Svrha ovog amandmane je da se u suštini povećaju sredstva subvencije i subvencije za poljoprivredu. Srpska napredna stranka uvažavajući činjenicu da ova država mora mnogo više da investira u oblast poljoprivredne proizvodnje, je kroz ovaj amandman predložila da se sredstva za
subvencije u poljoprivredu povećaju za čitavih 10 milijardi dinara i to tako što bi se umanjile pozicije u Ministarstvu ekonomije, regionalnog razvoja odvojene, pre svega za finansiranje "Fijata", a predložili smo upravo da se te pozicije, pre svega, ekonomske klasifikacije 621 to je nabavka domaće finansijske imovine, gde je za ovu godinu predviđen ukupan iznos 19 milijardi 780 miliona dinara i on je za nepunih milijardu dinara veći nego prošle godine. Upravo za taj projekat "Fijata" i u okviru razdela Ministarstva finansija, namenski je opredeljeno 9 milijardi 130 miliona.
Smatramo da je krajnje neuputno u ovakvoj ekonomskoj krizi i u situaciji kada vodeći ekonomisti, predsednik države i Vlade govore, između ostalog, da inflatorna kretanja i povećanje inflacije je zbog povećanja cene koštanja hrane a, sa druge strane, hrana na svetskom tržištu ima kurentnu cenu i ova država može mnogo više da izveze nego što je izvozila do sada. Naše je opredeljenje da ova država treba da nastavi finansiranje projekta "Fijata", ali da mnogo veća sredstva izdvoji upravo za subvencije u poljoprivrednoj proizvodnji.
Međutim, nažalost, ovaj amandman od strane Vlade nije prihvaćen i najverovatnije će ostati onaj iznos koji je budžetom i predviđen za subvencije u poljoprivredi, a to e iznos od 16 milijardi 815 miliona. Kada se dodaju još sredstva za subvencije izdvojena na nekim drugim pozicijama, tj. upravama u Ministarstvu poljoprivrede, to je cirka oko 20 milijardi dinara za subvencije u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Smatramo da je to malo.
Želim da obrazložim, pošto je u raspravi oko rebalansa budžeta gospođa ministar rekla da nije čula prave argumente za povećanje ni agrarnog budžeta, pa ni sredstava za subvencije. Prvi argument je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP. On je između 10 i 11%. Kada se doda tu i prehrambena industrija, onda je to negde cirka 17 do 18%. Drugi argument je vaše obećanje da ćete, kada dođete na vlast, već u prvoj godini vlasti obezbediti agrarni budžet od 400 miliona evra. To niste ostvarili ni u poslednjoj, četvrtoj godini vaše vlasti. Ukupan budžet, sa onim što je prihod Ministarstva poljoprivrede, je negde oko 300 miliona evra.
Dalje, argument je da Republika Srbija izdvaja najmanje po glavi stanovnika za agrar i poljoprivrednu proizvodnju, znači, u agrarni budžet, cirka između 25 i 30 evra. Sve zemlje u okruženju izdvajaju mnogo više. Hrvatska ove godine ima agrarni budžet od 750 miliona evra.
Mislim da je ovo dovoljno. Da ne kažem da je ostvareni spoljno-trgovinski suficit u poljoprivrednim proizvodima, takođe argument da ova vlada i ova država izdvaja mnogo više u oblast poljoprivredne proizvodnje nego što je izdvojila i ove i prethodne godine. Mislim da je ovo samo nekoliko činjenica, koje su iznete, dovoljno da još jedanput razmislite da li je trebalo povećati ovaj budžet i da iskoristite priliku do glasanja da se i poveća.
Svi predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača, sa kojima sam kontaktirao od momenta ulaska budžeta u javnu raspravu, nezadovoljni su. Danas ima informacija da predstavnici asocijacije poljoprivrednih proizvođača iz Vojvodine, prima ih kabinet predsednika države.
14/1 BD/MJ 12,15-12,25
