Molim vas, vi dobro znate Poslovnik, jedino mi poslanici možemo odlučivati o amandmanima glasanjem. To šta kaže Vlada, sigurno ćemo imati na umu i to će nas opredeljivati, ali naš stav je definitivan.

Nastavite.

Onda povreda Poslovnika, to je povreda dostojanstva Skupštine. Nažalost, šarm kojim obiluje gospodin Mrkonjić ne može da nadomesti bedu u kojoj Srbija živi, ja imam da poručim da nikakve rekonstrukcije neće biti pošto sada usvajamo budžet koji ima 27 ministarstava. Prosto, vaše mesto je u narednih šest meseci bezbedno i ne morate više da se bavite time.
Bez obzira na te šale, mislim da se nismo razumeli, nije naš problem i reči su pogrešno protumačene, a mogu da imaju posledice i to je važno. Nije naš problem što vi dajete novac Železnici, ako se zadržimo u vašem resoru. Problem je što to – menjaćemo, reformisaćemo, slušamo još od vremena kada ste prethodno bili u Vladi, pre 15 godina, a nikada se ništa ne desi. Verujem da imate plan koji ste publikovali, ali to nije ozbiljno sve dok odbor i Skupština ne usvoji takav plan i onda bude u prilici svaki dan da vas pita šta ste danas uradili, šta je uradio direktor Železnice danas. Pod tim uslovima i to su uslovi koje opozicija traži, da bi rekla, u redu sada su subvencije opravdane. Bez toga, to su prazna obećanja. Mi se ovde raspravljamo sa jednom strankom oko penzionog fonda već tri godine i svake godine nam kažu – ovo je reformska godina, sve će da bude u redu i baš sada u januaru vi izglasate budžet i krećemo sa reformom PIO fonda i nikada ništa. Nemojte da opet dođemo u tu situaciju sa Železnicom. Sva sreća, daleko je manji novac u pitanju ili nažalost. Prosto, ono što vam mi zameramo i molim da ukoliko želimo ozbiljnu raspravu, da se ona tako i vodi. Mi ne znamo za šta se novac troši. Možda jeste opravdan, možda su sve te subvencije i manje nego što bi mi dali, ali mi rezultate toga ne vidimo i rezultate osim kampanje, mi ne vidimo.
Mi samo znamo da je danas situacija gora nego pre godinu dana i sumnjamo da će biti još gora za godinu dana.

Narodni poslanik Vlajko Senić.

Što se tiče primedbe, da li ovaj model rasta se primenjuje, ja moram da kažem da je ovo jedan model koji su radili ekonomisti, izolovani u prostoru i vremenu, koji nije politička scena Srbije.
Pretpostavljam, kada bi ova izborna lista dobila 51%, da bi oni mogli taj model da sprovode.
Mi živimo u jednoj drugoj Srbiji i tu imamo koaliciju više stranaka sa različitim prioritetima i svako od nas pokušava da progura ono što misli da je za njegovu stranačku platformu najvažnije i naravno, tu postoje kompromisi.
Mi kao rezultat kompromisa ne možemo, pošto smo ozbiljni ljudi, sprovoditi ono što je negde u nekom izolovanom prostoru utvrđeno, da bi u teoriji bilo najbolje za Srbiju. Verovatno bi, verovatno i u Americi postoji neki idealan model koji bi ekonomisti sproveli, oni moraju da pobede na izborima, da bi to mogli u potpunosti da sprovedu.
Kada smo formirali Vladu 2008. godine, gledali smo u SPS i Dačića kao u Boga na koju će stranu da se opredele.
I vi ste gledali, Ivane, svi smo gledali zajedno čini mi se, tako da sada ne možemo da bežimo od te činjenice da je ovo Vlada koja je dosta socijalno orijentisana. Mi mislimo da sa većim ulaganjem u ekonomiju, da se bolje brani socijala, a naši partneri misle drugačije. Tu negde dolazi do nekog kompromisa i zbog toga mislim da je ovaj budžet optimalan u ovom trenutku i ne vidimo da će se moći promeniti dok se ne dese neke reforme.
Možda će na narednim izborima ta reformska politika, radikalna, dobiti podršku, pa će moći sve to da sprovede. Mi u ovom trenutku vodimo politiku kao vlada, da održimo najbrži mogući kurs u datim okolnostima ka EU i u tom smislu se za nas ovaj budžet poklapa, jer ne vidimo kako možemo penzije smanjiti drastično.
Dakle, mi ne možemo ljude koji su stekli pravo na penziju, sada im reći – izvinite, vaši izdaci su suviše veliki, mi moramo da smanjimo penzije 30% da bi ova država mogla više da investira. Mi možemo ovako kako je predloženo da nam brže raste proizvodnja, pa da u toj nekoj trci pobede pobede investicije u odnosu na izdavanje za plate i penzije. Ne možemo jednokratno, ne možemo ni subvencije. Što se subvencija tiče za koje mi odgovaramo, mi smo podneli izveštaj, kome smo dali, kojim firmama tačno koliko po radnom mestu, tačno koliko je koja firma zaposlila, tačno kakvi su efekti svega toga i to postoji na sajtu i možete da odete i da vidite svaki dinar subvencija na koji način je utrošen. To je to, a verovatno u ovom trenutku može i bolje, a ako pobedite na narednim izborima mi smo tu da vidimo kakvi će rezultati biti.

Gospodin Ivan Andrić, replika.

