Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije evo klasičnog primera kako radi ova vlast. Naime, u članu 3. ono što SRS već godinama ukazuje, definisani su uslovi i način davanja garancije od strane Republike Srbije prema određenim subjektima iz privrednog, ekonomskog, finansijskog sistema Republike Srbije.

Ovako kako radi Ministarstvo finansija i kako radi Vlada ne radi ni mesna zajednica, a to ću pokazati na ovom primeru iz amandmana koji sam podneo. SRS je osporila, a ja u njeno ime, osporila je ovakav način rada. Naime, u članu 3. predviđeno da JAT tehnika dobije za izgradnju hangara dva, 5 miliona evra. O čemu se u konkretnom slučaju radi, nejasno je iz odgovora koji sam dobio na ovaj amandman, a nejasno je verovatno i ministru finansija i svima onima koji su radili, jer se ne pravi analiza, ne pravi se analiza zahteva koji dolazi od strane javnih preduzeća, kao što je to vidljivo iz ovoga što ću sada pročitati.

Kažete u odgovoru na ovaj amandman – amandman se ne prihvata iz razloga što je neophodno da se JAT tehnika zaduži po najpovoljnijim uslovima kod poslovnih banaka uz državnu garanciju kako bi se izgradio hangar. Kaže ovako – postojeći hangar nema radionice, svlačionice, magacinski prostor za ulaganje delova motora aviona, te nema nikakvu funkciju, osim što služi za parking za avione u zimskom periodu. Znači, ako nema, kako je mogao da radi? Kako je JAT tehnika i formirana, ako nema ovo što je navedeno ovde?

Da li se kredit uzima? Gospođo Dragutinović, da li sada iz ovoga vidite da li se uzima za izgradnju hangara? Koliko mi je poznato, JAT tehnika ima na desetine hiljada izgrađenog prostora, hangara i kažete da u njima nema radionice, nema svlačionice, nema magacinskog prostora, te ne vrši nikakvu funkciju. Kako onda može da radi JAT tehnika? Postoji hangar, na desetine hiljada hektara prostora i vi ćete sada kroz ovo dati garanciju da se uloži 5 miliona evra za hangar 2. O čemu se tu radi? Da li ste vi čitali taj zahtev? Niste. Da li su vaše službe čitale taj zahtev i napravile analizu? Nisu. Tri milijarde evra dajete garanciju kroz ovaj budžet. Vrlo neozbiljno, ovako ne radi ni najmanja mesna zajednica u Republici Srbiji.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ima reč.

Nestaje ovde agonija, sa ovih 5 miliona.

Gospođo ministar, predložio sam svojim amandmanom da zaista uskratite mogućnost da izdate garanciju da se JAT zaduži za novih 140 miliona evra. Ovde smo vodili žučnu raspravu oko 51 miliona evra. Dali ste garancije za kredit koji je JAT dobio kod Societe banke, ne znam da li su povukli taj kredit. Do kraja godine bi trebali da ga povuku. Ovde je bila žučna rasprava. Predstavnici vaše stranke su očajnički branili i rukovodstvo i politiku i njega kao nacionalni brend, taj JAT. Onda je ta ista stranka i ta ista vlada smenila posle 10 dana direktora, a svi koji su učestvovali u svemu tome i kroz javnost davali svoje komentare i izjave su se složili upravo sa stavom SRS, koji sam tom prilikom izneo da to firma treba ili da uđe u stečaj ili likvidaciju.

Pazite, ovde u obrazloženju, ubeđen sam da ovo vi niste pisali, zato što znam kakav je vaš stav po pitanju JAT. Na kraju krajeva, rekli ste tada na toj sednici Skupštine, da treba da ga uvedemo u bankrot, ali da ne odlazimo na tu stranu i u tu priču. Pazite šta ovde piše – revitalizacija avio-kompanije i osposobljavanje flote za rad na motorima, pored gore navedenih, kojim će se JAT ervejs proširiti i unaprediti svoje poslovanje i konkurentnost na tržištu. IFC je radio studiju, Rolšid radio strategiju privatizacije. Sada ste taj posao poverili Diloitu. Sve neka

nepoznata imena, nisu sonorna, nismo ih slušali do sada. Svi kažu u svojim procenama i u strategijama da ovo ne može da dovede ni na nulu ovu kompaniju i Vlada kao noj glavu u pesak stavlja i daje im za pravo da povuku novih 140 miliona evra kredita, a istovremeno na telefonskoj sednici Vlade donesu odluku u aprilu mesecu ove godine da formiraju novu firmu.

