Hvala, ja ću da završim ovaj krug replika. Opet ja i gospodin Halimi govorimo o istim stvarima. Opet govorim da ja, a i on je to istakao da, Fond za razvoj je praktično izgubio svoju ulogu. Fond za razvoj treba da pomogne posrnulim preduzećima u Srbiji, a 95% ima probleme sa likvidnošću, pa i preduzeća iz opština o kojima danas ovde govorimo. Govorimo  o istim stvarima, o tome da treba više sredstava o Fondu za razvoj i da treba ova država da povede računa o svojoj domaćoj privredi.

Hvala.
Izvinite, gospodine Obradoviću, želite da govorite o ovome amandmanu? (Da.)
Izvolite.

Koristiću vreme od poslaničke grupe.
Potpuno podržavamo ovo što je govorio gospodin Halimi, ali u smislu da ovaj budžet i politika koju sprovodi ova vlada, uvodi haos u svim opštinama i u svim oblastima u Srbiji.
Niti se zna koliko će doći u te tri opštine, niti se zna koliko će doći u bilo kojoj opštini u Srbiji. To zavisi od trenutnog interesa vladajuće koalicije. To zavisi od trenutne kampanje. Kada je u interesu da se podignu penzije, onda se podignu penzije, pa se onda posle dva meseca smanje penzije. Kada je u interesu da se finansira Vojvodina, onda se kaže – usvojićemo nekakve zakone, pa kada dođe vreme da se usvoji budžet onda ničega od toga nema u budžetu.
Ovo što se deklarativno iznosi, ne piše u budžetu. Nema ni jedne stavke u budžetu koja podržava bilo šta od ovih stvari koje se javno predstavljaju kao uspeh Vlade.

Iskorišćeno je 50 sekundi.
Na član 7. razdele 3. i 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar na svaki do sada predlog budžeta, zakona o budžetu i na svaki rebalans smo podnosili, kao poslanička grupa, između ostalih amandmana, amandman koji se tiče Ministarstva prosvete.
Znajući činjenično stanje odnosa snaga u Vladi, znam da vi niste resor na koji treba da kucamo kada su u pitanju amandmani na Zakon o budžetu. Znam da niste u situaciji da ih prihvatite.
Ali, zbog javnosti Srbije, kad je pred nas došao ovaj budžet koji nas je zatekao iz zasede, pa sad, ko se snašao kako se snašao, tako se sa njim i borio. Moram reći nekoliko stvari. Prvo, amandman koji smo podneli, javno sam rekla i vama i gospodinu ministru Obradoviću, ono što mu otvoreno zameram, nije imao pravo da za svoje ministarstvo ne otme više novca, pogotovo na one stavke koje se tiču, direktno, dece i učenika. To je morao, bez obzira na odnos snaga u Vladi da izbori. Ali, stanje je takvo kakvo je.
Jedan kolega je ovde govorio o potpredsednicima Vlade. Gledajući ovaj budžet i gledajući sve ono što prati promociju budžeta u javnosti, vidimo ove najnovije mere štednje koje promovišete uz svetsku ekonomsku krizu, odnosno koja promoviše njih, pa se ispostavlja da ovde svi moraju da stegnu kaiš poprilično, osim Vlade.
Ovde je malopre jedan kolega rekao o potpredsednicima, konkretno, od tri potpredsednika Vlade koji istovremeno imaju i kabinete kao potpredsednici i kabinete kao ministri, što vi rekoste da im to po zakonu pripada. Zakone pišu ljudi i hajde da promenimo te zakone prema kojima njima pripada pravo na takvo rasipanje ovakvog skromnog budžeta, kada već moramo i budžet da donesemo zakonom.
Nismo išli tako daleko kao ovaj kolega koji je tražio da se ukinu, mada potpuno podržavamo to. Tražili smo da se iz kabineta potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, građane Srbije molim da to dobro prate. Samo jedna od stavki koju on troši, a istovremeno troši i neko drugo ministarstvo, to je stavka koja se tiče sredstava usluga po ugovoru. Ne, zaposleni, to su još dodatne usluge po ugovoru koji iznose 13 miliona 440 hiljada za ovu godinu.
