Dovoljna su četiri minuta da se kaže sve što bi bilo dovoljno. Sve najbolje o ovom predlogu zakona rekli su poslanici ZES, poslanici ove Čankove stranke, poslanici Mlađine stranke, ne znam sada kako se to zove. Podnosili su amandmane. A bogami i Boško Ristić se nešto raspisao. Videli ste, malo-malo pa Odbor za pravosuđe. I Živojin se raspisao.
Ne znam šta je ovo. Da li toliko imate nepoverenja prema Vladi Republike Srbije u odlasku? Vi ste tri godine podržavali tu vladu. Sad odjedanput trgnuli glavom i videli da to ništa ne valja i ovo sada, pod ostavkama, morate da im promenite.
To je stari oprobani štos. Ide se sa predlogom zakona, a onda poslanici većine podnose amandmane, amandmani se ovde usvajaju, ne ide se na diskusiju i praktično se devalviraju svi mogući amandmani koji su u međuvremenu podneti od strane opozicionih stranaka.
Ovaj član reguliše datum kada stupa ovaj zakon na snagu. Sad se stvarno postavlja pitanje da li važi više odredba u Ustavu koja kaže – najranije osmog dana od objavljivanja. Mislim da, prema broju zakona koje smo doneli i kako glasi tekst poslednjeg člana svih ovih zakona, ovo što piše u Ustavu je izuzetak, a pravilo je dan objavljivanja ili sutradan. To statistika pokazuje. Znači, statistika kaže da vam je gusto. Mora sve brzo, efikasno, što pre u EU, a onda vidimo da nema nikakve obaveze. Čak niste ni preveli na jezike Evropske unije.
Ja ne ubeđujem vas, znam da vi to vrlo dobro znate. Ubeđujem ovo malo ljudi što gleda ovaj prenos, da vide da je vrlo teško uhvatiti vas kad ste pravi, ali ono gde ne možete da pogrešite, uvek niste vi ti. Znači, samo im kažem – nemojte da im verujete kada pričaju.
Naravno, sa najboljim namerama je formirano Ministarstvo dijaspore, a sada čujemo svi – ne valja. Sa najboljim namerama je napravljeno Ministarstvo vera, ušla je veronauka, sećate se, tako dalje, sada čujemo – ne valja. Znači, sve što ste hvalili, posle izvesnog vremena ne valja. Ne valja, ne valja, ne valja. Uporno ne valja.
Naravno da Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ne valja kad je na čelu Ministarstva čovek koji je prvi Srbin koji je ušao u prelazne institucije onog Kosova, znate. Naravno da ne odgovara. Ja i dan-danas imam dilemu da li je on Tadićev ili Tačijev ministar. Naravno da nešto nije u redu u tom ministarstvu kada imate državnog sekretara i ministra koji ne razgovaraju. Kako? Imali ste tamo Čiplića i onog Karadžića. Pa i oni ne razgovaraju, svađaju se itd. To je sve evropski standard, molim vas. Nema tu, sve se to uklapa, sve je to evropski standard.
Zašto mislim da je potrebno osam dana? Potrebno je osam dana da bi ovaj zakon stupio na snagu da vi u tom periodu napravite neke sporazume, da se zakunete (jeste da zakletva ništa ne znači u Srbiji), da konsolidujete vaše redove, jer je to mnogo bolje nego da vas, recimo, ja mirim. Kad bih vas ja mirio, sve bih vas stavio u CZ, pa jedna ćelija – ministar za omladinu, druga ćelija – ministar finansija, treća… i s vremena na vreme izvlačim u hodnik i kažem – e, ajd' se sad dogovorite, jeste se dogovorili?, majke ti?, majke mi, potpisali?, potpisali – i tek onda obavestio javnost da može nešto da bude.
Mislim da taj period od osam dana treba da se iskoristi da se, bez obzira što su u prelaznim odredbama dati neki rokovi itd., šta prestaje, kada počinje…