Gospođo Tabaković, možete jednu rečenicu.

Gospodine Jovanoviću, jednu jedinu reč imam da vam kažem. Branite se sobom, ne branite nepoštene Đinđićem. Ja ne branim sebe drugima, svako o sebi govori sopstvenim delima. Završila sam razgovor sa vama.

Gospodin Miloš Aligrudić ima reč.

Ovi razgovori su sjajni, nego bi bilo dobro da se mi vratimo na temu, zato što ono što je bilo pre sedam ili osam godina može biti interesantno za kafansku diskusiju, ali ono što je nama interesantno ovde, to je šta se danas dešava, kakvu vlast imamo u Srbiji i kakve zakonske predloge ta vlast nama dostavlja ovde u Parlamentu – koji dokazuju da je reč o potpunoj privatizaciji javnog sektora, ne u finansijskom smislu, nego u smislu privatizacije političke moći. Gledajte kakve mi dokaze ovde imamo.
U ovom članu 5, o kome je ovde reč (ne znam o čemu se maločas pričalo, ali znam šta je suština priče), postoji predlog koji kaže da generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem.
Ko ne razume o čemu se radi, moram da mu objasnim. Mandat prestaje generalnom sekretaru Vlade, po sadašnjem zakonu, istekom mandata Vlade, ostavkom ili razrešenjem. Sad se odjednom kaže da modus prestanka mandata generalnog sekretara Vlade može biti postavljenjem novog. Kako je to moguće? Kako možete da postavite novog generalnog sekretara Vlade ako prethodnog niste razrešili?
Ali ja znam zašto ste ovo napisali. Zato što iz nekih razloga, krajnje unutrašnjih, imate potrebu da aktuelnog generalnog sekretara Vlade ne razrešite – ružno zvuči – pa biste vi da postavite novog generalnog sekretara Vlade, a da se prethodni smatra razrešenim.
Pa, ljudi, ne može tako, nema šanse da ovo… Mislim, može ovo da prođe, imate 126, minimalnu većinu, a imate i relativnu većinu za usvajanje zakona, ali kako je moguće da postavljate ovakve predloge? Imate li vi elementarni osećaj za stid? Imate li elementarnog osećaja za odgovornost kad nešto radite? Kako može ovako nešto?
Imate tu moć, predsednik Vlade ima tu moć, Vlada ima moć da postavi i razreši koga god hoće. No big deal, što bi rekli Amerikanci. Što to ne uradite? Zašto maltretirate Narodnu skupštinu? Zašto maltretirate građane Srbije, da njihovi predstavnici moraju ovakve gluposti da usvajaju? Zašto to radite?
To je aktuelna situacija. To je ono što mi trpimo. Zato što od svega pravite cirkus i haos, zato što od svega pravite marketing, zato što vas uopšte ne interesuje šta narod misli o svemu ovome, zato što kupujete vreme. U ime čega? U ime jeseni, što će na jesen da dođe šta – kandidatura za EU? Kakva crna kandidatura za EU pod vama? Kakva crna kandidatura? O čemu vi, ljudi, pričate?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o amandmanu koji smo podneli na član 6, zbog javnosti i građana Republike Srbije, želim da podsetim na jednu tužnu činjenicu, da je na današnji dan pre pet godina u Haškom tribunalu izvršeno sudsko ubistvo nad bivšim predsednikom RS i SRJ Slobodanom Miloševićem i moram da priznam da…
(Narodni poslanik Jovan Palalić dobacuje.)
Ne, neću nikoga da pitam da li brani Slobu. Prosto, mislim da, u trenutku kada predsednica vlade Hrvatske Jadranka Kosor prima na razgovor Tihomira Purdu, čoveka koji je optužen za ratne zločine u Vukovaru, mislimo da i mi ovde u Srbiji imamo pravo da kažemo da je jedan čovek ubijen samo zato što nije poštovano njegovo ljudsko pravo da se leči na adekvatan način i samo zato što tužilaštvo Haškog tribunala nije uspelo da dokaže krivicu po jednoj optužnici koja je pisana ovde u Beogradu i koja je bila politički falsifikovana.
Takođe moram da kažem da mi je vrlo zanimljiva ova rasprava između bivših i sadašnjih pulena Vilijama Montgomerija. Jedne je doveo na vlast 2000. godine, a druge namerava da dovede na vlast posle sledećih izbora.
(Čedomir Jovanović: Ko je bio njegov pulen?)
Ko je bio njegov pulen? Gospodine Jovanoviću, nedavno je objavljena knjiga gospodina Vilijama Montgomerija "Kad ovacije utihnu".
(Čedomir Jovanović: Tamo nije rekao da sam pulen.)
Tamo je rekao da vam je dao mobilne telefone koje srpska policija nije mogla da prisluškuje, da ste išli na instruktažu u Budimpeštu, da vam je obezbedio nekoliko miliona dolara, da je uspeo da korumpira određene ljude u najbližem okruženju Slobodana Miloševića i, praktično, 5. oktobar 2000. godine je bio izrežirana politička revolucija od strane Vilijama Montgomerija, čoveka za koga postoji javna tajna da je službenik CIA.