Istovremeno, u Ministarstvu prosvete za takmičenje učenika se izdvaja tri miliona i 35 hiljada, i to, za sve učenike u Srbiji. Znamo, pogotovo prosvetni radnici šta to znači – putovanja, takmičenja, organizacija, isprave neke dece itd. Da ne pričam i o dodatnom crnačkom radu koji dolazi pre toga i posle toga.
Tražili smo da se samo sa ove stavke uzme tri miliona. Ne, da mu se ukine, nego da mu se uzme tri miliona i da se prebaci u Ministarstvo prosvete, bar za ovu stavku takmičenja učenika i da ona bude bar skromnih šest miliona, što je isto nedostapno. Hajde da vidimo samo da ima zrna dobre volje. Naravno da ga nema.
Slušajte obrazloženje za odbijanje ovog amandmana – amandman se ne prihvata, kaže, kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, usluge po ugovoru, ugrozilo bi nesmetano funkcionisanje kabineta, s obzirom da je najveći iznos sredstava u okviru ove ekonomske klasifikacije opredeljen za stručne usluge. Ako njemu treba toliko stručnih usluga, što ne zaposli ljude onda? Ili, zašto su mu ovi ne stručni tamo, koji primaju plate redovno? Postavila sam to jednom već kao poslaničko pitanje i volela bih da dobijem i, shvatite ovo gospođo ministar, kao poslaničko pitanje na koje želim odgovor i koje ćemo javno objaviti – koje su to usluge po ugovoru koje se troše, konkretno, u potpredsedničkim kabinetima Vlade, usluge po ugovoru? Građani Srbije imaju pravo da znaju šta plaćaju od svojih sredstava.
Dalje u obrazloženju se kaže, naravno, da se obrazloži zašto ne može da ide na takmičenje učenika - takmičenje učenika je ekonomska klasifikacija 424,
specijalizovane usluge, već potrebu da se u skladu sa globalnom politikom smanjenja ukupnih javnih rashoda, dakle, na njima ćemo da smanjimo, a ovde ne možemo jer ćemo, bože moj, ugorziti ovu jaku važnu delatnost za koju većina građana i ne zna da postoji, u suženim bilansnim mogućnostima budžeta za 2011. godinu obezbedi finansiranje nadležnosti u skladu sa tim mogućnostima. Mi ćemo svi da se ponašamo u skladu sa mogućnostima, a oni će u skladu sa potrebama. Njihove potrebe su velike i svakoga dana sve veće.
Ta demonstracija moći koja ide kroz ovaj budžet i kroz kršenje zakona kojima je on donet, probijanje svih mogućih termina, donošenje budžeta dva dana pred raspravu u parlament, u stvari je jedna nepodnošljiva demonstracija moći. Uvek se kroz istoriju videlo kako se takve demonstracije moći završavaju. Srbiji to baš nije potrebno.
To što će se Vlada boriti za svoje pozicije i za svoju vlast i za ove osvojene fotelje do poslednjeg građanina, ne treba da građane toliko brine. Taj odnos prema sredstvima građana je nešto što dalje neće moći dugo da se trpi.
Poređenja radi, ovde ste odbili amandman koji ste mogli i koji zaista, samo da se pokaže da ima zrna svetla i traka svetla negde u Vladi, u odnosu prema onima u koje ćemo se zaklinjati u nekim kampanjama, a to su naši učenici. To je stvarno jedina svetla tačka na koju možemo u ovom momentu da računamo. Verujte, jedino investiranje u decu je investicija koja će se vratiti. Ne, u ove strane tajkune i ostale firme sa kojima mi deklarišemo i sa kojima propiramo brdo novca.
9/1 MP/LjL 11,25-11,35
Videli smo kako se završava. Na kraju krajeva, od tih velikih ekonomskih oporavaka, nas poprilično boli glava. Imate sada 1.600 ljudi koji u Kragujevcu, u tom gigantu koji treba da obezbedi ceo svet vozilima, ostaju ljudi bez posla, a nekom je plaćeno da ti ljudi rade. Ova država i ovi građani su platili da ti ljudi rade a oni ne rade. Oni protestuju.
