara jeftinija. Sada će neko da postavi pitanje – kako može da bude jeftinija, kada se ubiše ovi eksperti objašnjavajući da ona mora da bude skupa, da moramo da se zadužujemo itd?
Kada budemo govorili o amandmanima na član 7. o ekonomskim kalsifikacijama, svi poslanici SRS vrlo konkretno će da vam kažu šta je sve neracionalno da se finansira u okviru razdela i ekonomske klasifikacije od ministarstva do ministarstva, počevši od predsednika Republike, kome želimo da uskratimo pravo da putuje u inostranstvo jer ne znamo što džabe čovek troši pare. Svi njegovi putevi su bili katastrofalni za RS jer je rezultat nula, ali da ne pričam dalje o tome.
Sada moram da skrenem pažnju zbog onih koji se kobajagi malo nešto razumeju u ekonomiju, ovi veliki ekonomski analitičari, diplomirani sociolozi, psiholozi itd, grakću sa svih televizija, navodno kritikuju Vladu RS, a onda isti ti novinari časte ministarsku finansija da je ekonomska ličnost 2010. godine. To da shvatite, u pitanju je velika igra, pošto znamo ko finansira ove medije i ko ih drži.
U čemu se ogleda poenta? Poenta je u tome što ova država tokom 2011. godine u smislu vlasti, onoga što se mora finansirati, može biti mnogo jeftinija. Evo nekoliko primera. Ako meni niste verovali pre nekoliko godina, sada morate da verujete ovim vašim prijateljima iz različitih tzv. komisija, koji kažu da ukupne javne nabavke u RS iznose oko četiri milijarde evra. To su državni organi, lokalna samouprava i sistem javnih preduzeća, doduše, ne baš sva, ne primenjuju i ne poštuju Zakon o javnim nabavkama, ali ona koja poštuju – poštuju.
To je četiri milijarde evra. Oni su matematički izračunali da se 20% nenamenski troši, a neki kažu i da se krade. Da li ste razumeli, gospođo Čomić? To nisam ja napisao, nego Greko, venecijanska transparentna Srbija, ova ćelava itd. Ima putno tih koji vas prate. Oni su plaćeni iz inostranstva da vrše monitoring nad vama. Oni vas samo posmatraju i beleže i onda odu tamo pa vas tuže i onda se ovde trese koalicija, rasturaju se kapaciteti koalicioni itd.
Oduševljen sam sa ovim što sam malopre čuo od gospodina Vlajka Senića, samo mislim da je pogrešio lokaciju gde to treba da priča. Treba da ode ispred fabrike "Zastava" i da se slavodobitnički radnicima. Nadam se da neće da prođe isto kao što su prošli Vlahović, Đelić i Pitić. To mu ne želim, ali ako njih uspe da ubedi, onda će vam biti jasno zašto se smejala gospođa Dragutinović dok ste vi to, gospodine Seniću, pričali. Ali, to ćete vi da rešite na drugi način.
Znači, 20% to je 800 miliona evra, nestane, gubi mu se trag u toku godine. Verovatno se malo omrse oni koji učestvuju u javnim nabavkama, oni koji raspisuju javne nabavke, ali gro sredstva znaju neki bankari, a mislim i da predsednik, odnosno
sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost sa svojim sistemom BIA, mia, dia, itd, da vrlo dobro znaju gde završe te pare, za šta se koriste, ko se finansira i kako država treba da izgleda.
Tu postoji, gospođo Dragutinović, neki prostor da se malo uštine da bi bila država malo jeftinija. Znam da imate iskonsku potrebu, vi, DOS, da se stalno povećava deficit i da se traže izvori sredstava za poriće deficita. Sada to okrećem na tumbe, pa kažem – zbog čega se pravi deficit? Koje su potrebe koje ne možemo da realizujemo putem poreza, carine i drugih stvari? Došao samo do zaključka da za 30 i nešto milijardi dinara pravite deficit zbog nečega što predstavlja luksuz za svakog građanina RS, ali predstavlja i iskonsku potrebu za one koji su bliski organizovanom kriminalu, mafijašenju, korupciji, kako hoćete to nazovite, ali štetnim pojavama po građane RS. To smo ovim amandmanom promovisali, napisali.
34/1 GI/VK 17,40-17,50
Inače, kada se ovde razglaba povećanje agregatne tražnje, pa onda kažu - u nekom periodu i nije loše da se ide na zaduživanje radi pokrivanja deficita, da bi se obezbedila veća uposlenost, onda znajte 1930. godine i nekim ranijim godinama to je pratilo i smanjenje poraza i dažbina, kako bi se otvarao prostor da se reši pitanje nezaposlenosti. Ovde kod nas to ide na tumbe. Povećava se zaduživanje, povećava se finansiranje neproduktivne državne administracije, povećava se poresko opterećnje prema privredi, tako da sve ide iz sive u tzv. crnu ekonomiju, a onda imamo na delu čist voluntarizam, političku podanost, medijsku podanost, prihvatljivost da bismo na kraju godine opet konstatovali kako smo ostvarili epohalne rezultate, a oni će da se ogledaju u tome što ćemo sve da prodamo, sve ćemo da potrošimo i ponovo ćemo da se zadužimo, a onda će neki veliki genije da kaže – imamo rast bruto društvenog proizvoda, virtuelni, od 3% i verovatno ćemo imati neku inflaciju, koja je podnošljiva.
Na taj način vidimo da ne postoji principijelna razlika između zaduživanja putem Narodne banke i primerne emisije i MMF, Svetske banke i ostalih, ja ih nazivam protuva, koji vrlo rade žele da nam daju neke kredite, da nas zaduže, jer su apsolutno sigurni da će svake godine Ministarstvo finansija, bez obzira na agregatno stanje da se ponovo zadužuje da bi se razduživalo, pa ponovo zadužuje, razduživalo, pa onda jedne godine se proda "Telekom", pa tako dve godine zadužuje da bi se razduživalo, pa se onda proda EPS, pa se razdužilo, pa onda idemo na hipotekarne obveznice, pa zadužujemo – razdužujemo i posle nekog vremena konstatujemo da nemo više šta da prodamo, a u međuvremenu, kao posledica te i takve porazne politike jeste da će između 36 i 40.000 građana Republike Srbije svake godine više da umere nego što će da se rodi u ovoj zemlji. Naravno, ići će ono beznaće, depresija, i druge stvari. To radi Vlada Republike Srbije od 2000. godine u kontinuitetu, iako je 70 milijardi evra uzela kredita, pomoći, donacija, svega i svačega. Za jedan promil građanima Srbije ni jednog trenutka nije bilo bolje, od kada je došao DOS na vlast.
Naravno, vi ćete da odbijete ovaj amandman, samo ići će na štetu građana Republike Srbije.