Pravo na repliku narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodine Seniću, uopšte ne sporim da ste vi kao individua spremni da preuzmete bilo kakvu političku odgovornost, ali kada govorite o političkoj odgovornosti vašeg lidera ili stranke kojoj pripadate, podsetiću vas samo na hiljadu evra akcija koje je Mlađan Dinkić obećao da bi Boris Tadić pobedio kako nam je rekao u "Raspakivanju" na RTS –u. Znači, on je rekao da preuzima političku odgovornost i sve svelo na priči da se preuzima politička odgovornost. Mi ne kažemo da država ne treba da pokaže volju da stimuliše i da pomaže, da stvara ambijent u kom će se ulagati i u kom će se investirati ali sve to mora da ima granice, sve to mora da ima limite, i sve to mora da pokaže svoju ekonomsku opravdanost. Nešto sam vam ostao dužan od malo pre. Ne sporim da je mnogo toga u 90-tim godinama bilo loše, mi smo zbog loših 90-tih koliko smo odgovornosti za njih imali za dve godine učešća u Vladi, poneli odgovornost 2000. godine kada ste nas pobedili na izborima. Ali ću vas podsetiti samo jednu stvar. Kad je Vojislav Šešelj bio potpredsednik Vlade Republike Srbije od 1998.-2000. godine ni jedan

dinar iz budžeta Republike Srbije u Fijat, odnosno u Zastavu nije otišao besplatno i na lepe oči. Na svaki popunjeni dinar u toj firmi neko je morao da proizvede bar jedno vozilo da ga stavi na ustupak ili Vladi ili državnim organima. Tad se pare nisu davale ni u šta, kao što se daju sada, a efekte ekonomski rezultat trošenja novca još uvek, a Boga mi nećemo još dugo da osetimo.

Narodni poslanik Vlajko Senić, pravo na repliku.

 

Što se Vojislava Šešelja tiče, evo da vam poželim da vam se predsednik što pre vrati i ako pobedite na izborima, možda ćete opet imati priliku da se bavite Kragujevcem, "Fijatom" i slično, ali o tome će odlučiti građani.

Što se akcija tiče, to nije nikakva tajna. Dakle, u trenutku kada je usvojen ovaj Zakon o skupštini, za šta je tada glasala i DS i DSS, to jeste bila procenjena vrednost preduzeća koja treba da budu privatizovana u narednom periodu. To nije nikakva izmišljotina niti naše stranke, niti Mlađana Dinkića. Zakonom o privatizaciji postojala je obaveza da se deo od privatizovanih sredstava 15% raspodeli svim građanima koji nisu osetili benefite privatizacije zato što nisu radili u firmama koje su bile privatizovane.

Da li smo preuzeli politički rizik? Jesmo. Da li je u tom trenutku to tako izgledalo? Jeste. Mogu da vam ponovim ono što ćemo ponavljati svaki dan, ako treba. Niko u tom trenutku čini mi se nije mogao da predvidi ove razmere svetske ekonomske krize, ove razmere pada vrednosti, generalno, preduzeća i ekonomije, niko nije mogao da predvidi da će Srbija da pokloni NIS Rusiji, bez bilo kakvog tendera, bez bilo kakvog, da kažem, javnog. Videćemo sada kakva će biti cena "Telekoma", pa ćemo možda moći da vidimo šta je moglo da se dobije za NIS.

Prema tome, to što govorimo o "Fijatu", preuzimamo apsolutno odgovornost za ono što je izrečeno pred gađanima Srbije. To je vrlo merljivo i ne bežimo od tog našeg izbornog obećanja i svesni smo koju nam političku štetu nanosi činjenica da je obećano hiljadu evra, a da građani u svom portfelju danas nemaju hiljadu evra, ali ćemo u narednom periodu učiniti sve da ekonomska situacija bude što bolja, da za firme koje su preostale dobijemo bolju cenu i da obezbedimo građanima jednu pristojnu naknadu za činjenicu da su i oni učestvovali u stvaranju nekakvih dobara ove zemlje, a da nisu imali priliku da rade u tim firmama koje su se dobro prodale.

Dva minuta.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, pravo na repliku.

Evo, gospodine Seniću, za SRS preuzimanje odgovornosti znači, ako ne više, bar neka ostavka. Mogu od vas da tražim ostavku za ono što je Mlađan Dinkić obećao u poklon i u miraz Borisu Tadiću, za predsedničke izbore. Ne tražim to od vas, ali odgovornost smo od njih očekivali.

