Imajući u vidu dinamiku rasta javnog duga u periodu od izbijanja svetske ekonomske krize, svako dodatno zaduživanje, koje je pokazalo ovo vreme od dve i po godine, dovodi u opasnost celu državu. Daću samo neke podatke kod zaduživanja. Ukupno je za ove dve i po godine, za vreme mandata ove Vlade, javni dug narastao sa 9,5 na 11,62 milijarde evra. Da prevedem u procente, narastao je sa 25,8 na 38 procenata BDP. Kritična granica za zaduživanje na nivou 43%. Znači, Srbija je sada vrlo blizu, po međunarodnim standardima, gornjom granici rizične zaduženosti.
Moram da kažem da u ovoj godini u ovom budžetu poveriocima ćemo morati da platimo 34 milijarde dinara glavnice duga i 45 milijardi dinara kamata. Sve zajedno 80 milijardi dinara ide na pokrivanje ovih dugova ili, da prevedem u procente, ukupno oko 10% budžeta će biti potrošena na otplatu dugova i kamata. Kamate bukvalno jedu budžet.
Zato je moj amandman vrlo konkretan, gde predlažem da Vlada ne može da donosi odluke o zaduživanju od 200 miliona evra bez saglasnosti Skupštine, da se ova cifra smanji na 20 miliona evra, jer ta cifra je mnogo primerenija današnjoj situaciji i okolnostima u kojima se nalazimo. Hvala.

Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Željko Tomić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine Mariću, izvolite.

U stavu 2. ovog člana kaže se da će Vlada u 2011. godini davati saglasnost na povećanje broja zaposlenih u opštinama koje imaju manje zaposlenih službenika nego što je to zakonom dozvoljeno, a na predlog ministarstva nadležnog za državnu upravu.
Mi iz SRS smo podneli amandman i predlažemo da se reči "na predlog ministarstva nadležnog za državnu upravu" zamene rečima "na predlog jedinice lokalne samouprave". Vlada je amandman odbila uz obrazloženje da je suprotan Poslovniku u Vladi, zato što po njemu predloge Vladi može da upućuje samo organ uprave na koji se materijal odnosi.
Šta imamo na delu? Imamo na delu slučaj da Vlada, izvršni organ, jedan svoj interni akt stavlja iznad prava narodnih poslanika i Skupštine Srbije da predlaže i donosi zakonska rešenja, koja su starija od tog internog akta.
Mi u SRS smatramo da predloge za povećanje broja zaposlenih u opštinama treba da daju same opštine, iz razloga što svaka opština najbolje zna stanje kadrova i stanje potreba u sopstvenoj administraciji.
Kada smo već kod ove teme, zaista bi bilo zanimljivo da predsednik Vlade odgovori na pitanje - kada će početi primena ovog zakona o maksimalnom broju zaposlenih službenika u jedinicama lokalne samouprave? Zanima me - da li u Srbiji ima opštine koja je nakon usvajanja ovog zakona smanjila broj službenika? Da li se dogodilo da je Vlada opštinama, bar jednoj opštini nije smanjila broj službenika, iznad osnovnog broja uskratila transferna sredstva i da li postoji slučaj da je Vlada nagradila neku opštinu zbog toga što ima manje zaposlenih nego što je to zakonom dozvoljeno? Ističem slučaj iz opštine Velika Plana, iz koje dolazim, gde je na vlasti SRS, gde ima 50 službenika zaposlenih manje, nego što je to zakonom dozvoljeno.

Zahvaljujem.

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milica Vojić-Marković.

Gospođa Vojić-Marković.

Hvala gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  DSS je podnela amandman na član 36. budžeta i smatrali smo da treba izbrisati stav 2. a posle zadnje reči u stavu 1. da dodamo tekst: "na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo".
Šta smo mi u stvari hteli da postignemo ovim amandmanom? Mi smatramo da Ministarstvo finansija nije kompetentan organ Vlade za vođenje kadrovske politike i odlučivanje o kadrovskim potrebama korisnika. Zato smatramo da saglasnost za zasnivanje radnog odnosa sa direktnim i indirektnim korisnicima budžeta RS treba da daje nadležno ministarstvo, nikako Ministarstvo finansija, jer je to ministarstvo i odgovorno za organizaciju i adekvatno sprovođenje kadrovske politike svojih organa.
Interesantan je odgovor koji ste nam uputili, gde ste objasnili da amandman ne prihvatate iz razloga što se kod organa koji nemaju obavezu donošenja kadrovskog plana zapošljavanja, zapošljavanje vrši u skladu sa njihovim pravilnicima i sistematizacijama, koje često nisu u skladu sa brojem zaposlenih, za koje su obezbeđena sredstva u budžetu. Vi nas izveštavate da ono što je vaš posao nije dobro urađeno, jer nije u skladu sa onim što je realno na terenu.
Zanimljivo je, smatramo da je amandman koji smo podneli mnogo bolji, da je u korist ovog budžeta, pa ako ste spremni da ga prihvatite, možemo da razgovaramo. Hvala.

Na član 36. amandman su podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović.

Gospođa Banović želi reč.