Sada vas pitam, gospodo iz Vlade, da li će ovih 140 miliona, ako se povuku, 5 miliona o kojima je govorio gospodin Buha i 50 miliona evra kojih ste već dali da se povuku, odnosno kojima ste odobrili kredit, kada se napravi nova firma i kada se eventualno nađe strateški partner, čiji će oni teret postati, teret Vlade Republike Srbije, budžeta Republike Srbije ili će ove dugove da prihvati novi strateški partner? Nisu oni ludi, ne pada im napamet to da urade, nego ćete sve što vredi, to ću da ponovim drugi put, to sam već jednom rekao, sve što tada bude vredelo u JAT unećete u novu firmu, unećete pozitivne ugovore, slotove, imovinu, optimalan broj zaposlenih, sve što vredi, pa takvu kompaniju, kao i "Fijat" koji dolazi ovde na jasle bez granica svako hoće da uzme, a dugovi i problemi će ostati Vladi Republike Srbije, budžetu i svima nama.

Zato predlažemo da ne izdajete nove garancije i da sačuvate bar ono što može da se sačuva. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić.

Gospodin Đurić ima reč.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, gospođo ministarka, takođe smo podneli amandman na član 3. kojim smo predložili da se garancije koje država Srbija izda JAT smanje. Apsolutno je neprihvatljivo da država izdaje garancije za novo zaduženje JAT u iznosu od 140 miliona evra.

Smatramo da država treba da proda nacionalnog avio-prevoznika, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja, jer se pokazalo da je JAT veliki gubitaš, da izuzetno neracionalno posluje. U prilog tome govori činjenica da je pre nekoliko dana smenjeno rukovodstvo JAT.

Samo prošle godine gubirak JAT ja bio oko 23 miliona evra, a procenjuje se da će ove godine taj gubitak biti preko 25 miliona evra. Imali ste ponude koje niste iskoristili od ruskih i indijskih avio-kompanija. Da ste prihvatili te ponude za kupovinu i za strateško partnerstvo, JAT bi se sada verovatno razvijao u regionalnog lidera u avio-saobraćaju, a ne bi stagnirao i opterećivao budžet Srbije, odnosno sve građane Srbije. Zato mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se izda ova garancija. Pozivamo vas da prihvatite ovaj amandman.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji ima reč.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj kredit sa Svetskom bankom, najblaže rečeno, nije povoljan za Republiku Srbiju. Pre svega, radi se o libor kamati koja je sada na šest meseci 0,46% i može se reći da je relativno povoljna. Međutim, tu je i varijabilna marža, ne zna se kakvog iznosa, to ne piše, nismo videli, a podsetiću vas da je libor, to sigurno znate, 2000. godine iznosio preko 6%. Tako da, ako kredit traje do 2029. godine sve je moguće, moguće je da libor ponovo bude šestomesečni preko 6%.

Takođe, smatramo da u obrazloženju gde se navodi zašto se odbija ovaj naš amandman se kaže da će ovih 100 miliona evra, o kojima se radi u amandmanu, dovesti do odgovarajućeg pravnog okvira promovisanja mere za povećanje konkurencije na tržištu Republike Srbije. Tih 100 miliona evra, zbog javnosti ću reći, je usmereno ka

jednoj vrsti razvoja privatnog, što nemamo ništa protiv, i finansijskog sektora. Tu dolazimo do osnovne svrhe ovog amandmana. Ovde se uzimaju pare za razvoj stranih banaka na teritoriji Republike Srbije ili banka iz EU koje su monopolisti i koje upravo uz pomoć bivšeg guvernera nisu dozvoljavale da se bilo kakva konkurencija koja nije iz EU pojavi u finansijskom sektoru.

Pre svega tu mislim na ruske banke koje su godinama pokušavale da uđu na ovo tržište i ne vidim razlog zašto se konkurencija u finansijskom sektoru ne bi pojavila i sa druge strane, tzv. alternative po kojoj je EU sve što postoji u ekonomskom smislu.