Dosta priče o političkoj, demokratskoj, ovakvoj i onakoj odgovornost. Zaista vama ništa ne stavljam na teret. Vi ste izabrali da budete deo tog političkog projekta, ali od njih se očekuje odgovornost, da kažu - građani, obećali smo hiljadu evra, dali smo hiljadu i sedam stotina dinara, sada ćemo ići u političku penziju. Vi to ne zaslužujete. To je politička odgovornost, ponudite ostavku i idite. Štetu koju je pretrpeo i zašto je pretrpeo, o tome niko ne priča ko će kako da nadoknadi.

Još jedna stvar, znate, gospodine Seniću, niko ne spori svetsku ekonomsku krizu, ali ne može sve da bude iza paravana svetske ekonomske krize. Niko nama nije kriv što smo jednom propalom "Jatu" obezbedili 50 miliona evra kredita, a u ovom budžetu projektujemo nova zaduženja za njih od 140 miliona evra. Zašto? Po jedan kredit. Ili, gospodine Seniću, omogućili ste glasanjem za budžet da određena javna preduzeća, indirektni korisnici budžeta, povuku kredite, država im plaća te kredite, dajete mogućnost za nova zaduženja tim istim firmama, a direktori javnih preduzeća koji su funkcioneri stranaka koje čine vlast primaju platu 200, 300 hiljada dinara. To ne zavisi od svetske ekonomske krize, nego od političke volje većine koja vlada ovom državom i da je ona nešto drugačija u odnosu na 2010. godinu ne bi smo imali ovakav tužan budžet za 2011. godinu. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li se još neko javlja za reč?

Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ovaj amandman sledi ovaj prethodni, tako da mi je čudno ovo obrazloženje da se Vlada poziva na član 28. Zakona o budžetskom sistemu, a prosto mi je nezgodno da konstatujem, da kada su u pitanju amandmani Odbor za finansije, to niko nije konstatovao, da ni to nije usaglašeno matematički.

Ne znam kako ćete da izađete sa ovom ispravkom amandmana koja je došla navodno u četiri i nešto, ali dobro. Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana, poštovani građani RS, je da vam država tokom 2011. godine bude za tridesetak milijardi dinara jeftinija. Sada će neko da postavi pitanje – kako može da bude jeftinija, kada se ubiše ovi eksperti objašnjavajući da ona mora da bude skupa, da moramo da se zadužujemo itd?

Kada budemo govorili o amandmanima na član 7. o ekonomskim kalsifikacijama, svi poslanici SRS vrlo konkretno će da vam kažu šta je sve neracionalno da se finansira u okviru razdela i ekonomske klasifikacije od ministarstva do ministarstva, počevši od predsednika Republike, kome želimo da uskratimo pravo da putuje u inostranstvo jer ne znamo što džabe čovek troši pare. Svi njegovi putevi su bili katastrofalni za RS jer je rezultat nula, ali da ne pričam dalje o tome.

Sada moram da skrenem pažnju zbog onih koji se kobajagi malo nešto razumeju u ekonomiju, ovi veliki ekonomski analitičari, diplomirani sociolozi, psiholozi itd, grakću sa svih televizija, navodno kritikuju Vladu RS, a onda isti ti novinari časte ministarsku finansija da je ekonomska ličnost 2010. godine. To da shvatite, u pitanju je velika igra, pošto znamo ko finansira ove medije i ko ih drži.

U čemu se ogleda poenta? Poenta je u tome što ova država tokom 2011. godine u smislu vlasti, onoga što se mora finansirati, može biti mnogo jeftinija. Evo nekoliko primera. Ako meni niste verovali pre nekoliko godina, sada morate da verujete ovim vašim prijateljima iz različitih tzv. komisija, koji kažu da ukupne javne nabavke u RS iznose oko četiri milijarde evra. To su državni organi, lokalna samouprava i sistem javnih preduzeća, doduše, ne baš sva, ne primenjuju i ne poštuju Zakon o javnim nabavkama, ali ona koja poštuju – poštuju.

To je četiri milijarde evra. Oni su matematički izračunali da se 20% nenamenski troši, a neki kažu i da se krade. Da li ste razumeli, gospođo Čomić? To nisam ja napisao, nego Greko, venecijanska transparentna Srbija, ova ćelava itd. Ima putno tih koji vas prate. Oni su plaćeni iz inostranstva da vrše monitoring nad vama. Oni vas samo posmatraju i beleže i onda odu tamo pa vas tuže i onda se ovde trese koalicija, rasturaju se kapaciteti koalicioni itd.