Imamo neke različite aršine. Na primer, juče je zvanično rečeno, ja videla na televiziji, jedan ministar i jedan državni sekretar izađu i kažu – to je zato što mora da se odvoji rad od nerada. U redu. Znači, ovi su bili neradnici i oni će ostati bez posla. I taj kriterijum mogu da prihvatim kada bi on važio za sve. A onda isti taj ministar u Vladi glasa za sudije koji ne rade ali su neraspoređeni, potpuno nezakonito, da primaju platu. Pazite, jedan sudija ove iste građane košta oko 160 hiljada a ovaj radnik košta oko 35 do 45 hiljada i sad za ove ne važi. Sudije ne rade a primaju platu.
Sad se pitam – da li ova vlada, ovi građani i ovi radnici, da li mi svi živimo u istoj državi, čija je ova vlada i ko štiti koje interese? Ili je najlakše demonstrirati svakoga momenta moć na onome ko nema moći da se tome odupre? To je ono što je u ovom momentu ključno pitanje. Tu bi ministarka trebala da da odgovor. Da li vi uopšte u Vladi pričate ili samo svako dolazi sa svojim zembiljom potreba pa se onda tu ugrađuje kako ko može.
Slušali smo mnogo amandmana, od kojih su neki zaista racionalni i videli smo da ova vlada neće prihvatiti gotovo ništa, jer ono što je prihvaćeno je više nego smešno. Dakle, ključne i vitalne stvari u ovom budžetu nisu zaštićene. Ne možemo stalno da govorimo da je kriza. Ne može svetska ekonomska kriza da bude izgovor za svaku nesposobnost i nedostatak dobre volje, a moram reći – i za nepoštenje.
Posle ovih jučerašnjih događaja i posle svega onoga što se u javnosti Srbije čulo uopšte o ovom spekulativnom budžetu i ovoj spekulativnoj ekonomiji, zanima me samo, to sam i prošli put pitala gospođu ministar i ne očekujem odgovor ali to je odgovor koji ona treba sama sebi sa da, a to je odgovor na pitanje da li bi ona nekom od ovih kolega dala svoj lični budžet da raspoređuje. Naravno da ne bi. Ne bi niko od nas, verujte, kad pogledate sve njih. Ništa im ne bi dali. Ni dnevne potrebe da mi nabave.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo. Molim vas da završite.)
Imam samo još jedno pitanje za gospođu ministar, osim onog kojeg treba da zaista shvatite kao poslaničko pitanje, da mi odgovorite o tim uslugama po ugovoru, po specifikaciji, kako to oni troše i šta su do sada potrošili, a to je pravo pitanje za vas – da li ćete posle ovih i ovakvih događaja i ovih velikih investicija i ovih ljudi na ulici u januaru mesecu moći ipak mirno da spavate posle ovakvog donošenja budžeta?

Zahvaljujem.
Na član 7. Razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Arsenović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, moj amandman je imao za cilj da obezbedi sigurnost isplate penzija korisnicima vojnih penzija.
Naime, budžetom je predviđena redovna isplata, ali ja hoću da vas podsetim da do poremećaja može doći zbog postojećeg duga prema vojnim penzionerima koji je sada sa osnovnog, koji iznosi oko 4,5 milijardi, narastao po osnovu kamata i sudskih taksi na oko 10 milijardi. Mnogi su pokrenuli tužbe i one sada uglavnom pristižu i
prinudno se naplaćuju. Ta naplata koja u budžetu nije predviđena, kao što uopšte i nije predviđeno na koji način će se ovaj dug vratiti, nije preveden ni u javni dug, nije ni predviđen u budžetu, može dovesti do poremećaja redovnosti isplate penzija.
Vlada ćuti. To je dug koji je nastao od 2004. godine. Vlada sve vreme ćuti, iako je bila obavezna i po Zakonu o Vojsci Srbije a sada će biti obavezna i po ovom zakonu o penzionom sistemu da ovaj problem reši. Međutim, broj tužbi se gomila i one sada iznose oko 20.000 tužbi. Mislim da je ovaj problem mogao biti rešen sa mnogo manje sredstava nego što će to državu sada da košta.