Uzimate ozbiljno njihove najave protesta i svega ostalog što se može desiti i mislim da je prilika da se do glasanja poveća ukupan iznos budžeta, a pre svega povećaju sredstva subvencija za poljoprivredu.
Da su ova sredstva mala, pokazaću na primeru raspodele sredstava subvencija u prošloj godini i da odmah pročitam, opet istine radi, ono što piše u obrazloženju u ovom budžetu o raspodeli sredstava subvencija jasno stoji na strani 397 da osnivanjem uprave za agrarna plaćanja najveći deo subvencija u poljoprivredi se plaća preko uprave i upravo sam stalno i tvrdio da prava sredstva za subvencije, ono što će direktno ići poljoprivrednim proizvođačima, je 16 milijardi i 815 miliona.
Dalje stoji – a mere koje su usmerene na opšte unapređenje poljoprivrede će ostati u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i za njihovu preciznu raspodelu će se doneti poseban program o korišćenju. To je za onih preostalih nepunih tri milijarde dinara do 20 milijardi, a to će biti za sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite, stručne poljoprivredne službe, informacioni sistem u poljoprivredi, finansiranja kompenzacionog fonda koji mora da postoji, kako je donet Zakon o javnim skladištima, međunarodne obaveze itd.
Znači, ono što će direktno poljoprivredni proizvođači dobiti, to je 16 milijardi i 815 miliona, a to je u odnosu na ukupan budžet svega 1,87%.
Ono što je finansirano i što bi trebalo da se finansira iz agrarnog budžeta i u ovoj godini, tj. u ovoj dolazećoj godini i narednih godina, to su tzv. neposredni podsticaji, znači, regresiranje poljoprivredne proizvodnje. U prošloj godini to je iznosilo negde oko 10 milijardi. Znači, to je regresiranje imputa, veštačkog đubriva, nafte, semena, zatim, genetsko unapređenje stočarstva, premije za mleko takođe su ovde u okviru ove pozicije neposrednih podsticaja i Vlada Republike Srbije, u cilju prevazilaženja problema sa mlekom, prihvatila je da se povećaju premije za mleko i rebalansom je izdvojeno iznos od 650 miliona dinara za isplatu i uvećanje premija u poslednjem kvartalu. To uvećanje treba da bude na pet dinara. Bila je premija jedan i po dinar.
Sa ovim sredstvima koje ste planirali za finansiranje poljoprivredne proizvodnje je nemoguće premirati mleko tokom cele godine sa iznosom od pet dinara, jer treba da se premira cirka oko milijardu litara mleka. Proizvodnja u našoj državi se kreće između milijardu i 500, milijardu i 600. Znači, dve trećine mleka ako bi se premiralo treba preko četiri milijarde dinara samo za tu namenu. Gde su drugi podsticaji? To su tržišni podsticaji, podsticaji izvoza, strukturni podsticaji, tj. investicije u proizvodnji mleka u proizvodnju dugogodišnjih zasada, voćnjaka, vinograda.
Dalje, investicije u unapređenje stočarstva, genetskih resursa koje imamo, a pre svega selekcionih mera i uvoza priplodnih grla je lošom politikom u stočarstvu došlo do značajnog umanjenja priplodnih životinja, pre svega u govedarstvu, svinjarstvu i revitalizovanje te proizvodnje je moguće samo nabavkom novih grla.
Itekako je bilo osnova da sami u startu uvećate ovaj agrarni budžet. Ako već to niste uradili, onda prihvatite ovaj amandman ili neke druge amandmane ili da predložite da Odbor za poljoprivredu ili Odbor za finansije uveća ovaj agrarni budžet i napravi preraspodelu. Mislim da još nije kasno. Molim vas, gospođo ministre, razmislite ili eventualno učinite nešto da poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi dobije mnogo veća sredstva nego što su opredeljena u sledeću godinu ili što su bila opredeljena u ove poslednje dve godine. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Miroslav Petković i Miloš Radulović, koji želi reč.