Tako da, ako znamo da su najveće kamate u Evropi, posle moldavskih, u Republici Srbiji, ako znamo da je bankarski sektor iz EU koji se ovde monopolistički ponaša, toliko drzak da poluotvoreno preti guverneru Šoškuću, koji pokušava da uvede neki red novim zakonom, onda jasno da se ne može raditi o nikakvoj konkurenciji, o nikakvoj vrsti regulisanja finansijskog sektora, već još jednom ispunjavanju jedne vrste ekonomskog pritiska iz EU.

Da sam u pravu i da smo mi u pravu pokazuje i sama činjenica da se budžet poziva na nekakvu patetičnu izjavu Aki komuniteru o usklađenosti sa evropskom regulativom u trenutku kada EU nije u stanju da donese prvi budžet posle Lisabonskog ugovora, već mora da budžet iz 2010. godine podeli na 12 meseci i da tako faktički finansira sledeću godinu.

Dakle, postoji razlika između realnosti, postoji razlika između fraza o EU da nema alternativu i mi smatramo da se sredstva mogu mnogo bolje upotrebiti - za socijalne potrebe, za davanje subvencija privredi, za davanje subvencija poljoprivredi, za podizanje učeničkog i studentskog standarda i što to ne reći i tu ćemo pokazati da se ne slažemo sa još jednom lažnom dogomom, a to je dogma da ne treba povećati penzije za vreme krize. Mi smatramo da treba i daću vam primer Ruske federacije gde su se povećavale penzije za vreme krize i sada oni imaju, vi to sigurno znate, vaš kolega ministar Kudrin je to naveo, imaće rast bruto domaćeg proizvoda oko 4%.

Dakle, nije ništa strašno, ako se pomaže onima kojima je najteže u krizi penzionerima, ako se daju dodaci onima koji su socijalno ugroženi, već naprotiv može se postaviti u ekonomskom smislu i sa druge strane taj problem i videti da povećana potrošnja u vezi domaćih preduzeća dovodi do jednog rasta privrede, makar se to desilo u Rusiji. Razmislite o tome, a nemojte slepo da sledite Svetsku banku, MMF i EU. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Izvolite, gospodine Munjiću.

U član 3. dakle, deo pod b. u tabeli 2. predviđa se kao prva tačka milijardu i 650 miliona dinara za rekonstrukciju objekta Palata pravde u Beogradu. Dakle, iz kredita od Evropske investicione banke predviđa se finansiranje, odnosno rekonstrukcija Palate pravde.

Ovim amandmanom sam tražio da se jednostavno ova tačka eliminiše iz ove tabele b. Smatram da u vreme ovakve ekonomske krize i ovakve nedaće i nesreće koja je sa ovom vlašću zadesila građane Srbije zaista je deplasirano da se radi rekonstrukcija jednog objekta, pa bila to i Palata pravde.

Trebalo bi zaista čitav, dan gospođo ministre, kada bismo nabrajali šta je sve preče da se finansira od rekonstrukcije Palate pravde. Zaista bi dugo, dugo imali da nabrajamo sve one stavke, sve one stvari koji u ovom momentu preče bilo uraditi nego ovo. Međutim, ovo nije prvi put da ova Vlada radi tzv. budžet kompromisa.

Jasno je nama da treba zadovoljiti sva ministarstva, treba zadovoljiti apetite ministara, treba zadovoljiti apetite političkih partija, međutim u obrazloženju ne prihvatanja amandmana Vlada kaže da je ova Palate pravde građena po nekom skeletnom sistemu gradnje sa mnogo stakla, da klimatizacija nije dobra, da leti su zaista velike vrućine prilikom održavanja suđenja itd.

Znate, siguran sam da svi oni ljudi koji u Palatu pravde dolaze praznih stomaka, a žedni pravde, ne verujem da bi primetili kada budete uradili rekonstrukciju ovog objekta da će ona imati klimu. Njih interesuje nešto drugo, a izgradnja i rekonstrukcija Palate pravde i Tužilaštva košta građane Srbije pet milijardi dinara ili oko 45 miliona evra.

Mogli ste da vidite u jutrošnjem prilogu na državnoj televiziji da jedna severno evropska država u svom budžetu za 2011. godinu nije predvidela novčana sredstva čak ni za izgradnju putne infrastrukture za 2011. godinu, a vi predviđate za neke druge stvari i zaista ovo nije u najboljem rečeno, ovo uopšte nije domaćinsko poslovanje ove Vlade. Hvala.