Ovaj amandman se odnosi na isti član. Prethodnim amandmanom smo predložili brisanje stava 1. a ovim amandmanom predlažemo da brišete i stav 2. iz ovog člana. Isti su argumenti, kao što reče moja koleginica. Vi ovde kažete da direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta RS, koji nemaju kadrovski plan, ne mogu zasnivati radni odnos  sa licima bez saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, a na predlog direktnog korisnika.
Razumemo i ovaj član, a i obrazloženje, gde vi ističete da oni budžetski korisnici koji nemaju svoj sopstveni kadrovski plan ili neki plan razvoja, gde bi bilo novo zapošljavanje, da se onda ti njihovi pravilnici ne slažu sa količinom novca koji postoji u toj kasi za tu određenu ustanovu.
Međutim, mi smatramo da Ministarstvo finansija nije organ koji može arbitrarno, dakle, na kraju čitavog tog procesa, kada korisnik izrazi potrebu za nekim kadrom, pa onda određeno ministarstvo ima razumevanja i to odobri, da na kraju i Ministarstvo finansija, bez obzira kakvu su argumenti, kaže – ne može, zato što mi smatramo. Prosto smatramo da Ministarstvo finansija nije kompetentno da o tome odlučuje. Uostalom, može se vratiti jedan korak u nazad, pa je ministarstvo koje nadležno za određenu oblast to koje treba da proceni da li postoji potreba za nekim kadrom ili ne.
Međutim, kada je ovde reč o zapošljavanju u ustanovama ili korisnicima direktnim i indirektnim iz budžeta, evo, ovde je gospodin Milutin Mrkonjić, on je verovatno takođe upoznat koliko postoji zloupotreba u oblasti zapošljavanja u budžetskim ustanovama ili korisnicima iz budžeta.
Našoj poslaničkoj grupi, mogu reći slobodno, svakodnevno stižu prigovori građana o tome da se u određenoj ustanovi apsolutno ne poštuje procedura, u tom smislu da imate npr. dom zdravlja, to mi je nekako najsvežiji primer, gde direktor smatra da ne treba da da oglas, da pri tom zaposli doktora u toj zdravstvenoj ustanovi. Onda i svi oni koji su se javili ili koji su zainteresovani za to mesto, naravno, nisu se mogli prijaviti, nigde nije postojao oglas, pozovu Inspektorat rada, iz Beograda ih upute na inspektore rada u opštini. Inspektor rada proveri, utvrdi da su tačne te činjenice i znate kako se završi? Završi se tako što taj direktor bude usmeno opomenut. Osoba koja je primljena tu da radi, da kažem bespravno, bez oglasa, ostane da radi. To ima dosta veze sa onim da nam se u onim domovima zdravlja koji su se izdvojili iz kliničkih centara ti direktori prilično bahato ponašaju, a ponašaju se kao da troše svoj novac, a ne novac građana Republike Srbije.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić.

Da li neko želi reč?

Gospodin Popović.

Nadležno ministarstvo za davanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa sa direktnim i indirektnim korisnicima budžeta RS definisano je u prethodnom članu. Zaista treba voditi računa o tome da li neko treba da ima vrhovnu ulogu.
Ovo što je rekla moja koleginica je apsolutno stav DSS i ne postoji nikakva potreba da se u ovom članu za samo konkretno ova dva navedena ministarstva posebno reguliše oblast zapošljavanja.
Inače, kod zapošljavanja u državnim organima treba voditi računa da intelektualni potencijal koji postoji u Srbiji bude na najbolji mogući način zastupljen i u državnim organima. Školovanje je ogroman trošak za državu i u budućnosti, kada se govori o smanjenju javne uprave, treba voditi paralelno računa i o motivaciji ljudi koji rade u državnoj upravi, jer neki se ljudi školuju, a posle obučavaju na radnim mestima, dugo za rad u javnoj upravi i ti ljudi postaju jako, jako vredni, neophodni za državu.
Ako ne budemo motivisali te ljude, ako ne budu imali mogućnosti da dobiju stan na povoljniji način, nego što bi ga dobili ako rade u privredi, izgubićemo takođe izuzetno važne kadrove u državnoj upravi, a efikasnost kadrova u državnoj upravi je neophodna sutra i za privlačenje sredstava od međunarodnih organizacija, od drugih institucija finansijskih i privatnih, ako govorimo o javnom privatnom partnerstvu. Najbolji primer toga možemo videti one slučajeve kada imamo izuzetno razvijene opštine i nerazvijene opštine.
Jedna od ključnih razlika u razvijenim i nerazvijenim opštinama su upravo kadrovi koji su na funkcijama. Nerazvijenim opštinama u Srbiji danas ne treba dati samo pare. Da im damo samo pare, možda neće ništa ni dobiti.
33/1 GI/MS 16,25-16,35
Jedna od glavne uloge države u budućnosti, kada govorimo o decentralizaciji ili pomoći regionima je upravo u kadrovskom potencijalu.
Republička vlast mora da razmišlja o tome da opštinama, pogotovo nerazvijenim, pomaže ne samo materijalnim sredstvima ili projektima, mnogo je važnije naći dobre kadrove koji su spremni sutra da rade u tim opštinama, da podignu nivo tih opština. Opštine će najbolje podići kadrovi koji u njima rade ako su dovoljno sposobni i dovoljno obučeni.
Kada samo govorili o zapošljavanju generalno u Srbiji, to se odnosi i na državnu upravu, ovim budžetom ponoviću još jednom, smanjen je budžet Nacionalne agencije za zapošljavanje. To nije dobar primer i to nije dobar pokazatelj, pogotovo u ovom vremenu.
Ova Agencija koja ima izuzetno tešku ulogu, odgovornu, važnu za budućnost, pogotovo mladih u Srbiji, zaslužuje mnogo veću pažnju nego što je dobila ovim budžetom. Hvala.

Na član  40. amandman su podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Šami.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima gospodin Popović.

Izvolite.