Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedino i svakodnevno što možemo da čujemo od ove vlasti, jeste da EU nema alternativu po svaku cenu. Da li je to baš tako? Da li je to pravi put?
O tome nema rasprave, o tome ne sme da se priča.
Pravo stanje EU građani Srbije ne znaju zato što nema tih informacija, a i mnogi poslanici ne znaju o čemu se radi.
Evropske države, sa različitim pogledima na globalna pitanja, predstavljaju mnogo više problema za međunarodnu zajednicu nego što to doprinose rešavanju tim problemima. Alen Lansur, predsednik budžetske komisije, a voleo bih da ovo dobro saslušate, i Evropskog parlamenta, kaže da Evropa nema više sredstava da finansira svoju politiku. Ekonomsko finansijski problemi, i to posebno problematičnih zemalja Irske, Mađarske, Grčke, Italije, Španije, Portugala, pa i Rumunije, Bugarske, značajno umanjuju kapacitet EU da realizuju svoje strateške planove, a to su proširenje na Zapadni Balkan, tiče se Srbije, Istočno partnerstvo za zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i izgradnje gasovoda Nabuko.
Sve to govori da je jedini spas za EU globalno partnerstvo sa Rusijom, jer se partnerstvo sa Amerikom pokazalo katastrofalno. Vašington ne želi konkurenta na globalnom planu, ne želi dobro EU, želi poslušnog partnera.
Zašto otvoreno ne govorimo da su Moskva, Pariz, Berlin pravilno procenili, da je vreme za izgradnju strateškog partnerstva, odnosno savezništva između EU i Rusije, i da je jedini izlaz naslonjenost jednih na druge.
To je bio Francuski predlog, koji je imao obećavajući ishod. EU na putu gde se pomera centar sveta ka istoku, ka Centralnoj Aziji i kada put tamo vodi preko Moskve, a ne prema Vašingtonu. I Sarkozi i Merkelova su i te kako svesni toga i prave strateški važan iskorak, postavljaju temelje budućnosti i možda je to naša šansa samo treba razmisliti.