Izvolite.

Zahvaljujem. Ono o čemu su se ovde složili svi poslanici, ili ogromna većina poslanika, to je da su izdvajanja za poljoprivredu minimalna i nedovoljna i da je to jedan od najvećih problema za razvoj privrede, uopšte Srbije, za povećanje BDP i uopšte za bolji život građana Srbije.
Gospođo Dragutinović, 700 hiljada ljudi, 700 domaćinstava živi od poljoprivrede. Prema proceni ekonomskih stručnjaka Srbija je zemlja koja može da hrani 80 miliona stanovnika. Međutim, država očigledno nema razumevanja za sve to i iz tih razloga se ovako ponaša prema poljoprivredi. Zbog toga imamo nestašice, zbog toga se smanjio broj krava samo u odnosu na prošlu godinu za čitavih 110 hiljada grla. Zbog toga uvozimo mleko i umesto da izvezemo 10 hiljada tona junetine, kolika nam je kvota za EU, izvezli smo samo milion i 1600 tona, ili 16%.
Svi smo sada svedoci jedne rasprave koja se vodi u javnosti, gde ekonomisti upozoravaju na minimalna, odnosno na mala sredstva koja su opredeljena ovim budžetom za poljoprivredu i da to možda ima pogubne posledice po privredni razvoj Srbije. Tako se isto ponašaju i poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači najavljuju štrajkove, odnosno proteste u narednim mesecima.
Osvrnuo bih se na obrazloženje koje ste dali za ovaj naš amandman – amandman se ne prihvata iz razloga što bi se predloženom preraspodelom ugrozila subvencija koja je planirana za oblast infrastrukture. Amandman se ne prihvata iz razloga što su ovim predlogom već opredeljena dodatna sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvenciju o oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prvo, nije tačno da su opredeljena sredstva, gospođo Dragutinović, kako ste ovde odgovorili, dve milijarde, nego milijardu i 800. Drugo, šta je ovde i šta sve nas zabrinjava? To su velike subvencije upravo za najveće gubitaše. Samo u zadnje četiri godine za Železnice Srbije dato je 44 milijarde subvencija. Te subvencije nisu dale nikakv rezultat, osim što se, kao što vidimo, povećavaju gubici i država iz godine u godinu to mora da pokriva.
Ovaj naš amandman je u suštini jedno upozorenje vama. Apelujemo na vas – imate još vremena da povećate sredstva za poljoprivredu, jer složili smo se u ekspozeima svih zvaničnika iz ove vlade, poslanici su vas ovde upozoravali, poljoprivrednici vas upozoravaju da su nedovoljna sredstva. Povećajte budžet i prihvatite ovaj amandman kojim se opredeljuje četiri milijardi sredstava za poljoprivredu. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč.

Moj kolega Radulović je dosta toga rekao. Ono što želim da kažem da upravo na agrarnom budžetu se vidi odsustvo bilo kakve ozbiljne politike u sferi ekonomije, jer da nije tako, onda bi ova vlada imala razumevanja za privrednu granu koja beleži i koja je zabeležila u ovoj godini najbolje izvozne rezultate. Iskoristila bi šansu koja postoji u ovom momentu na tržištu, a to je da su cene poljoprivrednih proizvoda zaista visoke i iskoristila bi, da kažem, tržišnu logiku, pa i ekonomsku i finansijsku logiku da dinar koji se uloži u agrar u ovakvim uslovima se višestruko vraća.

Ispoštovali bi zahteve onih koji od agrara žive i razradili bi one privredne grane koje se oslanjaju na agrar, tj. na prerađivačku industriju. Ali, u odsustvu bilo kakve ozbiljne politike, mi imamo agrarni budžet koji je neznatno veći u odnosu na prošlu godinu, odnosno na ovu godinu. A znamo šta se u ovoj godini sve dešavalo – stočni fond za 30-35% manji. Posledica tako vođene politike jeste da u Srbiji nemamo mleka.