No, što se tiče amandmana na član 6, ovo nije prvi put da se Vlada Republike Srbije u predlogu zakona koji upućuje Narodnoj skupštini Republike Srbije poigrava sa članom 196. Ustava Republike Srbije, koji propisuje kada jedan zakon stupa na snagu.
Dakle, prema članu 196. Ustava, zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a mogu da stupe na snagu ranije ako za to postoje, kako kaže Ustav, naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Koji su naročito opravdani razlozi za Vladu Republike Srbije da izmene Zakona o Vladi stupe na snagu danom objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku RS"?
Ti razlozi su u Predlogu zakona vrlo šturo navedeni: ''Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da izazove štetne posledice po rad Vlade i organa državne uprave. Naime, predložena rešenja su neposredno usmerena u pravcu stvaranja zakonskog okvira koji će obezbediti delotvorniji rad Vlade. Potrebno je da se odredbe ovog zakona primenjuju bez odlaganja, kako bi se stvorili zakonski preduslovi za delotvorniji rad Vlade i organa državne uprave''.
Da li su to naročito opravdani razlozi? Dakle, da li vodite računa o stilizaciji teksta ustavne norme? Ne kaže Ustav "opravdani", nego "naročito opravdani razlozi". Ti naročito opravdani razlozi su ovde u Predlogu zakona opisani jednom politikantskom rečenicom koja ne znači ništa – da bi se obezbedio delotvorniji rad Vlade.
Da li to znači da vlada Mirka Cvetkovića od jula 2008. godine, kada je konstituisana, pa do danas nije bila delotvorna? Vi ste tvrdili da jeste, da je to najbolja moguća vlada za Srbiju u tom trenutku, da je sastavljena od eksperata, da će da učini ne znam ni ja šta dobro za građane Republike Srbije. Evo, na početku 2011. godine, vi sami priznajete da ta vlada nije delotvorna.
Dakle, koje su to štetne posledice koje bi mogle da proisteknu po Republiku Srbiju i njene građane ako Zakon o Vladi, odnosno njegove izmene i dopune, stupe na snagu onako kao što je to Ustavom propisano? Zašto niste naveli u čemu se sastoje te štetne posledice, nego ste jednostavno dali jednu paušalnu konstataciju – nastupiće štetne posledice po rad Vlade i organa državne uprave? Na koji način? U čemu se sastoje te štetne posledice? Šta će se to loše desiti po Republiku Srbiju i njene građane?
I ovo nije prvi put da iz dnevnopolitičkih razloga Vlada Srbije traži od Skupštine da zakon stupi na snagu ne onako kako je Ustavom propisano, nego ili sutradan po objavljivanju ili, kao u slučaju Zakona o Vladi, danom objavljivanja. Još je samo falilo da kažete da zakon stupa na snagu dan pre nego što bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Evo, još jedino to niste učinili, iako izmenama Zakona o Vladi unosite neke odredbe koje zaista nemaju mnogo pravnog, pa ni političkog smisla. To da će Vlada biti delotvorna zato što obavezujete ministre da u javnosti istupaju kao članovi Vlade, a ne kao privatna lica, to možemo da razumemo. Ali to nije norma za Zakon o Vladi. To je poslovnička norma o radu Vlade Republike Srbije.
I kako to da ministar u Vladi nije politički slobodan, a da navodno narodni poslanik jeste politički slobodan? Ispada da poslaničke grupe nisu kolektiviteti koji zastupaju jednu jasnu političku volju koja je svoju probu doživela na parlamentarnim izborima, nego da je poslanička grupa puki zbir pojedinaca, slobodnih strelaca, koji mogu da u Parlamentu rade šta hoće, da kradu tuđe mandate i da posle vama spočitavaju kako ste vi ekonomski zločinci.
A oni su pravni zločinci. Vi kradete pare, oni kradu mandate. U čemu je razlika? Nema razlike, lopov je lopov, pa ukrao on pare, ukrao mandate, ukrao zlatni sat, pepeljaru, nalivpero, bilo šta.
Dakle, ako hoćete da Vlada bude delotvorna, da bude politički uniformna, da nastupa kao tim, nemamo ništa protiv toga, ali zašto onda jedan standard za Vladu, a drugi standard za Parlament?
Da li ćete dopustiti da u Vladi sedi ministar koji je izabran na predlog jedne političke stranke, pa u međuvremenu promeni svoju političku orijentaciju i postane član neke druge stranke, recimo SRS? Da li će takav čovek moći da sedi u Vladi Republike Srbije? Neće moći. Zašto onda to tolerišete u Parlamentu?
U kom to parlamentu EU neko na izbore izađe kao kandidat jedne stranke i dobije mandat kao kandidat te stranke i onda preko noći promeni svoje političko uverenje, postane veći Evropejac od vas, sad sedam i po hiljada dolara plaća Vilijema Montgomerija da zastupa njegov lik i nedelo u SAD i vi mu dozvolite da formira poslanički klub?