Oduševljen sam sa ovim što sam malopre čuo od gospodina Vlajka Senića, samo mislim da je pogrešio lokaciju gde to treba da priča. Treba da ode ispred fabrike "Zastava" i da se slavodobitnički radnicima. Nadam se da neće da prođe isto kao što su prošli Vlahović, Đelić i Pitić. To mu ne želim, ali ako njih uspe da ubedi, onda će vam biti jasno zašto se smejala gospođa Dragutinović dok ste vi to, gospodine Seniću, pričali. Ali, to ćete vi da rešite na drugi način.

Znači, 20% to je 800 miliona evra, nestane, gubi mu se trag u toku godine. Verovatno se malo omrse oni koji učestvuju u javnim nabavkama, oni koji raspisuju javne nabavke, ali gro sredstva znaju neki bankari, a mislim i da predsednik, odnosno

sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost sa svojim sistemom BIA, mia, dia, itd, da vrlo dobro znaju gde završe te pare, za šta se koriste, ko se finansira i kako država treba da izgleda.

Tu postoji, gospođo Dragutinović, neki prostor da se malo uštine da bi bila država malo jeftinija. Znam da imate iskonsku potrebu, vi, DOS, da se stalno povećava deficit i da se traže izvori sredstava za poriće deficita. Sada to okrećem na tumbe, pa kažem – zbog čega se pravi deficit? Koje su potrebe koje ne možemo da realizujemo putem poreza, carine i drugih stvari? Došao samo do zaključka da za 30 i nešto milijardi dinara pravite deficit zbog nečega što predstavlja luksuz za svakog građanina RS, ali predstavlja i iskonsku potrebu za one koji su bliski organizovanom kriminalu, mafijašenju, korupciji, kako hoćete to nazovite, ali štetnim pojavama po građane RS. To smo ovim amandmanom promovisali, napisali.

34/1 GI/VK 17,40-17,50

Inače, kada se ovde razglaba povećanje agregatne tražnje, pa onda kažu - u nekom periodu i nije loše da se ide na zaduživanje radi pokrivanja deficita, da bi se obezbedila veća uposlenost, onda znajte 1930. godine i nekim ranijim godinama to je pratilo i smanjenje poraza i dažbina, kako bi se otvarao prostor da se reši pitanje nezaposlenosti. Ovde kod nas to ide na tumbe. Povećava se zaduživanje, povećava se finansiranje neproduktivne državne administracije, povećava se poresko opterećnje prema privredi, tako da sve ide iz sive u tzv. crnu ekonomiju, a onda imamo na delu čist voluntarizam, političku podanost, medijsku podanost, prihvatljivost da bismo na kraju godine opet konstatovali kako smo ostvarili epohalne rezultate, a oni će da se ogledaju u tome što ćemo sve da prodamo, sve ćemo da potrošimo i ponovo ćemo da se zadužimo, a onda će neki veliki genije da kaže – imamo rast bruto društvenog proizvoda, virtuelni, od 3% i verovatno ćemo imati neku inflaciju, koja je podnošljiva.

Na taj način vidimo da ne postoji principijelna razlika između zaduživanja putem Narodne banke i primerne emisije i MMF, Svetske banke i ostalih, ja ih nazivam protuva, koji vrlo rade žele da nam daju neke kredite, da nas zaduže, jer su apsolutno sigurni da će svake godine Ministarstvo finansija, bez obzira na agregatno stanje da se ponovo zadužuje da bi se razduživalo, pa ponovo zadužuje, razduživalo, pa onda jedne godine se proda "Telekom", pa tako dve godine zadužuje da bi se razduživalo, pa se onda proda EPS, pa se razdužilo, pa onda idemo na hipotekarne obveznice, pa zadužujemo – razdužujemo i posle nekog vremena konstatujemo da nemo više šta da prodamo, a u međuvremenu, kao posledica te i takve porazne politike jeste da će između 36 i 40.000 građana Republike Srbije svake godine više da umere nego što će da se rodi u ovoj zemlji. Naravno, ići će ono beznaće, depresija, i druge stvari. To radi Vlada Republike Srbije od 2000. godine u kontinuitetu, iako je 70 milijardi evra uzela kredita, pomoći, donacija, svega i svačega. Za jedan promil građanima Srbije ni jednog trenutka nije bilo bolje, od kada je došao DOS na vlast.