Obraćam se gospodinu Seniću, tako da mu ne uskratim pravo na repliku. Možemo oko mnogo toga da se sporimo, ali ne možemo da se sporimo oko toga da penzije koje ste pomenuli, taj odnos vlasti prema bilo kakvom pominjanju tog problema koji postoji, neprihvatljiv je. Nije niko tražio da se smanje penzije. To je strategija. Mi ako kažemo, Penzioni fond mora da se reformiše vi ćete da kažete – penzioneri, ubijte njih, zbog njih imate male penzije. To je onda mnogo pametna strategija i sigurno je ekonomski vrlo opravdano.

Ono što vam mi kažemo, to je da samo poslušate vašu koleginicu Suzanu Grubješić koja je u načelnoj raspravi promovisala program reforme PIO fonda. Da

ste to počeli da radite prošle godine, danas bi bar LDP rekla, ove subvencije za PIO fond su opravdane, zato što ti ljudi stvarno rade reformu i možda im danas treba dati i više, da bi ta reforma dala rezultat, da u budućnosti penzioneri žive stvarno dostojanstveno, a ne u mikrosvetu premijera Cvetkovića, da taj PIO fond ne bude socijalna kategorija, nego ekonomska. Ništa se nije desilo od 2008. godine, što bi nas uverilo da vi ne želite samo da potrošite novac da bi stvorili nekakvu iluziju koja će omogućiti da opet dođete na vlast.

Što se tiče subvencije, ako niste vi odgovorni za to, ja ne znam, vi ste verovatno govorili u ime stranke i ministra Dinkića, da postrojimo sve stranke, pa svaka stranka da kaže koga je subvencionisala.

To je jedan mnogo težak put kojim ćemo ići. Mislim da nikome ne bi odgovaralo. Kad smo već kod toga, moje pitanje – koliki je PDV od sledeće nedelje na kompjutere? Pričao sam sa raznim poslanicima, niko ne zna.

Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Đuro Perić ima reč.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka i saradnici, moram da kažem malo iritira cela stvar, mada to svako ima pravo da govori, što malo pomalo pa stalno neki sporovi sa našom partijom oko toga kako izgleda taj fond PIO.
Gospodine Andriću, ne izgleda to tako prosto i jednostavno ko što vi to mislite, jer da je to tako prosto i jednostavno, i u vreme kada je vaš predsednik bio potpredsednik Vlade vi bi tu morali da učinite nešto ozbiljnije oko ovoga svega što činite. Nije to tako prosto i jednostavno iz prostog razloga što to u celom svetu i kod ekonomija koje su mnogo bolje ne može tako revolucionarno da se vrše promene. Ovo sada što je učinjeno i ranije što je činjeno, ovih 3-4 puta od 2000. godine na ovamo se ide ka tome. Ne znam da li ste vi sad to sve čitali i gledali oko tih podataka koji se tu nalaze, ali to su takvi predlozi i takva rešenja koja opet izazivaju, sa druge strane, među našim kolegama isto tako kritiku da je to preteralo sve, u mnogim stvarima kao što su skraćivanje tih ili produžavanje životne dobi i tu ima mnogo primedaba oko toga i amandmana da to ostane onako kako jeste.
Drugim rečima mnogi se zalažu i za to. Imamo situaciju sve je isto samo penzija neće biti. Tako mu to dođe. Nisam video da je iko izašao sa nekim pravim predlogom kako bi to sad trebalo da izlazi. Ovo se učinilo sada kao jedan korak koji će omogućiti to što vi govorite. To nije tako jednostavna stvar da se svake godine povećava broj penzionera. Ideal je postao to da svi idu u penzije. To je sad želja da svi idu u penziju. Kada odu sad svi u penziju, ja ne znam šta ćemo onda da radimo. Hvala.

Replika, gospodin Andrić.

Da. Ne treba da vas čudi što vas spominjemo zato što ste vi bili predsednik upravnog odbora tog PIO fonda u isto vreme kada i poslanik. Naravno da onda pričamo sa vama. Ne možemo da pričamo sa Šormazom o PIO fondu pošto on čovek, em je mlad za penziju, ne zna o tome ništa.
Mi vam kažemo sledeću stvar, možda i često u životu izgleda da nešto što vi radite je preterano i preterano teško i preterano radikalno. Ne možemo gledati reformu penzionog fonda na osnovu vašeg osećanja koja prema tom fondu imate, da ne kažem interesa koje vaša stranka ima zato što nekako ona predstavlja taj fond u javnosti. Hteli vi to ili ne. Vaš je uslov bio da se podignu penzije kada uđete u Vladu. Vi ste stranka koja se zove stranka penzionera. Znači, prosto hteli vi to ili ne, to je tako. Ne može se prema vašem osećaju meriti, nego prema rezultatima. Mi da vam ne kažemo ništa drugo, ne znam zašto se toliko ljutite.
Mi vam kažemo samo jedno – ovim tempom, a to je tri nova penzionera na dva radna mesta i preko 20% budžeta ide kao subvencija penzionom fondu, ova zemlja nema šansi. Nema nikakvih šansi. Dvesta trideset milijardi dinara ove godine iz budžeta Republike Srbije ide penzionom fondu. Prošle godine je to bilo, nije važno koliko, 25% budžeta, 220. Hvala. Znači, rezultati izostaju. Vi možda imate opravdani osećaj, ali onda treba da se sklonite i da pustite nekog drugog, evo na primer G17. Oni imaju plan. Pustite njih, možda će njihov rezultat sledeće godine da bude 15% subvencija, a veće penzije. Znate šta, ne znam ni ja kako se pravi atomska bomba, ali verujem da ona postoji i neko ume da je napravi i da su njene posledice ogromne.