Kakvi su to standardi? Jedan standard važi za Parlament, tu je krađa dozvoljena, a drugi važi za Vladu – tu ministri moraju da deluju kao tim. A zašto poslaničke grupe ne deluju kao timovi? Kako je moguće da se formira u Parlamentu Srbije stranka koja na izborima nije učestvovala i koja vas optužuje za krađu, a radi to isto? Samo što još uvek nisu u prilici da kradu narodne pare, ali su zato u prilici da kradu mandate, i vi to tolerišete i hoćete nas da ubedite kako će izmenama Zakona o Vladi Vlada da bude delotvornija. Neće.
Mi smo vam rekli juče – ako neko ne poseduje politički autoritet sam po sebi, nema tog zakona koji može veštački da mu udahne taj politički autoritet. Gospodin Mirko Cvetković, uz svo dužno uvažavanje, možda je dobar ekonomski stručnjak, ne znam, nisam ekonomista, ali realno, čovek nije jaka politička ličnost.
Vlada je, to i sama reč kaže, državni organ koji vlada prilikama u zemlji. Da li Vlada Republike Srbije vlada prilikama u zemlji? Ne vlada. Potpuno ste izgubili konce državne politike iz svojih ruku. Jedan ministar danas kaže jedno, sutra kaže drugo. U martu primate Putina, u junu ćete da primate predstavnike NATO-a, a sutra ćete da primate predstavnike nezavisnog Kosova, zato što vi ni sami ne znate kakva je politika ove države.
Malo ste Amerikanci, malo ste Rusi, malo ste za Hrvate, malo ste protiv Hrvata, malo ste za Šiptare, pa ste malo protiv Šiptara, pa ste malo za Dika Martija, pa malo niste, pa pomešate raspravu o izveštaju Dika Martija sa radom javnih preduzeća i kad se podvuče crta, nema politike Vlade Republike Srbije, nema politike Republike Srbije.
I ne treba da se menja Zakon o Vladi, mora da se menja politika Vlade. Politika Vlade je loša, i unutrašnja i spoljna, i ovim izmenama Zakona o Vladi ništa nećete postići. Zakon o Vladi je loš i skandalozno je da loš Zakon o Vladi stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Osam minuta, od toga četiri minuta i 30 sekundi vremena zamenika predsednika poslaničke grupe, čime je vreme iskorišćeno, kao i ostatak vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku, pa narodna poslanica Nada Kolundžija i narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

 Nekoliko činjenica. Mislim da je to neophodno, s obzirom na ono što je rekao moj prethodnik. Previše toga je neistinitog i tendencioznog napisano o najvažnijim političkim događajima u našoj novijoj istoriji.
Osoba koju ste vi pomenuli, gospodine Martinoviću, svakako je jedna od ličnosti koje se nalaze u redu onih koji su svoje interpretacije ponudili na tendenciozan način i apsolutno su neistinite. Za sve ono što je u toj knjizi napisao gospodin Montgomeri, mogu samo da dam jedan zaključak, da je on u Srbiju doneo struju i točak. Ceniti ljude na osnovu njihovog okruženja…
Mi nismo stranka koja ima bilo kakav problem s onim što smo bilo kada u svom političkom životu uradili i apsolutno preuzimamo odgovornost za sve. Konačno, i naše političke biografije dovoljno dobro govore o našim karakterima. Peti oktobar se nije, gospodine Martinoviću, plaćao mobilnim telefonom ili obukom u Budimpešti. Ja vas tada nisam poznavao, ali sam i tada poznavao vašeg predsednika i on sam vrlo dobro zna istinu o tome.
Što se tiče nove političke karijere ambasadora Montgomerija, ostavio bih javnosti da o tome prosuđuje, opet na osnovu one jednostavne istine – proceniti ljude ceneći njihovo okruženje.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Pozivam se na član 104. i molim predsedavajuću da, iako znam da to nije tako jednostavno, povede računa o tome šta je dopušteno, a šta nije dopušteno da se izgovara za skupštinskom govornicom.       
Optužnice su pisane, nažalost, u Srebrenici, Vukovaru, Hrtkovcima i na drugim stratištima, pisane su zbog žrtava koje su tamo ostale i niko ih iz Beograda nije mogao pisati. Da li ih je neko iz Beograda pisao tako što je upravljao procesima i tako što je vodio politiku koja je vodila do tih stratišta, i ko bi mogao biti za to odgovoran, to zapitajte sebe.
I Peti oktobar niko nije spolja organizovao. Opet ste ga organizovali vi, jer ste upravljali zemljom na tragičan način i građani su odlučili da to više tako ne može. Da nije bilo namere da se pokradu izbori, možda se Peti oktobar ne bi desio, zato što su ljudi verovali da je snaga glasa ono što će ih spasiti od politike koju nisu hteli da prihvate, i mislim da to nije pošteno prema stotinama hiljada građana koji su zaista vrlo uvereno uzeli stvar u svoje ruke i rekli – naši glasovi su sada naše oružje za politiku koju hoćemo da vodimo. Mislim da je to uvreda i za te građane.
Ako neko priču o ubistvu premijera poredi sa kafanskom pričom, bojim se da su to onda oni koji su u kafanama slavili dan kada je on ubijen i koji su kao heroja primali u kabinet njegovog ubicu.