Naravno, vi ćete da odbijete ovaj amandman, samo ići će na štetu građana Republike Srbije.

Iskorišćeno je šest minuta i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pre nego što počnemo sa pretresom u pojedinostima o amandmanu na član 1. koji je podnela Vlada, na osnovu člana 90. stav 2. obaveštavam Narodnu skupštinu, uz podsećanje da je predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, obavestila Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, da će, na osnovu usmenog dogovora sa predstavnicima RTS, naša sednica biti u direktnom prenosu do 21,00 čas i da pretpostavljam da ćemo u to vreme i okončati rad za danas.

Na član 1. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović,član 1. je član koji definiše ukupne prihode i rashode i definiše po stavkama šta će to biti prihodi i šta će biti rashodi u godini za koju se budžet usvaja. Trebalo bi da tu nema nikakve dileme i trebalo bi da bar što se tiče tih brojeva tu nema nikakvih dilema.

Nama je to teško da sa sigurnošću kažemo iz prostog razloga što se u Srbiji još uvek ne poštuje nekakva normalna procedura. Šta pod time mislim? Mislim da je neophodno da se pre budžeta usvoji završni račun za prethodnu godinu, tim pre što je završni račun za 2009. godinu morao u proceduri da bude 15. jula, prema važećim zakonima. Njega nema ni dan danas, kada raspravljamo o ovom budžetu.

Da danas znamo kako su trošene pare u 2009. godini, verovatno bi nam mnogo lakše bilo da raspravljamo o tome kako će se trošiti.

Sa druge strane, vrlo je zabrinjavajuće ovo što kaže državni revizor. Prva primedba državnog revizora je da glavna knjiga Trezora treba da se uradi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i uredbom o budžetskom računovodstvu. To je primetio državni revizor.

Nezavisno telo kaže da deo ministarstva finansija kroz koji idu sva plaćanja nije urađen u skladu sa zakonom. To stavlja ozbiljan znak pitanja na to kako se pare troše.

Druga stvar, da imamo završni račun za 2009. godinu videli bismo da li je ispoštovan Zakon o budžetu za 2009. godinu. Na primer, član 15 kaže da 40% sopstvenih prihoda treba uplatiti u budžet. U kojoj meri je ispoštovan taj član zakona?

Priličnu zabunu unosi i ono što je na sajtu Ministarstva finansija, jer kada hoćete da se upoznate sa prihodima i sa rashodima, onda nailazite na dve tabele. Jedna kaže – prema Zakonu o budžetu, a druga kaže – za sve izvore finansiranja. Valjda mi imamo neka zajednička sredstva i nema nekakvih novih izvora finansiranja.

Razlike uopšte nisu male. U jednom slučaju je reč o 659 milijardi kao prihodi, a u drugom slučaju je 709. Znači, otprilike 500 miliona evra ili 50 milijardi ima nekakve zabune.

Objašnjenje je dato dole u fus noti gde se kaže da je u stvari nova metodologija Ministarstva finansija usaglašena sa metodologijom koju koristi MMF. Mislim da tu nema nikakve dileme. Ministarstvo finansija ima novu metodologiju, usaglašena je sa MMF i to je sve u redu.

U amandmanu sam predložio da svi prihodi i rashodi budu usaglašeni i predstavljeni prema novoj metodologiji koja je usaglašena sa MMF.

Amandman nije prihvaćen. Obrazloženje glasi: amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo finansija nema sopstvenu metodologiju. Kako nema metodologiju kada ste rekli – prema metodologiji Ministarstva finansija? Ako piše "prema metodologiji Ministarstva finansija", to znači da imate metodologiju. Sada se ispostavilo da nemate metodologiju. Imate dve različite tabele i onda u nekom drugom amandmanu kažete – nema potrebe da vas obaveštavamo kao Narodnu skupštinu, pogledajte sajt Ministarstva finansija.

Sada, imate li metodologiju ili nemate metodologiju? Slušate MMF, ne slušate MMF? Imamo aranžman sa MMF, nemamo aranžman sa MMF. Hoćete porez na hotelske usluge, pa nećete porez. To je potpuna konfuzija koja može da zbuni svakog onog ko pokuša da čita ovo pažljivo.