Odgovor ove vlade sa ovakvim agrarnim budžetom znači da ni u sledećoj godini neće biti mleka, a bogami ni mesa. Zato ćemo mi od zemlje koja može da zabeleži još značajnije izvozne rezultate i da zaista prihodi koji od poljoprivrede dolaze budu respektabilni u tom smislu da moraju da se podrže od strane Vlade, mi ćemo, nažalost, u narednoj godini, 2011, ući u onaj period koji su neki već i naznačili, s obzirom da Vlada već tri godine vodi ovako pogubnu agrarnu politiku, da ćemo postati zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.

To je jedna velika bruka i sramota za našu državu. Prosto rečeno, to nije ni fer prema onima koji proizvode poljoprivredne proizvode. Zašto se Vlada na taj način odnosi prema onima koji pune budžet? To je pitanje na koje biste vi trebali da date odgovor. Ali, imajte na umu jednu stvar – ako ljudi nemaju šta da rade sa motikama, onda će sa motikama doći ispred Vlade već na proleće. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Judita Popović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Da li neko želi reč? (Da)

Odnos SNS prema ovom budžetu iskazan je već time što smo najviše vremena posvetili onom što se zove zaboravljena poljoprivreda i loše usmereni podsticaji, subvencije i olakšice.
Ono što je uvredljivo za javnost, poljoprivredu i sve nas jeste da se ovaj budžet naziva podsticajnim i odgovornim i da je on u okviru bilansnih mogućnosti. Ovaj budžet nije u okviru bilansnih mogućnosti jer se zasniva na skidanju kože sa građana koji nemaju odakle da plate, a zaboravljeno je – zona crnog tržišta, siva ekonomija, kontrola javnih nabavki, gazdovanje poslovnim prostorom, pravi odnos prema porezu na imovinu i prema korporativnom porezu.
Interesantno je šta su stvarne pobude za ovakav budžet a šta su javno izneti razlozi. Dok pričate da vam je stalo o poljoprivredi, razmislite malo šta znači sledeća vest. Sada će vlasnici traktora morati da vrše godišnju registraciju prema zakonima koje ste vi doneli. Prema objavljenim podacima, u Srbiji ima oko 320 hiljada traktora. Koriste ih poljoprivrednici, tako da će oni morati da prema novom pravilniku plate oko 1,5 milijardi dinara za registraciju. Kad znate da treba registrovati i kombajne i moto-kultivatore, izvolite pa pogledajte u lice građanima Srbije koji očekuju da poljoprivreda bude zamajac razvoja.
Šta kažete u obrazloženju za odbijanje amandmana? Program subvencionisane prodaje domaćih traktora, kamiona, građevinskih mašina, proizvodnje i remonta šinskih vozila, autobusa itd, je razlog zbog koga ste odbili amandman. Hajde da vam kažem srpski. Ova vrsta subvencija i poreskih olakšica su poništene korupcijom koja se u najvećoj meri stvara kroz ova davanja.
Dokaz: ima onih koji smatraju da je opasno govoriti direktno. Ja smatram da je opasno ćutati pred ovakvim pojavama. U izveštaju Fonda za razvoj nezavisnog revizora za 2009. godinu, na strani 21. imate podatak da je fond odobrio beskamatni
kredit, da prevedem na srpski, sa 0% kamate na 48 meseci sa grejs periodom od 12 meseci preduzeću "Litaks DOO". Taj "Litaks DOO" je u stvari lizing kuća koja omogućava nabavku traktora, automobila, kamiona itd. i na njihovom sajtu možete videti podatak da za ugovore kod kojih je kamatna stopa subvencionisana, znači iz budžeta plaćamo svi, oni garantuju plaćanje kamate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a u Uredbi Vlade, ne zakonu nego uredbi Vlade, o uslovima i kriterijumima za ove subvencionisane kamate za potrošačke kredite i za ovaj finansijski lizing za nabavku trajnih potrošnih dobara u 2010. godini stoji, u članu 3. da se finansijski lizing odobrava preko lizing kuće i konstatuje se da subvencionisani deo kamate iznosi 4% na godišnjem nivou, na neotplaćeni deo lizinga za svaku godinu.
U stavu 4. istog člana se konstatuje da fond iznos kamate iz prethodnog stava prenosi lizing kući unapred za svaku godinu. Unapred za svaku godinu a beskamatni kredit. I ja bih da ovako poslujem. I građani Srbije bi voleli da ovako posluju, da dobiju beskamatni kredit, da deo kamate dobijete unapred na godišnjem nivou, pa da u razlikama, u zavisnosti od cene evra ili dinara, se lepo igrate uspešnih privrednika.
Koliko je ovih i ovakvih subvencionisanih kredita donelo novih poreza, koliko prihoda, koliko novih radnih mesta i koliko je na svaki uloženi dinar iz budžeta izvršen povraćaj u budžet, direktno ili indirektno, makar dinar, što je osnovni preduslov?
Draga moja gospođo ministre, imam za vas samo jedno pitanje. Znate da je Cezar svojevremeno rekao da samo oni koji imaju veru, nadu i optimizam mogu uspeti i pronaći ono što drugi nisu mogli. Razmislite o tome, verujem da ste u stanju. Pokušajte.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, razdeo 22. Glava 450. pod tim brojem se nalazi Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, uprava za zdravlje i veselje. Da ih ima tamo malo više vidi iz toga koliko je sredstava odvojeno za plate, dodatke, nadoknade itd. zaposlenih – 49.614.000. to bi možda bilo i uredu, ukoliko bi ova uprava radila svoj posao, utvrđivala sposobnost brodova za plovidbu, broj zaposlenih bi opravdao ovu cifru od 49,5 miliona, međutim kada pogledate dalje, pa vidite ovde pod brojem 423. – Usluge po ugovoru 12.200.000 plus 25 miliona, ukupno 37 miliona.