Zbog svega toga molim Vladu da ovaj problem što pre reši i donese odgovarajući akt na koji način ovaj dug da se reši. Moram da vas podsetim da imam informacije da je u poslednjih mesec, dva dana bilo pokušaja a se donese jedan zakon o pretvaranju ovog duga u javni dug, ali na štetu, u suštini, onih kojima se duguje. Mislim da takav pokušaj koji je bio, i dobro je što to Vlada nije prihvatila, ali radna grupa koja je radila na tome je pokušala jednostavno da dug reši na štetu dužnika i da ih na taj način ošteti. Radi se o vojnim penzionerima.
Hoću da vas podsetim da broj tužbi stalno raste i neophodno je ovaj problem svestrano sagledati. Tužbe nisu podneli jedini oni koji ne mogu da podnesu sudske troškove i takse koje iznose od 50 do 70 hiljada dinara.
Znači, neophodan je jedan dijalog i da se ovo reši. Može da se prevede ili u javni dug ili da se ne jedan korektan način da do znanja da će taj dug biti vraćen. Verujem da bi to pozitivno uticalo na ljude da ne podnose dalje tužbe i da ti troškovi ne rastu. Međutim, jedno ćutanje od skoro šest godina, prinudilo je ljude da svoja prava ostvare putem suda i to im je izgleda jedino i preostalo ako se i dalje bude po tom pitanju ćutalo. Hvala vam lepo.

Hvala i vama.
Na član 7. Razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Rogoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno, u poslednjih četiri govornika dva govornika su kritikovali i podneli amandmane, a u danu za glasanje, sutra, glasaće za predloženi budžet.
Hoću u ime SNS da kažem da i ono što smo prilikom govora u ovom domu o rebalansu budžeta za tekuću godinu govorili, sada smo isto preduzeli i prilikom izglasavanja odnosno donošenja budžeta i rasprave o budžetu za 2011. godinu, a to je da ovim amandmanom SNS uporno traži popravljanje teške situacije u Vojsci, pogotovo na onu situaciju koja se odnosi na modernizaciju, čije neprestano odlaganje zaista dovodi do toga da i kada kupujemo sredstva, kao što je, recimo, prošle godine, u delu telekomunikacija i veza, odnosno pretprošle godine, urađeno, to budu sredstva koja su, recimo, u Norveškoj već izbačena početkom 90-ih godina za oblast telekomunikacija.
Znači, Vlada nema razumevanja za subvencije u poljoprivredi, zašto bi imala razumevanja za ovu stvar? Ali, i na ovu oblast budžeta odnosno na ovaj razdeo koji se bavi vojskom Srbije podneta su dva amandmana, prethodnik i ja. Obrazloženje za rebalans budžeta bilo je da nisu tehnički usaglašeni, što nije bilo tačno, a sada stoji da je Ministarstvo odbrane reklo da bi prihvatanje ovog amandmana poremetilo planove Ministarstva odbrane.
Gospodo profesionalci, vojnici i gospodo starešine, Ministarstvo odbrane smatra da su ovo dovoljna sredstva za 2011. godinu. Ja još jednom moram da napomenem da je pozicija i ugled Vojske zaista bitno popravljen u poslednje vreme i on je trenutno na prvom mestu. To je vrlo dobra stvar jer ovaj narod ima tradiciju i veru u vojsku, ali to je samo zahvaljujući situaciji da je veći broj zapošljavanja u Vojsci, da se profesionalizuje taj sektor i da su primanja sigurna u tom sektoru.
10/1 VS/CG 11,35-11,45
To je ta značajna karika koja je ojačala ugled Vojske Srbije u proteklom periodu. Gospođo Dragutinović, kažem još jednom, u Sektoru poljoprivrede i situacija koja je u unutrašnjosti Srbije, koja ne staje i niko ne reaguje, vi kao da živite na drugom mestu, ne vi lično, nego cela Vlada, pravite strategiju do 2020. godine o kojoj pričate, opet neke bajke, a unutrašnjost Srbije ostaje samo poligon za vojsku.

Na član 7. razdeo 15, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Reč želi Slađan Mijaljević.