Podneo sam amandman kojim sam tražio da se transferi ostalim nivoima vlasti koji se nalaze u Ministarstvu za infrastrukturu i koji iznose 9.962.000 povećaju na iznos 22.160.000 a da se ova sredstva koja su predviđena kao usluge po ugovoru smanje, jer nešto je višak. Ili je višak broj zaposlenih u ovoj upravi za zdravlje i veselje jer ne znaju da utvrde sposobnost brodova za plovidbu ili je višak ove usluge po ugovoru, jer će angažovati spoljne saradnike i to ste, gospodo iz Vlade, nedvosmisleno rekli.

Kaže ovako – Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu koja obavlja tehnički nadzor i stručne i tehničke poslove u oblasti utvrđivanja sposobnosti brodova za plovidbu, za šta je potrebno angažovanje stručnih lica. Da li to znači da u ovoj upravi nema stručnih lica pa moraju da se dovode sa strane?

Takođe, ukazujemo da su sredstva ekonomske klasifikacije, dobro ovo se odnosi na ovaj drugi deo.

Zbog toga sam tražio amandmanom da se ova sredstva preusmere na sredstva transfera i u ostalim nivoima vlasti, pre svega lokalnim samoupravama, s obzirom na to da znamo kako su lokalne samouprave prošle u prošloj godini, odnosno sad već u ovoj i onoj prošloj godini, kad je Vlada jednostavno odlučila da prekine transfer sredstava lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su se našle u nebranom grožđu, tako da nisu mogle čak ni lične dohotke, plate da isplaćuju zaposlenima, a da ne govorim o održavanju lokalne infrastrukture itd. Kako sam tražio, odgovorili ste mi da vi morate u ovom slučaju da angažujete stručno, odnosno da ova uprava mora da angažuje stručna lica. Nešto je višak. Gospođo Dragutinović, vidite šta je višak ili ova uprava ili ovi stručnjaci.

Ove usluge po ugovoru su najbolje mesto gde mogu pare da se operu. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević koja želi reč.